Промоција књиге „ВАЗДУХОПЛОВНИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР КРАЉЕВО 1947‐2017“ [НАЈАВА]

Монографија „ВАЗДУХОПЛОВНИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР КРАЉЕВО 1947‐2017“ је управо изашла из штампе.

Аутор књиге је Фрањо Фабијанец, пуковник у пензији, а издавач је Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС); средства су обезбеђена донацијама добрих људи.

У књизи је обрађен развој везе у ваздухопловству од његовог настанка до новијег доба, са тежиштем на ВШЦ Краљево – од настанка до расформирања, за које време је одшколовано око 3000 официра и подофицира везе у ваздухопловству, метеоролога, официра за навођење (ОЗН) и фото‐ службе.

Књига има 384 стране, формата је А‐4, са великим бројем илустрација; рађена је у тврдом повезу. На челу пројекта био је уређивачки одбор састављен од еминентних официра рода везе у ваздухопловству на челу са Миланом Станимировићем, генерал‐мајором у пензији.

Промоција књиге ће се одржати 26. септембра (уторак) 2017. године у 13.00 часова у Великој сали Дома ваздухопловства Земун.

О књизи ће говорити генерал мајор у пензији Милан Станимировић, мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији и Председник УПВЛПС, пуковник у пензији Родољуб Матовић, као и аутор књиге, пуковник у пензији Фрањо Фабијанец.

Добро дошли!

Представљање књиге „МиГ-29 – наша прича“

У склопу редовних окупљања чланова Удружења пензионисаних летача и падобранаца Србије, у среду, 20. септембра, у Великој сали Команде РВ и ПВО биће представљена књига "МиГ - 29 - наша прича".

Један од аутора књиге, Данко Боројевић, представиће ово дело члановима УПВЛПС. Среда, 20. септембар 2017. године, Велика сала Команде РВ и ПВО у Земуну у 17 сати. Добро дошли!

99. годишњица пробоја Солунског фронта

СРПСКА АВИЈАЦИЈА У ПРОБОЈУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА

Пробој Солунског фронта почео је нападом српске Друге армије 15. септембра 1918. године у 5.30 часова. Шумадијска дивизија је до првих поподневних часова заузела Ветерник. Почела је дуго очекивана битка. У силовитом јуришу Српска војска је у првој етапи прешла 65 километара и тиме угрозила цео непријатељски фронт. Српска авијација имала је значајну улогу у овим операцијама. Доносимо текст пуковника Мр Златомира Грујића, који можете видети ОВДЕ.
Напомена: Рад је написан 1998. године поводом 80-те годишњице пробоја Солунског фронта и представљен на научном скупу под називом: "Пробој Солунског фронта и завршетак Првог светског рата" који је одржан 17. септембра 1998. године у Београду.

Након летње паузе, УПВЛПС наставља са активностима

Након летње паузе, УПВЛПС наставља са редовним активностима. Иако током лета није било редовних састанака удружења, чланови су се окупљали сваког уторка у нашим просторијама у Команди РВ и ПВО, а од ванредних активности, треба истаћи обележавање 80-е годишњице од погибије пилота Бошка Петровића, којом приликом су се наши чланови окупили код стадиона ФК Партизан, где се налази спомен плоча овом нашем ваздухопловном асу.

Такође, УПВЛПС је учествовало и на обележавању Дана авијације и пилотске славе, 2. августа на аеродрому Батајница, којом приликом је и приказан део наше изложбе "Сећање на ваздухопловне жртве".

Од сутра (уторак, 5. септембар), УПВЛПС се "враћа" уобичајеној радној динамици. Састанци Извршног одбора ће се одржавати сваког уторка од 10-12 сати у нашим просторијама у Команди РВ и ПВО у Земуну, док ће се састанци Удружења, са тематским предавањима организовати сваке среде у Великој сали Команде РВ и ПВО, са почетком и 17 сати.

У месецу септембру су планиране следеће теме за предавање:

  • среда, 6. септембар (Информисање након летње паузе, текућа проблематика, Ваздухопловна хронологија за месец септембар);
  • среда, 13. септембар (Српска авијација у пробоју Солунског фронта);
  • среда, 20. септембар (Савремени војни хеликоптери);
  • среда, 27. септембар (У сусрет дану АРЈ ПВО);

Вашој пажњи препоручујемо и промоцију књиге "Ваздухопловни школски центар Краљево", аутора Фрање Фабијанеца, која ће се одржати у уторак 26. септембра, такође у Великој сали, са почетком у 13 сати.

ДОБРО ДОШЛИ!

Ваздухопловни билтен бр. 68

Шесдесет осми (68) број "Ваздухопловног билтена", гласила Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС).

Ваш примерак билтена можете преузети овде. 

Од овог броја, према стандарду ISO 2018, Народна библиотека Србије је "Ваздухопловном билтену" - гласилу Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) доделила Међународни стандардни серијски број (ISSN 2560-4708).

Обележена осамдесета годишњица погибије пилота Бошка Петровића

У СЛАВУ СРБИНА АСА ШПАНСКОГ НЕБА

Представници Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије – Ветерани РВ и ПВО, обележили су 18. јула 2017. године осамдесету годишњицу од погибије пилота Божидара Бошка Петровића – ваздушног аса шпанског неба, који погибе  врелог јула 1937. године у одбрани Мадрида.

Божидар Бошко Петровић припада плејади наших изузетних ваздухопловаца, небеских витезова, који полако тону у заборав и нестају из меморије народа, јер им нити историја, нити држава нису одредиле место које су заслужили. Немају спомен обележја, њихових имена и њихових дела нема у историјским књигама, нема их у „званичним“ државним протоколима и меморијалима; једино се о њима брину поједина удружења, попут УПВЛПС, који упркос тешкоћама, упорно наставља борбу за чување од заборава наших асова авијације на које би сви требало бити поносни.

Бошко Петровић је са 25 година живота постао познати фудбалер и репрезентативац Југославије, студент права и одличан пилот. Био је антифашиста, опредељни револуционар, борац за социјалну правду слободу и мир. Прикључио се Интернационалним бригадама у Шпанском грађанском рату и постао пилот "Глориосе" - славног републиканског ваздухопловства, где је успео да за месец и нешто дана обори осам фашистичких авиона (5 самостално и три у садејству) што га сврстава у круг небеских бесмртника и ваздушних асова, међу Србима свакако највећег. Али ко то у нас зна?

Рођен је 7. априла 1911. године у Белој Паланци, као син полицијског службеника пореклом из Ивањице. После  Првог светског рата,  Бошкова породица се сели у Београд, где отац постаје начелник полицијске станице на Врачару. Бошко завршава гимназију и уписује Правни факултет. Бави се фудбалом и постаје познати играч и репрезантивац. Играо је у „Јавору“ из Ивањице, „БСК“-у из Београда, „Војводини“ из Новог Сада, „Мачви“ из Шапца.

У Новом Саду служећи војни рок 1934. године у Ваздухопловству војске Краљевине Југославије, у Пилотској школи Првог ваздухопловног пука у Новом Саду стиче звање резервног официра-пилота ловца. Наредних година усавршава пилотажу и спрема се за ваздушног борца. Мотив за авијацију дао му је старији брат Владета Петровић, пилот поморског ваздухопловства који се прославио у Априлском рату 1941. године и једини извео јединицу, летом од преко 1000 километара, код савезника на Блиски Исток.

Понесен идејама правде и слободе, антифашизма и интернационализма, са стотинама добровољаца из Југославије, Бошко Петровић одлази у Шпанију 1937. године и прикључује се ваздухопловству Шпанске републике. Храбро се бори и у периоду јуни - јули  остварује пет појединачних и три групне ваздушне победе.

У јеку броби за Мадрид Бошко је погинуо 12. или 18. јула, тачно се не зна. Не зна се ни место његове сахране. Као скроман белег овом храбром човеку и највећем асу нашег ваздухопловства у кругу стадиона ФК у Београду постављена је  од старне ФСЈ, на скровитом месту спомен-плоча посвећена њему, а поред плоче чувеном Милутину Ивковићи Милутинцу.

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије – Ветерани РВ и ПВО, свеке године положе цвеће крај спомен плоче Бошку Петровићу и тако чува од заборава сећање на небеског аса, фудбалера и човека који је својом скромношћу и херојством заслужио и много више.

Тако је било и 18. јуна 2017. године када су чланови УПВЛПС изашли на Стадион ФК „Партизан“ положили цвеће, одали пошту Бошку Петровићу и евоцирали сећање на његов живот и његове ваздушне борбе.

Манифестацији су присуствовали: генерали Јеврем Цокић и Видосав Ковачевић, затим Милорад Ђошић, Спасоје Ђого и члаови УПВЛПС: Златомир Грујић, Ристо Шпирић, Вићентије Јовелић, Момчило Ракић, Лука Шевић, Фрањо Фабијанец, Мирко Бошњак и Слободан Васић.

Зл. Грујић

Комеморација Божидару Бошку Петровићу [ПОЗИВНИЦА]

80 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ ПИЛОТА БОШКА ПЕТРОВИЋА
Навршило се 80 година од како је у Шпанији 12. (18.) јула 1937. године погинуо пилот-ловац БОЖИДАР БОШКО ПЕТРОВИЋ, добровољац шпанске републиканске армије.
Крај његове спомен-плоче која се налази у комплексу стадиона ФК Партизан (Београд, Хумска 1), венац ћемо положити 18. јула (уторак) у 10.00 часова, те Вас позивамо да нам се придружите на комеморацији. Окупљање у 09.45 часова код паркинга испред западне трибине стадиона.
Више о Божидару Бошку Петровићу, нашем једином ваздушном асу, можете прочитати овде.

Родном селу првог пилота Србије у походе: „МИХАИЛУ ПЕТРОВИЋУ У СЛАВУ“

У суботу 17. јуна 2017. године обележен је  Дан рођења пилота Михаила Петровића у селу Влакча, општина Крагаујевац, а у сарадњи са Завичајним удружењем „Михаило Петровић“ из Влакче, које је заједно са УПВЛПС и Удружењем пилота „М2+“ било носилац носилац активности.

Програм манифестације обухватио је, као и ранијих десет година,  активности посвећене: дану рођења - 14. јун 1884. године -  првог српског пилота и прве жртве српског ваздухопловства и чувању од заборава његовог доприноса српском ваздухопловству и подсећању на његов племенит лик; свим пилотима и ваздухопловцима Србије који су своје знање, енергију, стваралаштво, здравље и животе посветили ваздухопловству, одбрани слободе и изградњи Отаџбине; неговању традиција српског ваздухопловства, родољубља и патриотизма; селу Влакча, које се поноси својим дичним сином наредником Михаилом Петровићем, првенцем српске авијације.

Позиву за присуство на манифестацији, поред мештана Влакче, одазвали су се: представници Команде РВ и ПВО Војске Србије; представници града Краљева, чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије; представници Удружење пилота „М2+“, председник Ваздухопловног савеза Србије, поштоваоци Михаила Петровића, сарадници и пријатељи.

Мали караван је са радошћу кренуо из Земуна, традиционално испред зграде Команде РВ и ПВО и кроз питому Шумадију стигао до Тополе.

Код споменика пилоту мајору  Зорану Томићу, као и сваке од претходних година, ваздухопловни ветерани су положили венац и поклонили се сенима храброг пилота који је изгубио живот на борбеном задатку 1992. године у авиону „Орао“. О мајору Томићу говорио је Војислав Стојановић, пилот, потпуковник у пензији, потпредседник УПВЛПС.

Долазак у село Влакчу, као и увек до сада, био је пун емоција. На улазу  у село, на локацији Светиња, месту скретања са крагујевачког пута, налази се информациона плоча, која путника намерника упућује да је у том селу рођен први пилот Србије. Стрми, скоро планински пут води путнике до центра села и основне школе.

Код школе срдачан и непосредан дочек љубазних домаћина предвођених Драгољубом Швабићем и Сашом Јовановићем. Узбуђење, у очима сузе радоснице при сусрету старих пријатеља. Служи се слатко, хладна вода, ракија и кафа. Дочек, као и свих десет претходних година за памћење.

Убрзо се формира колона за одлазак пред родну кућу Михаила Петровића. На челу државна застава, а до ње плава застава УПВЛПС, које се у рукама поносних заставника достојанствено вијоре на поветарцу са Рудника доносећи поздрав и благодар, да као и сваки пут Бог подари лепо време, што се и обистинило.

Колона у свечаном поретку долази до родне куће Михаила Петровића, скривеној у воћњаку шумадијског крајолика, која у том мору зеленила, иако преко век стара и оштећена од бура и олуја, сјаји као бисер. А како и не би сјала када је ту светлост овоземљаску угледао први крилати син Србије, ту удахнуо ваздух слободарски и прозборио прве речи херојског рода.

На кући се налази спомен-плоча постављена 1953. године, а поводом 40-е годишњице погибије Михаила Петровића код Скадра. Плочу је поставио Ваздухопловни савез Србије и написана је ћирилицом. Кућа је данас у власништву породице Раловић из Влакче, која се са достојном пажњом односи према том споменику наше националне историје, као и завичајно удружење, што се за општину Крагујевац, бар до сада, не би могло рећи. Наиме, изражена је намера да се кућа у наредном периоду обнови и спречи њено даље пропадање.

Свечаност испред родне куће почиње интонирањем државне химне Србије „Боже правде“ у извођењу Камерног ансамбла „Смиље“ из Београда, под управом госпође Вукице Смиљанић. Предивно звучи српска химна у тој оази зеленила, мира и лепоте, разгаљује душу, човека подилазе трнци, а срце трпери и са усхићењем као да говори „Слава ти храбру пилоту Михаило Петровићу."

Следи полагање венаца. Прво, са поштовањем, делегација Команде РВ и ПВО Војске Србије, потомци храбрих пилота од пре 105. година, који достојно  следе своје претходнике. У делегацији пилоти: потпуковник Божидар Цмиљковић, мајор Бојан Ђурђановић и поручник Стефан Коцић, у име команданта РВ и ПВО генерал-мајор Ранка Живака и свих припадника РВ и ПВО и Војске Србије.

Потом је венац положила делегација УПВЛПС: Златомир Грујић, Војислав Стојановић и Љубиша Величковић.

Делегација града Краљева, у којем је и Аероклуб „Михаило Петровић“,  на челу са Радојем Томашевићем, пуковником у пензији, нeкадашњим командантом аеродрома у Лађевцима, а данас чланом градског већа Краљева, у име града хероја  и испред Покрета социјалиста.

Присутне је поздравио срдачном добродошлицом и одавањем почасти јуначком сину Влакче Михаилу Петровићу, Драгољуб - Драгче Швабић, испред села и завијачног удружења.

Беседу „Лет у вечност“ - првом српском пилоту нареднику МИХАИЛУ ПЕТРОВИЋУ, одржао је Мр Златомир Грујић, пилот, пуковник у пензији, председник УПВЛПС. (беседа у прилогу)

Потом је надахнуто говорио Радоје Томашевић, изразивши жељу, намеру и одлучну вољу да се родна кућа обнови и да се Михаилу Петрoвићу подигне достојно спомен-обележје.

Узбудљиви тренуци испред старе куће, која сабира преко сто година и памти много тога од Михаиловог рођења и детињства, до данашњих дана, остају трајно записани у души свакога ко се ту нађе макар један трен. Тако је било и овог јунског дана, а пријaтељи који су први пут Влакчу походили, остали су без даха.

Повrатак у школу протиче у ведром расположењу. У учионици старе школе, која данас има десетину ђака до четвртог разреда, а ту су у суботу били скоро сви, као и они сада у старијим разрeдима који памте догађања протеклих деценију и стално долазе, радознали, срећни и својим бистрим очима као да говоре: „И ми смо будући пилоти, будући часни људи ове наше драге и прелепе земље Србије“.

У програму извођењем предивних композиција: „Тамо далеко“, „Пукни зоро“, „Хеј војници ваздухопловци“ и „Ово је Србија“, атмосферу доводи до узвишености Камерни ансамбл „Смиље“ под руководством госпође Вукице Смиљанић.

Током програма говорили су Драгољуб Швабић, Златомир Грујић и Лабуд Булатовић. Председник УПВЛПС уручио је Завичајном удружењу „Михаило Петровић“ из Влакче велику спомен диплому поводом 25 година УПВЛПС, комплет књига и слика са досадашњих долазака у Влакчу, као и књиге за основну школу.

У току прогрма представници Завичајног Удружења доделили су дипломе, медаље и пехаре најуспешнијим такмичарима из Влакче у акцији „Бирамо најлепше сеоско двориште“, која се такође одвија десетину година, а један је од најважнијих садржаја манифестације „Дани Михаила Петровића“, друге седмице јуна сваке године.

Влакчанци, добри домаћини, почастили су на крају присутне домаћим специјалитетима које су биле дело вредних домаћица. У пријатној атмосфери и дружењу време је пролетело као вихор, и морало се кренути за Београд. Успут још један прелепи доживљај – обилазак етно села у оквиру основне школе у суседном селу Чумић, где је био домаћин директор школе Александар Саша Јовановић.

У повратку, пут до Београда кроз прелепи шумадијски пејзаж, протекао је у песми и ведром расположењу.

Председник УПВЛПС Мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији