Представљање књиге „Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.“-НАЈАВА

У организацији Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), 14193825_1005859902865097_1899287923_nу среду, 7. септембра 2016. године у Великој сали Дома ваздухопловства у Земуну с` почетком у 17 часова, одржаће се представљање књиге аутора Данка Боројевића, Драгог Ивића и Жељка Убовића:

„Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.“

На промоцији ће говорити рецензенти књиге:

– пензионисани генерал авијације, опитни пилот Бранко Билбија,

– пензионисани пуковник авијације, пилот мр Златомир Грујић,

– и испред ауторског тима: Данко Боројевић.

Добро дошли!

In Memoriam, Милинко Рогић (1934-2016)

Двадесет другог августа нас је напустио пријатељ и колега, пуковник Милинко Рогић

mrogic

Милинко Рогић је рођен у Пониквама 6. јула 1934. године. Након завршене основне школе у родном месту, одлази у Рајловац где завршава Ваздухопловно техничку подофицирску школу. У Рајловцу и Жаркову завршава и Војну академију РВ и ПВО у 7. класи ове високошколске установе наше војске.

Обављао је низ одговорних дужности и службовао у многим јединицама и гарнизонима нашег РВ. Краљево, Задар, Мостар, Београд, Сарајево (Рајловац)… Многим генерацијама наших техничара, инжењера и пилота, остао је у лепом сећању као васпитач у Ваздухопловној гимназији у Мостару и као Начелник ШРО у Рајловцу.

Пензионисан је у чину пуковника 31. децембра 1989. године. Са породицом је живео у Београду. Био је активан члан Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС).

Преминуо је 22. августа 2016. године у 83-ћој години. Сахрањен је 24. августа 2016. године у кругу породице и пријатеља на гробљу Орловача..

Нека му је вечна слава и хвала.

In Memoriam, Миликић Милош-Мидо (1927-2016)

У Београду је 15. августа након краће болести преминуо пуковник авијације у пензији, Милош Мидо Миликић.

felj922012016

Милош Миликић је рођен у селу Бјелојевићи код Мојковца на Аранђеловдан, 21. новембра 1927. године, од оца Вујице и мајке Зорке, који су поред њега изродили још и Дару, Драгицу, Милорада и Вука.

У Мојковцу је завршио четири разреда основне школе и гимназију. Почетак рата је прекинуо даље школовање, а након рата је завршио и Ваздухопловно војно училиште (ВВУ), Ваздухопловну официрску школу (ВОШ) и Вишу ваздухопловну војну академију (ВВВА). Поред тога, у цивилству је завршио и две године права и две године психологије.

Био је један од најмлађих учесника Народно ослободилачког рата (НОР) којем се прикључио са 13 година, одмах након подизања устанка у Црној Гори. Као борац и пушкомитраљезац у Трећој пролетерској бригади, са том јединицом је учествовао у свим борбама, између осталог и у пробоју на Сутјесци где је два пута био рањен. 

551428_1_ifНакон рата, у чину капетана је једно време провео као члан УСАОЈ-а и СКОЈ-а у Албанији, где је са колегама помагао организовање Народне армије ове државе. По повратку се одлучује да пређе у Ратно ваздухопловство и постаје питомац Ваздухопловног војног училишта у Панчеву. Ту започиње и његова блистава каријера летача и пилота нашег РВ.

У нашем РВ је као пилот провео пуне 22 године и обављао је низ одговорних дужности. Био је комесар пука, командант пука (83. ловачки пук у Пули, 111. јуришни пук у Брежицама, 198. ловачко-бомбардерски пук у Скопљу), Начелник штаба 44. ваздухопловне дивизије, Командант Прве ваздухопловне команде у Батајници, помоћник Начелника одсека за летачке послове у ВаК-у и Команди РВ и ПВО, Начелник катедре тактике на ВВВА и заменик начелника ВВВА.

Током каријере је више пута похваљиван и награђиван и један је од најмлађих носилаца Партизанске споменице 1941. године. Био је најмлађи носилац чина мајора и пуковника у нашем РВ. Пензионисан је у чину пуковника авијације на лични захтев са 40 година живота и 42 године стажа. Након тога још пуних 20 година лети у цивилној авијацији. У Алжиру је био шеф пилотског одсека у Националној пилотској школи, а дуго година је летео и у авиокомпанијама у Јемену. Пред крај летачке каријере је летео у пољопривредној авијацији ЈАТ-а и „Утве“.550386_121324c11_fЗа 42 године летачке каријере, летео је на преко 40 типова авиона, између осталог и на МиГ-21 на којем је био и инструктор. У 26600 летова током каријере, у ваздуху је провео више од 10000 сати.

Након завршетка летачке каријере, бавио се историјом и ваздухопловном публицистиком. Објавио је аутобиографско дело „Бржи од звука“, монографију Прве класе ШАОА, као и дело „Ратним стазама Милована Ђиласа“. Био је члан Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) од самог оснивања.milos-milikicИз два брака, имао је троје деце. Живео је у Земуну.

Сахрана Милоша Миде Миликића ће бити на Новом бежанисјком гробљу у суботу, 20. августа 2016. године у 13:45 сати.

Нека му је вечна слава и хвала!

Уз Дан рода авијације

УЗДАНИЦА ОДБРАНЕ НЕБА ОТАЏБИНЕ

Други август обележавамо као дан рода авијације. Тога дана је и ваздухопловна слава Свети Илија. Овај датум има вишеструку историјску везу са значајним догађајима у развоју авијације и ваздухопловном традицијом српског народа и његове војске, која је дуга више од једног века.

392px-Roundel_of_the_Serbian_Air_Force_2006.svg_

Авијатика или авијатичарство, како се некада називало, а авијација, како се данас зове, род је војске намењен за дејства у ваздушном простору и наоружан авионима. Авијација је настала почетком овог века. Први успешан лет авионом изведен је 1903. године. Појавом авиона ваздухопловства су се делила на „балонство“ и „авијатичарство“. Данас у ваздухопловствима већине држава у свету поред авиона има и других летећих справа тежих од ваздуха, али све се то најчешће зове „авијација“. Тако је и у нашој војсци, где су све ваздухопловне јединице сврстане у један „род оружја“ – авијацију.

Други август као Дан рода авијације, има вишеструки значај у ваздухопловној историји и традицији српског народа и војске. Тај датум повезује историју, традиције и техничко-технолошки развој ваздухопловства као националне и цивилизацијске тековине инвентивних и храбрих људи са ових простора. Истовремено даје дубљи патриотски смисао и јача духовну везу са најтананијим осећањима људи према одбрани земље. Снага авијације је израз престижа државе, али и извор поноса људи, њихове мотивације и моралне снаге за одбрану отаџбине, што се у историји и показало.

Kosta-MIletic_01Авијација је код нас уведена 1912. године, кад је у саставу Ваздухопловне команде формирана аерoпланска ескадра – прва авијацијска јединица. Командант је био наш први авијатичар, пилот балонер – аеронаут, пуковник Константин – Коста Милетић. Авијација у почетку није била „род оружја“ већ је настала и развијала се у оквиру рода инжињерије. Била je намењена првенствено за извиђање из ваздушног простора Први авијацијски пук формиран је 1924. године, почетком тридесетих настају и ваздухопловне бригаде. Ваздухопловство је добило статус „главног рода оружја војске“ 1927. године .

У Априлском рату 1941. године, авијацијске јединице оперативног ваздухопловства, пружиле су агресору снажан и организован отпор. У пролеће 1942. године дејствовала је „партизанска авијација“. Најкрупније авијацијске јединице у НОР-у настале су у јесен 1944. године, кад је формирана „Група ваздухопловних дивизија“. По завршетку Другог светског рата наша авијација је била међу најснажнијим у Европи. У периоду од 1945. до 1953. године доминирају клипни авиони. Од 1953. до 1959. године, извршена је модернизација авијације на вишем нивоу. Почиње ера млазне авијације.

1Реорганизацијом 1959. године створен је јединствен вид оружаних снага „Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана“ намењен за противваздушну одбрану територије и групација оружаних снага и ваздухопловну подршку копнене војске и ратне морнарице. У састав вида ушле су јединице ваздушног осматрања и јављања и јединице противваздушне одбране, а основна борбена снага била је авијација.

Половином седамдесетих дефинисани су улога и задаци авијације, што, уз мање корекције важи и данас. Авијација је најважнији род РВ и ПВО, који представља његову ударну снагу и носиоца борбене моћи и маневра. Намењена је за ловачка дејства, извиђање из ваздуха, ватрена дејства по објектима на копну и мору, одржавање везе и превожење. Карактеришу је велики радијус дејства и брзина лета, велика носивост разноврсних убојних средстава, способност коришћења различитих висина од есктремно малих до великих, могућност летења дању и ноћу у повољним и сложеним метеоролошким условима, велика меневарска својства, висок степен универзалности и еластичности употребе. У саставу рода авијације налазе се и хеликоптерске јединице.

Авијација јесте моћан „род оружја“ војске, али су њена техника и одржавање веома скупи. Дуга је и скупа обука кадрова, првенствено пилота. Сложена је и скупа инфраструктура. С правом се може рећи да у систему одбране сваке државе у савременим условима авијација по значају и борбеној моћи представља стратегијски потенцијал. То се показало у одбрани нашег неба током ратова који су нам били наметнути. Наше ваздухопловство у целини, и авијатичари посебно, јуначки су бранили отаџбину.

Од увођења првих авиона у наоружање српске војске прошло је више од века. За то време авијација је израсла у снажан и модеран род војске, који је носилац ударне моћи и маневра. Авијација је била и остала битан чинилац престижа наше државе и значајна, незаменљива снага у борбеној моћи Војске Србије, извор националног поноса и борбеног морала.

СВЕТИ ИЛИЈА – АВИЈАТИЧАРСКА СЛАВА

Другог августа обележава се слава „Свети Илија“, у нашем народу познат као „громовник“. Указом број 8155 од 29. фебруара 1924. године одређено је да се 2. август у Војсци Краљевине Југославије слави као ваздухопловна слава. Обележавању ваздухопловне или авијатичарске славе придаван је велики значај. То су биле праве народне светковине на свим аеродромима. Одржаване су ваздухопловне утакмице и такмичења. У госте су долазили авијатичари из савезничких земаља.Sveti-Ilija-grcki-620x350Бука авиона на небу некад, а посебно данас, подсећа нас на грмљавину. Тако се летењу и летачкој професији, као делатности којом се баве одважни људи, као послу који је важан, али и ризичан, придаје узвишен значај.

Свети Илија Тесвићанин познатији је у народу као Илија Громовник. Култ овог старозаветног пророка и свеца широко је распрострањен међу хришћанима. Снага тога култа очувана је и у нашем народу. Свети Илија је појам најсилнијег међу огњевитим свецима. Он је једини узнет на небо у ватреним кочијама са огњевитим коњима.

Старина култа свеца громовника сеже у прасловенску прадавнину. Многи етнолози доказивали су да је словенски бог Перун добио свог христијанизованог наследника у Светом Илији. Због тих особина ваздухопловци су и узели Светог Илију громовника за свог свеца.

Подсећајући се историјата авијатичарске славе враћамо се две деценије уназад, када је забележен један од кључних догађаја који је трасирао данашњи наш пут неговања ваздухопловних традиција Србије. Био је то округли сто на тему: „Вредновање и неговање ваздухопловних традиција“ у организацији Органа за васпитање и морал Команде РВ и ПВО, одржан 30. марта 1993. године у Земуну. Присуствовали се најстарије старешине вида, пензионисани генерали и високи официри, ваздухопловни историчари, прдставници јединица и установа РВ и ПВО. Материјал са тог скупа публикован је од стране Новинско издавачке установе „Војска“ 1994. године.

Расправа је вођена о приступу вредновању и неговању ваздухопловних традиција; најзначајнијим датумима, догађајима и личностима из наше ваздухопловне историје, трајним вредностима које би се требале неговати и обележавати; датумима које обележавати као дан вида, дане родова и служби, јеидиница и установа, односу према ваздухопловним спомен-обележјима и по многим другим питањима.

Тада је усвојен предлог, а касније и верификован одговарајућим одлукама да се као Дан вида РВ и ПВО обележава 24. децембар.

За дан рода авијације усвојен је оредлог да то буде 2. август – Свети Илија. Разлога је било више, а најважнија су два: Први лежи у националном духовном наслеђу и месту које имају митске, епске и религијске личности. Од искона се народ са страхопоштовањем односио према облацима и громовима, небеским вилама, анђелима, крилатим коњима, огњеним змајевима, лабудовима, гаравранима, орловима, посебно место имају божанства и свеци. Из словенске митологије то је Бог Перун, а из хришћанског учења Свети Илија громовник.

Други разлог је писаним изворима о датумима којима се након институционализације ваздухопловства, у држава света и нашој, означила слава, односно празник ваздухопловаца – авијатичара. Један од тих датума је 2. август 1893. године, други је свакако 1902. година када је по повратку из Русије Коста Милетић пренео да је у Волковом пољу, где су се школовали руски авијатичари, па и он, храм Светог Илије свето место; и трећи је први указ из 1924. године када је прописано да се тај дан слави као слава ваздухопловства.

Време је потврдило исправност такве одлуке и учврстило уверење и наших ваздухопловаца и народа у вредност и значај славе ваздухоплвства. Славимо је са поносом, и даће Бог и Свети Илија, славиће је и генерације које долазе, као највећу ваздухопловну традицију. То је Оно што траје и што се не прекида, што има дубуке духовне корене и емотивну набој који подстиче, мотивише и стимулише, што даје снагу и моралну чврстину и у најтежим искушењима, у добрим и лошим временима, то је традиција. Верни традицијама наши авијатичари издржали су многе тешке дане, године и деценије и остали усправни и достојанствени, за навек, за вјеки вјекова!

Златомир Грујић, пилот
пуковник у пензији

Честитка Команданту РВ и ПВО поводом 2. августа Дана рода авијације

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) је поводом 2. августа, Дана рода авијације, Команданту РВ и ПВО и свим припадницима овог рода упутило честитку.

In Memoriam, Љубомир Павић (1926-2016)

У Београду је након болести преминуо дугогодишњи члан нашег Удружења, пилот Љубомир Павић.ljubapavic_zpsfa394554Љубомир је рођен 14. јула 1926. године у селу Трњане код Алексинца од оца Илије и мајке Ранђе. Основну школу је завршио у родном селу, а нижу гимназију у Алексинцу. Учесник је НОБ-а од 1943. године. Као делегат је био учесник на Првом конгресу омладине Србије, одмах по ослобођењу Београда. Крајем године је предложен за школовање за пилота у СССР-у. Почетком априла одлази у Совјетски Савез у град Чкалов (данашњи Оренбург), где се школовао за пилота на јуришном авиону Ил-2. Почетну обуку је завршио на УТ-2 са одличним успехом, а касније је на Штурмовику Ил-2 завршио основну, а затим и борбену обуку, такође са одличним успехом и као трећи у класи од 95 питомаца. По завршеном школовању, крајем 1947. године враћа се у СФРЈ и по потреби Команде РВ и ПВО, са групом од 40 пилота одлази у Сомбор на преобуку за Петљаков Пе-2.

Већ почетком 1949. године постављен је за командира извиђачког одељења у пуку. У септембру 1949. године учествује на маневру свих родова војске одржаном у Шумадији. Тада води једно авио-одељење бомбардера-извиђача црвеног и успешно врши извиђање и снимање земаљских циљева плавог. По успешно изведеном маневру, одржана је заједничка парада свих родова војске уз учешће две непотпуне дивизије авијације. За вође ешелона, одређено је Љубомирово одељење, и он је као командир одељења, водио формацију од преко 100 летелица различитих типова. Крајем 1949. године, његова 32. авијацијска дивизија се због Резолуције ИБ сели из Сомбора у Загреб, а један део и у Задар. Летео је на разним типовима школских и борбених авиона и био је на разним командним и штабним дужностима. У јесен 1953. године, за време Тршћанске кризе, учествовао је са авионом Москито МК-38 на извиђању и снимању земаљских трупа и аеродрома у северном делу Италије. Летео је као пробни пилот на авионима Москито након генералне ревизије.

Почетком 1965. године одлази у пензију и почиње да лети на пословној авијацији СИВ-а, за превоз државних и републичких функционера. У авио служби је обављао послове шефа пилота и инструктора. Поседовао је дозволу саобраћајног пилота највише категорије на дугим линијама. Имао је овлашћење од стране СУЦВП-а за проверу пилота пословне авијације из свих република, као и за продужење дозволе пилота, те за добијање више категорије. Од стране исте институције, био је овлашћени члан комисије за испитивање удеса.

Године 1985., по сопственој жељи, претходно продуживши важење летачке дозволе, а након 40 година активног летења, раскинуо је радни однос у Авио служби Савезних органа.

Са породицом је живео  Београду. Био је активан члан нашег Удружења без обзира на своје године. Пленио је ведрином и као таквог ћемо га памтити. Нека му је вечна слава и хвала.

Сахрана Љубомира Павића ће бити у понедељак, 18. јула  14 сати, на Новом бежанијском гробљу.

Честитка УПВЛПС поводом Дана ВЗ „Мома Станојловић“

Поштовани господине пуковниче,

Поводом 100 година постојања Ваздухопловног завода „Мома Станојловић“ и Дана завода, Вама лично, Вашим сарадницима, инжењерима, техничарима, и целокупном саставу,

moma_stanojlovic

У име чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), упућујем срдачне честитке за велики јубилеј који обележавате, а који и ми са радошћу доживљавамо као свој. Одајемо вам највише признање за допринос изградњи нашег РВ и ПВО и савесном извршавању задатак у свим, па и у најтежим ситуацијама. Без Завода наше РВ и ПВО не би било то што јесте, јер ви данас у највећој мери обухватате оно што је друга, и битна компонента РВ и ПВО – ваздухопловно техничка служба, или како су је у време настајања нашег ваздухопловства звали „ваздухопловна струка“.

Уверени смо да ћете као и до сада, на светлим традицијама нашег РВ и ПВО, постизати врхунске резултате у обуци, васпитању и вашим наменским задацима у миру и, ако затреба, у одбрани наше Отаџбине у рату.

Желимо вам здравље и свако добро.
Примите наше честитке и срдачне поздраве!

Председник УПВЛПС
мр Златомир Грујић,
пуковник авијације у пензији

Untitled

Нови број „Ваздухопловног билтена“

Поштовани, изашао је нови, 54-ти број „Ваздухопловног билтена“, гласила Удружења пензионисаних војних летача и падобаранаца Србије (УПВЛПС).Bilten54

Можете га преузети кликом на слику, или прочитати овде:

Честитка команданту РВ и ПВО поводом пријема хеликоптера

Поштовани господине генерале!

Поводом Видовдана и свечаног пријема два нова хеликоптера,

Вама лично, највишим старешинама РВ и ПВО, командантима и командирима јединица, пилотима и авиомеханичарима, целокупном саставу,

у име чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, са радошћу, упућујем срдачне честитке са жељом да да оваквих дана у будућности буде што више, да све наше јединице добију нова борбена средства, да одбрана неба наше Отаџбине буде боља и снажнија.

Са вама делимо радост, добре и тешке тренутке. Уверени смо да ћете, као и до сада, на светлим традицијама нашег РВ и ПВО, постизати врхунске резултате у обуци, васпитању и наменским задацима у миру и, ако затреба, у одбрани наше Отаџбине у рату.

Желимо вам здравље и свако добро.
Примите наше честитке и војничке поздраве

Председник УПВЛПС
мр Златомир Грујић,
пуковник авијације у пензији

cest