Ветерани РВ и ПВО чланови УПВЛПС на обележавању 75 годишњице победе над фашизмом

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Седамдесет пета годишњица победе над фашизмом у Другом светском рату обележена је полагањем венаца на гробље ослободилаца Београда.

У делегацији су били и ветерани РВ и ПВО – учесници НОР-а Љубиша Антонијевић, пуковник у пензији, Зденко Дупланчић, пуковник у пензији и Видосав Ковачевић, генерал-мајор у пензији, потпредседник републичког одбора СУБНОР Србије.

Поносни смо што су чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, учесници НОР-а и чланови СУБНОР-а Љубиша Антонијевић и Зденко Дупланчић присуствовали овој свечаности и у име свих чланова удружења одали почаст погинулим борцима за слободу од фашистичких освајача и њихових помагача.

Поносни смо и срећни што су у нашим редовима и што нам преносе патриотски занос, слободољубље, родољубље и све оне узвишене вредности за које су се борили, да се по угледу на њих и ми боримо за слободу и независност своје отаџбине, за бољи живот и јединство у супротстављању свим изазовима, и то преносимо на младе генерације.

Зл. Грујић

Фото: Бојана

Слике:

1) Љубиша Антонијевић, представник Амбасаде Руске Федерације и Зденко Дупланчић испред Гробља ослободилаца Београда

2) Свечаност полагања венаца, први слева Зденко Дупланчић, у средини Видосав Ковачевић и до њега Миша Мирковић

3) Делегација Градског одбора СУБНОР-а, први сдесна Љубиша Антонијевић

9. МАЈ – ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Девети мај славимо као Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Тај најкрвавији оружани сукоб у историји човечанства, који је почео 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску, узео је крвави данак од преко 50 милиона људских живота.  

Други светски рат на европским просторима  завршен је после шест година, 9. маја 1945. године потписивањем безусловне капитулације оружаних снага фашистичке Немачке. Од тада, овај датум се обележава у великом броју земаља света као ДАН ПОБЕДЕ над фашизмом.

На територији Југославије рат је трајао до 15. маја 1945. године, када су коначно опкољене, поражене  и капитулирале формације фашистичке Немачке и њених сателита.

Други светски рат је највећи, и по обиму страдања, најтрагичнији оружани сукоб у историји човечанства. На једној страни биле су тзв. „Силе осовине“ - фашистичка Немачка, Јапан и Италија, а на другој савезничке коалиција предвођена  Совјетском Русијом, Великом Британијом и  САД, са великим бројем држава, међу којима је била и Југославија.

Фашисти су на власт у Немачкој дошли 1933. године, победивши на таласу примитивног и лажног патриотизма, агресивног национализма и расизма, отворено ширећи антисемитизам и нетрпељивост према Словенима и Ромима. Власт Адолфа Хитлера отпочела је успостављањем режима заснованог на отвореном насиљу, нетолеранцији и искључивости, теорији истребљења по фашистичкој идеологији мање вредних народа и успостављање новог светског поретка у којем ће владати чисти аријевци (Немци) као надљуди. Убрзо су почела фашистичка освајања и крвави рат.

По броју држава, као и људи који су у њему учествовали, али и броју људских жртава и степену материјалног разарања, Други светски рат је највећи оружани сукоб у историји човечанства. Током ратних година, живот је изгубило око 50 милиона људи, међу којима 30 милиона цивила. Да би била побеђена нацистичка Немачка, Совјетски Савез је поднео највеће људске жртве изгубивши 28 милиона грађана и војника. Највеће људске губитке у односу на укупан број становника претрпела је Пољска, која је изгубила шест милиона становника, а више од  95 одсто страдалих били су цивили. Југославија са милион и 800 хиљада жртава била је трећа земља по броју страдалих током Другог светског рата у Европи. Стравични призори концентрационих логора широм Европе оставили су неизбрисив траг, јер је до капитулације Немачке у тим фабрикама смрти убијено више од шест милиона Јевреја.

На простору Југославије партизански покрет предвођен Јосипом Брозом Титом, стао је на чело антифашистичке борбе, стекао наклоност савезника и углед као један од највећих антифашистичких покрета у Европи. Рат на простору Југославије завршен је 15. маја 1945. године, а као победник из рата изашли су партизански одреди –   Народноослободилачка војска Југославије, предвођени Комунистичком партијом Југославије. Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су немачкој окупаторској армији у Србији тежак пораз у борбама вођеним између 12-20. октобра 1944, ослободиле Београд, главни град Југославије и велики део Србије.

Дан победе у Другом светском рату обележава се и као Дан Европе у нади да савремена Европа буде заснована на основним принципима и начелима које су водили борце против нацизма и фашизма – на принципима мира, разумевања, толеранције и сарадње. Зато Дан победе представља прилику да се одавањем почасти страдалима истакне опредељење за очување тековина остварених том величанственом победом. Уједно, сваке године обележавањем Дана победе, подсећамо се на сву трагику, бесмисленост и грозоте рата и јачамо одлучност да се боримо за мир, коегзистенцију и сарадњу свих држава и народа света.

ЖИВЕО ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ!

ЖИВЕЛА СЛОБОДА И МИР!

ЖИВЕЛА СРБИЈА!

79 година од Априлског рата – СЛАВА ПАЛИМ ВАЗДУХОПЛОВЦИМА

У Априлском рату 1941. године током извршавања летачких борбених задатака, за време дејстава непријатеља по објектима на земљи, приликом прелета на друга летелишта или на територију Савезника, као и од последица рањавања у борби, живот је изгубило 135 летача, према подацима Петра Боснића “Наше небо април 1941.”

Вероватно је тај број и нешто већи, јер и данас 79 година после Априлског рата долазимо до неког новог податка. Тако са седморицом погинулих на аеродрому Лазаревац тај број износи 142.

Из Штаба команде ваздухопловства погинула су двојица летача, један официр пилот и један подофицир авионски послужилац.

Први ваздухопловни бомбардерски пук имао је осам погинулих летача: два официра пилота и два официра извиђача; једног подофицира пилота, два подофицира послужиоца (стрелци, радисти) и једног ваздухопловно-техничког чиновника пилота.

Други ваздухоплони ловачки пук изгубио је пет пилота: четири официра и једног ваздухопловно-техничког чиновника.

Трећи ваздухопловни бомбардерски пук имао је 17 погинулих летача: три официра пилота и једног извиђача; једног подофицира пилота и осам подофицира послужилаца; једног ваздухоплово-техничког чиновника пилота и тријицу летача неутврђеног идентитета.

Четврти ваздухопловни ловачки пук изгубио је једног официра пилота.

Пети ваздухопловни ловачки пук изгубио је осам пилота: пет официра и три подофицира.

Шести ваздухопловни ловачки пук изгубио је десет пилота: пет официра, четири подофицира и једног ваздухопловно-техничког чиновника.

Седми ваздухопловни бомбардерски пук је изгубио 18 летача: пет официра - четири пилота и једног извиђача; 13 подофицира – три пилота и десет послужилаца.

Осми ваздухопловни бомбардерски пук изгубио је 18 летача: 11 официра - шест пилота и пет извиђача; седам подофицира – једног пилота и шест послужиоца.

Самостална 11. група за даљње извиђање изгубила је 17 летача: девет официра - 4 пилота и пет извиђача; шест подофицира послужилаца и два ваздухопловно-техничка чиновника пилота.

Самостална 81. ваздухопловна бомбардерска група за стратегијско бомбардовање изгубила је шест летача: три официра - два пилота и једног извиђача; два подофицира - једног пилота и једног послужиоца и једног летача без утврђеног идентитета.

Самостална ваздухопловна ловачка ескадрила изгубила је тројицу летача: два официра пилота и једног подофицира пилота.

Армијско ваздухопловство изгубило је седам летача: два официра - једног пилота и једног извиђача: четири подофицира - три пилота и једног послужиоца; једног летача неутврђеног идентитета.

Позадинско ваздухопловство изгубило је девет летача: четири официра - три пилота и једног извиђача; три подофицира - два пилота и једног послужиоца и двојицу неутврђеног идентитета.

На аеродромима је погинуло од непријатељског бомбардовања - шест летача: пет официра пилота и један официр извиђач, као и један наредник и шест резервиста на аеродрому Лазаревац.

Свега је погинуло 135 летача: 64 официра - 48 пилота, 18 извиђача; 56 подофицира - 20 пилота и 36 послужилаца; шесторица ваздухопловно-техничких чиновника пилота и седморица летача неутврђеног идентитета.

Први ваздушни судар 6. априла код Режановачке косе близу Куманова однео је осам живота пилота ловаца из Петог ловачког пука.

У ваздушним борбама у одбрани Београда 6. и 7. априла погинуло је 11 пилота - 10 из Шестог ловачкогпука и један из Другог пука.

У дејствима бомбардера изгинуло је највише летача: из 11. самосталне групе на једном задатку девет; из Осмог бомбардерског пука погинуло је 17 летача приликом бомбардовања немачких аеродрома у Мађарској у једном дану на једном задатку. То је највећа катастрофа у Априлском рату.

Приликом покушаја прелета преко Карпата за Совјеткси Савез погинуло је девет летача из Трећег бомбардерског пука, и тројица из Седмог бомбардерског, из тог пука је у удесу код Рогачице погинуло још осам летача, укупно у два удеса 11 летача. Њима треба додати још шест летача из 81. самосталне бомбардерске групе који су погинули на сличан начин од дејства сопствене противавионске артиљерије. Црном билансу придружује се и удес авиона “Капрони” код Олимпа у Грчкој у којем је погинуло шест летача.

Напред наведени губици летача чине скоро четвртину од укупно броја погинулих у Априлском рату.

Сви погинули летачи и припадници Ваздухопловства Војске Краљевине Југославије који су се борили у Априлском рату заслужују највеће поштовање јер су у тој борби дали највише што су имали - своје животе.

Њихова дела се никада не смеју заборавити!

Овог 6. априла не можемо изаћи на спомен обележје херојима Априлског рата и одужујемо им се овим путем. ВЕЧНА ИМ СЛАВА!

 Зл. Грујић

Илустрације:

  • Погинули из Другог и Четвртог ловачког пука
  • Погинули из Петог ловачког пука
  • Погинули из Шестог ловачког пука
  • Погинули из Првог бомбардерског пука
  • Погинули из Трећег бомбардерског пука и извиђачке групе армијске авијације
  • Погинули из Седмог бомбардерског пука
  • Погинули из Осмог бомбардерског пука
  • Погинули из 11. самосталне извиђачке групе
  • Погинули из 11. самосталне извиђачке групе и Треће пилотске школе
  • Погинули из 603. тренажне групе, Штаба ваздухопловства и Министарства војске и морнарице,
  • Погинули из 201. тренажне групе

Обавештење за чланове УПВЛПС

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) у складу са одлуком државних органа због ситуације са коронавирусом до даљњег престаје са састанцима и окупљањима свог чланства.

Све планиране активности за наредни период се одлажу. Апелујемо на наше чланове и пријатеље Удружења да се понашају у складу са препорукама надлежних.