Први српски аеронаут поново у родном граду [ВИДЕО]

Аранђеловац - Поводом 145 година од рођења Косте Милетића, Народна библиотека "Све­ти Сава" организовала је представљање књиге "Српски аеронаут - пуковник Коста Милетић" Златомира Грујића.

Монографија је посвећена првом српском пилоту балона - аеронауту, ваздухопловном стручнњаку (1902), оснивачу голубије поште (1908), балонске јединице (1909), прве аеропланске ескадриле (1912), првом команданту ваздухопловства Краљевине Србије од 1912. до 1916. године, оснивачу и председнику Удружења резервних авијатичара Краљевине Југославије.

Коста Милетић, први командант авијације рођен је у Аранђеловцу 22. септембра 1874. годи­не. Као најспособнији државни питомац, послат је у Русију на школовање. Одатле се вратио као први образовани стручњак за ваздухопловство. Био је ордонанс краља Петра Првог Карађорђевића, а касније на челу Ваздухопловне команде у оба Балканска рата и у Великом рату до 1916. године када је премештен у инжењерију по сопственом захтеву. Пензионисан је 1921. у чину потпуковника. Био је веома активан као председник Удружења резервних авијатичара све до почетка Другог светског рата. Умро је 1953. године у Београду и сахрањен на Новом гробљу.

Према речима аутора Златомира Грујића, монографијом је желео да отргне од заборава лик и дело оца српског ваздухопловства, а проучавању његовог живота посветио је три деценије истраживања.

Грујић је изразио жаљење што се у нашој јавности о Милетићу мало зна и што, осим једне аранђеловачке улице која носи његово име, не­ма никаквих других спомен-обележја.

Златомир М. Грујић рођен је 1949. године. Завршио је највише војне школе - Ваздухопловну војну гимназију у Мостару и Ваздухопловну војну академију у чину потпоручника авијације са звањем пилот дозвучних млазних авиона. Службовао је у Мостару и Београду као пилот, наставник летења, помоћник команданта пука, уредник часописа и сарадник неколико листова. Председник је Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије.

Чланови аранђеловачког Удружења истраживача "Трагови" прошле године су покренули иницијативу за подизање спомен-обележја Кости Милетићу у сарадњи са Смотром уметности "Мермер и звуци".

Идеја је да академски вајари који учествују на фестивалу уметности извајају дело и оставе граду како би га се Аранђеловчани са поносом сећали. 

В. Проковић, Политика, 17. новембар 2019. године

Одржана ванредна конференција УПВЛПС

У Команди ваздухопловства у Земуну је у среду 6. новембра 2019. године одржана 15. Ванредна конференција Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије.

Основни циљ сазивања ванредне конференције је био да се покуша изнаћи начин организовања и деловања Удружења у наредном периоду у складу са ситуацијом и новонасталим условима у смислу на првом месту смањена броја активних чланова, недовољне заинтересованости "младих пензионера" за учешће у раду Удружења, те потребе даљег осавремењавања садржаја и метода рада. 

Након уводне речи председника УПВЛПС, мр Златомира Грујића и избора радног председништва, присутни чланови  су једногласно усвојили пословник, након којег се приступило расправи по тачкама.

У веома конструктивној дискусији, своје предлоге и виђење рада УПВЛПС у наредном периоду, али и критике, поред председника Грујића, изнели су и чланови Удружења Милорад Башарагин, Драгослав Спасојевић, Звонко Јурјевић, Љубиша Антонијевић, Ристо Шпирић, као и Бориша Мандић из Удружења пилота "Ма 2+", те Валериј Ловрен из Удружења пилота "Курјаци са Ушћа".

Општи закључак дискусије и и свих изнетих предлога и критика се може сажети у ставу да рад Удружења не треба прекидати, али да свакако до редовне и изборне конференције у априлу 2020. године треба формирати радну групу чији ће задатак бити да уз уважавање свих критика и предлога сачини стратегију деловања у наредном периоду, те у том смислу измену и допуну тренутног Статута Удружења.

У радну групу су изабрани:

  • Златомир Богдановић (за анализу досадашњих активности и предлоге делокруга рада Удружења по питању решавања статусних питања летача);
  • Марко Новаковић (за анализу досадашњих активности и предлоге делокруга рада Удружења по питању сарадње са сродним међународним летачким организацијама);
  • Зоран Јаковљевић (за анализу досадашњих активности и предлоге делокруга рада Удружења по питању сарадње Удружења са СУБНОР-ом и осталим патриотским организацијама);
  • Милан Ракић (за анализу досадашњих активности и предлоге делокруга рада Удружења по питању информисања и наступа Удружења у медијима и на друштвеним мрежама);
  • Бориша Мандић (за анализу досадашњих активности и предлоге делокруга рада Удружења по питању неговања ваздухопловних традиција и сарадње са сродним летачким удружењима у земљи);

Такође, за потпредседника Удружења је уместо преминулог Војислава Стојановића изабран Милорад Башарагин, док је Извршни одбор удружења "појачан" са Зораном Јаковљевићем и Бориславом Пејићем.

У складу са закључцима ове ванредне конференције, УПВЛПС наставља са радом до редовне изборне конференције у априлу 2020. године, са посебним тежиштем на активност радне групе која ће на бази анализе, ставова и закључака ове ванредне конференције припремити предлог измена и допуна Статута, циљева и задатака, садржаја и метода рада до редовне конференције када ће се изабрати нови органи и тела удружења. (М.Р.)

ИДЕМО ДАЉЕ!

   

Јубилеј – 65 година Осме пилотске

Данас, другог новембра 2019. године је у Дому ваздухопловства у Земуну обележен велики јубилеј 8. класе Школе активних официра авијације (ШАОА); 65 година од ступања на дужност у јединице нашег РВ и ПВО.

Давне 1951. године је током летњих месеци кроз ординације Војнолетачке лекарске комисије (ВВЛК) у Земуну "прошло" неколико хиљада младића из читаве Југославије, који су имали само једну жељу-да постану војни пилоти.

После ригорозних прегледа, комисија је њих 276 огласила способним за летачку службу и они су почев од 20. октобра 1951. године почели да долазе у Мостар (у тзв. "Западни логор"), где је на дан 1. новембра 1951. године званично започело школовање последње "масовне" и највеће класе по бројности икада школоване у РВ и ПВО - 8. класе ШАОА.

Након три године теорне и практичне наставе - летачке обуке, 1. новембра 1954. године, њих 204-ица су промовисани у чин потпоручника и распоређени у јединице наше авијације.

Припадници ове класе су у наредним деценијама дали велики допринос изградњи нашег вида. Укупно узевши у обзир, летели су на 50 различитих типова авиона и 6 хеликоптера свих намена, како у саставу РВ и ПВО, тако и у цивилству.

Двадесет три припадника класе је заслужило највише стручно признање - Златни летачки знак. Током каријере, 64 "класића" су били наставници летења. Тридесет двојица су завршили КША РВ и ПВО (или КоВ), четворица Високу политичку школу ЈНА и Факултет политичких наука, а деветорица међу њима Ратну школу. Десетак њих се школовало у иностранству, а већи број је узео учешће у школовању припадника страних ОС.

Обављали су (укупно гледано) све дужности у оквиру вида. Од пилота у јединици, до команданта РВ и ПВО.

Класа је "дала" 4 генерала (Раде Ђилас, Иван Хочевар, Звонко Јурјевић, Војислав Радовић), 27 пуковника, 74 потпуковника, 23 мајора, 20 капетана прве класе, 16 капетана, 19 поручника и 21-ог потпоручника;

као и пет правника-адвоката, три дипломирана инжењера и по двојицу професора Универзитета, дипломираног економисту и директора предузећа.

Данас, када славе 65 година од ступања на дужност, ових старина који у просеку имају 86 година, међу живима има четрдесет тројица, но неки су на данашње окупљање због болести били спречени да дођу.

Окупљање у Земуну је било прилика да се поново виде након неколико година и кроз разговор присете младих дана. Нама остаје да им честитамо велики јубилеј и пожелимо што мирније старачке дане.

М. Ракић

 

Ванредна конференција УПВЛПС [НАЈАВА]

У среду, 6. новембра ове године са почетком у 17 сати у Великој сали Дома ваздухопловства у Земуну, Штросмајерова 3, одржаће се XV, ванредна Конференција Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС)

Ванредна Конференција УПВЛПС радиће по следећем:

1. Усвајање пословника о раду и дневног реда.

2. Расправа о стању у удружењу и проблемима које утичу на његов рад.

3. Доношење одлуке о даљем раду и деловању удружења.

4. Избор за два члана Извршног одбора УПВЛПС и потпредседника УПВЛПС.

О датуму и времену одржавања конференције, дневном реду и плану рада обавештени су: Министарство одбране – УТСВ, МРЗСП, Команда РВ и ПВО, команде јединица и установа РВ и ПВО, СУБНОР Србије и сродна удружења (Удружење пилота „М2+“ и удружења пилота „Курјаци са Ушћа“ и „Тигрови“, Ваздухопловна фондација Михаило Петровић), Удружење војних пензионера Србије, секција УПВЛПС у Нишу, општинске организације УВПС Земун и Нови Београд и сво чланство УПВЛПС.

ВАНРЕДНА КОНФЕРЕНЦИЈА, РЕФЕРАТ

1. Анализа стања у УПВЛПС

УПВЛПЈ је формирано 16. априла 1992. године, пререгистровано је 2008. и 2010. године у УПВЛПС. Одликује га континуитет у раду, висок углед, вредни резултати, међусобна повезаност чланства, солидарност и узајамно поштовање.

После 27 година деловања дошло је до пада интензитета рада јер се број чланова смањио, а услови у којима живимо су промењени. Дошло је време да видимо шта даље и како?

У складу са Статутом УПВЛПС, члан 12, став 17, и члана 13, став 4 и 5, а на предлог Извшног одбора, заказао сам ванредну конференцију с циљем да видимо где смо и како да се организујемо и делујемо у наредном периоду, а у складу са ситуацијом и условима.

На редовним годишњим конференцијама усвојени су извештаји о раду Извршног и Надзорног одбора, одлуке, закључци и задаци без примедби. Оцене рада и деловања биле су позитивне.

Годинама уназад указивали смо на проблем спорог подмлађивања чланства, недовољне заинтересованости „младих пензионара“ за учлањење у УПВЛПС, на потребу даљег осавремењавања садржаја и метода рада. Никада и нико није постављао питање одговорности.

Проблема има и нису непознати, нити зависе од воље или рада председника, осталих носилаца функција и чланства. Ради се о следећеим групама проблема:

   1.1. Осипање чланства је проблем присутан више од деценију уназад, који нисмо успели решити.

Услед природног одлива број чланова се из године у годину смањује. Прилив нових чланова је недовољан да се тај дефицит покрије, па се удружење бројно смањује. То има вишеструке последице; кадровске, организацијске, материјално-финансијске и друге.

Чланарину је 2015. године платило 59 чланова; 2016. године 45; 2017. године 42; 2018. године 36, а ове 2019. године до сада су платила 34 члана. За три године број активних чланова је преполовљен.

Посебно забрињава врло мали прилив новопензионисаних припадника РВ и ПВО, што указује да наш програм рада и метод деловања није за њих довољно примамљив да би нам се придружили.

   1.2. Структура чланства и проблеми кадровања један су од кључних узрока пада интензитета рада.

Просечна старост чланства је преко 75 година. Људи су оптерећени бројним болестима, а неки су везани за постељу - ограничено покретни или непокретни.

Проблем постаје окупљање и долазак на састанке, одласци ван Београда су скоро и замрли.

Проблем је и избор чланова на функције у удружењу. Не постоји критична маса за интензивнији рад. Млађи су ангажовани на личним питањима и проблемима или су запослени, старији су оптерећени старошћу и болешћу. Тако је у задње време сав рад пао на једног човека – председника и мали број најближих сарадника.

Из наведеног јасно се види да су године старости један од узрока опадања активности удружења али и да је основни узрок недовољна ангажованост Извршног одбора и чланства.

Недостају нове идеје и иницијативе. Чланство у удружењу је доборовљно, па и функције које се прихвате, али постоји и обавеза да се прихваћено изврши и поштује.

   1.3. Трошкови рада удружења из године у годину расту, а реални приходи се смањују.

Основни вид финасирања је чланарина, која је све мања. Основни трошкови су око 80.000 динара годишње. Реални приходи су упола мањи. Недостатак материјалних средстава је значајан чиналац који утиче негативно на рад удружења. Најављује нам се плаћање канцеларије што трошкове диже на 100.000 динара.

   1.4. Унутрашњи односи су од настанка били фактор стабилности удружења и залога његовог доброг рада и опстанка у протеклих 27 година.

У целини односи су добри .

   1.5. Спољна подршка није присутна у довољној, нити потребној мери.

Веће уважавање удружења имало би позитиван утицај на пораст броја чланова и на резулате у раду.

   1.6. Програм, садржаји и метод рада и деловања били су у сагласности са Статутом, са тежиштем на неговању ваздухопловних традиција и историји.

Статусна питања решавана су у оквиру УВПС, чији смо колективни члан од његовог оснивања и имамо свог представника у Главном одбору УВПС.

Има примедби, погогово од млађих колега, да би тежиште рада требало бити на статусним и стручним питањима, пре свега у вези са летачком службом.

До сада смо планирали реално и успевали да годишње планове рада реализујемо.

Тако је било претходних, прошле и ове године. Већ смо УТСВ МО послали оцену реализације задатака у 2019. години и предлог задатака у наредној, 2020. години.

2. Могући правци даљег развоја

Три су могућа правца даљег развоја удружења и његовог деловања.

2.1. - Наставити у садашњем формату до наредне редовне конференције (16. априла 2020.), а у међувремену формирати комисију (радну групу) која ће припремити предлог измена и допуна Статута, садржаја рада, циљева деловања, организације и састава органа и тела.

2.2. - Угасити удружење као правно лице, угасити текући рачун и извршити остале радње у вези са тим, а наставити деловање као неформална група под истим називом и са прилагођеним програмом рада и деловања и сарадње са Домом ваздухопловства Земун и УВПС.

2.3. - Угасити удружење, у складу са Законом и Статутом.

3. Предлог мера за унапређење стања зависи од тога за који се могући правац развоја изјасне чланови УПВЛПС на ванредној конференцији.

3.1. Уколико се већина изјасни за прву опцију, наставвљамо са радом и потврђеним мандатом са изборне конференције 2018. и редовне конференције априла ове године.

Формирамо радну групу која ће на бази анализе, ставова и закључака ове ванредне конференције припремити предлог измена и допуна Статута, циљева и задатака, садржаја и метода рада до редовне конференције у априлу 2020. године, када ће се изабрати нови органи и тела удружења.

3.2. Уколико се чланство изјасни за другу опцију дужност је овлашћеног органа да предузме мере у складу са законом, а чланство да се самоорганизује за даље деловање.

3.3. Уколико се чланство изјасни за трећу опцију овлашћено лице поступа у складу са статутом и законом и удружење престаје са радом.

4. Избори

Потребно је да, уколико се прихвати прва опција, извршимо избор два члана Извршног одбора и потпредседника удружења.

ПРЕДСЕДНИК УПВЛПС

Мр Златомир Грујић

Дакле, среда, 6. новембар 2019. године у 17 сати. Велика сала Дома ваздухопловства, Штросмајерова 3, Земун.

Добро дошли!

Дан ослобођења Београда у II светском рату и вежба „Слобода 2019“ [ФОТО/ВИДЕО]

Поводом 20. октобра, Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, на аеродрому "Пуковник-пилот Миленко Павловић" крај села Батајница изведен је приказ способности Војске Србије где су њени припадници јавности презентовали све оно са чиме тренутно располаже Специјална бригада и КоВ, односно РВ и ПВО.

Пре 75 година, од 12. до 20. октобра се одвијала "Београдска операција", као део опсежног заједничког плана НОВЈ и Црвене Армије са циљем наношења удара немачкој Армисјкој групи у Србији, те ослобођења Београда. Двадесетог октобра је окончана 1287 дана дуга немачка окупација главног града. У току "Београдске операције" је погинуло 2953 припадника НОВЈ и 976 војника Црвене Армије.

У знак сећања на тај догађај, данас је на аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић" у Батајници, изведен приказ способности Војске Србије „Слобода 2019".

Приказу „Слобода 2019“ присуствовали су председник Републике Србије Александар Вучић, председник Владе Руске Федерације Дмитриј Медеведев, српски члан Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, те остали високи државни званичници, представници Министарства одбране и Војске Србије, МУП-а, БИА, представници дипломатског и војно-дипломатског кора, верских заједница, многобројни гости и грађани Републике Србије.

На батајничком аеродрому, у оквиру приказа „Слобода 2019", представљене су способности дела јединица Војске Србије које су опремљене према „Пројекту 1500+" и донираним средставима ратне технике из Руске Федерације, уз свечани дефиле јединица и средстава од којих је део из развоја као резултат рада наших стручњака из Одбрамбене индустрије Србије.

У приказу је учествовало више од 2.400 припадника Војске Србије, 100 борбених и неборбених возила и система и око 25 ваздухоплова, а претходиле су му вишедневне припреме и увежбавања.

Командант приказа способности Војске Србије „Слобода 2019" био је заменик команданта Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране бригадни генерал Жељко Билић.

У првом делу програма, приказана је оспособљеност дела јединица Војске Србије за извођење противтерористичке операције, борбеног трагања и спасавања, ваздухопловне ватрене подршке јединицама Копнене војске и заштите снага.

Гости су били у прилици да виде дејство специјалних тимова, оклопних борбених возила „Лазар-3“, „Хамви” возила, оклопно-извиђачких аутомобила „БРДМ-2МС“, полицијских борбених ВПБ М-86, беспосадне самоходне платформе „Мали Милош“ и хеликоптера „Газела“, као и десант противтерористичког тима техником брзог спуштања из хеликоптера Ми-8.

У операцији борбеног трагања и спасавања, у којој учествују високо оспособљене и добро опремљене снаге Специјалне бригаде и РВ и ПВО, приказано је ватрено дејство снага ловачко-бомбардерске авијације и борбених хеликоптера. У том сегменту приказа, гледаоци су могли да виде авионе „Супергалеб Г-4“, вишенаменске хеликоптере „Ми-17“, хеликоптер „Х-145М“ којим је извршена евакуација, хеликоптере „Гама“, авиона „Орао“ у „бришућем лету“, као и авионе „МиГ-29“ у приказу ваздушне борбе. Приказ ваздушне борбе извели су најмлађи пилоти који су завршили преобуку 2018. и напредну обуку током 2019. године у Руској Федерацији.

Приказ на батајничком аеродрому настављен је свечаним дефилеом пешадијског, моторизованог и ваздухопловног ешелона.

Пешадијски ешелон, под командом пуковника Слађана Стаменковића чинило је 13 подешелона, а стајанком батајничког аеродрома продефиловали су подешелони кадета Војне академије, који су носили пуковске и заставе из Народноослободилачке борбе - јединица Народноослободилачке Војске Југославије и Црвене армије које су учествовале у ослобађању Београда, затим подешелони војних ветерана, припадници бригада Копнене војске, припадници Специјалне бригаде, Војне полиције, као и војници на добровољном служењу војног рока генерације „септембар 2019”.

Подешелон ветерана чинили су учесници ратова деведесетих, противтерористичке операције 1998. године и учесника у одбрани од НАТО агресије 1999. године, а командант подешелона био је бригадни генерал у пензији Стојан Коњиковац, учесник Битке на Паштрику.

Погледом у небо, гледаоци су могли да испрате и наступ ваздухопловног ешелона јединица Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране.

У подешелону ловачко-бомбардерске и ловачке авијације РВ и ПВО, гледаоци на небу изнад батајничког аеродрома могли да виде налет школско-борбених авиона „Супер галеб Г-4“, налет авиона јуришника типа „Орао“ и налет авиона ловаца „МиГ-29“ намењених за ловачко-пресретачка дејства у задацима контроле и заштите ваздушног простора.

Посетиоци су на данашњем приказу имали прилику да виде и хеликоптере Ми-35 из Руске Федерације, затим хеликоптере „Х-145М“, „Ми-8“ и „М-17“, као и хеликоптере „Газела“ и „Гама“.

Након пешадијског и ваздухопловног ешелона, продефиловао је и моторизовани ешелон, у коме су била возила и средства ратне технике на употреби у јединицама Војске Србије и средства по пројекту „1500+“ која својим капацитетима развија и производи Одбрамбена индустрија Србије. Командант моторизованог ешелона био је пуковник Владан Милосављевић.

Гледаоци су могли да виде и модернизовани Тенк Т-72 руске производње Руске Федерације, којим ће у наредном периоду бити опремљене и јединице Војске Србије.

У оквиру осам подешелона, наступио је подешелон оклопних извиђачких аутомобила БРДМ-2МС, која су опремљена савременим термовизијским средствима за осматрање и нишањење, а систем управљања ватром обезбеђује дејство из покрета. Пријемом ових борбених возила са респектабилним маневарским способностима, ватреном моћи и балистичком заштитом на нивоу 3+, значајно са унапређене оперативне способности Копнене војске.

Уследили су подешелони возила полицијских борбених „ВПБ М-86“, подешелон специјалних вишенаменских моторних возила „Хамер“, подешелон вишенаменских оклопних борбених возила „Лазар-3", мешовити подешелон борбених и теренских возила у коме су била вишенаменска оклопна возила „Милош" и нова теренска возила „Застава".

У саставу мешовитог подешелона беспосадних земаљских и ваздухопловних платформи, биле су даљински управљане беспосадне земаљске платформе „Мали Милош", беспилотна летелица „Врабац", као и борбени, извиђачки и ометачки дронови.

Наредни подешелон чинили су самоходни топови хаубице 155 мм „НОРА“ Б52 М15, које се налазе у наоружању јединица Војске Србије и самоходна хаубица „Александар“, а ту су биле и универзална покретна артиљеријска рачунарска станица (Упарс) и модификовани преносни ракетни систем ПВО „Игла”.

У наступу подешелона нових и модернизованих система ракетне артиљерије, гледаоци су могли да виде БОВ КИВ артиљеријско возило, модернизовани „Огањ дигитални“, самоходно вишецевно лансирно оруђе „Шумадија", самоходни вишецевни ракетни систем „Тамнава“ намењен за ватрену подршку јединица Копнене војске, систем „Пасарс“ и радарски систем „Жирафа“.

Данашњи приказ на батајничком аеродрому посетило је и више од 15.000 грађана, који су имали јединствену прику да на једном месту виде део јединица Војске Србије, ваздухоплове РВ и ПВО, борбена и неборбена возила, као и средства, наоружање и војну опрему коју у својим задацима користе припадници наше Војске.

Посетиоци данашњег приказа, на батајничком аеродрому могли су да виде и три нова хеликоптера „Ми-17“, кој су од недавно додатно ојачали оперативне способности нашег Ратног ваздухопловства.

текст и фото: МОРС/М.Р.

 

Промоција монографије „Српски аеронаут пуковник Коста Милетић“

У среду 9. октобра ове године је у великој сали Дома ваздухопловства у Земуну одржана промоција монографије мр Златомира Грујића о пуковнику Кости Милетићу, нашем првом ваздухопловцу и првом команданту нашег војног ваздухопловства.

У години када се навршава 145 година од рођења првог српског ваздухопловца, пилота балона – аеронаута, стручњака за одржавање балона и организацију летења на балонима, за рад са голубијом поштом и метеоролошком станицом, првог команданта српског ваздухопловства, председника Удружења резервних авијатичара КЈ и председника Надзорног одбора Кредитне задруге ваздухопловаца у КЈ, по многима „Оца српске авијације“, или „српског Дедала“, након година истраживања живота и дела Косте Милетића, пуковник авијације у пензији, мр Златомир Грујић, председник Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) је овом монографијом обогатио нашу ваздухопловну "библиотеку".

Пред многобројном публиком у сали Дома ваздухопловства, представницима свих јединица и установа РВ и ПВО, Генералштаба и Министарства одбране, војних и цивилних ваздухопловних удружења, о књизи су говорили њени рецензенти, као и сам аутор.

Некадашњи командант нашег вида, генерал-мајор у пензији Ранко Живак, један од рецензената књиге је у обраћању присутнима подсетио на визионарски дух Косте Милетића у организацији и изградњи нашег ваздухопловства од самих његових почетака, истичући као корисно за разматрање и са данашњег аспекта развоја и опремања РВ и ПВО неколико важних момената; најпре сам систем обуке и школовања летачког и техничког кадра, логистику-нарочито у борбеним дејствима, те као нарочито битно, што се провлачи кроз целокупну историју нашег вида - неразумевање специфичности ваздухопловних снага и незнање  о ограничењима и борбеним могућностима употребе, код доброг дела командног кадра који "одлучује" о "судбини" ваздухопловства на стратегијском нивоу Војске.

Секретар удружења Милан Ракић је присутнима прочитао извод из резензије Војислава Стојановића, потпредседника УПВЛПС који је преминуо  21. јуна ове године. Говорећи о вредности књиге о нашем првом команданту, Стојановић се осврнуо на досадашњи ауторов опус, изражавајући мишљење да је ова књига до сада највредније дело Златомира Грујића.

Мирјана Новаковић Мунишевић, Виши кустос Музеја ваздухопловства је указала на чињеницу да овим делом аутор исправља историјску грешку - јер је Коста Милетић у досадашњој ваздухопловној историографији некако био запостављен и остављен по страни.

Са тим ставом се слаже и Дарко Младеновић, заменик директора Музеја ваздухопловства, при том указујући да између осталог књига пружа мноштво одговора и изненађујуће пуно података о животу Косте Милетића.

Заједничко код свих рецензената (и актуелног команданта РВ и ПВО генерал-мајора Душка Жарковића који је због обавеза био спречен да присуствује промоцији) је да књига представља вредно и надасве садржајно дело о животном опусу нашег првог команданта.

Напослетку се присутнима обратио и аутор, мр Златомир Грујић који је говорио о свом дугогодишњем раду на овом делу, свим изазовима на које је наилазио у истраживачком раду; нарочито у покушају осветљавања приватног живота Косте Милетића.

Аутору је велику помоћ пружила и група руских историчара који су му прижили на увид документа релевантна за боравак и школовање Косте Милетића у Русији, на чему се аутор посебно захвалио.

Пре свечаног коктела приређеног за присутне у Галерији "Икар" Дома ваздухопловства, аутор је рецензентима доделио спомен дипломе нашег Удружења које носе име Косте Милетића, а потом донаторима који су помогли да ово дело угледа светлост дана - Удружењу војних пензионера Србије, Удружењу линијских пилота Србије и Удружењу пилота "Тигрови" и њихове примерке књига.

Такође, поред Генералштаба Војске Србије, Министарства одбране, Војне академије, ВМА, ЦВНИД, МЦ "Одбрана" и Војног музеја - којим је представницима уручена књига, аутор је посебно свакој јединици и установи у саставу нашег РВ и ПВО поклонио по неколико примерака монографије о Кости Милетићу.

Иначе, књига је у тврдом повезу формата Б-5, обима 492 стране са 245 фотографија и илустрација.

Поред предговора и увода, књига има осам поглавља, закључак, индекс имена, библиографију, рецензије и резимее на српском, немачком, руском и енглеском језику. У прилогу су биографије свих команданата РВ и ПВО од оснивања 1912. године до данас и хронологија нашег ваздухопловства од 1818-2018. године. Књига се може набавити у нашем Удружењу.  

   

Промоција књиге „СРПСKИ АЕРОНАУТ ПУKОВНИK KОСТА МИЛЕТИЋ“ [НАЈАВА]

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) у протеклих 27 година рада и деловања, издало је и промовисало више десетина књига из историје РВ и ПВО, у просеку по једну годишње.

На том трагу смо и ове године. Управо је из штампе изашла књига: „СРПСКИ АЕРОНАУТ ПУКОВНИК КОСТА МИЛЕТИЋ“. Аутор је Мр Златомир Грујић, пуковник у пензији.

Промоција књиге одржаће се дана 9. октобра 2019. године са почетком у 11.00 часова у великој сали Дома ваздухопловства Земун (Штросмајерова 3).

О књизи ће говорити:  

- Командант РВ и ПВО, генерал-мајор Жарковић Душко,

- Генерал-мајор у пензији Живак Ранко, претходни командант РВ и ПВО,

- Мирјана Новаковић-Мунишевић, виши кустос Музеја ваздухопловства Београд,

- Дарко Младеновић, кустос и заменик директора Музеја ваздухопловства Београд,

- Аутор.

Биће нам част и задовољство да Вас угостимо на промоцији...  

Добро дошли!!!

Уз 104 годишњицу рода АРЈ за ПВД-ПРВИ СРПСКИ ПРОТИВАВИОНЦИ

Дан рода артиљеријско-ракетне јединице ПВО обележава се 30. септембра у знак сећања на на тај датум из 1915. године када су српски противавионци ушли у историју величанственим подвигом дајући пример поколењима.

Корени српске противваздухопловне одбране

У Први светски рата српско ваздухопловство, формирано 24. децембра 1912. године, ушло је без формацијских снага за противваздухопловну одбрану. О том значајном аспекту ваздушног ратовања искуства су била веома скромна али је ратна пракса указивала на потребу да се и на том плану предузму одређене мере. Колико је то питање разматрано у Ваздухопловној команди или Инжињеријско-техничком одељењу министарства војног или команди артиљерије, не зна се. Но, врло брзо је то питање дошло на дневни ред.

На почетку рата Аустроугарско ваздухопловство било је бројније и надмоћније, па су непријатељски аероплани свакодневно надлетали српске јединице и задирали дубоко у позадину. Истовремено српски војници отварали су насумице ватру из стрељачког наоружања, која није давала никаквих резултата, него је само узалуд трошена драгоцена муниција. Да би се спречила таква појава, командант Треће армије издао је 29. августа 1914. године наредбу која гласи:

„У последње време учестала су гађања на непријатељске аероплане без икаквог реда и разлога, тако да непријатељски аероплан гађају појединци или поједине групе без икаквог реда и надзора старешинског и онда када је непријатељски аероплан толико високо и толико удаљен да је апсолутно за свакога јасно да је ово гађање бесциљно. На овај начин троши се велика количина муниције узалуд. Ово гађање претвара се на тај начин у лично задовољство појединаца, који не узимају у обзир да се у близини налазе друге трупе, код којих појединци, због несмотреног гађања ових, могу бити рањени или убијени. Поједине команде утрошиле су невероватну количину муниције, гађајући бесциљно непријатељски аероплан.

Најбољи пример може за ово послужити Прво балонско одељење, које је рапортом бр. 66 од 15 тек. мес. требовало пет сандука пешадијске муниције, да би извршило попуну муниције, која је утрошена на гађање непријатељских аероплана у Ваљеву и Брезјаку.

Да се и у будуће бесциљно муниција не би трошила, наређујем:

а) да гађање на аероплан треба вршити само у оним случајевима када командант или командир дотичне јединiце у чијој близини лети аероплан оцени да је корисно извршити гађање на аероплан, и тада ће се оно извршити под његовом командом, и

б) да сваког који буде гађање вршио бесциљно на аероплан, и тиме узалудно трошио муницију, дотични старешина оптужи за упропашћавање муниције, за дело из чл 114 војно-казненог законика. Командант ће настојати да се ова моја наредба достави свим командама и установама и да све по истој поступају.“

У току 1915. године стање је било измењено набоље, јер смо временом добили батерије противавионске артиљерије и аероплане наоружане митраљезима и опремљене за бацање бомби. Тада су учињени конкретни кораци на изградњи ПВО, пре свега под утицајем француске ескадриле и применом искустава које су они већ имали. Формиране су противавионске артиљеријске батерије и уведени су аероплани наоружани митраљезима за борбу у ваздуху.

Српска ПАО имала је маја 1915. године два ПА вода са по два ПА топа у Београду. Од њих је наредбом Врховне команде од 24. августа 1915. године формирана ПА батeрија са седиштем у Раљи. ПА водови постојали су и у Прахову и Крагујевцу, а један од београдских ПА водова је премештен пред јесењу офанзиву немачких снага у Пожаревац. Српски противавионци су обирили или оштетили неколико непријатељских авиона.

У Крагујевцу је, због значаја који је имао и установа које су се ту налазиле, формирана противавионска одбрана. Домаћи стручњаци из крагујевачког Војнотехничког завода преправили два брзометна топа „Круп“ модел 1903. од 75 милиметара, од којих је основан противавионски вод, а касније и батерија, под називом Прва допунска противавионска батерија у артиљеријском пуку „Танаско Рајић“.

Из једног од тих модификованих топова30. септембра 1915. године, редов Радоје-Рака Љутовац из артиљеријског пука „Танаско Рајић“ оборио је првом гранатом немачки авион типа „Румплер Ц1 који је бомбардовао Крагујевац.

Аустријски и немачки авиони су често надлетали Крагујевац и бацали бомбе. Са једног аустроугарског аеродрома близу Вршца 30. септембра 1915. године полетело је према Крагујевцу седам немачких авиона, шест двомотоних троседа AEG и један двосед "Rumpler" и на Крагујевац су бацили 45 авионских бомби. Дејством српске противавионске артиљерије оборен је један авион који је пао у центар града. Иначе тог дана немачки авиони бомбардовали су Београд, Пожаревац, Лапово и Крагујевац.

У знак захвалности српски противавинцима и нареднику Радоју Раки Љутовцу на Метином брду у Крагујевцу подигнут је споменик.

На Солунском форнту српско ваздухоплoвство је добило све елементе модерне организације, па и јединице противваздухоплоне одбране.

Развој противаздухопловне одрбане од I светског рата до данас

После Првог светског рата прва ПА батерија формирана је у Петроварадину 1926. године, а годину дна касније и први ПА дивизион. У периоду од 1929. до 1940. године настају противавионски пукови за одрбану већих градова. Крајем тридесетих година XX века Војска КЈ је имала 500 ПА митраљеза, 120 моторизованих срердњих ПАТ и 460 средњих ПАТ на сточну вучу, а у организацији трупне ПВО 10 дивизиона ПАТ (у армијама по један и 2 у резерви Врховне команде), сваки са по три батерије, а у дивизионима по једну чета ПАМ. За организацији ПВО територије формирана су 47 дивизиона ПАА, 37 чета и 27 самосталних водова ПАМ.

Команда територијалне ПВО у оквиру формације оперативне војске КЈ установљена је 1936. године и била је армијског ранга. Та команда је уједно руководила и службом ВОЈ („служба опреза“), јединциама ПАА и рефлекторским јединицама, док је за употребу ловачке авијације достављала само захтеве. У Априлском рату 1941. године ПАА је оборила педесетак непријатељских авиона.

У НОР-у се од 1943. године формирају прве ПА јединице, а од 1944. године и ПА дивизиони у дивизијама. Прва већа ПАА јединциа формирана је 10. новембра 1944. године под називом Први противваздушни пук Врховног штаба намењен за одбрану Београда. Од марта 1945. године формиране су три бригаде ПАА које су биле намењене за одбрану објеката у Београду, Земуну и Панчеву. Од маја 19145. године у свим армијама офрмљене су бригаде ПАА са по три дивизиона.

Наређењем ГШ ЈА од 28. јануара 1946. године формиране су ПА аертиљерисјке зоне потчињене командма армија. У саставу су имале: штаб, штабну батерију, 1-2 дивизиона малокалибарске ПАА, 1-2 дивизиона средњокалибарске ПАА, 1-2 чете ПА митраљеза, осматрачку чету, рефлекторску чету и позадинске јединице. До краја октобра је завршено формирање тих јединица и тако је створена територијалне ПВО.

Даљи развој средстава и јединциа за ПВО довео је до осавремењавања организације трупне и ПВО територије, а 27. јула 1959. године створен је двокопмпонентни вид ОС - РВ и ПВО, који је објединио Ратно ваздухопловство и територијалну ПВО.

Следи модернизација система АРЈ ПВО и набавка ракетних система ПВО 1962. године, када је настао први ракетни пук ПВО наоружан системом „Двина“ (24.11.1962), неколико година касније други пук наружан ракетама система „Волхов“, после којих долази систем „Нева“ и „Куб“. Такође уводе се и самоходни и лаки преносни РС ПВО као и савремени ПАТ („стрела 1М“, „Срела 2М“, „Стрела -1оМ“ и други, ПАТ 40 мм Л-70 са ласерско-рачунарском групом за управљање ватром „Бофи“)

У даљем развоју вршена је модернизација постојећих система који су своју максималну улогу показали током НАТО агресије 1999. године. У супротстављању агресији елите јединице у систему ПВО 250. рбр за ПВД и 126. бригада ВОЈИН одликоване су Орденом „Народног хероја“.

Припадници рода АРЈ за ПВД заслужују највиша признања за предано извршавање својих задатака у одбрани неба Отаџбине и са правом, као и цео српски народ, очекују најновија савремена средства ПВО.

Срећан празник 30 септембар Дан рода АРЈ за ПВД.

Златомир Грујић