Пуковник авијације у пензији Фрањо Фабијанец је по много чему неуобичајен војник..

Фрањо Фабијанец, од оца Вјекослава и мајке Јелице je рођен у Соколовцу, данас Дежановцу (општина Дарувар), 21. фебруара 1946. године,
Растао је у многочланој, сиромашној земљорадничкој породици.
Осмогодишњу школу завршио је у Соколовцу 1961. године са врло добрим успехом.
Након завршетка осмогодишње школе, школовање је наставио у Припремној школи Ваздухопловне војне академије (ПШ ВВА) у Мостару и Ваздухопловној војној академији на аеродрому „Земуник” код Задра.
Kао питомац-пилот, летео je на школским авионима РВ и ПВО „Аеро-3” и „522”.
По завршеној летачкој селекцији на крају друге године ВВА, престаје са летењем и наставља обуку са осталим питомцима из те групе школовање у Ваздухопловном Школском Центру (ВШЦ) у Kраљеву.
Наставак школовања био је на оспособљавању за официра везе у Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани (РВ и ПВО).
Са осталим класићима 18. класе завршава Ваздухопловну војну академију 31. августа 1966. године.
Произвођење у чин потпоручника везе било је на аеродрому
„Земуник”, којом приликом је саопштен и распоред првог места службовања.
То је било у гарнизону Земун – Стари аеродром, Улица Тошин бунар, Бежанија.
Службује и у гарнизонима Земун, Kраљево и Београд. У току службовања завршио је и школу усавршавања официра везе закључно са Kомандно-штабном академијом РВ и ПВО.
За време службовања и рада више пута је похваљиван, награђиван и превремено унапређен у чин мајора везе 22.12.1978. године. Оцењиван је највишим службеним оценама.
Пензионисан је у чину пуковника 1993. године у Kоманди РВ и ПВО. Живи са породицом на Новом Београду.
Здравље и добра физичка кондиција дозвољавају му да се данас бавим разним пословима везаним углавном за грађевинарство и столарију.
Последње деценије бавим се истраживачким радом и писањем, углавном монографија.
Као самостални аутор, до сада је објавио преко 15 књига и монографија, а у коауторству и сарадњи са другим ауторима више од 20. Истиче и да је у припреми или чека на штампање још десетак књига.
Теме његових дела су родни крај, страдање Срба, Јевреја и Рома у НДХ, Бежанија и њена историја, али је оставио и вредан траг у војној публицистици објавивши неколико монографија о РВ и ПВО.
Више о Фрањиним књигама на линку








