„Десета пилотска“ прославила свој јубилеј – 60 година од завршетка школовања

У Великој сали Команде ваздухопловства у Земуну, одржан је историјски час „Шест деценија десете пилотске“, поводом обележавања шесдесете годишњице од завршетка школовања 10. класе Ваздухопловне војне академије.img_0246

Била је то и прилика, да се по шести пут, на „округлу“ годишњицу састану некадашњи класићи, али и чланови породица њихових погинулих и умрлих другова. img_0244

Након државне химне коју је отпевао син преминулог припадника класе, пуковника Ђоке Њега, оперски певач Оливер Њего, започео је историјски час о овој генерацији пилота, који су у јединице нашег РВ ступили 1. октобра 1956. године.img_0207

Поздравну реч присутнима и беседу о „десетој пилотској“ одржао је пуковник авијације у пензији Петер Жигон, који је изразио задовољство због великог броја класића и чланова породица који су се одазвали позиву на обележевање овог јубилеја, подсећајући да су припадници те генерације оставили великог трага у нашем ратном ваздухопловству, обављајући низ одговорних дужности.img_0135

Потом је уследио историјски час о 10. класи ВВА, који је одржао пуковник авијације у пензији мр Златомир Грујић, иначе аутор монографије ове класе под називом „Десета пилотска“, која је објављена пре 10 година, поводом обележавања 50 година те класе.img_0114

Путем занимљиве видео презентације, Грујић је подсетио на школовање те класе започето у Мостару 1953. године, а настављено у Титограду, опет Мостару и окончано у Пули.

Портрет свих припадника те класе са краћим биографијама и прегледе ваздухоплова на којима су летели, такође је била једна од тема овог историјског часа.img_0116

Затим је уследила додела спомен-диплома присутним класићима и члановима породица погинулих и умрлих другова. И овога пута је показано да везе које се успоставе током школовања и касније током службе, не престају да се негују и одржавају и након нечије смрти. Велики број деце и унука који су примили спомен дипломе то само доказује.img_0149

У тренутку када је прозван члан породице Њего да прими спомен-диплому, из дубине сале се зачуо продоран баритон и звуци свима знане песме „Хеј војници, ваздухопловци…“. на опште одушевљење присутних; Оливер Њего, син Ђоке Њега се присетио и дечачких дана, када му је отац условљавајући га да буде послушан, обећавао да ће га водити на аеродром. У противном, мораће да иде да слуша оперу….img_0216

– На основу тога видите и сами да нисам био баш послушно дете, али је авијација одувек једна од мојих највећих љубави!, изјавио је Њего након уручивања дипломе, а потом је одрецитовао Ршумовићеву „Здравицу народу српском“.img_0238

Изненађење је приредила и Драгана, кћерка пуковника Животе Павковића, још једног од нажалост преминулих класића, која је Удружењу пензионисаних војних летача и падобранаца Србије као организатору ове свечаности, поклонила таблон свих припадника „десете пилотске“.img_0264

Након заједничког фотографисања, уследио је пилотски коктел у холу Команде РВ и дружење у ресторану Дома ваздухопловства. Као порука, остале су речи пуковника авијације у пензији Смаила Ибрахимовића Смаје:

„Видимо се на овом истом месту другови, 2026. године, да заједно прославимо 70 година! Ја сам озбиљан!“ [фото галерија]

Презентацију можете скинути овде.

Комплетан материјал овде

фото: Љубиша Главинић

Историјски час поводом „Шест деценија Десете пилотске“

Поводом обележавања 60-те годишњице завршетка школовања 10. класе Ваздухопловне војне академије (ВВА), Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и Организациони одбор 10. класе ВВА приређују историјски час „Шест деценија Десете пилотске“plakat-60-g-x-kl-vva_01

У среду, 28. септембра 2016. године у 17 сати у свечаној сали Дома ваздухопловства, присетићемо се школских дана и свих класића.

Позивају се сви припадници Десете класе ВВА, чланови њихових породица, родбина, пријатељи, колеге и сарадници, другови из јединица у којима су службовали; ваздухопловци свих генерација и чланови УПВЛПС и других ваздухопловних удружења и организација, да својим присуством увеличају славље.

Среда, 28. септембар 2016. године, Дом ваздухопловства у Земуну, Штросмајерова 1 у 17 сати.

Добро дошли!

In Memoriam, проф. др Слободан Рудњанин (1950-2016)

Данас нам је стигла тужна вест да је преминуо пуковник у пензији, проф. др Слободан Рудњанин.sr2910Професор Рудњанин, официр и лекар, дуго година је радио на Ваздупловно медицинском Институту (ВМИ) на аеродрому Батајница, а једно време је обављао и дужност Начелника те здравствене установе наше авијације.

Пуковник Рудњанин ће остати у лепом сећању генерација ваздухопловаца које су имале прилику да га упознају, као врхунског стручњака и доброг човека.

Комеморација ће се одржати у понедељак, 19. септембра у 12 сати у Великој сали Команде ваздухопловства, а испраћај за кремацију – у уторак, 20. септембра у 11 сати на гробљу у Земуну.

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и овим путем породици преминулог колеге упућује изразе најдубљег саучешћа.

Нека му је вечна слава и хвала!

Промоција књиге „Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.“

Ваздухопловни ветерани из УПВЛПС подарили су ове године фонду ваздухопловних писаних дела још једну књигу. 14264245_1013767488741005_2480622237173119274_nНа првом окупљању после летње паузе представљена је на редовном састанку 7. септембра, књига тројице аутора, добро познатих ваздухопловним медијима: Данко Боројевић, Драги Ивић и Жељко Убовић, са насловом „Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015“. Рецензенти су били Бранко Билбија, пилот, генерал-мајор авијације у пензији, и писац ових редова – мр Златомир Грујић, пилот, пуковник авијације у пензији.14258333_1013771292073958_8615533922947749226_oШтампање наведене књиге и њена промоција привукла је пажњу, поред чланова УПВЛПС, и многих ваздухопловних посленика, који су се окупили у Клубу ваздухопловства у Земуну, да присуствују том значајном догађају из ваздухопловне културне сфере. Познато је да се ваздухопловној писаној речи у нас не придаје довољан значај. Не излази ни један ваздухопловни часопис. Постоји неколико активних веб сајтова, а понеки ентузијаста самостално успе да напише и штампа по неку књигу. УПВЛПС је пролетос издало књигу „Ваздухопловство у априлском рату“ и тако „држи темпо“ да сваке године подари поколењима бар једну књигу. Тај допринос још увек није добио оцену, али то ветеране не обесхрабрује, они се не предају.14241653_1013768172074270_6647826472469705629_oДанко Боројевић, ваздухопловни стваралац из млађе генерације, активни члан УПВЛПС, изузетно је је вредан и упоран истраживач и афирмисани писац више књига и публикација из ваздухопловне историје. Најновија књига, коју је написао са колегама Ивићем и Убовићем, потврђује његов таленат да уочава битне чињенице и на једноставан начин, блиско читалачком уху, предочава у причу која има свој логичан след и даје јасан одговор.14241470_1013773878740366_3646340362294867789_oНа промоцији су о књизи говорили рецензенти и аутор. Генерал Билбија је истакао значај књиге која пружа информације о догађајима у ваздухопловствима у наведеном периоду, о њиховом развоју, учешћу у борбеним дејствима и ратовима, дајући нам одговоре и на многа питања из тог периода. Похвалио је рад и труд аутора и њихов допринос ваздухопловној литератури.14192646_1013769558740798_3148022086355147885_nКао рецензент могу рећи да је ова књига прво „дело таквог карактера и садржаја са којим се сусрећемо две деценије по завршетку крвавог чина југословенске драме са краја 20. века.“  Када је у питању значај књиге за новију ваздухопловну историју, њен карактер и садржај, могу рећи да су аутори тако сложену тему успели да обраде коректно јер су поставили јасан циљ: да обједине и пруже читаоцима у једној књизи велики број чињеница, података, објашењења и илустрација о тешкој, али и веома интересантној теми. Циљ је остварен и то на веома добар начин.14193825_1005859902865097_1899287923_nТекст књиге је дистрибуиран у десет целина. Целине или поглавља, писане су у различитом обиму, и на различит начин – у већини преовладава набрајање чињеница, негде је описивање, а у појединим деловима нарација. Тежиште је на ваздухопловствима Хрватске, Србије и Републике Српске. То је и логично с обзиром на чињеницу да су та три ваздухопловства суделовала у рату, свако на свој начин, а задња два су са највише борбеног искуства у сукобу са НАТО снагама.13913761_994126250705129_2132594781640137706_oМетодолошки приступ усаглашен је са темом, пројектованом структуром и циљем књиге. Предмет истраживања аутори су јасно одредили садржајно на ваздухопловне снаге бивши република, а временски на период 1992.-2015. године. Резултати истраживања презентовани у књизи врло су интересантни и плене пажњу, коју аутори држе од почетка до краја, непрекидним представљањем чињеница, набрајањем података и адекватним објашњењима и илустрацијама. Треба истаћи да су, као ретко у којој књизи, потписи испод слика врло прецизни и обухватни, тако да дају потпуну информацију и уклапају се у основни текст чинећи са њим целину. Књига има 342 стране формата А-5 и 187 илустрација (слика).

Књига је писана једноставно и разумљиво, без сувишних коментара и претеране дескрипције. Аутори су употребили велики број скраћеница, које се, уз адекватна објашњења, уклапају у текст и чине га интересантним.14188151_1013770895407331_6790675303783903129_oУ књизи је дата хронологија војног ваздухопловства и ПВО СФРЈ и њених наследница – СРЈ, ДЗ СЦГ, Србије, као и осталих бивших република државе која се распала, њихов развој, састав, наоружање и најзначајније борбене операције.dscn6410На крају, мој закључак је да је идеја да се напише ова књига о ваздухопловствима бивших република СФРЈ, сада суверених држава, изузетно корисна. У предметној књизи она је веома добро материјализована. Добили смо драгоцен писани извор, јер књига обилује подацима и стручно презентованим чињеницама, те је одличан подсетник за свакога ко се бави скоријом историјом војног ваздухопловства и ПВО на овим просторима.14238214_1013772095407211_3490125386336188466_nПрви од аутора, Данко Боројевић говорио је о своме рaду, мотивима да се приђе писању књиге и о томе како је успео да прикупи и обради велики број чињеница. Захвалио се сарадницима и рекао да и даље ради на новим књигама које ће ускоро угледати светлост дана.dscn6414Присутни на промоцији су аплаузом поздравили аутора и рецензенте, а након тога је уз освежење у холу Дома ваздухопловства настављен разговор о овом вредном делу ваздухопловне литературе.

мр Златомир Грујић

фото: Данко Боројевић, Павле Кљајић

Пет деценија од завршетка XVIII класе ВВА

-XVIII КЛАСА ПРВА И НЕПОНОВЉИВА-

Првa, јер је у своје редове поред примљених средњошколаца из грађанства (17), у свoје редове примила и свршене ученике–питомце из Прве класе Припремне школе ВВА из Мостара (92).

Непоновљива, јер је на свом путу до остваривања животног циља – пилота РВ и ПВО била прва и једнствена, што се потврдило и при овом сусрету на педесет година од њеног завршетка.

Пре педесет година, 31. августа 1966. године, на аеродрому Земуник код Задра, у чин потпоручника авијације–пилота, рода везе и метеослужбе, Указом број 42., промовисана је XVIII класа ВВА.18Свечани строј на стајанци аеродрома Земуник

У свечаном строју постројеном на стајанци испред летелица на којима су дотадашњи питомци обављали летачку обуку, од 86 потпоручника који су завршили ВВА, летачки знак и звање потпоручника авијације – пилота, добило је њих 73, док је 12 потпоручника промовисано у официре везе, а један у официра метеоролошке службе – синоптичара. 

Можемо се похвалити да смо имали класића на највишој дужности у РВ и ПВО, команданта генерал пуковника Љубишу Величковића. Неки су били на високим дужностима у ГШ ЈНА, КРВ и ПВО, Ко РВ и ПВО; неки од нас су били команданти ескадрила, пукова, бригада… Двадесет двојица од 73 пилота су носиоци „Златног летачког знака“ и звања „Инструктора летења“.

У цивилној авијацији је било 13 класића и сви су достигли висока звања, а највише је догурао Велибор Петровски. (био капетан посаде авиона председника државе Мали; и данас је активан )

Класа је изнедрила и двојицу доктора наука (Мирослав Хаџић–политичких и Берислав Грозданић–техничких), а факултетске дипломе у цивилству стекла су још тројица класића (Милан Лелас Чувић, Ивица Дујић и Стјепан Булић).

185Припадници и чланови породица XVIII класе испред „Старе Капетаније“

На прозивци после педесет година од завршетка ВВА, од 51 пензионера – класића, скупу је присуствовало 37 класића, од чега 12 са супругама, а двојица у пратњи чланова породице. Приврженост класи својим доласком показали су:

– Шест супруга погинулих и уммрлих класића,
– Једанаест чланова породица погинулих и умрлих класића, и
– Четворица класићаа који су напустили школовање.

Укупно је на прослави присуствовало 74-оро званица. Прослави није присуствовало свега 14 класића од чега више од половине са оправданим разлогом-болест, а оно мало преосталих из непознатих разлога.

Окупљање и прослава је уприличена у Земуну у ресторану „Стара Капетанија“, на Дунавском кеју 31. августа 2016. године.

Окупљање у оволиком броју још једном је потврдило да сколпљена другарства пре 55 година у Мостару и 50 година у Земунику, још трају без обзира на сва дешавања у блиској прошлости.

Између јубиларних годишњица, класићи се окупљају и на годишњем, а ови у Београду и на месечном нивоу (сваки први уторак у месецу од 18:00 часова, у Дому Ваздухопловства-па ко воли нек изволи).

У име XVIII класе,
Фрањо Фабијанец

Представљање књиге „Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.“-НАЈАВА

У организацији Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), 14193825_1005859902865097_1899287923_nу среду, 7. септембра 2016. године у Великој сали Дома ваздухопловства у Земуну с` почетком у 17 часова, одржаће се представљање књиге аутора Данка Боројевића, Драгог Ивића и Жељка Убовића:

„Ваздухопловне снаге бивших република СФРЈ 1992-2015.“

На промоцији ће говорити рецензенти књиге:

– пензионисани генерал авијације, опитни пилот Бранко Билбија,

– пензионисани пуковник авијације, пилот мр Златомир Грујић,

– и испред ауторског тима: Данко Боројевић.

Добро дошли!

In Memoriam, Милинко Рогић (1934-2016)

Двадесет другог августа нас је напустио пријатељ и колега, пуковник Милинко Рогић

mrogic

Милинко Рогић је рођен у Пониквама 6. јула 1934. године. Након завршене основне школе у родном месту, одлази у Рајловац где завршава Ваздухопловно техничку подофицирску школу. У Рајловцу и Жаркову завршава и Војну академију РВ и ПВО у 7. класи ове високошколске установе наше војске.

Обављао је низ одговорних дужности и службовао у многим јединицама и гарнизонима нашег РВ. Краљево, Задар, Мостар, Београд, Сарајево (Рајловац)… Многим генерацијама наших техничара, инжењера и пилота, остао је у лепом сећању као васпитач у Ваздухопловној гимназији у Мостару и као Начелник ШРО у Рајловцу.

Пензионисан је у чину пуковника 31. децембра 1989. године. Са породицом је живео у Београду. Био је активан члан Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС).

Преминуо је 22. августа 2016. године у 83-ћој години. Сахрањен је 24. августа 2016. године у кругу породице и пријатеља на гробљу Орловача..

Нека му је вечна слава и хвала.

In Memoriam, Миликић Милош-Мидо (1927-2016)

У Београду је 15. августа након краће болести преминуо пуковник авијације у пензији, Милош Мидо Миликић.

felj922012016

Милош Миликић је рођен у селу Бјелојевићи код Мојковца на Аранђеловдан, 21. новембра 1927. године, од оца Вујице и мајке Зорке, који су поред њега изродили још и Дару, Драгицу, Милорада и Вука.

У Мојковцу је завршио четири разреда основне школе и гимназију. Почетак рата је прекинуо даље школовање, а након рата је завршио и Ваздухопловно војно училиште (ВВУ), Ваздухопловну официрску школу (ВОШ) и Вишу ваздухопловну војну академију (ВВВА). Поред тога, у цивилству је завршио и две године права и две године психологије.

Био је један од најмлађих учесника Народно ослободилачког рата (НОР) којем се прикључио са 13 година, одмах након подизања устанка у Црној Гори. Као борац и пушкомитраљезац у Трећој пролетерској бригади, са том јединицом је учествовао у свим борбама, између осталог и у пробоју на Сутјесци где је два пута био рањен. 

551428_1_ifНакон рата, у чину капетана је једно време провео као члан УСАОЈ-а и СКОЈ-а у Албанији, где је са колегама помагао организовање Народне армије ове државе. По повратку се одлучује да пређе у Ратно ваздухопловство и постаје питомац Ваздухопловног војног училишта у Панчеву. Ту започиње и његова блистава каријера летача и пилота нашег РВ.

У нашем РВ је као пилот провео пуне 22 године и обављао је низ одговорних дужности. Био је комесар пука, командант пука (83. ловачки пук у Пули, 111. јуришни пук у Брежицама, 198. ловачко-бомбардерски пук у Скопљу), Начелник штаба 44. ваздухопловне дивизије, Командант Прве ваздухопловне команде у Батајници, помоћник Начелника одсека за летачке послове у ВаК-у и Команди РВ и ПВО, Начелник катедре тактике на ВВВА и заменик начелника ВВВА.

Током каријере је више пута похваљиван и награђиван и један је од најмлађих носилаца Партизанске споменице 1941. године. Био је најмлађи носилац чина мајора и пуковника у нашем РВ. Пензионисан је у чину пуковника авијације на лични захтев са 40 година живота и 42 године стажа. Након тога још пуних 20 година лети у цивилној авијацији. У Алжиру је био шеф пилотског одсека у Националној пилотској школи, а дуго година је летео и у авиокомпанијама у Јемену. Пред крај летачке каријере је летео у пољопривредној авијацији ЈАТ-а и „Утве“.550386_121324c11_fЗа 42 године летачке каријере, летео је на преко 40 типова авиона, између осталог и на МиГ-21 на којем је био и инструктор. У 26600 летова током каријере, у ваздуху је провео више од 10000 сати.

Након завршетка летачке каријере, бавио се историјом и ваздухопловном публицистиком. Објавио је аутобиографско дело „Бржи од звука“, монографију Прве класе ШАОА, као и дело „Ратним стазама Милована Ђиласа“. Био је члан Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) од самог оснивања.milos-milikicИз два брака, имао је троје деце. Живео је у Земуну.

Сахрана Милоша Миде Миликића ће бити на Новом бежанисјком гробљу у суботу, 20. августа 2016. године у 13:45 сати.

Нека му је вечна слава и хвала!

Уз Дан рода авијације

УЗДАНИЦА ОДБРАНЕ НЕБА ОТАЏБИНЕ

Други август обележавамо као дан рода авијације. Тога дана је и ваздухопловна слава Свети Илија. Овај датум има вишеструку историјску везу са значајним догађајима у развоју авијације и ваздухопловном традицијом српског народа и његове војске, која је дуга више од једног века.

392px-Roundel_of_the_Serbian_Air_Force_2006.svg_

Авијатика или авијатичарство, како се некада називало, а авијација, како се данас зове, род је војске намењен за дејства у ваздушном простору и наоружан авионима. Авијација је настала почетком овог века. Први успешан лет авионом изведен је 1903. године. Појавом авиона ваздухопловства су се делила на „балонство“ и „авијатичарство“. Данас у ваздухопловствима већине држава у свету поред авиона има и других летећих справа тежих од ваздуха, али све се то најчешће зове „авијација“. Тако је и у нашој војсци, где су све ваздухопловне јединице сврстане у један „род оружја“ – авијацију.

Други август као Дан рода авијације, има вишеструки значај у ваздухопловној историји и традицији српског народа и војске. Тај датум повезује историју, традиције и техничко-технолошки развој ваздухопловства као националне и цивилизацијске тековине инвентивних и храбрих људи са ових простора. Истовремено даје дубљи патриотски смисао и јача духовну везу са најтананијим осећањима људи према одбрани земље. Снага авијације је израз престижа државе, али и извор поноса људи, њихове мотивације и моралне снаге за одбрану отаџбине, што се у историји и показало.

Kosta-MIletic_01Авијација је код нас уведена 1912. године, кад је у саставу Ваздухопловне команде формирана аерoпланска ескадра – прва авијацијска јединица. Командант је био наш први авијатичар, пилот балонер – аеронаут, пуковник Константин – Коста Милетић. Авијација у почетку није била „род оружја“ већ је настала и развијала се у оквиру рода инжињерије. Била je намењена првенствено за извиђање из ваздушног простора Први авијацијски пук формиран је 1924. године, почетком тридесетих настају и ваздухопловне бригаде. Ваздухопловство је добило статус „главног рода оружја војске“ 1927. године .

У Априлском рату 1941. године, авијацијске јединице оперативног ваздухопловства, пружиле су агресору снажан и организован отпор. У пролеће 1942. године дејствовала је „партизанска авијација“. Најкрупније авијацијске јединице у НОР-у настале су у јесен 1944. године, кад је формирана „Група ваздухопловних дивизија“. По завршетку Другог светског рата наша авијација је била међу најснажнијим у Европи. У периоду од 1945. до 1953. године доминирају клипни авиони. Од 1953. до 1959. године, извршена је модернизација авијације на вишем нивоу. Почиње ера млазне авијације.

1Реорганизацијом 1959. године створен је јединствен вид оружаних снага „Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана“ намењен за противваздушну одбрану територије и групација оружаних снага и ваздухопловну подршку копнене војске и ратне морнарице. У састав вида ушле су јединице ваздушног осматрања и јављања и јединице противваздушне одбране, а основна борбена снага била је авијација.

Половином седамдесетих дефинисани су улога и задаци авијације, што, уз мање корекције важи и данас. Авијација је најважнији род РВ и ПВО, који представља његову ударну снагу и носиоца борбене моћи и маневра. Намењена је за ловачка дејства, извиђање из ваздуха, ватрена дејства по објектима на копну и мору, одржавање везе и превожење. Карактеришу је велики радијус дејства и брзина лета, велика носивост разноврсних убојних средстава, способност коришћења различитих висина од есктремно малих до великих, могућност летења дању и ноћу у повољним и сложеним метеоролошким условима, велика меневарска својства, висок степен универзалности и еластичности употребе. У саставу рода авијације налазе се и хеликоптерске јединице.

Авијација јесте моћан „род оружја“ војске, али су њена техника и одржавање веома скупи. Дуга је и скупа обука кадрова, првенствено пилота. Сложена је и скупа инфраструктура. С правом се може рећи да у систему одбране сваке државе у савременим условима авијација по значају и борбеној моћи представља стратегијски потенцијал. То се показало у одбрани нашег неба током ратова који су нам били наметнути. Наше ваздухопловство у целини, и авијатичари посебно, јуначки су бранили отаџбину.

Од увођења првих авиона у наоружање српске војске прошло је више од века. За то време авијација је израсла у снажан и модеран род војске, који је носилац ударне моћи и маневра. Авијација је била и остала битан чинилац престижа наше државе и значајна, незаменљива снага у борбеној моћи Војске Србије, извор националног поноса и борбеног морала.

СВЕТИ ИЛИЈА – АВИЈАТИЧАРСКА СЛАВА

Другог августа обележава се слава „Свети Илија“, у нашем народу познат као „громовник“. Указом број 8155 од 29. фебруара 1924. године одређено је да се 2. август у Војсци Краљевине Југославије слави као ваздухопловна слава. Обележавању ваздухопловне или авијатичарске славе придаван је велики значај. То су биле праве народне светковине на свим аеродромима. Одржаване су ваздухопловне утакмице и такмичења. У госте су долазили авијатичари из савезничких земаља.Sveti-Ilija-grcki-620x350Бука авиона на небу некад, а посебно данас, подсећа нас на грмљавину. Тако се летењу и летачкој професији, као делатности којом се баве одважни људи, као послу који је важан, али и ризичан, придаје узвишен значај.

Свети Илија Тесвићанин познатији је у народу као Илија Громовник. Култ овог старозаветног пророка и свеца широко је распрострањен међу хришћанима. Снага тога култа очувана је и у нашем народу. Свети Илија је појам најсилнијег међу огњевитим свецима. Он је једини узнет на небо у ватреним кочијама са огњевитим коњима.

Старина култа свеца громовника сеже у прасловенску прадавнину. Многи етнолози доказивали су да је словенски бог Перун добио свог христијанизованог наследника у Светом Илији. Због тих особина ваздухопловци су и узели Светог Илију громовника за свог свеца.

Подсећајући се историјата авијатичарске славе враћамо се две деценије уназад, када је забележен један од кључних догађаја који је трасирао данашњи наш пут неговања ваздухопловних традиција Србије. Био је то округли сто на тему: „Вредновање и неговање ваздухопловних традиција“ у организацији Органа за васпитање и морал Команде РВ и ПВО, одржан 30. марта 1993. године у Земуну. Присуствовали се најстарије старешине вида, пензионисани генерали и високи официри, ваздухопловни историчари, прдставници јединица и установа РВ и ПВО. Материјал са тог скупа публикован је од стране Новинско издавачке установе „Војска“ 1994. године.

Расправа је вођена о приступу вредновању и неговању ваздухопловних традиција; најзначајнијим датумима, догађајима и личностима из наше ваздухопловне историје, трајним вредностима које би се требале неговати и обележавати; датумима које обележавати као дан вида, дане родова и служби, јеидиница и установа, односу према ваздухопловним спомен-обележјима и по многим другим питањима.

Тада је усвојен предлог, а касније и верификован одговарајућим одлукама да се као Дан вида РВ и ПВО обележава 24. децембар.

За дан рода авијације усвојен је оредлог да то буде 2. август – Свети Илија. Разлога је било више, а најважнија су два: Први лежи у националном духовном наслеђу и месту које имају митске, епске и религијске личности. Од искона се народ са страхопоштовањем односио према облацима и громовима, небеским вилама, анђелима, крилатим коњима, огњеним змајевима, лабудовима, гаравранима, орловима, посебно место имају божанства и свеци. Из словенске митологије то је Бог Перун, а из хришћанског учења Свети Илија громовник.

Други разлог је писаним изворима о датумима којима се након институционализације ваздухопловства, у држава света и нашој, означила слава, односно празник ваздухопловаца – авијатичара. Један од тих датума је 2. август 1893. године, други је свакако 1902. година када је по повратку из Русије Коста Милетић пренео да је у Волковом пољу, где су се школовали руски авијатичари, па и он, храм Светог Илије свето место; и трећи је први указ из 1924. године када је прописано да се тај дан слави као слава ваздухопловства.

Време је потврдило исправност такве одлуке и учврстило уверење и наших ваздухопловаца и народа у вредност и значај славе ваздухоплвства. Славимо је са поносом, и даће Бог и Свети Илија, славиће је и генерације које долазе, као највећу ваздухопловну традицију. То је Оно што траје и што се не прекида, што има дубуке духовне корене и емотивну набој који подстиче, мотивише и стимулише, што даје снагу и моралну чврстину и у најтежим искушењима, у добрим и лошим временима, то је традиција. Верни традицијама наши авијатичари издржали су многе тешке дане, године и деценије и остали усправни и достојанствени, за навек, за вјеки вјекова!

Златомир Грујић, пилот
пуковник у пензији