Велики јубилеј српског ваздухопловства – 145 година од рођења Косте Милетића

СРПСКИ АЕРОНАУТ – ПУКОВНИК КОСТА МИЛЕТИЋ

Навршава се 145 година од рођења првог српског ваздухопловца, пилота балона – аеронаута, стручњака за одржавање балона и организацију летења на балонима, за рад са голубијом поштом и метеоролошком станицом, првог команданта српског ваздухопловства, председника Удружења резервних авијатичара КЈ и председника Надзорног одбора Кредитне задруге ваздухопловаца у КЈ, по многима „Оца српске авијације“, или  „српског Дедала“.

 Мајор Коста Милетић

Први српски ваздухопловац родио се 22. септембра 1874. године у месту Буковик, данас Аранђеловац, од оца Настаса, телеграфисте и мајке Персиде домаћице. Крштен је у цркви  Светог Арханђела Гаврила 29. септембра исте године као Константин - Коста.  Имао је брата и сестру.

Аранђеловац - црква

Након четири године (1878), породица се по потреби очеве службе сели у Обреновац, где Коста полази у основну школу. Следећа станица на животном путу првог српског авијатичара било је Велико Градиште (1887), па Неготин и Зајечар (1890) и на крају Београд (1892).

Из седмог разреда гимназије конкурише за Војну академију. Примљен је у 25. класу 1892. године. Војну академију завршио је као четврти у рангу 1895. године. Унапређен је у чин пешадијског потпоручника и убрзо преведен у инжињерију. Са њим у класи били су Радисав Станојловић, потоњи армијски ђенерал и командант ваздухопловства КЈ и Никола Дероко, потоњи генерал инжињерије. У то време наставник у Војној академији био је тада пуковник, а потом славни војвода Радомир Путник, као и проф. др Ђорђе Станојевић велики физичар.

Наставници Војне академије

Након завршетка Војне академије Коста је био на служби у 6. и 8. батаљону Дринске дивизије, гардијском батаљону, железничкој чети, инжињеријском и понтонирском батаљону, да би би 1898. године био унапређен у чин поручника.

Пријавио се на конкурс за ваздухопловну школу од 24. децембра 1900. године. Испуњавао је тражене услове, а на испитима је био најбољи по успеху, па је као државни питомац одабран за одлазак у руску ваздухопловну школу. У Русију је кренуо 3. фебруара 1901. године.

У Ваздухопловном образовном парку Руске империје у Волковом пољу код Санкт Петерсбурга провео је скоро две године. Завршио је Ваздухопловну официрску школу у трајању од годину дана, као други у рангу. Шест месеци је био у метеоролошкој станици. Обучио се за рад за голубијом поштом. Оспособио се за рад са балонским јединицама по питањима конструкције, израде и одржавања балона. Завршио је летачку обуку на везаним и слободним балонима. На великим маневрима руске војске септембра 1902. године код Курска, сам је летео слободним балоном и поставио рекорд даљине и висине.

Коста Милетић у балону са инструктором

Током боравка у Волковом пољу Коста Милетић се упознао са Катарином – Кити Гарут, кћерком главног техникума школског центра Александра Елизаровича Гарута, блиског сарадника пуковника, потом и генерала Александра Матвејевича Ковањка команданта центра. Љубав Кити и Косте крунисана је браком по доласку у Србију.

Капетан Коста Милетић после завршене школе, вратио се у Србију као први српски школовании ваздухопловни стручњак и летач, пилот балона - аеронаут, крајем 1902. године.

Распоређен је у Инжињеријско одељење Главног генералштаба где је радио на плановима за увођење ваздухопловства у Српску војску, што није ишло лако, јер је наилазио на проблеме и тешкоће. Постепено су стварани услови да се ваздухопловство уведе у војску, као што су то чиниле и суседне, те многе државе у свету и Европи.

Једно време капетан Коста Милетић био је ордонанс Краља Петра I Карађорђевића, али је на лични захтев тражио да се врати струци и трупи.

Голубију пошту у Српској војсци капетан Коста Милетић увео је 1908. године. Тада је формирана прва станица голубије поште у Нишу, а потом и друга у Пироту.

Српска голубија пошта

Балони за српску војску купљени су почетком 1909. године. Коста Милетић је био у комисији за куповину балона код немачке фирме „Аугуст Ридингер“ из Инсбрука.  Летео је са фабричким пилотом преко Боденског језера и Минхена након пријема првог слободног балона који је имао натпис „Србија“ на куполи и српску заставу на корпи. То је први лет једног ваздухоплова са српским обележјима.

Балон „Србија“

По пријему балона требало је још три године да се створе услови за њихово летење. Наиме купљена је и пратећа опрема: чекрк за подизање и спуштање балона, резервни делови, боце за водоник и водонична централа. Та централа у Нишу почела је са радом тек 1913. године почетком Другог балканског рата.

Пред Први балкански рат капетан I класе Коста Милетић је тражио да се упути у трупу и на фронт. То му је омогућено и распоређен је за команданта инжињеријског полубатаљона са којим је учествовао у Кумановској бици. За јуначко држање и успешно командовање, војвода Путник га је ванредно унапредио у чин инжињеријског мајора.

Мајор Коста Милетић

Убрзо потом, Коста Милетић је позван у Ниш да преузме командовање Ваздухопловном командом Српске војске, која је формирана решењем војводе Путника начелника Штаба Врховне команде 24. децембра 1912. године. У саставу српског ваздухопловства под том командом, било је: аеропланско одељење (12 авиона и 6 пилота), балонска чета (2 балона и један пилот), водонична централа и голубија пошта. Коста Милетић је за први аеродром одредио пољану на Трупалском пољу код Ниша, где је убрзо почело летење српских авиона.

У Првом балканском рату ваздухопловство је први пут коришћено у борбеним дејствима. Под командом мајора Косте Милетића формиран је „Приморски аероплански одред“прва борбена јединица српског ваздухопловства, која је дејствовала у операцијама код Скадра марта 1913. године.

Мајор К. Милетић и капетан М. Илић на аеродрому Барбалуш код Скадра

У лето 1913. године под командом мајора Косте Милетића, српско ваздухопловство је учестовало у Другом балканском рату. Снаге су подељене по врсти ваздухоплова на аеропланско одељење које је дејствовало на ратишту у Македонији код Куманова, и балонско одељење које је дејствовало на ратишту код Пирота.

У Првом светском рату, под командом мајора Косте Милетића успешно је извршена мобилизација ваздухопловних снага, које су биле скромне и на нивоу после балканских ратова. Ваздухопловна команда са јединицама је пребазирала на летелиште Дабића поље код Ваљева и одатле су српски балони и авиони дејствовали успешно дајући допринос одлучујућим биткама на Церу, Колубари и Дрини.

Летелиште Дабића Поље

Током 1915. године, мајор Коста Милетић је својим анагажовањем знатно допринео да се ојачају српске ваздухопловне снаге, посебно после доласка у помоћ Француске ескадре марта месеца. У јесен исте године током повлачења према југу српске ваздухопловне јединице су задатак обавиле без губитака и дислоцирале на Крф.

Српски и француски војници на аеродрому Патамос на Крфу

На Крфу се људство одморило и опоравило; убрзо је извршена реорганизација, те је уместо Ваздухопловне команде формирана Аропланска ескадрила са командом и ваздухопловни депо. Почиње обука људства - пилота, извиђача, авиомеханичара и других стручњака, нарочито по доласку на Солунску фронт у лето 1916. године.

Српски и савезнички ваздухопловци на Солунском фронту

Коста Милетић одлази на лечење и боловање; потом се враћа у инжињерију, а по завршетку рата, пензионисан је у чину мајора и преведен у резерву. У чин резервног инжињеријског потпуковника унапређен је 1924. године, а у чин пуковника 1928. године.

Пуковник Коста Милетић је био омиљен међу српским и југословенским ваздухопловцима уживајући висок углед и поштовање као човек који је створио ваздухопловство, те су га многи називали „оцем“ нашег ваздухопловства. Због свог мудрог, темељног држања, упорности и одговорности у извршавању задатака са ваздухопловима, тим новим средствима ратне технике, пуним изазова и непознаница, с правом га називамо и „Српским Дедалом“.

Коста Милетић у позним годинама

Када је у Краљевини Југославији 1928. године основано Удружење резервних авијатичара, пуковник Коста Милетић је једногласно изабран за његовог председника, и на тој функцији је остао до 1941. године. Истовремено био је од 1933. године  председник Надзорног одбора Кредитне задруге ваздухопловаца.

Коста Милетић говори на конгресу резервних авијатичара

Пуковник Коста Милетић преминуо је 1953. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду са својом супругом Кити. Вечна им слава!

Пред вечном кућом Косте Милетића

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) ће у недељу 22. септембра у 10:00 часова на Новом гробљу у Београду изаћи пред вечну кућу Косте Милетића и положити венце и одати пошту првом српском ваздухопловцу.

мр Златомир Грујић, председник УПВЛПС

УПВЛПС на обележавању 75-е годишњице мисије „Халијард“

У Прањанима у општини Горњи Милановац обележено је 75 година од операције Халијард. Свечаности су присуствовали председник Србије Александар Вучић и амбасадор САД Кајл Скот.У подсувоборском селу Прањани, код Горњег Милановца, обележена је 75-a годишњица операције "Xалијард", када је спасено више од 500 америчких и британских авијатичара у Другом светском рату. Пред више хиљада људи, венце на споменик поред старе полетно-слетне писте положили су представници савезничких земаља и председник Србије.Током пролећа и лета 1944. године народ милановачког и чачанског краја примио је на вишемесечни опоравак 520 савезничких пилота, механичара, навигатора и стрелаца који су били оборени током бомбардовања бушотина и рафинерија нафте у Румунији. Сељаци насеља на падинама Сувобора ручно су и уз помоћ волова изравнали пољану са које су авијатичари евакуисани авионима у Италију, са територије под контролом Југословенске војске у отаџбини."Ово поље ту, може да изгледа као неко пољопривредно поље. Уствари, то је поље јунаштва и поље хероја. Сваке године када дођемо овде да одамо почаст онима који су жртвовали све за њихову земљу, за њихов народ, и ако су Американци и ако су Срби, то су прави хероји", казао је амбасадор САД у Србији Кајл Скoт."Многима је Србија била спас, многима је народ у Прањанима, горњемилановачком, чачанском и пожешком крају био спас не само за њих и њихове породице, већ и спас за једну важну операцију 1944. године. Ја сам поносан на чињеницу да смо ми Срби, од почетка сукоба са нацистичком армадом били не само антифашистички орјентисани и нисмо то исказивали кроз филозофске расправе свуда, већ кроз жесток отпор који су организовале партизанске јединице широм бивше Југославије. Ово вам је пример како је војска у отаџбини, краљева војска 1944. године жестоко се супроставила фашистичком непријатељу и помогла нашим савезничким борцима", казао је председник Србије Александар Вучић.На спомен обележје на горском аеродрому венце су положили председник Србије, представници амбасада Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Канаде, Француске, Италије, Пољске и Фондације Xалијард.

Присутнима се обратио и Председник Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији.

УПВЛПС/ТАНЈУГ/Н1

Обележавање 145-е годишњице од рођења Косте Милетића [НАЈАВА]

Ове године, 22. септембра, навршава се 145 година (1874) од рођења првог српског ваздухопловца, пилота балона – аеронаута, првог командaнта војног ваздухопловства Србије и првог председника Удружења резервних авијатичара, пуковника Костадина Косте Милетића.Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) ће тај велики јубилеј обележити скрoмно, по следећем распореду:

1) У недељу 22. септембра у 10:00 часова на Новом гробљу у Београду положићемо венце пред вечну кућу Косте Милeтића.2) Kрајем септембра или почетком октобра, по завршетку штампе, обавићемо промоцију књиге „Српски аеронаут пуковник Коста Милетић“ у Дому ваздухопловства Земун. О том догађају бићете благовремено и на време обавештени.Позивамо све ваздухопловце да се укључе у ове активнoсти и дају допринос обележавању овог јубилеја и отимању од заборава сећања на „оца“ српскoг ваздухоплoвства, човека који је највише заслужан што је ваздухопловство уведено у српску војску 1912. године.

УПВЛПС- нова сезона почиње

Након летње паузе, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) почиње са редовним активностима

Обавештавамо наше чланове и пријатеље Удружења, да ће редовне активности УПВЛПС након летње паузе почети 4. септембра.

Први састанак у "новој сезони", одржаће се у среду, 4. септембра 2019. године у 17.00 часова у Дому ваздухопловства у Земуну.

Добро дошли!

Извршни одбор УПВЛПС

Годишњица XVIII класе ВВА [НАЈАВА]

Припадници XVIII класе Ваздухопловне војне академије ће обележити 53-ћу годишњицу од завршетка школoвања.

Пре педесет три године, 31. августа 1966. године, на аеродрому Земуник код Задра, у чин потпоручника авијације - пилота, те потпоручника рода везе и метеослужбе, Указом број 42., промовисана је XVIII класа ВВА.

18Свечани строј класе на стајанци аеродрома Земуник

Тим поводом, припадници XVIII класе организују дружење, које ће се одржати у суботу, 31. августа 2019. године у 13 сати у ресторану "Гурман" у Земуну.

Д О Б Р О   Д О Ш Л И ! ! !

In Memoriam, Никола Грујин (1948-2019)

Двадесетог августа ове године, преминуо је наш друг Никола Грујин, генерал-потпуковник у пензији, пилот надзвучне борбене авијације

Никола је рођен 21. септембра 1948. године у селу Лалић код Оџака. Основну школу је завшио у родном Лалићу 1963. године.

Припремну школу за Ваздухопловну војну академију (Ваздухопловну војну гимназију) похађао је у Мостару од септембра 1963. до августа 1965. године. Након тога наставља школовање у Ваздухопловној војној академији у Задру (прве две године) и Пули (трећа година) коју успешно завршава 31. августа 1968. године као потпоручник авијације-пилот.

После академије, током службовања у РВ и ПВО завршио је КША РВ и ПВО и КШШ оператике РВ и ПВО (Ратну школу).

Службовао је у Скопљу (Петровац), Приштини, Батајници и Београду.

Био је на следећим дужностима: пилот ЛА, командир авијацијског одељења, референт за оперативно наставне послове у лап-у, референт за навигацију и пресретање у органу за летачке послове 204. лап-а, наставник на катедри ПВО РВ у КША РВ и ПВО, наставник тактике и оператике, начелник штаба КоПВО и начелник (уједно и заменик ПНГШ за РВ и ПВО) у управи авијације сектор за РВ и ПВО ГШ ВЈ.

Летео је на авионима: Аеро-3, Н-60 Галеб, ТВ-2, Ф-86Е, Ф-86Д и МиГ-21 (све верзије).

Више пута је похваљиван и награђиван и носилац је следећих одликовања: Ордена за војне заслуге са сребрним мачевима (ОВЗСМ), Ордена народне армије са сребрном звездом (ОНА СЗв), Ордена за војне заслуге са златним мачевима (ОВЗЗМ). Ордена народне армије са златном звездом (ОНА ЗЗв) и Ордена Војске Југославије III степена.

Kао вредан и радан официр и пилот највише је напредовао, тј. најуспешнији је припадник 20. класе ВВА.

Активна војна служба му је престала у чину генерал-потпуковника 31. марта 2002. године.

Док је био млад, волео је спорт-посебно фудбал. Као пензионер, имао је три хобија која је повремено упражњавао. Лов, риболов и куглање.

О својој 20. класи ВВА, говорио је да је позната по изванредном залагању, другарству и међусобном помагању.

Из брака са Катицом, имао је сина Горана.

Живео је у Земуну.

Више од 15 година је био члан Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), где је својим трудом и залагањем помагао активности Удружења када год је био у прилици. Остаће у сећању као искрен друг и пријатељ.

Никола Грујин ће бити сахрањен у суботу, 24. августа 2019. године на Новом бежанијском гробљу у 11:30 сати. Опело ће се одржати у капели у 11:00 сати.

УПВЛПС и овим путем породици нашег друга упућује изразе најискренијег саучешћа.

Делегација УПВЛПС положила венце на споменик жртвама фашистичког терора

Комеморацијом и полагањем венаца на споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у Земуну обележен је Дан устанка народа Србије – 7. јул.

Дан устанка, обележава годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња.

Венце и цвеће у знак сећања положиле су делегације СУБНОР-а, Градске општине Земун, УПВЛПС, као и представници друштвено – политичких организација.

фото: Павле КЉАЈИЋ

In Memoriam, Војислав Стојановић (1952-2019)

У Београду је након болести преминуо наш друг и колега Војислав Воја Стојановић.

Воја је рођен 18. маја 1952. године у Оџацима, где је завршио основну школу.

Војну Ваздухопловну Гимназију „Маршал Тито“ у Мостару, завршио је у 7. класи 1971. године. 

Ваздухопловну војну Академију у 24. класи, завршио је 31. августа 1974. године као пилот на дозвучно-млазним авионима.

Прво место службовања је аеродром у Титограду, где је 1974. и 1975. године, завршио борбену обуку. Од 1975. до краја 1981. године летео је на авионима Н-60 и Ј-21 у 98. абр. Налетео је око 1000 сати. Престао је да лети 1981. године.

До краја 1982. године на аеродрому Петровац (Скопље) обављао је дужност официра за навођење у 31. батаљону ВОЈИН.

Од 1983. до 1992. године вршио је дужност помоћника и заменика команданта ракетног дивизиона у 250. рбр ПВО у Јакову и на аеродрому Батајница.

Од априла 1992. године до 31. октобра 2002. године обављао је дужност Начелника музеја РВ и ПВО на аеродрому Сурчин, са које је дужности пензионисан на лични захтев, у чину потпуковника авијације.

Више пута је одликован и награђиван.

Био је ожењен Радмилом са којом има сина Срђана и кћер Бојану. Живео је у Новом Београду.

По одласку у пензију, Воја се укључио у рад Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), где је дуго година обављао дужност потпредседника Удружења.

Несебично је својом енергијом, залагањем и знањем доприносио раду Удружења на неговању ваздухопловних традиција.

Његови људски квалитети, част, поштење и благост у односу са људима и спремност да сваком помогне, остаће у трајном сећању свих који су га познавали; како родбине, тако и пријатеља и колега из Удружења и генерација ваздухопловаца.

И овим путем, УПВЛПС породици Војислава Стојановића упућује изразе најискренијег саучешћа.

Сахрана Воје Стојановића ће бити у уторак 25. јуна 2019. године у 10.45 сати на Новом бежанијском гробљу.