Архиве категорија: Насловна

Владимир Алексић, лекар и пилот: Први Србин који је полетео на летелици сопствене конструкције

Владимир Алексић је први Србин који је полетео једрилицом сопствене конструкције у октобру 1909. године, само неколико година након браће Рајт (1903). Осим тога што се сматра једним од пионира ваздухопловства, био је и лекар, писао је песме и новеле, бавио се политиком, свирао је клавир, говорио је више страних језика и преводио Гетеа. Без обзира на све што је учинио, данас је неправедно заборављен.

52-021Др Владимир Алексић је рођен 1873. године у Банатском Новом Селу. Након неколико година породица Алексић се сели у Панчево, где Владимир завршава основну школу, а студије медицине у Грацу. Иако је умро веома млад, у 38. години, успео је да током живота много чим одушеви Панчевце. Једноставно, био је човек испред свог времена. Отворио је прву ординацију у Панчеву, и као да то није било довољно, те је обезбедио и први рендген свом граду. Био је власник санаторијума који је превазилазио европске критеријуме по својој опремљености (1908). Поседовао је операциону салу, медицинске апарате, купатила, водовод и струју. Био је први Панчевац са аутомобилом. Важно је напоменути да је Панчево добило електричну струју скоро 20 година након Алексићеве прве електричне централе.

Врло је могуће да би данас неко толико успешан, независан и имућан покушао да оде из Србије, или не би ни марио за тим у каквом стању се налази друштво. Међутим, доктор Алексић је имао много шира схватања. Због свести о непрестаним покушајима мађаризације, основао је патриотско друштво „Узданица“. Пошто је један од начина очувања националног идентитета управо снага интелекта, на дружењима које је „Узданица“ организовала слушала су се предавања из технике и уметности, читале су се песме. Дружио се са Исидором Секулић…Наиме, доктор Алексић је велики значај придавао српској књижевности. Наравно, одржавана су предавања из ваздухопловства на којима је говорио др Алексић. Због једне набујале родољубиве изјаве био је притворен два месеца. Одузимање слободе му је тешко пало, па је своју тугу изразио стиховима – написао је песму „Роб“.

  • Жеља за летењем јавила се на тераси санаторијума, одакле је пуштао своје прве моделе.

Према сачуваним документима, новинским исечцима, белешкама и фотографијама, од којих се највећи део налази у Музеју ваздухопловства у Београду, др Владимир Алексић је међу првима почео сам да прави летелице. За ваздухопловство се заинтересовао 1907. године и, ослушкујући вести о напретку авијације које су до њега стизале, почео је израду летећих модела авиона које је бацао с крова свог санаторијума.1908-hart-o-berg-by-wright-flyerКроз практичан рад на моделима, уз податке из књига и новина, стекао је искуство које му је омогућило да се упусти у израду летелице у природној величини. Како би употпунио знање и имао што више података, августа 1908. године отпутовао је у Париз где је присуствовао летовима браће Рајт. Постоји вероватноћа да се са славном браћом том приликом и упознао, а потом и дописивао. У Паризу је купио материјал потребан за грађу летелице и прикупио податке о моторима који су тада прављени и уграђивани.

По повратку у Панчево, почео је да прави већу једрилицу, типа двокрилца, која је била завршена у дворишту његовог санаторијума почетком јесени 1909. године. У послу му је помагао столар Јордан, који је по његовим нацртима израђивао дрвене делове. Помагали су лекари и друго особље санаторијума. Новине су пратиле напредак у раду и писале:52-01„Доктор Владимир Алексић у Панчеву конструисао је посве нов аероплан који је у оригиналној величини, а по захтевима модерне технике о летењу, практично и изведен… Идеја се наслања на научну основу, али је у свим појединим деловима скроз оригинална. Ових дана ће први покушаји њиме бити учињени.”

Цела справа била је тешка свега 70 килограма, носеће површине 44 квадратна метра. Аероплан, како је своју једрилицу називао Алексић, био је изграђен од шупљих дрвених цеви. Горња носива површина износила је 24, а доња 12 квадратних метара. На крајевима горње површине били су покретни делови повезани челичном ужади преко командне палице.  Њима се давао жељени правац летелици. Један од разлога великих димензија једрилице била је намера да, попут других пионира авијације, у своју једрилицу угради мотор и претвори је у авион!

Почетком октобра 1909. године летелица је завршена и састављена у дворишту санаторијума. За пробне летове др Алексић је одабрао пропланак на породичном имању на источном рубу Панчева, два километра од манастира Војловица. У присуству суграђана, на данашњи дан, 17. октобра 1909. године покушао је да полети једрилицом помоћу гумене ужади (нешто попут праћке). Једрилица се попела на висину од неколико метара, али је због неусавршености и могуће невештине летача нагло полетела ка земљи и делимично је оштећена.avion_vladimira_aleksica„…И тако, позвао ме је на свој први лет. Изашли смо ван града. На једној благој падини стајала је та чудна справа с два крила и скијама уместо точкова. Др Алексић се сместио у седиште на предњем делу. Његови помоћници затезали су некакве гуме и на његов знак пустили су овај чудан авион. Летелица је одједном полетела навише па се онда заклатила и ударила о земљу…”, изјавио је један од сведока догађаја.

Узбуђењу и одушевљењу није било краја. Надалеко се причало и писало о др Владимиру Алексићу и његовом „крилатом змају”. Штампа у Мађарској прва је писала о епохалном открићу младог Панчевца, потом се вест пренела кроз Европу до Америке.

Први покушај није обесхрабрио нити поколебао Алексића. Био је чврст у намери да на једрилицу угради мотор. На овом послу радио је током 1910. године, али су новчане и породичне тешкоће успориле његове намере. Почетком 1911. године спрема се на пут за Америку, где је намеравао да купи мотор за своју летелицу. Осим тога, желео је да након уградње мотора обави и неке исправке. Намеравао је да саонице замени точковима како би авион лакше и брже полетео.

Нажалост, болест га је омела. У јесен 1911. године у Београду је оперисан од упале слепог црева. Поле хируршког захвата добио је тровање и 24. децембра 1911. године и умро. У Панчеву му се данас ни гроба не зна. У близини пољане са које је др Владимир узлетео, касније ће нићи фабрика авиона „Утва“. Кажу да у Панчеву има уличица са његовим именом, а сећање на овог пионира наше авијације једино баштини Макетарски клуб из овог града, који носи име „др Владимир Алексић“904239_362977773822737_1374768800_o

Живот на земљи му је био кратак, лет још краћи, али довољно дуг да буде историја! (М. Илић)

Милан Ракић

(на основу текстова и фотографија Јова Симишића, Гордане Бушин и Музеја ЈРВ)

In Memoriam, Славољуб Михаиловић (1931-2017)

У Новом Саду је преминуо наш сарадник, колега, саборац и друг, пензионисани припадник 63. падобранске бригаде, Славољуб Славко Михаиловић.

Славољуб је рођен 1931. године у селу Клинци код Ваљева. Након матурирања у Ваљеву, одлази у Шабац где се укључује у рад Аероклуба "Миша Дудић". Свој први падобрански скок је извео у Лаћарку 1948. године након завршеног падобранског курса.

Потом прелази у Панчево, где под руководством Чедомира Вранића, првог команданта падобранског батаљона, завршава падобранску школу. 

У Краљеву 1954. године завршава Ваздухопловну школу и бива распоређен у 63. падобранску бригаду у Нови Сад. У тој јединици остаје све до пензионисања 1977. године. 

Као старешина-падобранац, извео је неколико хиљада падобранских скокова, дању, ноћу и у свим временским условима.

Као инструктор, обучио је више од 700 падобранаца. За свој рад је више пута похваљиван, одликован и награђиван, а како у војном, тако и у спортском падобранству, освојио је сва падобранска признања и значке које се могу освојити. Постигао је и државни рекорд у скакању са висина од преко 6000 метара ноћу.

Након пензионисања, у Новом Саду се укључио у рад спортских падобранских клубова и био је потпредседник Секције бораца ветерана пилота и падобранаца у Новом Саду од оснивања 1987. године. Након оснивања Удружења пензионисаних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), био је председник секције нашег Удружења у Новом Саду.

Бројним активностима у којима је учествовао, а многих био и иницијатор, Славко се беспоштедно борио да отргне од заборава сећање на богату историју коју падобранство и ваздухопловство има на овим нашим просторима.

УПВЛПС је у Славку имало верног друга, на сарадњу увек спремног колегу и сарадника, који је увек био спреман да својим учешћем и радом помогне активности нашег Удружења на неговању ваздухопловних традиција на територији Војводине. УПВЛПС и новосадска секција предвођена Славком су заједничким снагама спроводили активности на уређењу спомен обележја погинулим авијатичарима у Априлском рату у Шајкашу; спомен обележја Милети Протићу у Товаришеву; спомен обележјима у Руми, Кленку, касарни Југовићево....

Комеморација Славољубу Михаиловићу ће бити одржана у среду, 18. октобра 2017. године у 9 сату, у Клубу одборника и бораца у улици Змај Јовина 3 у Новом Саду.

Сахрана је истог дана, у среду 18. октобра у 12 сати на новосадском Новом гробљу.

УПВЛПС и овим путем родбини и пријатељима Славољуба Михаиловића изражава најдубље саучешће.

Честитка УПВЛПС команданту РВ и ПВО

Удружење пензионисаних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) је поводом допремања авиона МиГ-29 из РФ који ће попунити редове наше ловачке авијације, упутило честитку команданту РВ и ПВО, генерал мајору Ранку Живаку.

Поштовани господине генерале!

Вест о допремању авиона МиГ‐29 из Руске Федерације на аеродром Батајница  обрадовала је ветеране РВ  и ПВО – чланове  Удружења  пензионисаних војних  летача  и  падобранаца  Србије (УПВЛПС).

Срећни  смо  што  ће  наша  авијација  бити  боље  опремљена  и  снажнија  за  задатке  чувања  мира  и  одбрану  слободног  неба  Отаџбине.  Поносни  смо  што  се  РВ  и  ПВО  попуњава  савременим ваздухопловима и другом техником.

Задовољни смо што наше млађе колеге - припадници  РВ  и ПВО  добијају  повољније услове  за  стручну  обуку и  борбено  оспособљавање.  Делимо  са  припадницима  РВ  и  ПВО  Војске  Србије  радост  добрих вести.

ЧЕСТИТАМО ВАМ ДОБИЈАЊЕ НОВИХ АВИОНА МИГ‐29!   

Молимо  Вас  да  наше  честитике  пренесете  својим  сарадницима,  свим  припадницима РВ и ПВО, а посебно саставу ловачке авијације.

Срдачно вас поздрављамо!

In Memoriam, Звонко Хузјак (1947-2017)

Напустио нас је и преселио у небеску ескадрилу наш драги пријатељ, потпуковник авијације у пензији Звонко Хузјак

Звонко је рођен 10. децембра 1947. године у месту Летованић код Сиска. У 19. класу ВВА је дошао након завршене друге класе ПШ ВВА. Завршио је и седму, ванредну класу Командно штабне академије РВ и ПВО.

Поред дужности пилота, обављао је и низ организацијско-мобилизацијских и персоналних послова у пуку, бригади, бази и КРВ и ПВО. Био је помоћник команданта 177. вб за позадину као и начелник групе за борбено командовање у 20. ОЦ кПВО.

Летео је на Аеро-3, 522, ТВ-2, Ф-84, По-2, Цитабрији, Утви и ЦЕсни.

Службовао је у Краљеву, Скопљу, Приштини, Тузли и Београду. 

Више пута је одликован и награђиван.

Пензионисан је у чину потпуковника авијације 31. децембра 1993. године.

Чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) ће се сећати Звонка као доброг друга и пријатеља, са којим је наше Удружење одржавало веома срдачне контакте и сарадњу на промовисању ваздухопловства и неговању ваздухопловне историје и ваздухопловних традиција.

Породици и пријатељима Звонка Хузјака и овим путем изражавамо најдубље саучешће.

Промоција књиге „ВАЗДУХОПЛОВНИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР КРАЉЕВО 1947‐2017“ [НАЈАВА]

Монографија „ВАЗДУХОПЛОВНИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР КРАЉЕВО 1947‐2017“ је управо изашла из штампе.

Аутор књиге је Фрањо Фабијанец, пуковник у пензији, а издавач је Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС); средства су обезбеђена донацијама добрих људи.

У књизи је обрађен развој везе у ваздухопловству од његовог настанка до новијег доба, са тежиштем на ВШЦ Краљево – од настанка до расформирања, за које време је одшколовано око 3000 официра и подофицира везе у ваздухопловству, метеоролога, официра за навођење (ОЗН) и фото‐ службе.

Књига има 384 стране, формата је А‐4, са великим бројем илустрација; рађена је у тврдом повезу. На челу пројекта био је уређивачки одбор састављен од еминентних официра рода везе у ваздухопловству на челу са Миланом Станимировићем, генерал‐мајором у пензији.

Промоција књиге ће се одржати 26. септембра (уторак) 2017. године у 13.00 часова у Великој сали Дома ваздухопловства Земун.

О књизи ће говорити генерал мајор у пензији Милан Станимировић, мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији и Председник УПВЛПС, пуковник у пензији Родољуб Матовић, као и аутор књиге, пуковник у пензији Фрањо Фабијанец.

Добро дошли!

Представљање књиге „МиГ-29 – наша прича“

У склопу редовних окупљања чланова Удружења пензионисаних летача и падобранаца Србије, у среду, 20. септембра, у Великој сали Команде РВ и ПВО биће представљена књига "МиГ - 29 - наша прича".

Један од аутора књиге, Данко Боројевић, представиће ово дело члановима УПВЛПС. Среда, 20. септембар 2017. године, Велика сала Команде РВ и ПВО у Земуну у 17 сати. Добро дошли!

99. годишњица пробоја Солунског фронта

СРПСКА АВИЈАЦИЈА У ПРОБОЈУ СОЛУНСКОГ ФРОНТА

Пробој Солунског фронта почео је нападом српске Друге армије 15. септембра 1918. године у 5.30 часова. Шумадијска дивизија је до првих поподневних часова заузела Ветерник. Почела је дуго очекивана битка. У силовитом јуришу Српска војска је у првој етапи прешла 65 километара и тиме угрозила цео непријатељски фронт. Српска авијација имала је значајну улогу у овим операцијама. Доносимо текст пуковника Мр Златомира Грујића, који можете видети ОВДЕ.
Напомена: Рад је написан 1998. године поводом 80-те годишњице пробоја Солунског фронта и представљен на научном скупу под називом: "Пробој Солунског фронта и завршетак Првог светског рата" који је одржан 17. септембра 1998. године у Београду.

Након летње паузе, УПВЛПС наставља са активностима

Након летње паузе, УПВЛПС наставља са редовним активностима. Иако током лета није било редовних састанака удружења, чланови су се окупљали сваког уторка у нашим просторијама у Команди РВ и ПВО, а од ванредних активности, треба истаћи обележавање 80-е годишњице од погибије пилота Бошка Петровића, којом приликом су се наши чланови окупили код стадиона ФК Партизан, где се налази спомен плоча овом нашем ваздухопловном асу.

Такође, УПВЛПС је учествовало и на обележавању Дана авијације и пилотске славе, 2. августа на аеродрому Батајница, којом приликом је и приказан део наше изложбе "Сећање на ваздухопловне жртве".

Од сутра (уторак, 5. септембар), УПВЛПС се "враћа" уобичајеној радној динамици. Састанци Извршног одбора ће се одржавати сваког уторка од 10-12 сати у нашим просторијама у Команди РВ и ПВО у Земуну, док ће се састанци Удружења, са тематским предавањима организовати сваке среде у Великој сали Команде РВ и ПВО, са почетком и 17 сати.

У месецу септембру су планиране следеће теме за предавање:

  • среда, 6. септембар (Информисање након летње паузе, текућа проблематика, Ваздухопловна хронологија за месец септембар);
  • среда, 13. септембар (Српска авијација у пробоју Солунског фронта);
  • среда, 20. септембар (Савремени војни хеликоптери);
  • среда, 27. септембар (У сусрет дану АРЈ ПВО);

Вашој пажњи препоручујемо и промоцију књиге "Ваздухопловни школски центар Краљево", аутора Фрање Фабијанеца, која ће се одржати у уторак 26. септембра, такође у Великој сали, са почетком у 13 сати.

ДОБРО ДОШЛИ!

Ваздухопловни билтен бр. 68

Шесдесет осми (68) број "Ваздухопловног билтена", гласила Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС).

Ваш примерак билтена можете преузети овде. 

Од овог броја, према стандарду ISO 2018, Народна библиотека Србије је "Ваздухопловном билтену" - гласилу Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) доделила Међународни стандардни серијски број (ISSN 2560-4708).