IMG_0203_resize

ОРАО ЈЕ ПАО КОД СКАДРА: Обележена 104- годишњица погибије пилота Михаила Петровића

Већ 25 година окупљају се, поводом 20. марта када је 1913. године на борбеном задатку код Скадра погинуо први српски пилот наредник Михаило Петровић, ваздухопловци Србије да му одају почаст и искажу поштовање према свему што је дао нашем ваздухопловству. Тако је било и марта ове године.

IMG_0202_resize

Скуп пред Михаиловом вечном кућом

Комеморација је одржана 18. марта 2017. године на Новом гробљу у Београду. Испред вечне куће првог спрског пилота и прве ваздухопловне жртве, окупили су се ваздухопловци одајући му пошту за величанствен допринос српском ваздухопловству и показујучи речима, сузама, свећама и цвећем да га никада неће заборавити.

IMG_0176_resize

Пред вечном кућом у којој Михаило почива од 1931. године, када је са Цетиња пренесен залагањем његовом брата потпуковника Живана Петровића, достојанствено су му се поклонили, положили цвеће и запалили свеће представници Команде РВ и ПВО: пуковник Миленковић Драган, мајор Љубинковић Небојша, капетан Ристић Марко и потпоручник Новаковић Јелена; представници Завичајног удружења „Михаило Петровић“ из Влакче на челу са Швабић Драгољубом-Драгчетом и Александром-Сашом Јовановићем; чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије; представници удружења „М2+“ и Ваздухопловне фонадације „Михаило Петровић, Удружења срских ратних добровољаца; Удружења за неговање ваздухопловних традиција и ЈАК „Наша крила“ и пријатељи.

IMG_0195_resize (1)

Изречене су пригодне беседе, речи захвалности нареднику Михаилу Петровићу, пилоту без страха и мане, који је не жалећи себе, први у Европи показао како се користи авион у борбене сврхе, и стицајем околности и природних сила, изгубио живот. Речи туге и сете, речи обавезујуће да се настави борба да Михаило као и његов командант Ваздухопловне команде српске војске, пуковник Коста Милетић, као и остали пилоти из прве групе, добију заслужена спомен-обележја. Речи заклетве да ће се и убудуће, као и претходних четврт века окупљати пред Михаиловим светом хумком, да се први српски пилот никада не заборави.

IMG_0186_resize

Говорили су: Грујић Златомир, пуковник Миленковић, Швабић Драгче, Јовановић Саша и Мандић Бориша. За успомену остале су слике забележене камером Милуна Петровића.

Животни пут и страдање првог сропског пилота

Ми­хаило Пе­тро­вић је пр­ви српски шко­ло­ва­ни пи­лот ави­о­на. За­вр­шио је француску пи­лот­ску шко­лу „Фар­ман“. Ње­го­ва пи­лот­ска ди­пло­ма ФАИ (Међуна­род­не ва­зду­хо­плов­не фе­де­ра­ци­је) но­си број 979 од ју­на 1912. године, а код нас број је­дан.

Mihailo-Petrovic_02Пр­ви српски пи­лот ро­ђен је у се­лу Влак­ча код Кра­гу­јев­ца 14. ју­на 1884. го­ди­не. Основ­ну шко­лу је за­вр­шио у род­ном се­лу са од­лич­ним успе­хом. Сиромаштво и жеља да се даље школује, одвела га је у свет. Прво у Војно-занатску школу у Крагујевцу, коју напушта, у петој години школовања. На кратко се запошљава у Београду, а потом одлази у Русију са жељом да заврши неку техничку или војну школу. Оштра руска зима осујетила је његове жеље. Разболео се и вратио у Србију.

По повратку, 1903. године, уписује Артиљеријско-подофицирску школу у Крагујевцу и завршава је први у рангу 1905. године. Као артиљеријски поднаредник, а  касније и наредник службује у Нишу, Крагујевцу, поново у Нишу и коначно у Београду. Изузетно привржен вој­ничкој про­фе­си­ји волео је и уметност, сли­као је и пи­сао пе­сме. Био је правичан и строг, а најстрожи према себи. Стално се усавршавао, учио стране језике, образовао се, много је читао, тежио нечем вишем. Припремао је и положио испит за официрски чин, интересовао се за многе области, а посебно за авијацију. У то време, 1910. и 1911. године, у Београд су долазили многи авијатичари да прикажу новопронађене летеће справе: Симон, Маслеников, Русијан, Чермак… Посматрајући их, млади Михајло је био одушевљен, схватио је да то оно што би га могло потпуно испунити. Јер, ту се тражи одважност, лична вредност, знање, упорност, то не може свако…

У чин на­ред­ни­ка уна­пре­ђен је 1910. го­ди­не. По­чет­ком 1912. го­ди­не на кон­кур­су за пи­ло­те, Ми­хаило Пе­тро­вић је иза­бран ме­ђу пр­вих шест пи­то­ма­ца.

Одлази у Фран­цу­ску, кра­јем ма­ја 1912. го­ди­не, у пи­лот­ску шко­лу Фар­ма­на ко­ја се на­ла­зи­ла у гра­ди­ћу Етамп код Па­ри­за. Ин­струк­то­ри су од­мах за­па­зи­ли његову из­у­зет­ну об­да­ре­ност за ле­тење. Чу­ве­ни фран­цу­ски пи­лот Бро­ден ко­ји је пра­тио пр­ве Пе­тро­виће­ве ле­то­ве, ре­као је за ње­га „да ће вби­ти ас, јер је миран и пре­зи­ре смрт“.

Mihailo-Petrovic_03 (1)

Са­мо два­де­се­так да­на обу­ке би­ло је до­вољ­но да Ми­хаило Пе­тро­вић из­вр­ши само­ста­лан лет. Пр­ви је по­ле­тео ме­ђу на­шим пи­ло­ти­ма. Тај до­га­ђај је иза­звао из­у­зет­ну па­жњу, па је до­пи­сник ли­ста „Фи­га­ро“ из Па­ри­за, ко­ји је и сам присуство­вао том ле­ту, на­пи­сао ве­ли­ку ре­пор­та­жу о „не­у­стра­ши­вом и ди­вље­ња до­стој­ном ле­ту срп­ског сер­жан­та.“

Кра­јем ју­на Ми­хаило Пе­тро­вић ис­пу­нио је усло­ве из програма летачке обуке, та­ко да је 22. и 23. ју­ла по­ло­жио ис­пи­те за до­зво­лу пи­ло­та. Он је пр­ви срп­ски пи­лот са ди­пло­мом, а о ње­го­вом та­лен­ту по­ка­зу­је чи­ње­ни­ца да је зва­ње пи­ло­та до­био ме­сец да­на пре оста­лих срп­ских пи­то­ма­ца.

2683-mihajlo-petrovic-580x326

По по­врат­ку у Ср­би­ју, у вре­ме ка­да је по­чео Пр­ви бал­кан­ски рат, на­ред­ник Петро­вић је са оста­лим ва­зду­хо­плов­ци­ма укљу­чен у при­пре­ме за ан­га­жо­ва­ње у рат­ним деј­стви­ма. Пр­ви је у Ср­би­ји 10. де­цем­бра 1912. го­ди­не у Скопљу ле­тео на јед­ном од на­ба­вље­них ави­о­на. У то­ку ја­ну­а­ра 1913. го­ди­не одр­жа­вао је трена­жу на аеро­дро­му Тру­пал­ско по­ље код Ни­ша. Био је оду­ше­вљен ка­да је сазнао да ће би­ти у са­ста­ву При­мор­ског аеро­план­ског од­ре­да. Припремао се за предстојеће борбене летове на авиону “Фарман-20”, који је био тежак за летење, но Михаило је био  упоран да га укроти. Стога је славни француски авијатичарски ас Жил Ведрин у њему видео будућег великог и славног авијатичарског аса.

s4 (1)Са При­мор­ским аеро­план­ским од­ре­дом наредник Михало Петровић је отишао на аеро­дром Бар­ба­луши код Ска­дра. По­ги­нуо је из­вр­ша­ва­ју­ћи бор­бе­ни за­да­так 20. марта 1913. године. Јак удар ве­тра пре­вр­нуо је ње­гов ави­он, ре­мен ко­ји­ма је био ве­зан за се­ди­ште је пукао и он је бес­по­мо­ћан ис­пао из ави­о­на. У једном заокрету авион се преврнуо и, на ужас десетине очевидаца, Михаио је испао из авиона. Пао је у близини летилишта, авион недалеко од свог пилота. Висиномер је показивао 1.234 метара. Казаљка на ручном сату зауставила се на 9.45 часова. Тако је први српски пилот постао и прва жртва српског војног ваздухопловства, а други у свету. Остале су вечно записане његове речи: „Часно је за отаџбину мрети!“ – који је само дан пре погибије казао брату Живану.

Та­да пи­ло­ти ни­су но­си­ли па­до­бра­не. На­ред­ник Ми­хаило Пе­тро­вић је са­хра­њен код цр­кве у се­лу Бар­ба­лу­ши 21. мар­та 1913. го­ди­не. По за­вршет­ку Бал­кан­ских ра­то­ва, априла 1914. године, његови посмртни остаци пренети су на Цетиње и најсвечаније сахрањени. Залагањем Михајловог брата, артиљеријског потпуковника, Живана Петровића, 1. октобра 1931. године његови посмртни остаци су пренети у Београд и сахрањени у породичну гробницу, уз војне почасти и присуство родбине и бројних ваздухопловаца. На Михајловој родној кући, у селу Влакча, постављена је спомен-плоча али није остварена идеја да се она претвори у спомен-музеј.

rodna_kuca_Mihajla_Petrovica

Нажалост, трагичан удес код Скадра прекинуо је сјајно започету летачку каријеру првог српског пилота. Сећање на њега вечно живи, а како време пролази, чини се, он је све већа инспирација новим генерацијама ваздухопловаца у Србији. Музеј ваздухопловства на београдском аеродрому “Никола Тесла”, поседује, захваљујући Михаиловом брату, Живану, богату меморијалну збирку Михаила Петровића. Она садржи 76 појединачних предмета од којих су најзанимљивији: качкет, купљен у Француској, ручни часовник, штоперица, џемпер у којем је летео, оригиналне фотографије, визит и пост-карте са његовим ликом, писма, песме које је писао, копије пилотских диплома, сведочанства, књиге, часописи и други предмети.

Прва-посета-Влакчи-2004-22-1024x766

Ипак, највредније што нам је остало од Михаила Петровића то је легенда која се преноси са старијих на млађе генерације пилота. То је врело са којега се они напајају и инспиришу, више од века. На његовом примеру показало се да су “велике” и “мале земље” само географски појмови. Он је симбол времена у коме је Србија, мала и сиромашна, у много чему заостала земља, у ваздухопловству ишла у корак са “великим светом”. Србија у 15 држава које су прве увеле војно ваздухопловство, а међу првих пет које су га користиле у војне сврхе.

1-36

На годишњицу Михаилове погибије, и за сваки авијатичарски празник, окупљају се ваздухопловаци око Михајлове хумке на Новом гробљу у Београду и у ставу мирно одају му пошту. И свако присећање на њега намеће питање које, и када не буде изговорено, остаје да лебди у ваздуху: Да ли смо се довољно одужили одважном првенцу наше авијације, првом сломљеном крилу нашег војног ваздухопловства?

мр Златомир Грујић

In Memoriam, Владимир Милошевић (1938-2017)

У Београду је након дуге и тешке болести преминуо члан нашег удружења, проф. др Владимир Милошевић, пуковник авијације у пензији-опитни инжењер-пилот.

Milosevic_zpsfc517d4cВладимир Милошевић је рођен 21. јануара 1938. године у Новом Саду. Основно и средње образовање је завршио у Београду, а на Машинском факултету Београдског Универзитета је дипломирао 1964. године. Школу резервних ваздухопловно-техничких официра је завршио у Рајловцу, после чега прелази у активну војну службу са распоредом у Ваздухопловном-опитном центру у Батајници. На Ваздухопловној војној академији у Задру је 1967. године положио испит за звање војног пилота, чиме је наставио своју летачку каријеру, започету још 1959. године у Ваздухопловном савезу Југославије. У Француској је 1976. године завршио једногодишњу специјализацију за испитивање авиона у лету и тиме стекао интернационалну диплому и звање опитног инжењера-пилота. На Машинском факултету у Београду је 1977. године магистрирао са радом „Одређивање полара суперсоничног борбеног авиона у лету“, да би на истом факултету, 1982. године одбранио докторску дисертацију на тему „Допринос одређивању перформанси борбених авиона испитивањем у лету“.

Војну каријеру је започео 1. октобра 1965. године као поручник-референт у Одсеку за аеродинамичка испитивања, да би 1986. године постао начелник Сектора за испитивање свих средстава ратне технике у ваздухопловству. Године 1991., бива постављен на дужност команданта Ваздухопловно-техничке академије у Жаркову, а 31. децембра 1992. године је изабран за проректора за наставу и научноистраживачки рад на Универзитету Војске Југославије, где се, осим командних дужности, активно бавио и наставом.

Осим инжењерско-стручног и истраживачког рада за време службовања у ВОЦ-у, бавио се и наставом, па је 1982. године објавио и скрипту из „Практичне аеродинамике“. Избором у звање доцента на Машинском факултету у Београду 1987. године, започео је интензивније да се бави наставом. Почетком 1992. године, на Катедри за ваздухопловство те високошколске установе, изабран је за ванредног професора за предмет „Теорија гађања, ракетирања и бомбардовања“, а на последипломским студијама и предмет „Испитивање авиона у лету“.

Зборник-радова-18-1024x777
На промоцији зборника радова „100 година српског ваздухопловствва“. С лева: мр Златомир Грујић, проф. др Владимир Милошевић, проф. др Златко Рендулић, мј Александар Андрић

Пензионисан је у чину пуковника авијације 15. септембра 1994. године. По престанку активне војне службе, 1995. године на Полицијској академији у Београду, бива изабран за редовног професора за предмет „Борбена средства и опрема војске и полиције“. На тој дужности остаје до 2003. године.

Као аутор и коаутор, објавио је више десетина стручних и научних радова, публикација, књига, уџбеника и монографија, објављених код нас и у иностранству.

За свој рад, више пута је одликован, похваљиван и награђиван.

Са породицом је живео у Београду.

Након престанка војне службе, активно се укључио у рад Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС). Остаће упамћен као добар друг, спреман увек да са другима подели своје огромно знање и искуство.

Испраћај на кремацију на Новом гробљу у Београду је у четвртак, 23. марта 2017. године. Опело почиње у 11.30. часова.

УПВЛПС и овим путем породици нашег друга упућује изразе најискренијег саучешћа.

Промоција књиге „Пад ноћног сокола“, пуковника Славише Голубовића

Пуковник Славиша Голубовић је у Великој сали Дома ваздухопловства представио своју књигу члановима Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВВЛПС)

51_resize

Kњига „Пад ноћног сокола” представљена на Сајму књига (издавач Медија центар „Одбрана”). Пуковник Голубовић је тада био командир батерије за вођење ракета славног Трећег ракетног дивизиона, којим је командовао Золтан Дани. Јединица је била нерешива енигма за снаге НАТО-а, јер су, поред „стелта”, срушили и Ф-16, који је пао поред Шапца. Њиме је пилотирао садашњи командант ваздухопловних снага Сједињених Држава генерал Дејвид Голдфејн.

53_resize

Кроз ауторизоване исповести више од 40 сабораца, сведока и америчког пилота Зелка, Голубовић је реконструисао догађаје због којих је Трећи ракетни дивизион проглашен највећим америчким непријатељем током рата у Југославији.

06_resize

Након поздравне речи потпредседника УПВЛПС Војислава Стојановића, Голубовић се обратио присутнима и објаснио мотиве за писање књиге која представља до сада најпотпуније и најстручније дело објављено на нашем језику, о дејствима јединица ПВО током НАТО агресије на нашу земљу.

17_resize

Уз богату и садржајну видео-презентацију, Голубовић је успео присутнима да приближи детаље те 27-ме мартовске ноћи од пре 18 година, када је наша ПВО успела да обори додатадашњи понос америчког РВ-„невидљиви“ Ф-117.

25_resize

Сусрет са пензионисаним пилотима је био и прилика да Голубовић одговори и на нека питања која због простора нису обухваћена у књизи.

38_resize

Ово предавање је изазвало велику пажњу међу припадницима нашег Удружења.

56_resize

Након промоције књиге и потписивања појединачних примерака, чланови УПВЛПС су аутора, пуковника Славишу Голубовића, већ према традицији, угостили у нашим просторијама у Команди РВ и ПВО.

СЛАВА И 60. ГОДИШЊИЦА МУЗЕЈА ВАЗДУХОПЛОВСТВА

Традиционално, у највећем ваздухопловном храму у Србији и једном од најлепших у свету, на локалитету београдског аеродрома „Никола Тесла“, 15. фебруара 2017. године, прослављена је Слава музеја Сретење Господње, а уједно је обележена је 60. годишњица од оснивања Музеја ваздухопловства РВ и ПВО, давне 1957. године, на исти дан.
2
Музеј ваздухопловства настао је пре шест деценија као плод вишедеценијске идеје да се прикупљају и баштине достигнућа и чувају од заборава техника и људи, догађаји, материјална и духовна културна добра из историје ваздухопловства у Србији, и тада државе у којој је Србија била.

) Војислав Стојановић испред музеја и авиона Јастреб на којем је летео
Војислав Стојановић испред музеја и авиона Јастреб на којем је летео

Историја ваздухопловства у Србији је богата, јер је она међу првих петнаест држава у свету које су увеле ваздухопловство у војску, уосталом као и сви до тада, а међу првих пет држава које су ваздухопловство користиле у ратне сврхе током ослободилачког рата 1912. и 1913. године.

Војислав Стојановић, Златомир Грујић и Зоран Милићевић испред музеја.
Војислав Стојановић, Златомир Грујић и Зоран Милићевић испред музеја.

У музеју, тој прелепој разници ваздухопловног блага и најзначајнијој институцији ваздухопловне културе у нашој земљи, похрањени су документи, предмети, књиге, фотографије и велики број авиона, хеликоптера и других врста ваздухопловне технике, који подсећају и упечатљиво приказују историјски развој ваздухопловства. Посебно је интересантно да се у музеју налазе експонати из ратова 1912-1918. године, међуратног периода, Априлског рата 1941. године, НОР-а 1941-1945. године, послератног периода и НАТО агресије 1999. године.

На изложи „Ваздухопловство у великом рату“ централно место заузима ловачки авион „Њепор“.
На изложби „Ваздухопловство у великом рату“ централно место заузима ловачки авион „Њепор“.

У архитектонском бисеру – згради музеја, налазе се експонати који упечатљиво приказују динамичан развој нашег ваздухопловства и његове најлепше тренутке. Читавом својом појавом музеј плени и мотивише да уложимо још више напора да га сачувамо, одржавамо, унапређујемо и надограђујемо. Све што се у музеју налази, преноси се са генерације ваздухоопловаца на генерацију уз вечни аманет да се не препусти судбини и забораву, него да живи и развија се на понос и дику наше Отаџбине чији су најхрабрији синови уложили своје знање, умеће, радну енергију, зној, сузе, крв и животе да Србија има ваздухопловство на које се поноси.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Бранко Билбија и Велибор Вукашиновић у музеју

У свечарској атмосфери, окупили су се ваздухопловци свих генерација и ове године на Сретење, радосни у сусрету и виђењу, дружили се и евоцирали сећања на протекле деценије и дане. Вредни домаћини из музеја, показали су истинско гостопримство на опште задовољство присутних.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Сечење славског колача

Слави музеја и обележавању јубилеја присуствовали су и представници Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), лепо примљени и угошћени од домаћина.

Хвала им, а сарадњу ћемо наставити и унапредити.

мр Златомир Грујић

 

КРАЉЕВАЧКИ ЈУБИЛЕЈ-Седам деценија од формирања Друге ваздухопловне школе специјалиста, претече Ваздухопловног Школског Центра

Средином фебруара навршава се седам деценија од формирања „Друге ваздухопловне школе специјалиста“ у Краљеву у којој је од 1947. – 1973. године, одшколовано неколико хиљада ваздухопловних стручњака разних специјалности неопходних борбеним јединицама, командама и установама РВ и ПВО.

jhgjhgjhg

Унапређено је у чин водника 2.909 питомаца, а у чин потпоручника 167 академаца и 207 официра – слушаоца било на усавршавању.

Школа је формирана на основу Наредбе бр. 589 Министарства Народне одбране ФНРЈ, односно Команде Ваздухопловства Југословенске Армије 14. фебруара 1947. године на аеродрому Краљево. Школа – центар трајао је 26 година и у њему је одшколовано 25 класа подофицира.

Ваздухопловни Школски Центар „дао је нашем РВ и ПВО и нашим ОС више хиљада високо стручно оспособљених официра и подофицира везе, ВОЈИН, аеро фото, гониометриста, и метеоролога. Увек је био на нивоу савремене образовне установе и у току свих збивања у нашем друштву.

Одмах по пристизању нових најсавременијих уређаја везе и навигације, добијао их је први у РВ и ПВО и одмах вршио обуку на њима па су слушаоци и питомци одлазили у јединице потпуно оспособљени за њихову борбену употребу, што се потврдило и у одбрани од НАТО агресора 1999. године.

Многи наши питомци после су постајали инжињери и конструктори, пилоти и механичари или инжињери у ЈАТ-у, наставници у средњим школама и на факултетима и високи руководиоци у војним и цивилним предузећима и тако још више подизали углед ВШЦ.

Неопходно је да овом приликом истакнемо да је ВШЦ прихваћен у Краљеву са великим симпатијама и љубављу (као свој рођени) јер је он наставио Краљевачку богату ваздухопловну традицију, чији је почетак био 1926. године.

Од те године Краљево је био центар ваздухопловне индустрије са Државном фабриком авиона (произвођени су БРЕГЕ-19 и ДО-17), затим пилотском школом и врло квалитетним Аероклубом који постоји и данас.

ВШЦ је у тим првим послератним годинама био центар културног и забавног живота Краљева, а наш фудбалски тим „Младост“ ведрио је на фудбалској сцени све од Ужица па до Јагодине.

Сарадња и узајамна помоћ у обнови и изградњи међу Краљевом и ВШЦ, а такође и са Аероклубом, била је на највишем могућем нивоу.

Треба напоменути и то да су многе наше старешине, слушаоци и питомци постали и Краљевачки зетови.

Због свега тога и онога што овде није речено ВЕЛИКО ХВАЛА НАШЕМ КРАЉЕВУ, које никако не можемо заборавити“.

Одбор за прославу јубилеја
Пуковник у пензији
Фрањо Фабјанец

Традиционалнo окупљање „Рајловчана“

Традиционални скуп и дружење „Рајловчана“, одржаће се и ове године!

slikarajlovac111

Као и до сада, формални повод је Дан Средње војне школе РВ и ПВО (СВШ РВ и ПВО) Рајловац, али су на дружење позвани сви некадашњи „Рајловчани“!Питомци и ђаци школа и академија, војници, подофицири и официри, наши драги наставници и професори, командири,… Из Школског центра, ваздухопловне базе, СВШ, ВШСР, Војне академије,…

Једном речју, добродошли су сви „Рајловчани“, који су један део свог професионалног живота и школовања провели на том војном аеродрому наше некадашње војске.

Дакле, петак, 3. фебруар 2017. године у 12 сати у ресторану Дома ваздухопловства у Земуну, Штросмајерова 3.

vojna-vezba-bars2016-foto-ministarstvo-odbrane-igor-salinger-1476369161-1011251

МиГ-29-НАША ПРИЧА: Наставак саге

Цела 2016. година била је пропраћена разним информацијама и дезинформацијама о томе, да ли ће или не, Србија набавити нове ловце за своје РВ. Читава та конфузија посебно је била изражена у разним штампаним медијима. Било је ту разних бомбастичних наслова, који су се граничили са причама из серијала научне фантастике.

Од августа 2016. године, читава прича о набавци или поклањању руских авиона МиГ-29 Србији достиже врхунац. Свашта се у српској дневној штампи могло прочитати тих дана. За њима нису заостајали ни бројни електронски медији, па чак и неки интернет портали.

Отворени дан 204. абр одржан је на аеродрому Батајници 1. октобра. Ловац МиГ-29 из састава 101. лае показао се у свом препознатљивом сјају.

1a1604f8-87f4-11e6-9eee-001a649ddcfe
Отворени дан 204. абр – МиГ-29, Фото: МЦ Одбрана

На аеродрому Батајница од 9. до 15. октобра 2016. године, одржана је српско-руска летно-тактичка вежба „БАРС 2016“. Овај пут руски и српски пилоти заједно су летели на ловцима МиГ-29 РВ Србије.

Читаву конфузију о томе да ли ће или не, Србија из Русије добити ловце МиГ-29 разрешиће једна информација, која је објављена 21. децембра 2016. године.

БАРС 2016-550

Наиме, тога дана сви медији у Србији и у региону пренели су информацију коју је изнео председник Владе Србије Александар Вучић. Он је медијима изнео следеће: „Као подршку Србији, Русија нам поклања шест авиона МиГ-29, при чему ће нас три фазе њихове модернизације коштати укупно између 180 и 230 милиона евра“. То је српски премијер Александар Вучић рекао након састанка са руским министром одбране Сергејем Шојгуом, који је одржан тог дана у Москви. Том приликом премијер Србије Вучић у пратњи министра одбране Србије Ђорђевића и руске делегације, на аеродрому Кубинка код Москве обишао је у једном хангару шест авиона МиГ-29, које су Руси одвојила за испоруку Србији. Тада су се у нашим медијима појавили први снимци и фотографије тих авиона.

16176021_1146213535496399_459815074_n
Један од шест ловаца МиГ-29 (9-12) РФ-92185 плави 14, у хангару аеродрома Кубинка, током обиласка наше делегације предвођене премијером Вучићем авиона који су одређени за испоруку РВ Србије, 21. децембар 2016. године, фото: Влада Србије

Авиони за потребе РВ Србије изабрани су из јединице у Астрахану и они су прелетели из те јединице на Кубинку, где су смештени у хангар и показани нашој делегацији и премијеру.

Изабрано је шест примерака и то: МиГ-29 (9-12) РФ-92185 плави 14, МиГ-29УБ (9-51) РФ-92196 плави 75, МиГ-29УБ (9-51) РФ-29166 плави 101, МиГ-29 (9-13) РФ-93709 плави 04, МиГ-29 (9-13) РФ-93713 плави 31 и МиГ-29 (9-13) РФ-93717 плави 10.

Тада је саопштено да су сви наведени авиони у ресурсу, да настарији примерак треба на ремонт 2019. године, а да најмлађи примерак из шест одабраних авиона треба на ремонт 2023. године. Такође је речено, да су нам Руси поклонили двогодишњу залиху резервних делова за те авионе, два борбена комплета и целокупну земаљску опрему за одржавање наведених авиона.

У међувремену су се на форуму MyCity Military и порталу TANGO SIX појавиле незваничне информације о томе које ће наше евиденцијске бројеве понети ти авиони. Наведено је да се наставља низ српских/југословенских авиона па ће тако авион са руским ев. бројем (борт) 14 (9-12) највероватније имати број 18115, 9-13 борт 04 18116, 9-13 борт 10 постаће 18117, 9-13 борт 31 18118, 9-51 борт 75 ће бити 18303 и 9-51 борт 101 18304. Службене ознаке требале би да остану исте, једноседи Л-18 а двоседи НЛ-18.

Премијер Србије Александар Вучић гостујући у Дневнику 2 јавног сервиса 22. децембра 2016. године, потврдио је да су авиони добијени бесплатно али да ћемо плаћати наоружање које ми бирамо, при том поменувши ракете ваздух-ваздух и ваздух-земља. Вучић је рекао да ће наше четири 29-ке бити ремонтоване, потом модификоване како би се „задовољили ИКАО стандарди“ а онда би, како се изразио, „били доведени до вишег степена нивоа навигационих као и радарских система како би могли даље “да виде“ “.

Затим је, након што је поновио да ћемо у наредних 14 година имати десет авиона МиГ-29, рекао да није сигуран да ће их толико остати, индиректно наговестивши да би се бројно стање могло повећати. Појаснио је да Србија не мора ништа да плати што се тиче авиона МиГ-29 и да ми бирамо колико ћемо дати новца, а у складу са наоружањем које желимо. На крају је, што се тиче ове теме, додао да смо до сада изабрали 32 ракете не прецизирајући њихов тип и класу.

Приликом посете Москви 21. децембра српска делегација је разговарала и преговарала о испоруци шест половних авиона МиГ-29. Остало је непознато када ће авиони стићи у Србију. Српски званичници рекли су да ће се то догодити у марту 2017. године, али је касније премијер Србије појаснио да постоје две опције.

Прва је да би авиони били испоручени за три месеца и да би се онда у Србији заједно са руским стручњацима извршио њихов ремонт.

Друга опција је да они остану у Русији до септембра-октобра и да онда ремонтовани и модернизовани долете у новембру 2017. године.

Велика новост је то да је српско руководство одлучило да се ови авиони модернизују, а по ономе што су описали ти авиони би могли одговарати стандарду МиГ-29СМ па чак и донекле и МиГ-29СМТ. У међувремену, министар одбране је појаснио да ће ремонт и модернизација коштати 185 милиона евра а да ће авиони полетети вероватно крајем 2017. године. Новац би се потрошио у наредне три године и исто толико фаза које обухватају ремонт и модернизацију и постојећа четири МиГ-29 из састава РВ и ПВО.

Одлуком политичара, одлучено је да се у саставу војске Србије, тачније њеном технички најзахтевнијем виду сачува ловачка авијација. Самим тим, одлучено је да основни ловачки авион српске ловачке авијације у наредне две деценије буде МиГ-29.


Одломак из књиге „МиГ-29, Наша прича“, аутора Данка Боројевића, Драгог Ивића и Жељка Убовића чије се излажење очекује ових дана