105 година рода АРЈ за ПВД – честитка УПВЛПС

Поводом 105 година рода АРЈ за ПВД, УПВЛПС је упутило честитку Команданту РВ и ПВО,  а пре свега припадницима рода АРЈ за ПВД и свим командантима, командирима, официрима, подофицирима, војницима и осталим припадницима јединица АРЈ за ПВД.

"Честитам 105-у годину настанка Рода артиљеријско-ракетне јединице за ПВД и Дан рода 30. септембар!

У 108. години нашег РВ и ПВО, срећни и поносни што смо део велике породице српских ваздухопловаца, која се непрекидно шири више од века, делимо са свим припадницима РВ и ПВО и рода АРЈ за ПВД радост славе због резултата на стогодишњем путу и жељу за даљи благородни напредак. Одајемо заслужено признање српским противавионцима који су обележили протекли век и уписали се у историју многим знамењима и узвишеним и највишим одличјем Народног хероја. Даће Бог да живи наше РВ и ПВО, расте, развија се и опрема модерном техником, док год то земљи Србији и њеном народу за одбрану слободе неба буде потребно, на понос и дику рода свога.

Срећни нам и здрави били! Срдачно Вас поздрављамо! ",

наводи се између осталог у честитики коју је у име Удружења упутио Председник УПВЛПС мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији.

Дан рода артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства обележава се у знак сећања на 30. септембар 1915. године, када је редов артиљеријског пука „Танаско Рајић“ Радоје Рака Љутовац, бранећи Крагујевац од напада из ваздуха, са положаја на Метином брду модификованим пољским топом оборио непријатељски аероплан.

Између два светска рата, 30. септембар је прослављан као крсна слава противавионске артиљерије војске Краљевине Југославије, а од 1994. године обележава се као Дан артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства.

Трагедија у нашем РВ и ПВО: Телеграм саучешћа УПВЛПС

Два пилота Ратног ваздухопловства и ПВО Војске Србије погинули су јуче око 9.10 часова приликом пада авиона МиГ-21 у рејону села Брасина код Малог Зворника обављајући своје летачке задатке.

Пилоти мајор Дејан Крсник и капетан прве класе Звонко Васиљевић из 101. ловачко-авијацијске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде РВ и ПВО Војске Србије погинули су јуче приликом пада авиона МиГ-21 у рејону села Брасина код Малог Зворника.
Пилот мајор Дејан Крсник, командир 4. авијацијског одељења 101. ловачко-авијацијске ескадриле, рођен је 28. маја 1971. године у Београду. У професионалној војној служби био је од 30. јула 1994. године. Ожењен је и отац једног детета.
Пилот капетан прве класе Звонко Васиљевић, помоћник команданта за обавештајно-извиђачке послове 101. ловачко-авијацијске ескадриле, рођен је 3. октобра 1977. године у Лозници. У професионалној војној служби био је од 29. септембра 2001. године. Ожењен је и отац двоје деце.
УПВЛПС је упутило телеграм саучешћа Команданту и свим припадницима РВ и ПВО, као и породицама погинулих пилота. Нека им је вечна слава и хвала!

Честитка УПВЛПС поводом 2. августа – Дана рода авијације

На дан 2. августа 1924. године, на Светог Илију, први пут је на војном аеродрому у Новом Саду, касније названом Југовићево установљена и прослављена крсна слава пилота и механичара.

Крсна слава ваздухопловаца, Свети Илија се и данас слави у нашем војном, цивилном и спортском ваздухопловству.

Тим поводом, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), упутило је честитку свим припадницима наше авијације - пилотима, навигаторима, специјалистима летачима, авиомеханичарима и инжењерима, припадницима ВТСл; команданту РВ и ПВО, командантима 204. ваздухопловне бригаде и 98. ваздухопловне бригаде, Удружењу пилота "Ма2+", Удружењу пилота "Курјаци са Ушћа", Удружењу пилота "Тигрови" и Удружењу линијских пилота Србије.

У честитци упућеној команданту вида се наводи:

Поштовани господине генерале!

Част ми је да испред чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије – ветерана РВ и ПВО, и лично, најсрдачније Вама, Вашим сарадницима, припадницима Команде РВ и ПВО, целокупном саставу нашег РВ и ПВО, а првенствено припадницима рода авијације и свим летачима, авио - механичарима и инжењерима,

Честитам Дан рода авијације 2. август,

и пожелим срећну авијатичарску славу Светог Илију Громовника.

У 108. години нашег РВ и ПВО, срећни и поносни што смо и ми ваздухопловни ветерани део велике породице српских ваздухопловаца – авијатичара, ракеташа, радариста, техничара и инжењера, која се непрекидно шири више од века, делимо са свим припадницима РВ и ПВО и рода авијације радост славе и жељу за даљи благородни пут, просперитет и напредак.

Даће Бог да живи наша авијација и наше РВ и ПВО, расте и развија се, док год то земљи Србији и њеном народу буде потребно, на понос, дику и за одбрану суверенитета, територијалног интегритета, мира и слободе нашег неба!

Срећан празник и слава! Срећни нам и здрави били!

Срдачно Вас поздрављамо!

 

Меморијал „Пилот Михаило Петровић“ [НАЈАВА]

ОДЛОЖЕНО ЗА НЕДЕЉУ ДАНА

Поводом Дана пилота Србије и годишњице рођења наредника Михаила Петровића - нашег првог војног пилота, у суботу, 27. јуна 2020. године, на аеродрому Трстеник ће се одржати такмичење пилота.

Манифестацију која се одржава по други пут и која је замишљена да буде традиционална - те да се у ово време одржава сваке године, у сарадњи са Аеро клубом "Трстеник" организује Фондација "Пилот Михаило Петровић".

Према најавама организатора, такмичење пилота се састоји од лета по маршрути у трајању од сат времена, са четири извиђачка задатка од којих ће један бити и почасни заокрет у трајању од два минута изнад родне куће Михаила Петровића у селу Влакча. 

Временску контролу и прецизност маршруте свих посада које буду учествовале, обавиће тим искусних интернационалних судија.

Такође, према најавама, на самом аеродрому ће бити организован богат и  атрактиван летачки програм, као и изложба летелица. За посаде које буду учествовале у такмичарском делу, предвиђене су и пригодне награде, а за победничку и прелазни пехар.

Да подсетимо, прошле године је, 15. јуна на аеродрому у Смедеревској Паланци, одржан први Меморијал "Пилот Михаило Петровић". Уз велике напоре ево ове године је у најави и други, те верујемо да ће се тако успоставити и традиција у одржавању ове ваздухопловне манифестације.

Према речима организатора: "ПОЗВАНИ СТЕ - ДОБРО ДОШЛИ"!

Субота, 27. јун 2020. године, аеродром Трстеник у 10 сати. Видимо се!

ОДЛОЖЕНО ЗА НЕДЕЉУ ДАНА

Обележена 136-а годишњица рођења пилота Михаила Петровића

ПОЧЕТАК ОБНОВЕ РОДНЕ КУЋЕ

Доследни у поштовању традиција нашег ваздухопловства и сећања на људе који су обележили настанак и развој авијације у Србији, мештани села Влакча и припадници РВ и ПВО Војске Србије, окупили су се у соботу 13. јуна пред родном кућом наредника Михаила Петровића и положили цвеће и венце испод спомен плоче постављене њему у част 1953. године.

Михаило Петровић рођен је 14. јуна 1884. године у селу Влакча надомак Крагујевца и Тополе. Бистри дечак надахнут снажним патриотским духом, жедан знања и одлучан да све своје снаге стави у службу одбране Отаџбине, после основне, постао је ученик Војно-занатлијске школе у Крагујевцу. Потом као калфа 1902. године одлази у Русији с жељом да упише војну школу. Услед болести враћа се у Србији и уписује се у Артиљеријску подофицирску школу у Крагујевцу 1903. године. По завршетку школовања, 1905. године, био је на служби у Нишу, Крагујевци и Београду. У школи је био најбољи, а у трупи подофицир за пример, који је врло брзо, у чину наредника, положио и испит за официрски чин.

Поред школских и службених обавеза налазио је времена за самообразовање и проширивао је своја знања у разним областима и уметности, а учио је и стране језике. Врло рано се заинтересовао за ваздухопловство, пратио је вести, читао часописе и књиге и са нарочитом радозналошћу прве кораке српског ваздухопловства – установаљавање Станице голубије поште и Балонског постројења на аеродрому у Нишу, те летове страних авијатичара у Београду на Калемегдану и Бањици.

По конкурсу за школовање српских пилота у Француској примљен је у прву класу у којој су били, поред њега: поручници Јован Југовић и Милош Илић, потпоручник Живојин Станковић и поднаредници Миодраг Томић и Војислав Новичић.

Одлази у Француску где, од маја до септембра 1912. године, завршава летачку обуку на авиону Фарман и постаје пилот. Први је од српских пилота летео самостално и оцењен је од француских инструктора и колега као најбољи и најперспективнији. Његово име је међу првих хиљаду пилота у свету са лиценцом ФАИ – 979. У Србији он је први.

По повратку у Отаџбину крајем новембра 1912. године летео је на авиону Дукс у Скопљу, а затим одлази са својим колегама у Ниш, где је 24, децембра формирана Ваздухопловна команда Српске војске, и постаје пилот у аеропланској ескадри. Почиње да лети на нишком аеродрому јануара 1913. године. Његов историјски допринос трајно је обележен тако што војни аеродром у Нишу данас носи његово име.

У фебруару 1913. године распоређен је у састав Приморског аеропланског одреда, који под командом мајора Косте Милетића одлази у састав Приморског кора српске војске у помоћ црногорској војсци у опсаду Скадра.

Извршавајући борбени задатак наредник Михаило Петровић је погинуо 20. марта 1913. године близу аеродром Барбалуш код Скадра. Сахрањен је у порти месне цркве. Наредне године уз највеће почасти његови посмртни остаци пренети су на Цетиње где су почивали до 1931. године, када је ангажовањем брата му Живана потпуковника и његових сабораца у ваздухопловству, премештен у породичну гробницу, где и данас почива. Већ скоро три деценије одајемо му почаст на Новом гробљу у Београду 20. марта.

Дан Михаиловог рођења село Влакча обележава као народну манифестацију где су сваке године, ево већ деценију и по присутни и ваздухопловци Србије и на понос и дику рода свога припадници нашег РВ и ПВО.

Ове године, упркос мерама опреза услед опасности од корона вируса Ковид 19, у организацији Завичајног удружења „Михаило Петровић“ из Влакче, у сарадњи са УПВЛПС и Командом РВ и ПВО, скромно али достојанствено обележена је Михаилова 136-та годишњица рођења.

Путем од Земуна до Влакче у Тополи, обишли смо спомен обележје пилоту мајору Зорану Томићу и положили букет цвећа и одали му почаст.

Окупили смо се традиционално код основне школе у селу и кренули пут Михаилове родне куће. Долазећи пред кућу, стару више од века, која је оронула и упркос бризи руинирана, радосно смо запазили једну новину. Власник имања и куће Југослав Ралевић реновирао је кров. Стављен је нови цреп и кућа је спашена сигурног урушавања услед великих киша, која су нас задесиле овог пролећа и почетка летњег периода.

То нас је све обрадовало и као зрак сунца, које је и ове године, као и увек до сада, када год дођемо на то свето место, грејало топло и жарко. Били смо обрадовани и срећни ту на врелу историје.

Поклонили смо се нареднику пилоту Михаилу Петровићу и положили цвеће и венце испод спомен плоче на родној кући, одали му почаст, обишли унутрашњост и фотографисали се испред куће.

Манифестацији обележавања дана рођења Михаила Петровића присуствовали су Томислава Ралевић, мајка власника куће и имања; а из Завичајног удружења: Александар Саша Јовановић, председник удружења, Мића Борић, Драгољуб Драгче Швабић, Дејан Драгутиновић, Иван Борић, Слободан Ђорђевић и Раде Јовановић.

Из Команде РВ и ПВО присуствовали су: пуковник Божидар Цимбаљевић, потпуковник Бранко Антонијевић, мајори Александар Ћирјаковић и Владимир Милосављевић.

Из Удружења пилота „Тигрови“ Краљево: Владан Нешић и Томас Јаник, а испред УПВЛПС Златомир Грујић.

Након обилска родне куће дружење је настављено у учиноници основне школе, у пријатном и конструктивном разговору. Саша Јовановић је присутне упознао са радом завичајног удружења и наредним циљевима. На првом месту то је подизање  споменика Михаилу Петровић у селу Влакча, затим уређење простора око родне куће и саме куће. Размењена су мишљења, телефонски бројеви и електронске адресе. Растали смо се са жељом да се окупимо и следеће године и надом да ће се до тада постављени циљеви остварити.

Позивамо све ваздухопловце, пријатеље ваздухопловства и људе добре воље да помогну ову акцији, и да наш први пилот и прва ваздухополовна жртва добије заслужен споменик у месту где се родио. Акцију ће водити Завичајно удружење „Михаило Петровић“ из Влакче, а ми сви треба да му добра срца помогнемо.

Зл. Грујић