Архиве ознака: УПВЛПС

134 ГОДИНЕ ОД РОЂЕЊА ПРВОГ СРПСКОГ ПИЛОТА

„ИМЕ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА ЖИВИ ВЕЧНО“

У суботу 16. јуна 2018. године обележен је  Дан рођења пилота Михаила Петровића у селу Влакча, општина Крагаујевац, а у организацији Завичајног удружења „Михаило Петровић“ из Влакче, и у сарадњи са УПВЛПС и Удружењем пилота „М2+“.

Програм манифестације обухватио је, као и ранијих 11 година, активности посвећене: дану рођења - 14. јун 1884. године -  првог српског пилота и прве жртве српског ваздухопловства, чувању од заборава његовог доприноса српском ваздухопловству и подсећању на његов племенит лик; свим пилотима и ваздухопловцима Србије који су своје знање, енергију, стваралаштво, здравље и животе посветили ваздухопловству, одбрани слободе и изградњи Отаџбине; неговању традиција српског ваздухопловства, родољубља и патриотизма; селу Влакча, које се поноси својим дичним сином наредником Михаилом Петровићем, првенцем српске авијације.

Позиву за присуство на манифестацији, поред мештана Влакче, одазвали су се: представници Команде РВ и ПВО Војске Србије; председник Ваздухопловног савеза Србије; чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије; представници Удружење пилота „М2+“, представници Удружења за неговање ваздухопловних традиција, поштоваоци Михаила Петровића, сарадници и пријатељи.

Ваздухопловни ветерани су традиционално кренули из Земуна испред зграде Команде РВ и ПВО и са радошћу, кроз питому Шумадију, запутили се у Влакчу. У Тополи код споменика пилоту мајору Зорану Томићу, као и сваке од претходних година, положили су венац и поклонили се сенима хаброг пилота који је изгубио живот на борбеном задатку 1992. године у авиону „Орао“. О мајору Томићу говорио је Војислав Стојановић, пилот, потпуковник у пензији, потпредседник УПВЛПС.

По доласку у село Влакчу, као и увек до сада, на локацији Светиња, месту скретања са крагујевачког пута, ветерани су се зауставили покрај информационе плоча, која путника намерника упућује да је у том селу рођен наредник Михаило Петровић први пилот Србије.

Код сеоске школе срдачно су их дочекали љубазни домаћин предвођени и Сашом Јовановићем, председником Завичајног удружења „Михаило Петорвић“ и Драгољубом Швабићем, секретаром. Уздружења, у очима сузе радоснице при сусрету старих пријатеља посведочилии су о величини овог догађаја.  Гостима је послужено, по народном обичају, слатко, хладна вода, ракија и кафа. Дочек, као и свих једанаест претоходних година за памћење.

У достојанственој колони са заставама државе Србије, УПВЛПС, Завичајног удружења „Михаило Петровић“ и Месне заједнице Влакча, домаћини и гости кренули су пред родну кућу првог српског пилота. Заставе се вијоре на поветарцу са Рудника доносећи поздрав и благодар, да као и сваки пут Бог подари лепо време, што се обистинило и овога пута, упркос суморних прогнозама о пљусковима и грмљавини. Колона у свечаном поретку долази до родне куће Михаила Петровића, скривеној у воћњаку шумадијског крајолика, која у том мору зеленила, иако преко век стара и оштећена од бура и олуја, сјаји као бисер. А како и не би сјала када је ту светлост овоземаљску угледао први крилати син Србије, ту удахнуо ваздух слободарски и прозборио прве речи херојског рода.

На кући се налази спомен-плоча постављена 1953. године, а поводом 40-те годишњице погибије Михаила Петровића код Скадра. Плочу је поставио Ваздухопловни савез Србије и написана је ћирилицом. Кућа је данас у власништву породице Раловић из Влакче, која се са достојном пажњом односи према том споменику наше националне историје, као и завичајно удружење, што се за општину Крагујевац, бар до сада, не би могло рећи. Наиме, изражена је намера да се кућа у наредном периоду обнови и спречи њено даље пропадање. Да са на обнови куће није учинило ништа, видљиво је, што је неодговорно и тужно. Да ли ће се неко од надлежних сетити да се осврне на ову кућу и предузме мере да се заштити?

Свечаност испред родне куће почела је полагањем венаца. Прво је, са поштовањем венац положила делегација Команде РВ и ПВО Војске Србије, потомци храбрих српских пилота који стасаше пре 106. година, и достојно следе своје претходнике. Потом је венац положила делагација УПВЛПС и Завичајно удружење.

Присутне је поздравио срдачном добродошлицом и одавањем почасти јуначком сину Влакче Михаилу Петровићу, Драгољуб - Драгче Швабић, испред села и завијачног удружења.

Беседу  првом српском пилоту нареднику МИХАИЛУ ПЕТРОВИЋУ, одржао је Златомир Грујић, пилот, пуковник у пензији, председник УПВЛПС.  

ЛЕТ У ВЕЧНОСТ - првом српском пилоту нареднику МИХАИЛУ ПЕТРОВИЋУ (Беседа пред родном кућом Михаила Петровића у селу Влакча 16. јуна 2018. године)

Србија, ево већ 106 година развија авијацију, захваљујући храбрим људима који су се почетком 20. века смело хватали у коштац са изазовима ваздухопловства. Међу њима је и наредник Михаило Петровић, први српски пилот – рођени Влакчанин.

Овде у Шумадији, срцу Србије, је његова родна кућа, постојана више од века, са скромним белегом да је ту поникао први српски пилот. Ова кућа је споменик и више од тога, и надамо се, да ће га наша држава заштити. Та нада траје и надамо се да ће бити испуњена. Михаилов гроб на месту страдања није обележен, као ни његово, скоро деценију и по дуго, почивалиште на Цетињу. На Београдском Новом гробљу на породичној гробници брата му Живана Петровића, налази се плоча од мермера са натписом да ту почивају мошти Михаилове и његова порука поколењима „Часно је за Отаџбину мрети!“

А Михаило, уверен сам, као и сваки “крилати човек”, све године века који од његовог првог сусрета са небом протиче као дуга колона белих облака добровременика и лошевременика, поносно лети на челу небеске ескадриле васељеном. Зна он како је овде, доле, какав смо ми народ - лако заплачљив, а тешко запамтив, и не замера нам. Срећан је што га нисмо заборавили, поносан је што је остварио свој сан. Он лети вечно!

А ми. Његово крилати потомци. Шта ми чинимо? Чинимо колико су нам крила јака, не стојимо, не дамо се, машемо крилима: не би ли нас добри људи овоземаљски разумели, дали помоћ, подршку, потпору, да поставимо на видном месту споменик заслужноме сину Србије; не би ли сви учинили тај надљудски корак који Михаило заслужује – да му се сачини достојан спомен-дар на родној груди, њему првом крилатом сину Србије, а и свим крилатим људима, јунацима и херојима одбране српског неба, душе, поноса и блага највећега - мира. Тешко нам иде, као и што је и Михаилу тешко ишло и док је по земљи ходио, и док је, оно мало по небу летио. Али, стати нећемо, јер ако станемо, ми ћемо пасти, ако не будемо махали крилима - летели, пашћемо као камен на земљу, а то за нас не би било добро, јер ми смо крилати људи – летачи.

Много је емоција, речи и обећања у протекле две деценије од када се сударамо и бијемо са невољама и неразумевањима да се подигне трајно обележје првом српском пилоту и првој српској ваздухопловној жртви. Али те емоције се избећи не могу, јер оне дају нову снагу да се у тој борби за праведан однос према човеку који је своју отаџбину ставио изнад себе, подвигом на небу, узвишеније него што се замислити може, истраје.

Врло близу смо стошесте годишњице од судбоносних дана стварања српске авијације. Пре пет година изгубили смо темпо када за век српске авијације нисму Михаилу споменик подгли, јер једноставно нико сем нас, малих и непримећивих, то није видео. Велики и силни не виде мале људе, па ни хероје чија дела засењују век. Зато данас времена за губљење више нема, куцнуо је час да своју обавезу према Михаилу испунимо, и да његов лет у вечност обележимо. Није данас лако то урадити, кад није већ урађено у нека боља времена. Али, да ли су та “боља” времена била стварно боља или су била гора, или су ово та права времена?

На крају, поштовани, морам да вас подсетим на речи Михаилове мајке, Радојке, изречено пре скоро осам деценија. Она је на аеромитингу у Крагујевцу где је била почасни гост, видевши достигнућа авиајције, рекла: “Не жалим смрт свог сина кад видим каквим плодом је уродила. Живела наша авијација!” И ја се сада питам: да ли ми треба да жалимо труда и времена да се нашем Михаилу одужимо како то и доликује?

Узбудљиви тренуци испред старе куће, која сабира више од века и памти много тога од Михаиловог рођења и детињства, до данашњих дана, остају трајно записани у души свакога ко се ту нађе макар један трен. Тако је било и овог јунског дана 2018.  лета, а пријатељи који су први пут Влакчу походили, остали су без даха.

Порватак у школу протекао је у ведром расположењу. У дворишту школе приређен је пригодан програм, који је надахнуто водио Драгољуб Швабић.

Током програма говорили су Саша Јовановић, Златомир Грујић. Председник УПВЛПС уручио је Завичајном удружењу „Михаило Петровић“ из Влакче велику спомен диплому поводом 115 година завршетка школовања Првог спрског ваздухопловца и команданта ваздухопловства пуковника Косте Милетића и комплет књига. Представљене су књиге „Ваздухопловни школски центар Краљево“ аутора Фрање Фабијанеца и „Досањано небо“ аутора Љутомира Рундића, у издању УПВЛПС претходне и ове године.

У току програма представници Завичајног Удружења доделили су дипломе, медаље и пехаре најуспешнијим такмичарима из Влакче у акцији „Бирајмо најлепше сеоско дворише“, која се такође одвија преко десет година, а један је од најважнијих садржаја манифестације „Дани Михаила Петровића“, друге седмице сваке године.

Влакчанци, добри домаћини, почастили су на крају присутне домаћим специјалитетима који су били дело вредних домаћица. У пријатној атмосфери и дружењу време је пролетеоло као вихор, и морало се кренути са Београд.

У повратку, пут до Београда кроз прелепи шумадијски пејзаж протекао је у ведром расположењу.

Овогодишња манифестација посвећена рођењу првог српског пилота била је скромна али лепа и достојанствена, у величанственом амбијенту прелепе Влакче, Шумадије и Србије окупане у Сунцу и зеленилу. Присутнима је су срца тихо шапутала - име Михаила Петровића живи вечно, довиђења до наредне године и 135. годишњице Михаиловог рођења.  (З.Г.)

Промоција књиге „Досањано небо“ [НАЈАВА]

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) се и ове године јавља као издавач једне лепе ваздухопловне књиге.

Наиме, у сарадњи са Клубом писаца „Вуково перо“ из Лознице, светлост дана је угледала књига „ДОСАЊАНО НЕБО“ (Истините приче и анегдоте из летачког и војничког живота навигатора) књижевника Љутомира Рундића, пензионисаног припадника РВ и ПВО (члана УПВЛПС), летача навигатора на авиону Ан-26 у 677. и 138. транспортној авијацијској ескадрили из Батајнице.

Аутор у 35 прича дочарава летачке доживљаје посаде војног транспортног авиона Ан-26, али сведочи и о времену у којем се испричано збило; то су суморне деведесете године XX века, време велике кризе, тешког живота и агресије НАТО.

Аутор врло јасно, изузетно пријемчиво, али и дискретно, на особен начин, пише и о свему ономе, што прати рад посаде једног војног транспортног авиона, и у миру и у рату. Посебна вредност прича је у описима појединих личности које аутор ословљава њиховим крштеним именима, показујући и доказујући аутентичност, истинитост и веродостојност својих казивања, и о људима и о догађајима.

Пишући о животу свагдашњем, о људима обичним, непосредним актерима живота, аутор својом књигом обогаћује ваздухопловну библиотеку.

Промоција књиге одржаће се 6. јуна 2018. године, са почетком у 17.00 часова у Дому ваздухопловства Земун.

Позивамо Вас да присуствујете промоцији.

Помен првом српском пилоту

Поменом и полагањем венаца и цвећа на гроб наредника Михаила Петровића, јуче је на Новом гробљу у Београду обележена 105. годишњица смрти првог српског пилота и прве жртве у историји српског ваздухопловства.

На гроб наредника Петровића цвеће је положио Начелник штаба Ратног ваздухопловства и ПВО пуковник Александар Бјелић, а венце и цвеће су положиле и делегације Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, Завичајног удружења "Михаило Петровић" из Влакче, Ваздухопловне фондације "Михаило Петровић", Удружења пилота "Курјаци са Ушћа", потомци и поштоваоци.

Помен првом српском војном пилоту је служио јереј Александар Затезало из Команде РВ и ПВО.

Потом је у Команди РВ и ПВО у Земуну, пуковник Бјелић приредио пријем.

Поводом годишњице страдања првог српског пилота данас ће у Дому ваздухопловства у Земуну бити отворена изложба „Сећање на ваздухопловне жртве“.

Наредник Михаило Петровић, први српски пилот са дипломом, трагично је настрадао 20. марта 1913. у борбеном лету код Скадра у Првом балканском рату.

Михаило Петровић је био пилот са дозволом број један. (Ње­го­ва пи­лот­ска дипло­ма ФАИ (Међуна­род­не ва­зду­хо­плов­не фе­де­ра­ци­је) но­си број 979 од јуна 1912. године, а код нас број је­дан.) 

Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године. На Фарманову пилотску школу у Француској се уписао када је српска војска 1912. године позвала добровољце да се пријаве за пилотску обуку. Завршне испите је положио месец дана пре осталих из групе.

УПВЛПС, ВС

фото: Драгољуб Швабић, ВС, УПВЛПС 

Сабор ваздухопловаца у част пилота Михаила Петровића

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије-УПВЛПС и Ваздухопловна фондација "Михаило Петровић", позивају вас на манифестацију "Незаборав и поштовање"

Сабор ваздухопловаца у част пилота Михаила Петровића, одржаће се у понедељак, 19. марта 2018. године у 19 сати у Музеју ваздухопловства на АНТ.

Добро дошли!

Сећање на Едварда Русјана (ВИДЕО)

Прва активност Удружења пензионисаних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), на почетку сваке календарске године је одавање поште Едварду Русјану, првој ваздухоплвној жртви на Балкану, који је свој млади живот изгубио током промотивног лета, на трећи дан Божића 1911. године подно зидина Калемегдана

Тако је било и ове године.

Испред спомен обележја у Доњем граду калемегданске тврђаве, баш на месту на којем је пронађено тело младог Словенца након пада летелице, окупили су се чланови нашег Удружења, представници СУБНОР-а, Ваздухопловног савеза Србије и Амбасаде Републике Словеније.

Едвард Русјан је са братом Јожефом и Михајлом Мерћепом угледним загребачким трговцем, уочи Божића 1911. године допутовао  у Београд како би овдашњој јавности приказао могућности летелице сопствене конструкције, а у циљу комерцијализације производње. Пре тога летелица је представљена у Загребу, а након Београда, браћа Русјан и Мерћеп су требали да иду у Словенију.

Лет је требао бити баш на Божић, првога дана празника, али је кошавски ветар онемогућио приказ, који је одложен за трећи дан празника 9. јануара. Полетање и пењање на висину од око 100 метара су били успешни. Лет се одвијао изнад десне обале Саве и над самом тврђавом. Могло се видети да се пилот у лаком авиону бори са јаком кошавом. У току спуштања из правца запада код ушћа Саве у Дунав, пред само слетање, авион је од турбулентног удара кошаве дословно преломљен и са пилотом заједно пао на железнички насип. Када су неки од окупљених пришли, Едвард је још увек давао знаке живота, али су повреде биле фаталне, тако да је здравствена екипа која је стигла на место несреће након неколико минута, могла да констатује само смрт. (Више о Русјану ОВДЕ)

Чланови УПВЛПС од свог оснивања пре више од четврт века, као прву активност у календарској години организују излазак, прво на гроб Русјанов на Новом Гробљу, да би се после тога спустили до Доњег града на Калемегдану где се налази спомен обележје и ту положили венце. Иначе, ово спомен обележје у Доњем граду је било готово заборављено, док на иницијативу тадашњег руководства МЈВ (Музеја југословенског ваздухопловства), "тандема" Чедомир Јанић и ппук Војислав Стојановић (данас потпредседник УПВЛПС) није обновљено и тако отргнуто од заборава.

Овог деветог јануара, поред наших чланова Удружења, Русјановим сенима су се поклонили и венце положили и представници СУБНОР-а и Ваздухопловног савеза Србије предвођени председником Лабудом Булатовићем.

Испред Амбасаде Републике Словеније у Србији, присутни су били ЊЕ Владимир Гаспарич, амбасадор и пуковник Дамјана Јуркович, изасланик одбране.

Након полагања венаца, присутнима су се обратили и ЊЕ амбасадор, председник ВСС, као и Војислав Стојановић, потпредседник нашег Удружења

Делегација УПВЛПС код Команданта РВ и ПВО

Командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко Живак примио је 19. децембра, а поводом предстојећег Дана вида, делегацију Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) – Ветерана РВ и ПВО.

У оквиру мaнифестација обележавања 24. децембра - Дана РВ и ПВО, УПВЛПС проналази своје место према могућностима које има и условима у којима делује. Те могућности су скромне, али увек највећи  празник нашег Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, обележава достојанствено и како доликује,  у чему ветерани прате активности које планира и проводи Команда РВ и ПВО, настојећи да и сами дају свој допринос..

Приликом пријема делегације УПВЛПС, генерал Живак је изразио задовољство што се сусреће са најстаријим ваздухопловцима и истакао да је рад УПВЛПС за пример; резултати су одлични, а сарадња обострано корисна. Истакао је значај  удружења које је пролетос обележило 25 година постојања, као најстарије војно ветеранско удружење у нас. Укратко је упознао ветеране са активностима и правцима даљег развоја РВ и ПВО. У срдачном и отвореном разговору обухваћена су многа питања, а посебно школовање кадра, посебно пилота и модернизације вида са новом ваздухопловном техником и средствима ПВО.

Председник УПВЛПС пренео је команданту поруку чланства УПВЛПС које подржава мере које највише државно и војно руководство предузимају на јачању оперативних и борбених способности Војске Србије и РВ и ПВО, материјалног и друштевног положаја њених припадника, и посебно увођење моралног васпитања и новог државног празника Дана ратника

Председник УПВЛПС је замолио команданта РВ и ПВО да подржи предлог за адекватан статус и спомен-обележје пуковнику Кости Милетићу (1874-1953) првом ваздухопловцу Србије, аеронауту и првом команданту Српског војног ваздухопловства;  да се заложи да спомен-обележје добије и први српски пилот авиона и прва ваздухопловна жртва у нас, а друга у свету - наредник Михаило Петровић (1884-1913), који нема адекватно спомен-обележје;  да утиче на брже решавање питање ваздухопловних спомен-обележја у Србији и иностранству, израду календара ваздухопловних меморијала и подизање меморијалног споменика посвећен веку српског војног ваздухопловства, за шта је добра прилика предстојеће реновирање палате Команде ваздухопловства и Авијатичарског трга у Земуну; да се у РВ и ПВО оформи Савет за неговање ваздухопловних традиција, и да се наредне године одржи саветовање о неговању и вредновању ваздухопловних традиција; да се изради јединствена методологија за давања имена ваздухопловним базама, аеродромима, касарнама и установама, са конкретним примерима; да подржи  иницијативу УПВЛПС за формирање војно ветеранске организације Србије, односно РВ и ПВО, која би се заснивала на светлим традицијама наше војске и ваздухопловства и њених старих ратника, и ослањала се на државу, војску и министарство војно.

Представници УПВЛПС упознали су команданта РВ и ПВО са издавачким опусом, радом сајта удружења и издавањем „Ваздухопловног билтена", и са две изложбене поставке које поседује: „СЕЋАЊЕ НА ВАЗДУХОПЛОВНЕ ЖРТВЕ“ (33 паноа) и на око 50 паноа изложбену поставку „ИСТОРИЈА СРПСКОГ ВОЈНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА“.

Такође, команданту су презентована и основна питања статуса ваздухопловних ветерана, тежишни задаци  у наредној години и неке измене и допуне у методу и садржају рада УПВЛПС.

На крају, захваљујући се команданту, председник УПВЛПС му је честитао Дан вида и предстојеће празнике и у име чланства уручио му пригодне поклоне: Велику Спомен диплому Команди РВ и ПВО и средњу њему лично поводом 115 година од завршетка школовања првог српског ваздухопловног стручњака, пилота балона и команданта Српског ваздухопловства Косте Милетића, слике са прошлогодишњег сусрета са ветеранима, пригодан календар УПВЛПС и монографију „Ваздухопловни школски центар Краљево 1947-2017.“

Командант РВ и ПВО се захвалио на поклонима, честитао ветеранима празнике, пожелео им добро здравље, и позвао да се прикључе манифестацијама обележавања Дана РВ и ПВО које се организују наредних дана.

Златомир Грујић

Промоција књиге „ВАЗДУХОПЛОВНИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР КРАЉЕВО 1947‐2017“ [НАЈАВА]

Монографија „ВАЗДУХОПЛОВНИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР КРАЉЕВО 1947‐2017“ је управо изашла из штампе.

Аутор књиге је Фрањо Фабијанец, пуковник у пензији, а издавач је Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС); средства су обезбеђена донацијама добрих људи.

У књизи је обрађен развој везе у ваздухопловству од његовог настанка до новијег доба, са тежиштем на ВШЦ Краљево – од настанка до расформирања, за које време је одшколовано око 3000 официра и подофицира везе у ваздухопловству, метеоролога, официра за навођење (ОЗН) и фото‐ службе.

Књига има 384 стране, формата је А‐4, са великим бројем илустрација; рађена је у тврдом повезу. На челу пројекта био је уређивачки одбор састављен од еминентних официра рода везе у ваздухопловству на челу са Миланом Станимировићем, генерал‐мајором у пензији.

Промоција књиге ће се одржати 26. септембра (уторак) 2017. године у 13.00 часова у Великој сали Дома ваздухопловства Земун.

О књизи ће говорити генерал мајор у пензији Милан Станимировић, мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији и Председник УПВЛПС, пуковник у пензији Родољуб Матовић, као и аутор књиге, пуковник у пензији Фрањо Фабијанец.

Добро дошли!

УПВЛПС обележило 75 година ваздухопловства НОР: СЕЋАЊЕ на пилота хероја Милету ПРОТИЋА

Обележено седам и по деценија ваздухопловства у НОР-у 1942-2017. године

Поводом седамдесетпете годишњице од настанка партизанске авијације, претече ваздухоплвоства у НОР-у, чланови УПВЛПС посетили су село Товаришево у Бачкој, родно место команданта Прве ескадриле НОВЈ и положили цвеће на спомен-обележје мајору Милети Протићу, пилоту хероју који је јуначки погинуо на борбеном задатку децембра 1944. године.

Слободарство, патриотизам, несебично жртвовање у одбрани отаџбине и народа краси мештане Товаришева тог питомог села у срцу Бачке, и посебно породицу Протић из које је поникао пилот херој Милета Протић. Кад путник намерник дође у село дочекаће га у центру неколико спомен-обележја која симболиком илуструју родољубље мештана. Посебно место имају борци и ратни добровољци и три историјске личности.

Слика 1 - Центар села Товаришева

Прво спомен-обележје је посвећено доласку вожда Карађорђа Петровића у Товаришево, када је после слома Првог спрског устанка, преко Саве и Дунава доша у Бачку на своме путу према Русији. Вожда је дочекао прадеда Милете Протића. Том историјском догађају постављено је спомен обележје у центру села. Споменик је у одличном стању и провлачи пажњу својом оригиналношћу и лепотом.

Слика 2 – споменик Вожду Карађорђу Петровићу  

Друго спомен обележје посвећено је српским одбровољцима у ослободилачким ратовима,

Слика 3 - Споменик солунским добровољцима

док је треће посвећено видовданском хероју српства Гаврилу Принципу. И тај споменик је у одличном стању и достојно зрачи својом симболиком, као и претходни.

Слика 4 - Споменик Гаврилу Принципу

Четврто спомен обележје посвећено је погинулим борцима у НОР-у 1941.-1945. године и пилоту хероју Милети Протићу, комаданту Прве ескадриле НОВЈ, који се налази у парку у центру села.

Слика 5 - Споменик борцима НОР-а и Милети Протићу

У саставу тог комплекса налази се у авион „522“ посвећен Милети Протићу. Ово спомен обележје је помало руинирано, а авион је у веома лошем стању. Међутим, ускори ће бити реновиран споменик и обновљена боја на авиону, који је доста пропао.

Слика 6 - Авион у спомен Милети Протићу

Секретар месне заједнице Товаришево Сава Данилов и мештанин Јован Ранисављев, домаћини ваздухопловним ветеранима, обавестили су их да су обезбеђена средства да се спомен-обележје реконстурише и доведе у стање у какво му доликује.

Слика 7 - Полагање венца испред спомениак борцима НОР-а

У разговору са представницима села, председник и чланову УПВЛПС истакли су значај неговања традиција и одали им признање за досадашњи труд да се споменик Милети Протићу чува и одржава, као и за оно што треба да се учини на рестаурацији исторг. Такође, обећали су сву помоћ коју могу пружити око уређења спомен комплекса и постављања информативних плоча крај споменика и у основној школи у Товаришеву која носу име „Милета Протић“.

Слика 8 - Уручивање комплета књига

Основној школи и месној заједници уручене су књиге у издању УПВЛПС у знак признања и захвалности за рад и труд на неговању ваздухопловних традиција, а поводом јубилеја 75 година ваздухопловства НОР-а.

Слика 9 - Испред споменика борцима НОР-а и Милети Протићу

Чланови УПВЛПС су одали пошту и положили цвеће пред споменик Милети Протићу и погинулим мештаниам у НОР-у, а потом су обишли споменик Вожду  Карађорђу и Гаврилу Принципу.

Слика 10 - Испред спомен авиона Милети Протићу у парку

На крају обишли су у споменик Милети Протићу на сеоском гробљу у Товаришеву. Током путовања чланови УПВЛПС обишли су и Бач, Вајску и Бођане.

Слика 11 - Надгробни споменик пилоту Милети Протићу, породична гробница Протића

Наведена активност је проведена у плану и програму УПВЛПС за обележавања јубилеја у 2017. години, сопственим снагама и средствима и на опште задовољство чланова. То је њихов допринос и пример неговања слободарских, ратнички и војничких и ваздухопловних традиција.


МИЛЕТА ПРОТИЋ  

Милета С. Протић рођен је 21. јуна 1913. године у Товаришеву, општина Бачка Паланка у имућној српској породици. Било их је петоро деце, два сина и три кћери. Отац Станко био је угледни политичар, члан Југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ) и народни посланик после Првог светског рата, инвалид, без једне ноге. Његова браћа, Милетини стричеви били су напредни људи. Милета је завршио четири разреда основне  школе у родном Товаришеву 1923. године, а затим четири разреда Грађанске школе у Бачкој Паланци 1927. године и гимназију у Сомбору, а 1931. године, упркос противљењу оца уписао се у Поморску војну академију, коју је завршио 1934. године. Након тога постао је ваздухопловни извиђач и пилот хидроавиона.

Слика 12 - Милета Протић, пилот „Спитфајера“

Априлски рат 1941. године затиче га у бази Дивуље, одакле након усташке издаје и побуне, земаљским ешаленом, уз борбу са двадесетак војника одлази у Боку Которску. Ту је за једну ноћ извршио преобуку на хидроавиону До-Х и са њим у групи којој је био на челу Владета Петровић, прелетео у базу РАФ-а близу Каира. Хидропланска ескадрила дејствује до маја 1942. године, а капетан Милета Протић извршава око 150 борбених задатака. Почетком 1944. године прикључује се групи која је припремана да прими ловце „Спитфајер“ и 22. априла стаје на чеку скавдрона, односно Прве ескадриле НОВЈ. Летео је храбри командир на борбеним задацима неустрашиво са обале Италије и тукао фашисте на југословенском тлу, где је и погинуо 19. децембра 1944. године код Жепча у Босни и Херцеговини. Имао је 31 годину.

Слика 13 - Милета Протић, команднат Прве ескадриле НОВЈ

ВАЗДУХОПЛОВСТВО НОВЈ 1942-1944. ГОДИНЕ

Ваздухопловство Народноослободилачке војске Југославије добило је прве авионе 21. маја 1942. године, када је на слободној територији код Приједора дејствовала  „партизанска авијација“.  Након формирања Прве, а потом и Друге ескадриле НОВЈ, школовања више стотрина ваздухопловаца у Совјетском Савезу, у јесен 1944. године формирано је, по основу помоћи СССР осам ваздухопловних пукова – група од две ваздухопловоне дивизије у Југосдлавији, потом још два пука у СССР-у, тако да је 1945. године, на крају рата Ваздухоплвоство ЈА имало 9 ваздухопловних пукова, транспортну групу, ескадрилу за везу и пилотску школу.  

Скромно је обележена 75-та годишњица ваздухоплвоства НОР-а, а УПВЛПС је и овом приликом показало да не заборавља ваздухоплвоне хероје, светле примере из наше прошлости и доследне борце за слободу рода свога.

Златомир ГРУЈИЋ

фото, Ненад ГРУЈИЋ

Дан РВ и ПВО-ОБАВЕШТЕЊЕ за чланове УПВЛПС

Обавештење за чланове Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС)394357_2051606706979_1376787039_nУ четвртак, 22. децембра у 10.30 сати, испред зграде Команде ваздухопловства у Земуну, положиће се венци на споменик припадницима РВ и ПВО погинулим у НАТО агресији на нашу земљу.

У петак, 23. децембра у 18 сати, у Великој дворани Команде РВ и ПВО, одржаће се свечана академија поводом дана вида.

У суботу, 24. децембра у 11 сати, на Новом гробљу у Београду, биће полагање венаца на гроб пуковника Костадина Косте Милетића, првог команданата нашег ваздухопловства.

Позивају се сви чланови УПВЛПС који су у прилици, да присусутвују наведеним активностима.

Честитка УПВЛПС припадницима 98. ваздухопловне бригаде поводом Дана јединице

Поводом 28. новембра, Дана 98. ваздухопловне бригаде, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије је команданту јединице упутило телеграм-честитку у којем се каже:

98ab

Поштовани господине пуковниче!

Испред чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије и лично, најсрдачније Вама, Вашим најближим сарадницима, свим припадницима Команде 98. вбр, целокупном саставу бригаде, свим командантима, командирима, официрима, подофицирима, војницима и осталим припадницима јединица бригаде, као и ветеранима и члановима породица припадника бригаде,

Честитам Ваш велики празник јединице: 28. новембар - Дан 98. вбр!

Пре 67 година - 28. новембра 1949. године формирањем 198. ловачког авијацијског пука ЈРВ, чије светле традиције достојно настављате, наше РВ и ПВО добило је, у то време убојиту ваздухопловну формацију.

Јединица је убрзо добила савремене млазне авионе и вишеструко повећала борбене могућности. Јединицу је красила висока стручно-борбена оспособљеност, снажан колективни дух и несаломив борбени морал, и у миру, и у годинама искушења. У ратно доба били сте још снажнији, херојство пилота и целокупног састава бригаде у борби са НАТО агресором 1999. године ушло је у легенду, која се преноси с колена на колено. То надахњује и данас, да високо стручни, са богатим традицијама и огромним борбеним искуством и моралом који се сломити не може, будете челични бедем одбране слободног неба Отаџбине.

Клањамо се херојским жртвама и делу припадника 98. вбр и свих припадника нашег РВ и ПВО, Војске Србије и српског народа у борби за слободу, и одајемо им највише почасти! Њихова имена су вечно уписана у ваздухопловни споменар, у историју Србије. Вечна им слава!

Срећан празник! Срећни нам и здрави били!

Срдачано вас поздрављамо!

Председник УПВЛПС

мр Златомир ГРУЈИЋ,

пуковник авијације у пензији