Архиве ознака: УПВЛПС

Велики јубилеј српског ваздухопловства – 145 година од рођења Косте Милетића

СРПСКИ АЕРОНАУТ – ПУКОВНИК КОСТА МИЛЕТИЋ

Навршава се 145 година од рођења првог српског ваздухопловца, пилота балона – аеронаута, стручњака за одржавање балона и организацију летења на балонима, за рад са голубијом поштом и метеоролошком станицом, првог команданта српског ваздухопловства, председника Удружења резервних авијатичара КЈ и председника Надзорног одбора Кредитне задруге ваздухопловаца у КЈ, по многима „Оца српске авијације“, или  „српског Дедала“.

 Мајор Коста Милетић

Први српски ваздухопловац родио се 22. септембра 1874. године у месту Буковик, данас Аранђеловац, од оца Настаса, телеграфисте и мајке Персиде домаћице. Крштен је у цркви  Светог Арханђела Гаврила 29. септембра исте године као Константин - Коста.  Имао је брата и сестру.

Аранђеловац - црква

Након четири године (1878), породица се по потреби очеве службе сели у Обреновац, где Коста полази у основну школу. Следећа станица на животном путу првог српског авијатичара било је Велико Градиште (1887), па Неготин и Зајечар (1890) и на крају Београд (1892).

Из седмог разреда гимназије конкурише за Војну академију. Примљен је у 25. класу 1892. године. Војну академију завршио је као четврти у рангу 1895. године. Унапређен је у чин пешадијског потпоручника и убрзо преведен у инжињерију. Са њим у класи били су Радисав Станојловић, потоњи армијски ђенерал и командант ваздухопловства КЈ и Никола Дероко, потоњи генерал инжињерије. У то време наставник у Војној академији био је тада пуковник, а потом славни војвода Радомир Путник, као и проф. др Ђорђе Станојевић велики физичар.

Наставници Војне академије

Након завршетка Војне академије Коста је био на служби у 6. и 8. батаљону Дринске дивизије, гардијском батаљону, железничкој чети, инжињеријском и понтонирском батаљону, да би би 1898. године био унапређен у чин поручника.

Пријавио се на конкурс за ваздухопловну школу од 24. децембра 1900. године. Испуњавао је тражене услове, а на испитима је био најбољи по успеху, па је као државни питомац одабран за одлазак у руску ваздухопловну школу. У Русију је кренуо 3. фебруара 1901. године.

У Ваздухопловном образовном парку Руске империје у Волковом пољу код Санкт Петерсбурга провео је скоро две године. Завршио је Ваздухопловну официрску школу у трајању од годину дана, као други у рангу. Шест месеци је био у метеоролошкој станици. Обучио се за рад за голубијом поштом. Оспособио се за рад са балонским јединицама по питањима конструкције, израде и одржавања балона. Завршио је летачку обуку на везаним и слободним балонима. На великим маневрима руске војске септембра 1902. године код Курска, сам је летео слободним балоном и поставио рекорд даљине и висине.

Коста Милетић у балону са инструктором

Током боравка у Волковом пољу Коста Милетић се упознао са Катарином – Кити Гарут, кћерком главног техникума школског центра Александра Елизаровича Гарута, блиског сарадника пуковника, потом и генерала Александра Матвејевича Ковањка команданта центра. Љубав Кити и Косте крунисана је браком по доласку у Србију.

Капетан Коста Милетић после завршене школе, вратио се у Србију као први српски школовании ваздухопловни стручњак и летач, пилот балона - аеронаут, крајем 1902. године.

Распоређен је у Инжињеријско одељење Главног генералштаба где је радио на плановима за увођење ваздухопловства у Српску војску, што није ишло лако, јер је наилазио на проблеме и тешкоће. Постепено су стварани услови да се ваздухопловство уведе у војску, као што су то чиниле и суседне, те многе државе у свету и Европи.

Једно време капетан Коста Милетић био је ордонанс Краља Петра I Карађорђевића, али је на лични захтев тражио да се врати струци и трупи.

Голубију пошту у Српској војсци капетан Коста Милетић увео је 1908. године. Тада је формирана прва станица голубије поште у Нишу, а потом и друга у Пироту.

Српска голубија пошта

Балони за српску војску купљени су почетком 1909. године. Коста Милетић је био у комисији за куповину балона код немачке фирме „Аугуст Ридингер“ из Инсбрука.  Летео је са фабричким пилотом преко Боденског језера и Минхена након пријема првог слободног балона који је имао натпис „Србија“ на куполи и српску заставу на корпи. То је први лет једног ваздухоплова са српским обележјима.

Балон „Србија“

По пријему балона требало је још три године да се створе услови за њихово летење. Наиме купљена је и пратећа опрема: чекрк за подизање и спуштање балона, резервни делови, боце за водоник и водонична централа. Та централа у Нишу почела је са радом тек 1913. године почетком Другог балканског рата.

Пред Први балкански рат капетан I класе Коста Милетић је тражио да се упути у трупу и на фронт. То му је омогућено и распоређен је за команданта инжињеријског полубатаљона са којим је учествовао у Кумановској бици. За јуначко држање и успешно командовање, војвода Путник га је ванредно унапредио у чин инжињеријског мајора.

Мајор Коста Милетић

Убрзо потом, Коста Милетић је позван у Ниш да преузме командовање Ваздухопловном командом Српске војске, која је формирана решењем војводе Путника начелника Штаба Врховне команде 24. децембра 1912. године. У саставу српског ваздухопловства под том командом, било је: аеропланско одељење (12 авиона и 6 пилота), балонска чета (2 балона и један пилот), водонична централа и голубија пошта. Коста Милетић је за први аеродром одредио пољану на Трупалском пољу код Ниша, где је убрзо почело летење српских авиона.

У Првом балканском рату ваздухопловство је први пут коришћено у борбеним дејствима. Под командом мајора Косте Милетића формиран је „Приморски аероплански одред“прва борбена јединица српског ваздухопловства, која је дејствовала у операцијама код Скадра марта 1913. године.

Мајор К. Милетић и капетан М. Илић на аеродрому Барбалуш код Скадра

У лето 1913. године под командом мајора Косте Милетића, српско ваздухопловство је учестовало у Другом балканском рату. Снаге су подељене по врсти ваздухоплова на аеропланско одељење које је дејствовало на ратишту у Македонији код Куманова, и балонско одељење које је дејствовало на ратишту код Пирота.

У Првом светском рату, под командом мајора Косте Милетића успешно је извршена мобилизација ваздухопловних снага, које су биле скромне и на нивоу после балканских ратова. Ваздухопловна команда са јединицама је пребазирала на летелиште Дабића поље код Ваљева и одатле су српски балони и авиони дејствовали успешно дајући допринос одлучујућим биткама на Церу, Колубари и Дрини.

Летелиште Дабића Поље

Током 1915. године, мајор Коста Милетић је својим анагажовањем знатно допринео да се ојачају српске ваздухопловне снаге, посебно после доласка у помоћ Француске ескадре марта месеца. У јесен исте године током повлачења према југу српске ваздухопловне јединице су задатак обавиле без губитака и дислоцирале на Крф.

Српски и француски војници на аеродрому Патамос на Крфу

На Крфу се људство одморило и опоравило; убрзо је извршена реорганизација, те је уместо Ваздухопловне команде формирана Аропланска ескадрила са командом и ваздухопловни депо. Почиње обука људства - пилота, извиђача, авиомеханичара и других стручњака, нарочито по доласку на Солунску фронт у лето 1916. године.

Српски и савезнички ваздухопловци на Солунском фронту

Коста Милетић одлази на лечење и боловање; потом се враћа у инжињерију, а по завршетку рата, пензионисан је у чину мајора и преведен у резерву. У чин резервног инжињеријског потпуковника унапређен је 1924. године, а у чин пуковника 1928. године.

Пуковник Коста Милетић је био омиљен међу српским и југословенским ваздухопловцима уживајући висок углед и поштовање као човек који је створио ваздухопловство, те су га многи називали „оцем“ нашег ваздухопловства. Због свог мудрог, темељног држања, упорности и одговорности у извршавању задатака са ваздухопловима, тим новим средствима ратне технике, пуним изазова и непознаница, с правом га називамо и „Српским Дедалом“.

Коста Милетић у позним годинама

Када је у Краљевини Југославији 1928. године основано Удружење резервних авијатичара, пуковник Коста Милетић је једногласно изабран за његовог председника, и на тој функцији је остао до 1941. године. Истовремено био је од 1933. године  председник Надзорног одбора Кредитне задруге ваздухопловаца.

Коста Милетић говори на конгресу резервних авијатичара

Пуковник Коста Милетић преминуо је 1953. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду са својом супругом Кити. Вечна им слава!

Пред вечном кућом Косте Милетића

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) ће у недељу 22. септембра у 10:00 часова на Новом гробљу у Београду изаћи пред вечну кућу Косте Милетића и положити венце и одати пошту првом српском ваздухопловцу.

мр Златомир Грујић, председник УПВЛПС

Обележавање 145-е годишњице од рођења Косте Милетића [НАЈАВА]

Ове године, 22. септембра, навршава се 145 година (1874) од рођења првог српског ваздухопловца, пилота балона – аеронаута, првог командaнта војног ваздухопловства Србије и првог председника Удружења резервних авијатичара, пуковника Костадина Косте Милетића.Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) ће тај велики јубилеј обележити скрoмно, по следећем распореду:

1) У недељу 22. септембра у 10:00 часова на Новом гробљу у Београду положићемо венце пред вечну кућу Косте Милeтића.2) Kрајем септембра или почетком октобра, по завршетку штампе, обавићемо промоцију књиге „Српски аеронаут пуковник Коста Милетић“ у Дому ваздухопловства Земун. О том догађају бићете благовремено и на време обавештени.Позивамо све ваздухопловце да се укључе у ове активнoсти и дају допринос обележавању овог јубилеја и отимању од заборава сећања на „оца“ српскoг ваздухоплoвства, човека који је највише заслужан што је ваздухопловство уведено у српску војску 1912. године.

УПВЛПС- нова сезона почиње

Након летње паузе, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) почиње са редовним активностима

Обавештавамо наше чланове и пријатеље Удружења, да ће редовне активности УПВЛПС након летње паузе почети 4. септембра.

Први састанак у "новој сезони", одржаће се у среду, 4. септембра 2019. године у 17.00 часова у Дому ваздухопловства у Земуну.

Добро дошли!

Извршни одбор УПВЛПС

135 година од рођења пилота Михаила Петровића – ПОСЕТА СЕЛУ ВЛАКЧА

Традиционално, као и претходних година Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, организовало је 15. јуна 2019. године, посету селу Влакча и обилазак родне куће првог српског пилота наредника Михаила Петровића рођеног 14. јуна 1884. године.

Организатор свечаности у селу било је Завичајно удружење „Пилот Михаило Петровић“ и месна заједница Влакча у сарадњи са Туристичком организацијом Крагујевца и УПВЛПС.

Присуствовали су: чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије; делегације РВ и ПВО коју си чинили представници 98. ваздухопловне бригаде из Лађеваца; Лабуд Булатовић председник Ваздухопловног савеза Србије, Велимир Исаковић председник и Александра Шиндолић секретар Удружења линијских пилота Србије; чланови Удружења за неговање ваздухопловних традиција, поштоавоаци Михаила Петровића, омладина и грађани Влакче и околине. Испред Министарства одбране – Управа за традицију, стандард и ветеране приосутвао је потпуковник Ступар Миленко.

Манифестација је почела окупљањем у дворишту основне школе у Влакчи где су гости дочекани слатким и леденом водом, кафом и освежењем, у пријатном хладу столетних липа и храстова.

Потом је колона са заставама Србије, Удружења пензиониснаих војних летача и падобранаца Србије, Месне заједнице Влакча, Завичајног удружења Михаило Петровић на челу, кренула ка родној кући првог српског пилота.

Скривена у шљивику, оронула и сетна дочекала је, више од века стара грађевина, добронамернике који су дошли да се поклоне сенима и делу Михаила Петровића, вапећи да јој неко поправи полупани цреп на крову, нахерени димњак, испуцале зидове, напрсле прозоре и  натрулу дрвенарију.

После одавања почасти нареднику Михаилу Петровићу и полагања венаца и цвећа испред спомен плоче на родној кући, присутне је поздравио секретар завичајног удружења Драгољуб Драгче Швабић, а потом су говорили Златомир Грујић, председник УПВЛПС и Миливоје Мића Борић председник скупштине завичајног удружења.

Програм је настављен у школском дворишту. Председник Завичајног удружења Александар Саша Јовановић поздравио је присутне и уручио пригодна признања.

Члан Извршног одбора УПВЛПС Миодраг Башарагин, пилот, пуковник у пензији, уручио је велику спомен диплому поводом 135 година рођења Михаила Петровића Месној заједници Влакча, Завичајном удружењу Михаило Петровић и Управи за традицију, стандард и ветеране Министарства одбране и комплет књига у издању УПВЛПС протекле године за библиотеку завичајног удружења.

Своју књигу „Последњи заокрет“ уручио је и лично Драгослав Спасојевић, пуковник у пензији.

Програм је настављен наступом изворних група и пригодним културно-уметничким програмом, а потом и поделом признања у акцији „Бирамо најлепше сеоско двориште у Влакчи“. По завршетку програма приређено је послужење за госте и настављено дртужење у пријатној атмосфери летњег дана у прелепом амбијенту села у срцу Шумадије.

Сво време манифестације село Влакча надлетали су авиони са посадама пилота учесника такмичења на Меморијалу Михаило Петровић, који су полетали са аеродрома у Смедеревској Паланци.

У повратку за Београд чланови УПВЛПС и сапутници из осталих удружења положили су цвеће пред спомеником пилоту мајору Зорану Томићу у Тополи.

Повратак је, као и читава посета, протекао у пријатној атмосфери и дружењу, као у претходних година.

Учесници путовања и чланови УПВЛПС прикупили су добровољни прилог у износу од 12.500 динара за обнову родне куће пилота Михаила Петровића. Акција прикупљања срестава се наставља.

МЕМОРИЈАЛ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ

Поводом Дана пилота Србије, 29. маја,  и 135. годишњице рођења Михаила Петровића 14. јуна, на аеродрому у Смедеревској Паланци одржано је у суботу, 15. јуна 2019. године такмичење пилота – Меморијал „Пилот Михаило Петровић“, у организацији Ваздухопловног савеза Србије, аеро-клуба „Јасеница“ из Смедеревске Паланке и Ваздухопловне фондације „Пилот Михаило Петровић“. 
На једној од етапа руте са извиђачким задацима и прецизним слетањем изведен је и двоминутни заокрет изнад родне куће пилота Михаила Петровића у Влакчи.
Овим чином пилоти су одали пошту првом пилоту и првој жртви нашег ваздухопловства, нареднику Михаилу Петровићу. Планирано је да се убудуће меморијал одржава сваке године.

Златомир ГРУЈИЋ

 

Одржана редовна годишња конференција УПВЛПС

У Великој сали Команде РВ и ПВО у Земуну, у уторак 16. априла, одржана је редовна годишња конференција Удружења пензионисаних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС).

Пре почетка седнице пригодан музички програм извеле су Љиљана Арсеновић из Земуна, професор клавира на клавиру и професор Мегуми Тешима Калман из Сенте нa виолини.

Конференцију је након интонирања химне "Боже правде" отворио Златомир Грујић, председник УПВЛПС. Након тога минутом ћутања одата је почаст свим ваздухопловцима који су погинули на летачким и ратним задацима и који су преминули у протеклим  годинама.

Председавајући је потом поздравио присутне и госте: од претходних команданата РВ и ПВО Јурјевић Звонка, генрал-пуковника у пензији; председника УВПС Драгањац Љубомира, генерал-потпуковника у пензији; представника УТСВ МО потпуковника Ступар Миленка; председника Удружења ваздухопловаца Војводине Шушњар Станка; представника УВПС Нови Београд, Петковић Бранка; председника УВПС Земун Дошеновић Славка; потпредедника УЛПС Игњатовић Стевана и члана управног одбора Иванчајић Душана; председника Удружења пилота „М2+“ Мандић Боришу, потпуковника у пензији; представнике Удружења пилота „Курјаци са Ушћа“ на челу са Стакић Предрагом, пуковником у пензији; представнике Удружења ратних добровољаца Србије 1912-1918, потомака и поштовалаца на челу са Косановић Лазаром; председника СУБНОР Нови Београд Давидовић Драгољуба, и потпредседника СУБНОР Земун Бранка Миланковића; представнике Удружења за неговање ваздухопловних традиција на челу са Бошковић Душаном; Васу Глигоревића из Савеза потомака ратника Србије 1912-1920; председника Ваздухопловног савеза Србије Булатовић Лабуда.

Након усвајања дневног реда и Пословника о раду конференције, приступило се расправи о Извештају о раду Удружења у претходном периоду.

У протеклој години удружење је деловало у складу са програмом и планом рада. Одржан је континуитет у раду и извршавању задатака. Садржаји рада били су: састанци, предавања, промоције књига, обележавање значајних датума и посете ваздухопловним спомен-обележјима. Припадност и рад у Удружењу постао је за чланове саставни део живота, навика и потреба. Дружење је извор мотивације и енергије упркос бремену година. Чланови нашег удружења окупљају се више пута месечно већ 27 година. Посебан квалитет нашем Удружењу даје сајт и месечни „Ваздухопловни билтен“ који излази у електронској форми седам година и једино је ваздухопловно гласило у Србији.

У расправи су учествовали:

1) Драгањац Љубомир, председник Удружења војних пензионера Србије (УВПС), поздравио је Конференцију. Истакао је допринос УПВЛПС у формриању УВПС и његовом раду. Истакао је да је сарадња између два удружења на високом новоу и да може послужити за пример и другима. Уверен је да ће се такви односи и даље развијати. Пожелео је члановима УПВЛПС успеха у раду.

2) Бошковић Душан, председник Удружења за неговање ваздухопловних традиција, поздравио је Конференцију, истакао врло добру сарадњу и уверење да ће се са њом и убудуће наставити на плану неговања ваздухопловних традиција.

3) Шушњар Станко, председник Ваздухопловаца Војводине из Новог Сада, поздравио је Конференцију, указао на потребу и значај рада на неговању ваздухопловних традиција и развоја сарадње која је добра, али може бити још боља, и позвао на заједничке акције до краја године и убудуће.

4) Игњатовић Стеван потпредседник Удружења линијских пилота Србије (УЛПС) поздравио је Конференцију и изразио спремност да  се у даљем раду ангажује на развијању сарадње између два удружења које повезују заједнички интереси. Рекао је да је поносан што је данас постао члан УПВЛПС и да ће се максимално ангажовати у раду.

5) Иванчајић Душан, члан Управног одбора УЛПС, поздравио је Конференцију и истако потребу заједничког рада на развијању и неговању ваздухопловних традиција, организацији заједничких акција и већу међусобну повезаност, бољу комуникацију и размену информација.

У Извештају о реализацији планираних активности Удружења у периоду април 2018. – април 2019, реализовани су следећи тежишни задаци:

1. - Меморијали посвећени првом српском пилоту нареднику Михаилу Петровићу – годишњица рођења и годишњица погибије;

1.1. – Обележили смо 134-ту годишњицу рођења првог српског пилота Михаила Петровића (14. јун 1884.), посетом селу Влакча 16. јуна 2018. године где је приређен програм у организацији Завичајног удружења „Михаило Петровић“ са којим успешно сарађујемо дуже од деценију. О првом српском пилоту издали смо књигу „Лет у вечност“ (2013), и покренули акцију да му се постави трајно спомен обележје.

1.2. – Обележили смо 106. годишњицу погибије првог српског пилота Михаила Петровића, са неколико значајних активности:

1) Дана 19. марта (до 26. марта) 2019. године постављена је (наша) изложба „СЕЋАЊЕ НА ВАЗДУХОПЛОВНЕ ЖРТВЕ“ у Дому ваздухопловства Земун, која повезује: 20. март, 24. март - Дан сећања на жртве НАТО агресије 1999. и Шести април Дан сећања на жртве Априлског рата 1941. године. Објављен је чланак поводом „Дана сећања на ваздухопловне жртве“ на сајту УПВЛПС.

2) Дана 20. марта 2019. године у 10.00 часова изашли смо пред вечну кућу наредника пилота Михаила Петровића на Новом гробљу у Београду. Одржан је парастос, историјски час и положени венци. Присуствовали су представници завичајног удружења и школска деца из Влакче, представници Команде РВ и ПВО, нашег и осталих ваздухопловних удружења.

3) Дана 20. марта од 12.00 – 14.00 часова делегација Завичајног удружења „Михаило Петровић“ и школске деце из Влакче посетила је Музеј ваздухопловства Београд, уз нашу подршку и гостопримство музеја.

4) Дана 20. марта 2019. године одржана је манифестација Дан ваздухопловних жртава - „НЕЗАБОРАВ И ПОШТОВАЊЕ“ у Музеју ваздухопловства Београд, коју је припремила Ваздухопловна фондација „Михаило Петровић“ уз нашу подршку, а водио је Бориша Мандић, потпуковник авијације у пензији, пилот.

2. - Обележавање 20-те годишњице НАТО агресије;

- Две деценије од НАТО агресије обележене су 24. марта кроз манифестацију Дан сећања на жртве пале у том безумном чину северноатлантске алијансе 1999. године. Присуствовали смо парастосу на аеродрому Батајница и скупу испред споменика код Команде РВ и ПВО.

3. - Шестоаприлски меморијали ваздухопловцима из Априлског рата 1941. године;

3.1. - У сарадњи са Општином Ириг, Српском читаоницом у Иригу, Командом РВ и ПВО, организовали смо комеморативну свечаност 5. априла 2019. године, по следећем:

1) Полагање венаца код спомен-плоче пилотима Шестог ловачког пука, уз учешће представника Општине Ириг, Команде РВ и ПВО и 204. ваздухопловне бригаде, УПВЛПС и ваздухопловних организација и удружења.

2) Априлска смотра ваздухопловног књижевног стваралаштва: - Представљање књиге „Српско ваздухопловство у Балканским ратовима 1912-1913“; - Излагање на тему: 135. година прве ваздухопловне књиге у Србији „Шетња по облацима“ и развој писане речи и ваздухопловног књижевног стваралаштва у протеклом периоду.

3.2. - 78 годишњица Априлског рата из 1941. године, обележена је 6. априла 2019. године уз учешће делегације УПВЛПС која је положила цеће пред споменик пилотима Шестог ловачког пука – браниоцима Београда на Дунавском кеју у Земуну.

4. - Одржавање редовне Годишња конференција УПВЛПС;

5. - Обележавање значајних датума и догађаја из историје нашег ваздухопловства:

- 105 година од почетка обуке српских пилота у Етампу, Француска ; - 105 година од завршетка Балканских ратова и промоција књиге „Српско ваздухоплoвство у балканским ратовима“; - 110 година голубије поште у Србији; - 125 година од доношења Уредбе о увођењу ваздухопловства у Српску војску; -- 17. јануар – дан Прве српске ескадриле на Солунском фронту 1918. године. - 18. јун дана рода ВОЈ и јединица ВОЈИН. - Дан рода авијације 2. август и ваздухопловна слава Свети Илија Громовник. - Дан АРЈ ПВО - 30. септембар . - Дан ослобођење Земуна и Београда од фашистичке окупације 1944. године, 20. и 22. октобра. - Дан РВ и ПВО - 24. децембар. - 76 година од формирања партизанске авијације; - Годишњице формирање Прве и Друге ескадриле НОВЈ. - Дан победе над фашизмом 9. мај: - Дан војних ветерана.

6. - Предавања, издавачка делатност:

6,1. - Предавања поводом значајаних датума и догађаја, одржавана су на састанцима средом. 6.2. - Издавање и промоције књига: - Љутомир Рундић: „Досањано небо“ (Истините приче и анегдоте из летачког и војничког живота навигатора), Београд 2018. године. - Коста Бојовић: „Животни пут једног ваздухопловца – сећања на време, људе и догађаје“, Београд 2018. године. - Златомир Грујић „Српско ваздухопловоство у балканским ратовима 1912-13“, Београд 2018. године. - Драгослав Спасојевић: „Последњи заокрет“ – пилотске приче, Београд 2018. године.“ - Звонко Јурејвић – монографија Ваздухопловна војна академија, Београд 2019. године. - Божидар Живанов Жика – електронска књига „Класе војних пилота од 1945-2018. године“.

Поред наведених (тежишних), реализовано је још 30 других задатака. Редoвно је излазио Ваздухопловни билтен (до сада 87 редовних и неколико ванредних бројева) и ажурно водимо сајт удружења: www.udruzenjepvlps.org, који има преко 650.000 посета. Све задатке смо финансирали и трошкове покрили из сопствених средства прикупљених донацијама чланова Удружења.

На Изборној конференцији 17. априла 2018. године, прихватили смо и усвојили предложене одлуке на Сабору ваздухопловаца 19. марта 2018, године у Музеју ваздухопловства, које је покренула Ваздухопловна фондација „Пилот Михаило Петровић“, а усвојио и дорпунио Извршни одбор УПВЛПС и то:

1) Да се поводом годишњице од погибије нашег првог пилота и прве ваздухопловне жртве наредника Михаила Петровића у операцијама Српске војске код Скадра (Први балкански рат) 20. марта 1913. године, а у част свих жртава војног и цивилног ваздухопловства у Србији, обележава Дан сећања на ваздухопловне жртве 20. март. Одлуку смо реализовали.

2) Да се у част свих ваздухопловаца Србије, цивилних и војних, а поводом почетка обуке прве класе српских пилота у Етампу код Париза у Француској 28. (21) маја 1912. године, установи Меморијал - Дан ваздухопловаца Србије 28. (21) мај.

3) Да се формира одбор за подизање споменика Михаилу Петровићу и Кости Милетићу. За одбор су поред Борише Мандића из УПВЛПС добровољно пријављени Шпирић Ристо, Стојановић Војислав и Грујић Златомир.

4) Да се нашим војним аеродромима дају називи по именима прослављених српских ваздухопловаца. Прихваћен је наш предлог да аеродром Батајница носи име „Пуковник Миленко Павловић“ у част и славу команданта 204. лап који јуначки погибе у НАТО агресији 1999. године.

Поред наведених, усвојили смо и следеће закључке:

1) Да се изради календар и протокол ваздухопловних меморијала, који бо омогућио јединствен приступ и континуитет неговању ваздухопловних традиција, већу масовност, већи васпитни утицај на младе и достојанствено сећање на ваздухопловне подвижнике нашег ваздухопловства. Рационалније би организовали свечаности и посете, боље би се медијски представили, привукли би више грађана и омладине. Постојање календара олакшало би организацију и координацију на обележавању значајних датума. На наше предлоге немамо одговора.

2) Да се изради албум ваздухопловних спомен-обележја, да се среде слике и њихови описи, да се тачно лоцирају и одреде носиоци задатака око одржавања, као и датуми меморијала који се на њима обављају.

3) Да се формира Савет за ваздухопловне традиције, који би пратио, анализирао и предлагао активности, мере и поступке на плану неговања и вредновања ваздухопловних традиција на нивоу РВ и ПВО и ваздухопловних удружења.

4) Да се установи иницијативни одбор за формирање удружења „Ветерани РВ и ПВО” – није урађено ништа јер нема интересовања.

5) Да се установаљавање манифестације “Априлска смотра ваздухопловног књижевног стваралаштва” у Иригу у Српској читаоници, најстаријој у српском националном корпусу, где би се вршила промоција књига и смотра стваралаштва у књижевности посвећеног ваздухопловству, а поводом сећања на пилоте подвижнике Априлског рата. Манифестација живи и ове године је одлично проведена уз промоцију чак пет нових ваздухопловних књига.

ПРОБЛЕМИ И ТЕШКОЋЕ

За УПВЛПС највећи проблем је стално смањење броја чланова услед природног одлива. Од настанка удружења, пре 27 година, кроз удружење је прошло преко 1.000 чланова. Веома мали број млађих и скоро пензионисаних ваздухопловаца не показује интересоваење за Удружење. То је највећи проблем који треба добро изучити и осмислити начин и пут његовог превазилажења, уколико желимо да Удружење опстане. Стиче се дојам да активности УПВЛПС и добре намере нису препознате нити оцењене од надлежних.

Представник Изборне комисије Башарагин Милорад, изнео је предлог два кандидата за чланове Извршног одбора УПВЛПС. Предлог је усвојен једногалсно и након гласања председавајући је констатовао да су за нове чланове Извршног одбора изабрани: Богдановић Златомир и Новаковић Марко.

1) Богдановић Златомир: рођен 22. јуна 1958. године, завршио Ваздухопловну војну гимназију и ВВА, 30. класа. Пилот I категорије СБО на борбеним хеликоптерима и носилац златног летачког знака, командант ескадриле. Ожењен, са породицом живи у Београду.

2) Новаковић Марко: рођен 18. августа 1967. године, завршио ВВА и магистеријум, пилот I категорије СБО на надзвучним борбеним авионима, у извиђачкој авијацији. Био на служби у 352. и 353. извиђачкој ескадрили и војни изасланик у Будимпешти.

ТЕЖИШТА РАДА У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ

• Интензивирање активности на одређивању ваздухопловних меморијала, одржавању постојећих и подизању нових ваздухопловних спомен-обележја. • Даљи рад на промоцији УПВЛПС преко сајта и писаних медија. • Издавање ваздухопловних билтена. • Анализа статусних питања и достављање ставова, питања и предлога надлежним државним органима. • Развијање и унапређење сарадње са сродним удружењима и подршка пројектима којима се афирмише даља изградња ваздухопловства, неговање ваздухопловних традиција и јачање интегративних процеса ваздухопловних војних ветерана у Србији. • Обележавање значајних датума и догађаја из историје ваздухопловства и неговање ваздухопловних традиција. • Унапређивање метода и садржаја рада и деловања.

ТЕЖИШНИ ЗАДАЦИ ЗА НАРЕДНИ ПЕРИОД

1. - Обележавање 135-те годишњице рођења Михаила Петровића – планирамо програм у Дому ваздухопловства 12. јуна и у селу Влакча 14. јуна 2019. године. 2. - 60 година формирања јединственог вида РВ и ПВО 1959. године, планирамо предавање и чланак на сајту. 3. - Обележавање 145-те годишњице рођења Косте Милетића, планирамо пригодан програм и презентацију књиге о нашем првом ваздухопловцу и команданту српског ваздухоплоства у септембру 2019. године. 4. - 110 година увођења балона у српску војску 1909. године обележићемо у складу са могућностима, пригодним чнаком на сајту. 5. - Обележавање 75-те годишњице формирања ваздухопловних пукова и дивизија НОВЈ, обилазак места у којима су формирани и ваздухопловних спомен обележја на тим локацијама 6. - Обележавање Дана родова и Дана вида РВ и ПВО, планирамо изложбу у Дому ваздухопловства Земун са око 50 паноа на којима је приказана историја нашег војног ваздухопловства.

Извршни одбор је наведене тежишне задатке преточио у програм и план рада за 2019. године. ЗАКЉУЧЦИ, ОДЛУКЕ, АПЕЛИ

У протеклој години (април 2018-април 2019) УПВЛПС је деловало у складу са својим Статутом, програмима и плановима рада. Иако ограничених кадровских ресурса и веома малих финансијских средства, постигло је значајне резултате: континуиниран рад сајта (преко 650.000 посета), редовно издавање ваздухопловног билтена (12 бројева, укупно 87); издавање 6 књига, припрема и постављање једне изложбене поставке, додела признања, обележавање неколико значајних годишњица којих се нико у држави није сетио.

На предлог Извршног одбора, а у складу са Статутом УПВЛПС, XIV редовна конференцији УПВЛПС на седници 16. априла 2019. године, донела је одлуку о приступању Асоцијацији Ваздухопловних Удружења, Ћуковачки кут 14/1 Земун.

Наведена асоцијација основана је 24. фебруара 2019. године у Краљеву потписивањем од стране: Удружења пилота „Курјаци са Ушћа“, Удружења пилота „Тигрови“ и Удружења летача „Сенке“ Краљево.

Овлашћује се Извршни одбор УПВЛПС да сачини приступни акт и обави приступање УПВЛПС Асоцијацији Ваздухопловних Удружења.

На предлог Извршног одбора, Конференција упућује апел надлежним државним органима: Председник Републике, Председник владе, Министар одбране, Министар правде, да предузму мере из своје надлежности, а у складу са Уставом Републике Србије и законима, на заштити личног интегрита, људских слобода и права, пензионисаних официра и пофоцицира, посебно пилота, од прогона и дискриминације од стране органа иностраних држава и организација.

Конференција упућује изразе подршке напорима државних органа на јачању метеријалног и друштвеног положаја система одбране и безбедности, посебно на плану модернизације РВ и ПВО, и одлучно се залаже за јачање националног јединства и слоге у одбрани слободе, уставног поретка и територијалног интегритета Републике Србије.

У Земуну, 16. априла 2019. године.

Српска читаоница у Иригу: „НЕБЕСКИМ ХЕРОЈИМА У ЧАСТ“

Поводом обележавања Априлског рата Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), Општина Ириг и Српска читаоница у Иригу обележили су овај значајан јубилеј.

Априлски рат почео је 6. априла 1941. године необјављеним нападом немачке авијације на Краљевину Југославију. На стотине фашистичких авиона бомбардера кренуло је ка Београду, а међу првима овој сили одупрли су се пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства (ЈКВ), узлетевши са летелишта у околини Ирига.

Један од првих одбрамбрених аеродрома југословенске авијације налазио се на територији иришке општине у Крушедол селу и Крушедол Прњавору.

Шести ваздухопловни ловачки пук, стациониран на овом аеродрому, херојски је пружио отпор бројнo надмоћнијој фашистичкој авијацији. Погинуло је укупно 10 пилота, а међу њима је и пилот Михаел Миха Клавора чији је авион срушен над Иригом, а овај пилот је сахрањен на католичком гробљу у Иригу.

Испред Дома културе у Иригу свечано су положени венци код спомен плоче настрадалим пилотима.

Венце су положили представници Општине Ириг;

делегација Команде РВ и ПВО Војске Србије,

и делегације Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и Удружења ваздухопловаца Војводине,

Удружења пилота "Тигрови" и

 Удружења пилота "Курјаци са Ушћа".

Програм је настављен у Српској читаоници у Иригу традиционалним представљањем најновијих издања књига којe за тематику имају историју српске авијације.

Поред обраћања заменика председника Општине Ириг Миодрага Бебића, председника СО Ириг Владислава Илкића и директорице Српске читаонице у Иригу Вере Новковић,

пензионисани пуковник пилот мр Златомир Грујић,

представио је своју нову књигу "Српско ваздухопловство у Балканским ратовима 1912-1913. године."

Б. ЈОВИЧИЋ via ФБ

Уз Дан војних ветерана – ВОЈНИ ВЕТЕРАНИ РВ И ПВО

ПОВОДОМ ДАНА ВОЈНИХ ВЕТЕРАНА СРБИЈЕ 4. ДЕЦЕМБРА УДРУЖЕЊЕ ПЕНЗИОНИСАНИХ ВОЈНИХ ЛЕТАЧА УПУЋУЈЕ СРДАЧНЕ ЧЕСТИТИКЕ И ДОБРЕ ЖЕЉЕ СВИМ ВОЈНИМ ВЕТЕРАНИМА!

Уз Дан војних ветерана

ВОЈНИ ВЕТЕРАНИ РВ И ПВО

предлог за формирање јединствене организације

Уводне напомене

Могућност даљег рада и интегрисања различитих удружења пензионисаних припадника РВ и ПВО и формирања јединствене ветранске организације на нивоу Србије поставља се данас као ургентно питање.

У време када је УПВЛПС настало није било ни једне организације или удружења сличног карактера. Сматрамо да се данас плурализам интереса може остварити и унутар јединствене ваздухопловне асоцијације, коју је могуће  створити уколико постоји искрен однос, заинтересованост и концензус око мимимума заједничких интереса и циљева.

Још на конференцији УПВЛПС 2015. године иницирано је оснивање Удружења ветерана РВ и ПВО Србије, са скраћеним називом „Ветерани РВ и ПВО“, које би окупљало ветеране свих видова, родова, служби, јединица, установа, класа, удружења пензионисаних, ислужених припадника – ветерана РВ и ПВО. Могуће је такву организацију назвати и „Ветерански кор РВ и ПВО“. Та одлука још није реализована јер тражено мишљење и став МО-УТСВ, Команде РВ и ПВО и ваздухопловних организација и асоцијација није исказано. Без јасног става и стабилне подршке наведених институација такво удружење не може опстати нити успешно функционисати. Уз Дан ветерана Србије било би време да се приступи формирању ветеранске организације

Назив удружења

Пун назив: „УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ ВЕТЕРАНА РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА И ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНЕ ОДБРАНЕ СРБИЈЕ“

Скраћени назив: „ВЕТЕРАНИ РВ и ПВО“

Мотив: Досадашња пракса и начин организовања војно-ветеранске популације РВ и ПВО, упркос добрим резултатима неких удружења (УПВЛПС, УП М2+, УП „Курјаци са Ушћа“) достигло је зенит те је неопходно установити и у дело провести нови начин организовања и унапредити деловање војних ветерана РВ и ПВО у правцу конституисања војноветеранског кора РВ и ПВО .

Континуитет: Негујући националне слободарске традиције, родољубље и патриотизам, част, достојанство и узвишеност војног позива (професије) наставити традиције удружења старих српских и југословенских ратника и бораца, као и српских ваздухопловаца из ослободилачких ратова 1912-1918. који су основали Српски аероклуб, Удружења резервних авијатичара Краљевине Југославије, авијатичара бораца НОР-а, и традиције УПВЛПС, УП “2+”, УП “Курјаци са ушћа” и других.

Идеја: да се оформи јединствена и свеобухватна oрганизација ваздухоплoвних ветерана није нова, постоји деценију и више, а била је актуелна када су се, а у вези активностима УПВЛПС, поједини припадници других родова РВ и ПВО осећали запостављеним у односу на летачку популацију; тада је било предлога, али није било снаге или воље, да се створи јединствена организација. У УПВЛПС по статуту могу бити учлањени сви припадници РВ и ПВО, па и људи ван вида, чланови породица и др.

УПВЛПС је 2010. иницирало акцију и заказало састанак ради стварања заједничке асоцијације, али одзива није било, ни од стране позваних удружења, нити од војних органа. Прослава 100 година РВ и ПВО је показала недостатак постојања такве организације, јер су се многи бивши припадници РВ и ПВО обраћали УПВЛПС као да је оно репрезент целе популације. Таквих захтева има и данас, УПВЛПС их не може испунити јер нема ресурсе за то. Постоје услови да се идеја реализује и да се сви бивши припадници РВ и ПВО уједине ради неговања традиција вида у целини, као и по другим питањима у вези са професијом ваздухопловних војних стручњака свих профила.

Циљ и карактер удружења

Циљ: Основати јединствено удружење војних ваздухопловних ветерана РВ и ПВО Србије, које ће обухватити ветеране свих родова и служби РВ и ПВО, осмислити програм рада и деловања и обезбедити основне кадровске и материјалне претпоставке.

Карактер удружења: социјално-хуманитарно; војноваздухопловно и професионално-струковно; традиционалистичко; нестраначко; патриотско; недобитно; засновано на слободном и добровољном опредељењу, равноправности, другарству, солидарности и међусобном помагању чланства.

Профил чланства:

- пензионисани (ислужени) и активни (професионални), припадници  команди, јединица и установа РВ и ПВО;

- припадници ратних јединица РВ и ПВО (резервни састав који је учествовао у рату или учествује на вежбама и другим активностима РВ и ПВО);

- цивилна (грађанска) лица запослена  (или која су била запослена) у РВ и ПВО са ратним распоредом у јединицама и установама РВ и ПВО;

- чланови породица погинулих и умрлих припадника РВ и ПВО и ваздухопловних војних ветерана  (живих и преминулих)

 Задаци удружења и садржаји рада

- рад са ислуженим припадницима РВ и ПВО са циљем очувања здравља, менталних и психофизичких способности у постпрофесионалном периоду;

- рад на санирању последица посттрауматског стреса (ПТС)  насталог услед општих и посебних карактеристика живота популације војних ветерана у професионаном периоду (летење, рад на стајанци, боравак и рад на терену, рад у кабинама радарских и система за ПВД, дежурства, прекоманде, логоровања, борбени и ратни задаци);

- решавање социјално-хуманитарних питања и проблеми  војних ветерана  и чланова породица, погинулих, мирнодопских и ратних војних инвалида;

- очување и развијање ваздухопловних традиција, подизање друштвеног угледа, брига и активности у вези са статусним питањима ваздухопловаца;

- брига и болесним колегама, помоћ породицама погинулих и умрлих колега;

- подстицање и развој сарадње, заједничких акција и подухвата; међусобно информисање, координација активности и подршка стваралаштву у разним областима; међусобно дружење, спортско-рекреативне и кутурно-забавне активности и манифестације;

- међународне активности и сарадња са сродним организацијама у региону и свету.

Организација удружења

Начела (принципи) деловања и организовања:

- заједнички интерес и циљ, јединство у акцијама и деловању;

- самосталност, слобода и добровољност, равноправност чланова;

- другарство, солидарност и помагање, међусобно уважавање, подршка и помоћ, солидарност и информисање;

- самосталност (аутономност) у организационом, нормативно-правном, кадровском и акционом погледу постојећих удружења;

- самостално финасије и материјално-финансијско пословање

- координација и сарадња са органима Команде и јединица РВ и ПВО и органима Министарства одбране и Војске Србије...

Оранизовање:

- територијално (по градовима: Београд, Ниш, Краљево, Кргаујевац, Нови Сад...); по родовима и службама; по јединицама и установама РВ и ПВО

- аd hoc;  периодични и акциони трајни: учлањивање (појединачно и колективно), придруживање, фузионисање...

Садржаји и облици деловања и рада:

Садржаји:

- сабор, састанци, смотре, конференције, трибине, предавања, историјски часови,

- комеморације, дани сећања, меморијали, изложбе,

- обележавање дана јединица и установа, годишњица класа,

- посете, излети путовања, спортски сусрети и тaкмичења,

- кутлурно-забавне активности: приредбе, концерти, изложбе, филмске представе, позоришне представе,

- стваралаштво и хобији: сликарство, литература, макетарски и моделарски клубови, ваздухопловне смотре и изложбе;

- аеро-клубови: моторних летача, једриличара, змајара, параглајдериста, падобранаца, балонера ,

- издавачка делатност: књиге, часописи, билтени, брошуре, проспекти, плакати, медијска активност: сајтови, елекронска издања билтена, брошура, књига, часописа ...

Облици: комисије; секције; клубови; савети; одбори, радне групе...

Спољна обележја:

- знак (амблем, грб), застава,

- ознака седишта (информативна табла),

- значка, ветеранска капа и блуза.

Овај позив је отворен за све добронамерне ваздухопловне ветеране са молбом да се са својим мишљењем, предлозима и сугестијама јаве на електронску адресу аутора.

Златомир Грујић

134 ГОДИНЕ ОД РОЂЕЊА ПРВОГ СРПСКОГ ПИЛОТА

„ИМЕ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА ЖИВИ ВЕЧНО“

У суботу 16. јуна 2018. године обележен је  Дан рођења пилота Михаила Петровића у селу Влакча, општина Крагаујевац, а у организацији Завичајног удружења „Михаило Петровић“ из Влакче, и у сарадњи са УПВЛПС и Удружењем пилота „М2+“.

Програм манифестације обухватио је, као и ранијих 11 година, активности посвећене: дану рођења - 14. јун 1884. године -  првог српског пилота и прве жртве српског ваздухопловства, чувању од заборава његовог доприноса српском ваздухопловству и подсећању на његов племенит лик; свим пилотима и ваздухопловцима Србије који су своје знање, енергију, стваралаштво, здравље и животе посветили ваздухопловству, одбрани слободе и изградњи Отаџбине; неговању традиција српског ваздухопловства, родољубља и патриотизма; селу Влакча, које се поноси својим дичним сином наредником Михаилом Петровићем, првенцем српске авијације.

Позиву за присуство на манифестацији, поред мештана Влакче, одазвали су се: представници Команде РВ и ПВО Војске Србије; председник Ваздухопловног савеза Србије; чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије; представници Удружење пилота „М2+“, представници Удружења за неговање ваздухопловних традиција, поштоваоци Михаила Петровића, сарадници и пријатељи.

Ваздухопловни ветерани су традиционално кренули из Земуна испред зграде Команде РВ и ПВО и са радошћу, кроз питому Шумадију, запутили се у Влакчу. У Тополи код споменика пилоту мајору Зорану Томићу, као и сваке од претходних година, положили су венац и поклонили се сенима хаброг пилота који је изгубио живот на борбеном задатку 1992. године у авиону „Орао“. О мајору Томићу говорио је Војислав Стојановић, пилот, потпуковник у пензији, потпредседник УПВЛПС.

По доласку у село Влакчу, као и увек до сада, на локацији Светиња, месту скретања са крагујевачког пута, ветерани су се зауставили покрај информационе плоча, која путника намерника упућује да је у том селу рођен наредник Михаило Петровић први пилот Србије.

Код сеоске школе срдачно су их дочекали љубазни домаћин предвођени и Сашом Јовановићем, председником Завичајног удружења „Михаило Петорвић“ и Драгољубом Швабићем, секретаром. Уздружења, у очима сузе радоснице при сусрету старих пријатеља посведочилии су о величини овог догађаја.  Гостима је послужено, по народном обичају, слатко, хладна вода, ракија и кафа. Дочек, као и свих једанаест претоходних година за памћење.

У достојанственој колони са заставама државе Србије, УПВЛПС, Завичајног удружења „Михаило Петровић“ и Месне заједнице Влакча, домаћини и гости кренули су пред родну кућу првог српског пилота. Заставе се вијоре на поветарцу са Рудника доносећи поздрав и благодар, да као и сваки пут Бог подари лепо време, што се обистинило и овога пута, упркос суморних прогнозама о пљусковима и грмљавини. Колона у свечаном поретку долази до родне куће Михаила Петровића, скривеној у воћњаку шумадијског крајолика, која у том мору зеленила, иако преко век стара и оштећена од бура и олуја, сјаји као бисер. А како и не би сјала када је ту светлост овоземаљску угледао први крилати син Србије, ту удахнуо ваздух слободарски и прозборио прве речи херојског рода.

На кући се налази спомен-плоча постављена 1953. године, а поводом 40-те годишњице погибије Михаила Петровића код Скадра. Плочу је поставио Ваздухопловни савез Србије и написана је ћирилицом. Кућа је данас у власништву породице Раловић из Влакче, која се са достојном пажњом односи према том споменику наше националне историје, као и завичајно удружење, што се за општину Крагујевац, бар до сада, не би могло рећи. Наиме, изражена је намера да се кућа у наредном периоду обнови и спречи њено даље пропадање. Да са на обнови куће није учинило ништа, видљиво је, што је неодговорно и тужно. Да ли ће се неко од надлежних сетити да се осврне на ову кућу и предузме мере да се заштити?

Свечаност испред родне куће почела је полагањем венаца. Прво је, са поштовањем венац положила делегација Команде РВ и ПВО Војске Србије, потомци храбрих српских пилота који стасаше пре 106. година, и достојно следе своје претходнике. Потом је венац положила делагација УПВЛПС и Завичајно удружење.

Присутне је поздравио срдачном добродошлицом и одавањем почасти јуначком сину Влакче Михаилу Петровићу, Драгољуб - Драгче Швабић, испред села и завијачног удружења.

Беседу  првом српском пилоту нареднику МИХАИЛУ ПЕТРОВИЋУ, одржао је Златомир Грујић, пилот, пуковник у пензији, председник УПВЛПС.  

ЛЕТ У ВЕЧНОСТ - првом српском пилоту нареднику МИХАИЛУ ПЕТРОВИЋУ (Беседа пред родном кућом Михаила Петровића у селу Влакча 16. јуна 2018. године)

Србија, ево већ 106 година развија авијацију, захваљујући храбрим људима који су се почетком 20. века смело хватали у коштац са изазовима ваздухопловства. Међу њима је и наредник Михаило Петровић, први српски пилот – рођени Влакчанин.

Овде у Шумадији, срцу Србије, је његова родна кућа, постојана више од века, са скромним белегом да је ту поникао први српски пилот. Ова кућа је споменик и више од тога, и надамо се, да ће га наша држава заштити. Та нада траје и надамо се да ће бити испуњена. Михаилов гроб на месту страдања није обележен, као ни његово, скоро деценију и по дуго, почивалиште на Цетињу. На Београдском Новом гробљу на породичној гробници брата му Живана Петровића, налази се плоча од мермера са натписом да ту почивају мошти Михаилове и његова порука поколењима „Часно је за Отаџбину мрети!“

А Михаило, уверен сам, као и сваки “крилати човек”, све године века који од његовог првог сусрета са небом протиче као дуга колона белих облака добровременика и лошевременика, поносно лети на челу небеске ескадриле васељеном. Зна он како је овде, доле, какав смо ми народ - лако заплачљив, а тешко запамтив, и не замера нам. Срећан је што га нисмо заборавили, поносан је што је остварио свој сан. Он лети вечно!

А ми. Његово крилати потомци. Шта ми чинимо? Чинимо колико су нам крила јака, не стојимо, не дамо се, машемо крилима: не би ли нас добри људи овоземаљски разумели, дали помоћ, подршку, потпору, да поставимо на видном месту споменик заслужноме сину Србије; не би ли сви учинили тај надљудски корак који Михаило заслужује – да му се сачини достојан спомен-дар на родној груди, њему првом крилатом сину Србије, а и свим крилатим људима, јунацима и херојима одбране српског неба, душе, поноса и блага највећега - мира. Тешко нам иде, као и што је и Михаилу тешко ишло и док је по земљи ходио, и док је, оно мало по небу летио. Али, стати нећемо, јер ако станемо, ми ћемо пасти, ако не будемо махали крилима - летели, пашћемо као камен на земљу, а то за нас не би било добро, јер ми смо крилати људи – летачи.

Много је емоција, речи и обећања у протекле две деценије од када се сударамо и бијемо са невољама и неразумевањима да се подигне трајно обележје првом српском пилоту и првој српској ваздухопловној жртви. Али те емоције се избећи не могу, јер оне дају нову снагу да се у тој борби за праведан однос према човеку који је своју отаџбину ставио изнад себе, подвигом на небу, узвишеније него што се замислити може, истраје.

Врло близу смо стошесте годишњице од судбоносних дана стварања српске авијације. Пре пет година изгубили смо темпо када за век српске авијације нисму Михаилу споменик подгли, јер једноставно нико сем нас, малих и непримећивих, то није видео. Велики и силни не виде мале људе, па ни хероје чија дела засењују век. Зато данас времена за губљење више нема, куцнуо је час да своју обавезу према Михаилу испунимо, и да његов лет у вечност обележимо. Није данас лако то урадити, кад није већ урађено у нека боља времена. Али, да ли су та “боља” времена била стварно боља или су била гора, или су ово та права времена?

На крају, поштовани, морам да вас подсетим на речи Михаилове мајке, Радојке, изречено пре скоро осам деценија. Она је на аеромитингу у Крагујевцу где је била почасни гост, видевши достигнућа авиајције, рекла: “Не жалим смрт свог сина кад видим каквим плодом је уродила. Живела наша авијација!” И ја се сада питам: да ли ми треба да жалимо труда и времена да се нашем Михаилу одужимо како то и доликује?

Узбудљиви тренуци испред старе куће, која сабира више од века и памти много тога од Михаиловог рођења и детињства, до данашњих дана, остају трајно записани у души свакога ко се ту нађе макар један трен. Тако је било и овог јунског дана 2018.  лета, а пријатељи који су први пут Влакчу походили, остали су без даха.

Порватак у школу протекао је у ведром расположењу. У дворишту школе приређен је пригодан програм, који је надахнуто водио Драгољуб Швабић.

Током програма говорили су Саша Јовановић, Златомир Грујић. Председник УПВЛПС уручио је Завичајном удружењу „Михаило Петровић“ из Влакче велику спомен диплому поводом 115 година завршетка школовања Првог спрског ваздухопловца и команданта ваздухопловства пуковника Косте Милетића и комплет књига. Представљене су књиге „Ваздухопловни школски центар Краљево“ аутора Фрање Фабијанеца и „Досањано небо“ аутора Љутомира Рундића, у издању УПВЛПС претходне и ове године.

У току програма представници Завичајног Удружења доделили су дипломе, медаље и пехаре најуспешнијим такмичарима из Влакче у акцији „Бирајмо најлепше сеоско дворише“, која се такође одвија преко десет година, а један је од најважнијих садржаја манифестације „Дани Михаила Петровића“, друге седмице сваке године.

Влакчанци, добри домаћини, почастили су на крају присутне домаћим специјалитетима који су били дело вредних домаћица. У пријатној атмосфери и дружењу време је пролетеоло као вихор, и морало се кренути са Београд.

У повратку, пут до Београда кроз прелепи шумадијски пејзаж протекао је у ведром расположењу.

Овогодишња манифестација посвећена рођењу првог српског пилота била је скромна али лепа и достојанствена, у величанственом амбијенту прелепе Влакче, Шумадије и Србије окупане у Сунцу и зеленилу. Присутнима је су срца тихо шапутала - име Михаила Петровића живи вечно, довиђења до наредне године и 135. годишњице Михаиловог рођења.  (З.Г.)

Промоција књиге „Досањано небо“ [НАЈАВА]

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) се и ове године јавља као издавач једне лепе ваздухопловне књиге.

Наиме, у сарадњи са Клубом писаца „Вуково перо“ из Лознице, светлост дана је угледала књига „ДОСАЊАНО НЕБО“ (Истините приче и анегдоте из летачког и војничког живота навигатора) књижевника Љутомира Рундића, пензионисаног припадника РВ и ПВО (члана УПВЛПС), летача навигатора на авиону Ан-26 у 677. и 138. транспортној авијацијској ескадрили из Батајнице.

Аутор у 35 прича дочарава летачке доживљаје посаде војног транспортног авиона Ан-26, али сведочи и о времену у којем се испричано збило; то су суморне деведесете године XX века, време велике кризе, тешког живота и агресије НАТО.

Аутор врло јасно, изузетно пријемчиво, али и дискретно, на особен начин, пише и о свему ономе, што прати рад посаде једног војног транспортног авиона, и у миру и у рату. Посебна вредност прича је у описима појединих личности које аутор ословљава њиховим крштеним именима, показујући и доказујући аутентичност, истинитост и веродостојност својих казивања, и о људима и о догађајима.

Пишући о животу свагдашњем, о људима обичним, непосредним актерима живота, аутор својом књигом обогаћује ваздухопловну библиотеку.

Промоција књиге одржаће се 6. јуна 2018. године, са почетком у 17.00 часова у Дому ваздухопловства Земун.

Позивамо Вас да присуствујете промоцији.

Помен првом српском пилоту

Поменом и полагањем венаца и цвећа на гроб наредника Михаила Петровића, јуче је на Новом гробљу у Београду обележена 105. годишњица смрти првог српског пилота и прве жртве у историји српског ваздухопловства.

На гроб наредника Петровића цвеће је положио Начелник штаба Ратног ваздухопловства и ПВО пуковник Александар Бјелић, а венце и цвеће су положиле и делегације Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, Завичајног удружења "Михаило Петровић" из Влакче, Ваздухопловне фондације "Михаило Петровић", Удружења пилота "Курјаци са Ушћа", потомци и поштоваоци.

Помен првом српском војном пилоту је служио јереј Александар Затезало из Команде РВ и ПВО.

Потом је у Команди РВ и ПВО у Земуну, пуковник Бјелић приредио пријем.

Поводом годишњице страдања првог српског пилота данас ће у Дому ваздухопловства у Земуну бити отворена изложба „Сећање на ваздухопловне жртве“.

Наредник Михаило Петровић, први српски пилот са дипломом, трагично је настрадао 20. марта 1913. у борбеном лету код Скадра у Првом балканском рату.

Михаило Петровић је био пилот са дозволом број један. (Ње­го­ва пи­лот­ска дипло­ма ФАИ (Међуна­род­не ва­зду­хо­плов­не фе­де­ра­ци­је) но­си број 979 од јуна 1912. године, а код нас број је­дан.) 

Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године. На Фарманову пилотску школу у Француској се уписао када је српска војска 1912. године позвала добровољце да се пријаве за пилотску обуку. Завршне испите је положио месец дана пре осталих из групе.

УПВЛПС, ВС

фото: Драгољуб Швабић, ВС, УПВЛПС