Архиве категорија: Насловна

Промоција монографије „Српски аеронаут пуковник Коста Милетић“

У среду 9. октобра ове године је у великој сали Дома ваздухопловства у Земуну одржана промоција монографије мр Златомира Грујића о пуковнику Кости Милетићу, нашем првом ваздухопловцу и првом команданту нашег војног ваздухопловства.

У години када се навршава 145 година од рођења првог српског ваздухопловца, пилота балона – аеронаута, стручњака за одржавање балона и организацију летења на балонима, за рад са голубијом поштом и метеоролошком станицом, првог команданта српског ваздухопловства, председника Удружења резервних авијатичара КЈ и председника Надзорног одбора Кредитне задруге ваздухопловаца у КЈ, по многима „Оца српске авијације“, или „српског Дедала“, након година истраживања живота и дела Косте Милетића, пуковник авијације у пензији, мр Златомир Грујић, председник Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) је овом монографијом обогатио нашу ваздухопловну "библиотеку".

Пред многобројном публиком у сали Дома ваздухопловства, представницима свих јединица и установа РВ и ПВО, Генералштаба и Министарства одбране, војних и цивилних ваздухопловних удружења, о књизи су говорили њени рецензенти, као и сам аутор.

Некадашњи командант нашег вида, генерал-мајор у пензији Ранко Живак, један од рецензената књиге је у обраћању присутнима подсетио на визионарски дух Косте Милетића у организацији и изградњи нашег ваздухопловства од самих његових почетака, истичући као корисно за разматрање и са данашњег аспекта развоја и опремања РВ и ПВО неколико важних момената; најпре сам систем обуке и школовања летачког и техничког кадра, логистику-нарочито у борбеним дејствима, те као нарочито битно, што се провлачи кроз целокупну историју нашег вида - неразумевање специфичности ваздухопловних снага и незнање  о ограничењима и борбеним могућностима употребе, код доброг дела командног кадра који "одлучује" о "судбини" ваздухопловства на стратегијском нивоу Војске.

Секретар удружења Милан Ракић је присутнима прочитао извод из резензије Војислава Стојановића, потпредседника УПВЛПС који је преминуо  21. јуна ове године. Говорећи о вредности књиге о нашем првом команданту, Стојановић се осврнуо на досадашњи ауторов опус, изражавајући мишљење да је ова књига до сада највредније дело Златомира Грујића.

Мирјана Новаковић Мунишевић, Виши кустос Музеја ваздухопловства је указала на чињеницу да овим делом аутор исправља историјску грешку - јер је Коста Милетић у досадашњој ваздухопловној историографији некако био запостављен и остављен по страни.

Са тим ставом се слаже и Дарко Младеновић, заменик директора Музеја ваздухопловства, при том указујући да између осталог књига пружа мноштво одговора и изненађујуће пуно података о животу Косте Милетића.

Заједничко код свих рецензената (и актуелног команданта РВ и ПВО генерал-мајора Душка Жарковића који је због обавеза био спречен да присуствује промоцији) је да књига представља вредно и надасве садржајно дело о животном опусу нашег првог команданта.

Напослетку се присутнима обратио и аутор, мр Златомир Грујић који је говорио о свом дугогодишњем раду на овом делу, свим изазовима на које је наилазио у истраживачком раду; нарочито у покушају осветљавања приватног живота Косте Милетића.

Аутору је велику помоћ пружила и група руских историчара који су му прижили на увид документа релевантна за боравак и школовање Косте Милетића у Русији, на чему се аутор посебно захвалио.

Пре свечаног коктела приређеног за присутне у Галерији "Икар" Дома ваздухопловства, аутор је рецензентима доделио спомен дипломе нашег Удружења које носе име Косте Милетића, а потом донаторима који су помогли да ово дело угледа светлост дана - Удружењу војних пензионера Србије, Удружењу линијских пилота Србије и Удружењу пилота "Тигрови" и њихове примерке књига.

Такође, поред Генералштаба Војске Србије, Министарства одбране, Војне академије, ВМА, ЦВНИД, МЦ "Одбрана" и Војног музеја - којим је представницима уручена књига, аутор је посебно свакој јединици и установи у саставу нашег РВ и ПВО поклонио по неколико примерака монографије о Кости Милетићу.

Иначе, књига је у тврдом повезу формата Б-5, обима 492 стране са 245 фотографија и илустрација.

Поред предговора и увода, књига има осам поглавља, закључак, индекс имена, библиографију, рецензије и резимее на српском, немачком, руском и енглеском језику. У прилогу су биографије свих команданата РВ и ПВО од оснивања 1912. године до данас и хронологија нашег ваздухопловства од 1818-2018. године. Књига се може набавити у нашем Удружењу.  

   

Промоција књиге „СРПСKИ АЕРОНАУТ ПУKОВНИK KОСТА МИЛЕТИЋ“ [НАЈАВА]

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) у протеклих 27 година рада и деловања, издало је и промовисало више десетина књига из историје РВ и ПВО, у просеку по једну годишње.

На том трагу смо и ове године. Управо је из штампе изашла књига: „СРПСКИ АЕРОНАУТ ПУКОВНИК КОСТА МИЛЕТИЋ“. Аутор је Мр Златомир Грујић, пуковник у пензији.

Промоција књиге одржаће се дана 9. октобра 2019. године са почетком у 11.00 часова у великој сали Дома ваздухопловства Земун (Штросмајерова 3).

О књизи ће говорити:  

- Командант РВ и ПВО, генерал-мајор Жарковић Душко,

- Генерал-мајор у пензији Живак Ранко, претходни командант РВ и ПВО,

- Мирјана Новаковић-Мунишевић, виши кустос Музеја ваздухопловства Београд,

- Дарко Младеновић, кустос и заменик директора Музеја ваздухопловства Београд,

- Аутор.

Биће нам част и задовољство да Вас угостимо на промоцији...  

Добро дошли!!!

Уз 104 годишњицу рода АРЈ за ПВД-ПРВИ СРПСКИ ПРОТИВАВИОНЦИ

Дан рода артиљеријско-ракетне јединице ПВО обележава се 30. септембра у знак сећања на на тај датум из 1915. године када су српски противавионци ушли у историју величанственим подвигом дајући пример поколењима.

Корени српске противваздухопловне одбране

У Први светски рата српско ваздухопловство, формирано 24. децембра 1912. године, ушло је без формацијских снага за противваздухопловну одбрану. О том значајном аспекту ваздушног ратовања искуства су била веома скромна али је ратна пракса указивала на потребу да се и на том плану предузму одређене мере. Колико је то питање разматрано у Ваздухопловној команди или Инжињеријско-техничком одељењу министарства војног или команди артиљерије, не зна се. Но, врло брзо је то питање дошло на дневни ред.

На почетку рата Аустроугарско ваздухопловство било је бројније и надмоћније, па су непријатељски аероплани свакодневно надлетали српске јединице и задирали дубоко у позадину. Истовремено српски војници отварали су насумице ватру из стрељачког наоружања, која није давала никаквих резултата, него је само узалуд трошена драгоцена муниција. Да би се спречила таква појава, командант Треће армије издао је 29. августа 1914. године наредбу која гласи:

„У последње време учестала су гађања на непријатељске аероплане без икаквог реда и разлога, тако да непријатељски аероплан гађају појединци или поједине групе без икаквог реда и надзора старешинског и онда када је непријатељски аероплан толико високо и толико удаљен да је апсолутно за свакога јасно да је ово гађање бесциљно. На овај начин троши се велика количина муниције узалуд. Ово гађање претвара се на тај начин у лично задовољство појединаца, који не узимају у обзир да се у близини налазе друге трупе, код којих појединци, због несмотреног гађања ових, могу бити рањени или убијени. Поједине команде утрошиле су невероватну количину муниције, гађајући бесциљно непријатељски аероплан.

Најбољи пример може за ово послужити Прво балонско одељење, које је рапортом бр. 66 од 15 тек. мес. требовало пет сандука пешадијске муниције, да би извршило попуну муниције, која је утрошена на гађање непријатељских аероплана у Ваљеву и Брезјаку.

Да се и у будуће бесциљно муниција не би трошила, наређујем:

а) да гађање на аероплан треба вршити само у оним случајевима када командант или командир дотичне јединiце у чијој близини лети аероплан оцени да је корисно извршити гађање на аероплан, и тада ће се оно извршити под његовом командом, и

б) да сваког који буде гађање вршио бесциљно на аероплан, и тиме узалудно трошио муницију, дотични старешина оптужи за упропашћавање муниције, за дело из чл 114 војно-казненог законика. Командант ће настојати да се ова моја наредба достави свим командама и установама и да све по истој поступају.“

У току 1915. године стање је било измењено набоље, јер смо временом добили батерије противавионске артиљерије и аероплане наоружане митраљезима и опремљене за бацање бомби. Тада су учињени конкретни кораци на изградњи ПВО, пре свега под утицајем француске ескадриле и применом искустава које су они већ имали. Формиране су противавионске артиљеријске батерије и уведени су аероплани наоружани митраљезима за борбу у ваздуху.

Српска ПАО имала је маја 1915. године два ПА вода са по два ПА топа у Београду. Од њих је наредбом Врховне команде од 24. августа 1915. године формирана ПА батeрија са седиштем у Раљи. ПА водови постојали су и у Прахову и Крагујевцу, а један од београдских ПА водова је премештен пред јесењу офанзиву немачких снага у Пожаревац. Српски противавионци су обирили или оштетили неколико непријатељских авиона.

У Крагујевцу је, због значаја који је имао и установа које су се ту налазиле, формирана противавионска одбрана. Домаћи стручњаци из крагујевачког Војнотехничког завода преправили два брзометна топа „Круп“ модел 1903. од 75 милиметара, од којих је основан противавионски вод, а касније и батерија, под називом Прва допунска противавионска батерија у артиљеријском пуку „Танаско Рајић“.

Из једног од тих модификованих топова30. септембра 1915. године, редов Радоје-Рака Љутовац из артиљеријског пука „Танаско Рајић“ оборио је првом гранатом немачки авион типа „Румплер Ц1 који је бомбардовао Крагујевац.

Аустријски и немачки авиони су често надлетали Крагујевац и бацали бомбе. Са једног аустроугарског аеродрома близу Вршца 30. септембра 1915. године полетело је према Крагујевцу седам немачких авиона, шест двомотоних троседа AEG и један двосед "Rumpler" и на Крагујевац су бацили 45 авионских бомби. Дејством српске противавионске артиљерије оборен је један авион који је пао у центар града. Иначе тог дана немачки авиони бомбардовали су Београд, Пожаревац, Лапово и Крагујевац.

У знак захвалности српски противавинцима и нареднику Радоју Раки Љутовцу на Метином брду у Крагујевцу подигнут је споменик.

На Солунском форнту српско ваздухоплoвство је добило све елементе модерне организације, па и јединице противваздухоплоне одбране.

Развој противаздухопловне одрбане од I светског рата до данас

После Првог светског рата прва ПА батерија формирана је у Петроварадину 1926. године, а годину дна касније и први ПА дивизион. У периоду од 1929. до 1940. године настају противавионски пукови за одрбану већих градова. Крајем тридесетих година XX века Војска КЈ је имала 500 ПА митраљеза, 120 моторизованих срердњих ПАТ и 460 средњих ПАТ на сточну вучу, а у организацији трупне ПВО 10 дивизиона ПАТ (у армијама по један и 2 у резерви Врховне команде), сваки са по три батерије, а у дивизионима по једну чета ПАМ. За организацији ПВО територије формирана су 47 дивизиона ПАА, 37 чета и 27 самосталних водова ПАМ.

Команда територијалне ПВО у оквиру формације оперативне војске КЈ установљена је 1936. године и била је армијског ранга. Та команда је уједно руководила и службом ВОЈ („служба опреза“), јединциама ПАА и рефлекторским јединицама, док је за употребу ловачке авијације достављала само захтеве. У Априлском рату 1941. године ПАА је оборила педесетак непријатељских авиона.

У НОР-у се од 1943. године формирају прве ПА јединице, а од 1944. године и ПА дивизиони у дивизијама. Прва већа ПАА јединциа формирана је 10. новембра 1944. године под називом Први противваздушни пук Врховног штаба намењен за одбрану Београда. Од марта 1945. године формиране су три бригаде ПАА које су биле намењене за одбрану објеката у Београду, Земуну и Панчеву. Од маја 19145. године у свим армијама офрмљене су бригаде ПАА са по три дивизиона.

Наређењем ГШ ЈА од 28. јануара 1946. године формиране су ПА аертиљерисјке зоне потчињене командма армија. У саставу су имале: штаб, штабну батерију, 1-2 дивизиона малокалибарске ПАА, 1-2 дивизиона средњокалибарске ПАА, 1-2 чете ПА митраљеза, осматрачку чету, рефлекторску чету и позадинске јединице. До краја октобра је завршено формирање тих јединица и тако је створена територијалне ПВО.

Даљи развој средстава и јединциа за ПВО довео је до осавремењавања организације трупне и ПВО територије, а 27. јула 1959. године створен је двокопмпонентни вид ОС - РВ и ПВО, који је објединио Ратно ваздухопловство и територијалну ПВО.

Следи модернизација система АРЈ ПВО и набавка ракетних система ПВО 1962. године, када је настао први ракетни пук ПВО наоружан системом „Двина“ (24.11.1962), неколико година касније други пук наружан ракетама система „Волхов“, после којих долази систем „Нева“ и „Куб“. Такође уводе се и самоходни и лаки преносни РС ПВО као и савремени ПАТ („стрела 1М“, „Срела 2М“, „Стрела -1оМ“ и други, ПАТ 40 мм Л-70 са ласерско-рачунарском групом за управљање ватром „Бофи“)

У даљем развоју вршена је модернизација постојећих система који су своју максималну улогу показали током НАТО агресије 1999. године. У супротстављању агресији елите јединице у систему ПВО 250. рбр за ПВД и 126. бригада ВОЈИН одликоване су Орденом „Народног хероја“.

Припадници рода АРЈ за ПВД заслужују највиша признања за предано извршавање својих задатака у одбрани неба Отаџбине и са правом, као и цео српски народ, очекују најновија савремена средства ПВО.

Срећан празник 30 септембар Дан рода АРЈ за ПВД.

Златомир Грујић

In Memoriam, Петар Петковић (1931-2019)

У Београду је преминуо члан нашег удружења, друг и пријатељ Петар Петковић Пера, потпуковник авијације у пензији-пилот.

Рођен је 25. априла 1931. године у Београду. Основну школу и шест разреда гимназије је завршио у родном месту. Априла месеца 1948. године је примљен у Савезну пилотску школу у Руми, коју је након обуке и 45 сати налета на авионима типа Тајгер успешно завршио. Након тога, у новембру исте године, бива примљен у II класу ШРВО, коју успешно завршава након годину дана (47 сати налета на АЕРО 23), после чега је 7 месеци стажирао у у Земуну у тренажној ескадрили транспортног пука, где је летео све типове авиона, којом је та ескадрила била попуњена - ПО-2, АЕРО 2Д, ЗЛИН, 211, 231. Ту је унапређен у чин резервног официра-заставника, али се није могао запослити у војсци. Након учествовања у две вежбе, на којима је прошао додатну обуку и налетео око 50 сати, 03. јуна 1951. године, бива примљен у VI класу ШАОА, где је након обуке и налета од 93 часа на АЕРО 2, 212 и ЈАК-3, након годину дана постао активни официр-пилот ЈНА.

Службовао у Загребу у 109. лба на авионима типа Москито, на којима је прошао све разделе обуке и постао оспособљен за летење у свим условима. На овом типу је летео до 1960. године, са укупним налетом од око 800 сати. Септембра исте године, завршио је преобуку за авион РФ-84, у оквиру 184. пука, где је обављао извиђачке задатке. Ту дужност је обављао до новембра 1963. године, и укупно је налетео 315 сати. Потом добија прекоманду у 111. транспортни пук у Брежицама, где лети на ЛИ-3, а после на ДЦ-3. У том пуку ради до 1977. године, и добија I категорију СБО и звање вође ваздухоплова. У тој јединици се доста летело, сваке године у просеку 300 сати, а 1975. и преко 1000. Поред дужности пилота, обављао је и дужности командира одељења, заменика командира ескадриле и помоћника команданта пука за летачке послове. Пет година је обављао и наставу пилотима из афричких земаља. Октобра месеца 1977. године, прелази у СУКЛ у Београд, где лети на авионима за калибражу писта, следећих 11 година. У току службе, налетео је укупно око 7800 сати на свим поменутим ваздухопловима. Пензионисан је у чину потпуковника 1989. године.

Више пута је одликован и награђиван.

Живeo je у Земуну. Био је укључен у рад војнопензионерских организација, а члан УПВЛПС је од самог оснивања нашег Удружења.

Петар Петковић ће бити сахрањен на гробљу Лешће у уторак, 24. септембра у 13 сати. Опело почиње у 12:30 сати.

Остаће у најлепшем сећању друговима и пријатељима из УПВЛПС. И овим путем, УПВЛПС породици Петра Петковића упућује изразе најискренијег саучешћа.

Обележена 145. годишњица рођења Косте Милетића-ПРЕД ВЕЧНОМ КУЋОМ „ОЦА СРПСКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА“

У недељу 22. септембра 2019. године обележена је 145. годишњица рођења првог српског ваздухопловца, првог пилота балона – аеронаута, првог команданта ваздухопловства војске Краљевине Србије (1912-1916) и првог председника Удружења резервних авијатичара Краљевине Југославије (1928-1941) – пуковника Косте Милетића.

Представници Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), Удружења линијских пилота Србије (УЛПС) и аероклуба „Наша крила“, окупили су се пре вечном кућом Косте Милетића на Новом гробљу у Београду, положили цвеће у евоцирали сећање на првог спског аеронаута.

Том приликом представљена је управо изашла из штампе монографија „Српски аронаут пуковник Коста Милетић“ која ће бити ускоро промовисана у Дому ваздухопловства Земун, као централна манифестација поводом 145. годишњице његовог рођења.

Златомир Грујић

фото: Павле Кљајић

Велики јубилеј српског ваздухопловства – 145 година од рођења Косте Милетића

СРПСКИ АЕРОНАУТ – ПУКОВНИК КОСТА МИЛЕТИЋ

Навршава се 145 година од рођења првог српског ваздухопловца, пилота балона – аеронаута, стручњака за одржавање балона и организацију летења на балонима, за рад са голубијом поштом и метеоролошком станицом, првог команданта српског ваздухопловства, председника Удружења резервних авијатичара КЈ и председника Надзорног одбора Кредитне задруге ваздухопловаца у КЈ, по многима „Оца српске авијације“, или  „српског Дедала“.

 Мајор Коста Милетић

Први српски ваздухопловац родио се 22. септембра 1874. године у месту Буковик, данас Аранђеловац, од оца Настаса, телеграфисте и мајке Персиде домаћице. Крштен је у цркви  Светог Арханђела Гаврила 29. септембра исте године као Константин - Коста.  Имао је брата и сестру.

Аранђеловац - црква

Након четири године (1878), породица се по потреби очеве службе сели у Обреновац, где Коста полази у основну школу. Следећа станица на животном путу првог српског авијатичара било је Велико Градиште (1887), па Неготин и Зајечар (1890) и на крају Београд (1892).

Из седмог разреда гимназије конкурише за Војну академију. Примљен је у 25. класу 1892. године. Војну академију завршио је као четврти у рангу 1895. године. Унапређен је у чин пешадијског потпоручника и убрзо преведен у инжињерију. Са њим у класи били су Радисав Станојловић, потоњи армијски ђенерал и командант ваздухопловства КЈ и Никола Дероко, потоњи генерал инжињерије. У то време наставник у Војној академији био је тада пуковник, а потом славни војвода Радомир Путник, као и проф. др Ђорђе Станојевић велики физичар.

Наставници Војне академије

Након завршетка Војне академије Коста је био на служби у 6. и 8. батаљону Дринске дивизије, гардијском батаљону, железничкој чети, инжињеријском и понтонирском батаљону, да би би 1898. године био унапређен у чин поручника.

Пријавио се на конкурс за ваздухопловну школу од 24. децембра 1900. године. Испуњавао је тражене услове, а на испитима је био најбољи по успеху, па је као државни питомац одабран за одлазак у руску ваздухопловну школу. У Русију је кренуо 3. фебруара 1901. године.

У Ваздухопловном образовном парку Руске империје у Волковом пољу код Санкт Петерсбурга провео је скоро две године. Завршио је Ваздухопловну официрску школу у трајању од годину дана, као други у рангу. Шест месеци је био у метеоролошкој станици. Обучио се за рад за голубијом поштом. Оспособио се за рад са балонским јединицама по питањима конструкције, израде и одржавања балона. Завршио је летачку обуку на везаним и слободним балонима. На великим маневрима руске војске септембра 1902. године код Курска, сам је летео слободним балоном и поставио рекорд даљине и висине.

Коста Милетић у балону са инструктором

Током боравка у Волковом пољу Коста Милетић се упознао са Катарином – Кити Гарут, кћерком главног техникума школског центра Александра Елизаровича Гарута, блиског сарадника пуковника, потом и генерала Александра Матвејевича Ковањка команданта центра. Љубав Кити и Косте крунисана је браком по доласку у Србију.

Капетан Коста Милетић после завршене школе, вратио се у Србију као први српски школовании ваздухопловни стручњак и летач, пилот балона - аеронаут, крајем 1902. године.

Распоређен је у Инжињеријско одељење Главног генералштаба где је радио на плановима за увођење ваздухопловства у Српску војску, што није ишло лако, јер је наилазио на проблеме и тешкоће. Постепено су стварани услови да се ваздухопловство уведе у војску, као што су то чиниле и суседне, те многе државе у свету и Европи.

Једно време капетан Коста Милетић био је ордонанс Краља Петра I Карађорђевића, али је на лични захтев тражио да се врати струци и трупи.

Голубију пошту у Српској војсци капетан Коста Милетић увео је 1908. године. Тада је формирана прва станица голубије поште у Нишу, а потом и друга у Пироту.

Српска голубија пошта

Балони за српску војску купљени су почетком 1909. године. Коста Милетић је био у комисији за куповину балона код немачке фирме „Аугуст Ридингер“ из Инсбрука.  Летео је са фабричким пилотом преко Боденског језера и Минхена након пријема првог слободног балона који је имао натпис „Србија“ на куполи и српску заставу на корпи. То је први лет једног ваздухоплова са српским обележјима.

Балон „Србија“

По пријему балона требало је још три године да се створе услови за њихово летење. Наиме купљена је и пратећа опрема: чекрк за подизање и спуштање балона, резервни делови, боце за водоник и водонична централа. Та централа у Нишу почела је са радом тек 1913. године почетком Другог балканског рата.

Пред Први балкански рат капетан I класе Коста Милетић је тражио да се упути у трупу и на фронт. То му је омогућено и распоређен је за команданта инжињеријског полубатаљона са којим је учествовао у Кумановској бици. За јуначко држање и успешно командовање, војвода Путник га је ванредно унапредио у чин инжињеријског мајора.

Мајор Коста Милетић

Убрзо потом, Коста Милетић је позван у Ниш да преузме командовање Ваздухопловном командом Српске војске, која је формирана решењем војводе Путника начелника Штаба Врховне команде 24. децембра 1912. године. У саставу српског ваздухопловства под том командом, било је: аеропланско одељење (12 авиона и 6 пилота), балонска чета (2 балона и један пилот), водонична централа и голубија пошта. Коста Милетић је за први аеродром одредио пољану на Трупалском пољу код Ниша, где је убрзо почело летење српских авиона.

У Првом балканском рату ваздухопловство је први пут коришћено у борбеним дејствима. Под командом мајора Косте Милетића формиран је „Приморски аероплански одред“прва борбена јединица српског ваздухопловства, која је дејствовала у операцијама код Скадра марта 1913. године.

Мајор К. Милетић и капетан М. Илић на аеродрому Барбалуш код Скадра

У лето 1913. године под командом мајора Косте Милетића, српско ваздухопловство је учестовало у Другом балканском рату. Снаге су подељене по врсти ваздухоплова на аеропланско одељење које је дејствовало на ратишту у Македонији код Куманова, и балонско одељење које је дејствовало на ратишту код Пирота.

У Првом светском рату, под командом мајора Косте Милетића успешно је извршена мобилизација ваздухопловних снага, које су биле скромне и на нивоу после балканских ратова. Ваздухопловна команда са јединицама је пребазирала на летелиште Дабића поље код Ваљева и одатле су српски балони и авиони дејствовали успешно дајући допринос одлучујућим биткама на Церу, Колубари и Дрини.

Летелиште Дабића Поље

Током 1915. године, мајор Коста Милетић је својим анагажовањем знатно допринео да се ојачају српске ваздухопловне снаге, посебно после доласка у помоћ Француске ескадре марта месеца. У јесен исте године током повлачења према југу српске ваздухопловне јединице су задатак обавиле без губитака и дислоцирале на Крф.

Српски и француски војници на аеродрому Патамос на Крфу

На Крфу се људство одморило и опоравило; убрзо је извршена реорганизација, те је уместо Ваздухопловне команде формирана Аропланска ескадрила са командом и ваздухопловни депо. Почиње обука људства - пилота, извиђача, авиомеханичара и других стручњака, нарочито по доласку на Солунску фронт у лето 1916. године.

Српски и савезнички ваздухопловци на Солунском фронту

Коста Милетић одлази на лечење и боловање; потом се враћа у инжињерију, а по завршетку рата, пензионисан је у чину мајора и преведен у резерву. У чин резервног инжињеријског потпуковника унапређен је 1924. године, а у чин пуковника 1928. године.

Пуковник Коста Милетић је био омиљен међу српским и југословенским ваздухопловцима уживајући висок углед и поштовање као човек који је створио ваздухопловство, те су га многи називали „оцем“ нашег ваздухопловства. Због свог мудрог, темељног држања, упорности и одговорности у извршавању задатака са ваздухопловима, тим новим средствима ратне технике, пуним изазова и непознаница, с правом га називамо и „Српским Дедалом“.

Коста Милетић у позним годинама

Када је у Краљевини Југославији 1928. године основано Удружење резервних авијатичара, пуковник Коста Милетић је једногласно изабран за његовог председника, и на тој функцији је остао до 1941. године. Истовремено био је од 1933. године  председник Надзорног одбора Кредитне задруге ваздухопловаца.

Коста Милетић говори на конгресу резервних авијатичара

Пуковник Коста Милетић преминуо је 1953. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду са својом супругом Кити. Вечна им слава!

Пред вечном кућом Косте Милетића

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) ће у недељу 22. септембра у 10:00 часова на Новом гробљу у Београду изаћи пред вечну кућу Косте Милетића и положити венце и одати пошту првом српском ваздухопловцу.

мр Златомир Грујић, председник УПВЛПС

УПВЛПС на обележавању 75-е годишњице мисије „Халијард“

У Прањанима у општини Горњи Милановац обележено је 75 година од операције Халијард. Свечаности су присуствовали председник Србије Александар Вучић и амбасадор САД Кајл Скот.У подсувоборском селу Прањани, код Горњег Милановца, обележена је 75-a годишњица операције "Xалијард", када је спасено више од 500 америчких и британских авијатичара у Другом светском рату. Пред више хиљада људи, венце на споменик поред старе полетно-слетне писте положили су представници савезничких земаља и председник Србије.Током пролећа и лета 1944. године народ милановачког и чачанског краја примио је на вишемесечни опоравак 520 савезничких пилота, механичара, навигатора и стрелаца који су били оборени током бомбардовања бушотина и рафинерија нафте у Румунији. Сељаци насеља на падинама Сувобора ручно су и уз помоћ волова изравнали пољану са које су авијатичари евакуисани авионима у Италију, са територије под контролом Југословенске војске у отаџбини."Ово поље ту, може да изгледа као неко пољопривредно поље. Уствари, то је поље јунаштва и поље хероја. Сваке године када дођемо овде да одамо почаст онима који су жртвовали све за њихову земљу, за њихов народ, и ако су Американци и ако су Срби, то су прави хероји", казао је амбасадор САД у Србији Кајл Скoт."Многима је Србија била спас, многима је народ у Прањанима, горњемилановачком, чачанском и пожешком крају био спас не само за њих и њихове породице, већ и спас за једну важну операцију 1944. године. Ја сам поносан на чињеницу да смо ми Срби, од почетка сукоба са нацистичком армадом били не само антифашистички орјентисани и нисмо то исказивали кроз филозофске расправе свуда, већ кроз жесток отпор који су организовале партизанске јединице широм бивше Југославије. Ово вам је пример како је војска у отаџбини, краљева војска 1944. године жестоко се супроставила фашистичком непријатељу и помогла нашим савезничким борцима", казао је председник Србије Александар Вучић.На спомен обележје на горском аеродрому венце су положили председник Србије, представници амбасада Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Канаде, Француске, Италије, Пољске и Фондације Xалијард.

Присутнима се обратио и Председник Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији.

УПВЛПС/ТАНЈУГ/Н1

Обележавање 145-е годишњице од рођења Косте Милетића [НАЈАВА]

Ове године, 22. септембра, навршава се 145 година (1874) од рођења првог српског ваздухопловца, пилота балона – аеронаута, првог командaнта војног ваздухопловства Србије и првог председника Удружења резервних авијатичара, пуковника Костадина Косте Милетића.Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) ће тај велики јубилеј обележити скрoмно, по следећем распореду:

1) У недељу 22. септембра у 10:00 часова на Новом гробљу у Београду положићемо венце пред вечну кућу Косте Милeтића.2) Kрајем септембра или почетком октобра, по завршетку штампе, обавићемо промоцију књиге „Српски аеронаут пуковник Коста Милетић“ у Дому ваздухопловства Земун. О том догађају бићете благовремено и на време обавештени.Позивамо све ваздухопловце да се укључе у ове активнoсти и дају допринос обележавању овог јубилеја и отимању од заборава сећања на „оца“ српскoг ваздухоплoвства, човека који је највише заслужан што је ваздухопловство уведено у српску војску 1912. године.

УПВЛПС- нова сезона почиње

Након летње паузе, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) почиње са редовним активностима

Обавештавамо наше чланове и пријатеље Удружења, да ће редовне активности УПВЛПС након летње паузе почети 4. септембра.

Први састанак у "новој сезони", одржаће се у среду, 4. септембра 2019. године у 17.00 часова у Дому ваздухопловства у Земуну.

Добро дошли!

Извршни одбор УПВЛПС