Архиве категорија: Насловна

Приказ књиге „ВАЗДУХОПЛОВСТВО И ПРОТИВВАЗДУШНА ОДБРАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ аутора генерала Нинковић Живомира

I

Национално-историјски контекст књиге

Недавно објављена књига „Ваздухопловство и Противваздушна одбрана војске Републике Српске у рату 1992-1995. године“ је дело занимљивог садржаја, снажних патриотских порука и војно-стратегијских поука. Догађаји описани у књизи сведоче о борби за слободу Републике Српске (РС) и њеног неба, што је у вечнопис преточио челни из строја јунака те херојске борбе, командант Ваздухопловства и ПВО Војске РС, генерал Живомир Нинковић. 

У најширем погледу књига има национално-историјски контекст. Обухвата период новије српске историје (рат у БиХ, 1992.-1995. године), чије су последице видљиве и данас. Јунаци књиге су борци Војске РС који су бранили њено небо, и из ваздушног простора били битку за одбрану српског народа у БиХ, дајући свој свети допринос опстанку РС. 

Распад СФРЈ и крвави рат који је у том паклу настао, резултат је дугорочног, планског, смишљеног и организвованог деловања западних сила по њиховом, у пракси испробаном моделу разбијања суверених држава након пада Берлинског зида, рушења „гвоздене завесе“ и продора НАТО на исток. Чланице НАТО на челу са САД дубоко су заглибиле у крваву реку потеклу југословенском државном територијом након широког уплитања у сукобе који су у њој тињали. Специјалним дејствима, дипломатским, политичким и економским притисцима, немилосрдном медијском кампањом, стали су отворено на страну сецесиониста, а против присталица опстанка федералне државе и против српског народа. На делу је био „рат преко посредника“ уз ангажовање НАТО снага првенствено у специјалним и ваздухопловним дејствима против ЈНА, односно Срба, док су земаљске ешелоне чиниле сецесионистичке фаланге. У периоду од 1991. до 1999. године циљеви НАТО алијансе су остварени, Југославија је разбијена, а Срби сатанизовани и сурово кажњени. Рат у БиХ завршен је 1995. године, а 1999. године НАТО је извршио агресију на СРЈ. 

II

Војно-историјски контекст књиге

Почетком задње декаде XX века кулисе су пале и крвави распад СФРЈ је букнуо. Словенија и Хрватска прогласиле су независност 25. јуна 1991. године. Прикључује им се Македонија, у пролеће 1992. године, када у БиХ и Муслимани и Хрвати крећу сецесионистичком крвавом стазом. Српски народ, осећајући надолазак зла, 9. јануара 1992. године проглашава Српску Републику БиХ (РС). Почетком марта 1992. године међунационалне тензије у БиХ ескалирају у крваве сукобе. Скупштина српског народа проглашава 7. априла 1992. године независну Српску Републику БиХ; истовремено и муслиманско-хрватска коалиција проглашава независност БиХ. Тензије јачају, сукоби ескалирају. Муслиманко-хрватске снаге нападају јединице и објекте ЈНА, а 2. маја 1992. године „зелене беретке“ кидишу на Команду 2. ВО и масакрирају њено људство приликом извлачења 3. маја. Преседништво СРЈ (проглашене 27. априла) доноси одлуку да се све јединице ЈНА извуку са териорије БиХ до 19. маја 1992. године.  

Скупштина РС БиХ је у Бања Луци 12. маја 1992. године донела одлука да се формира Војска РС БиХ са два вида - копнена војска и Ваздухопловство и ПВО.

Ваздухопловство и ПВО Републике Српске настало је из преке потребе да се брани ваздушни простор, обезбеди ваздухопловна подршка копнених снага и заштити српски народ на својим вековним територијама. Као вид оружаних снага В и ПВО РС припада бићу српског ваздухопловства насталог у Краљевини Србији 1912. године у време балканских ратова.  Борбену и моралну снагу В и ПВО РС црпело је из традиција српских ваздухопловаца у ослободилачким и одбрамбеним ратовима у XX веку (балкански ратови, Први и Други светски рат) и својим херојским делима вечно се утемељило у српску ваздухопловну историју. Допринос В  и ПВО у одбрани РС и жртве  у тој борби чврсто су уткане у обелиск сећања српског народа на своје небеске витезове са обе стране реке Дрине.

Аутор ни једног тренутка у књизи не испушта из вида чињеницу да је В и ПВО део Војске РС, део народа Републике Српске, и да се припадници тог вида војске боре за исте циљеве, не пристајући ни једног тренутка да своју отаџбину замене неком другом. Нагласио је, и то више него јасно говорећи испред свих припадника В и ПВО РС: Ми немамо другу, резервну домовину.“ Патриотизам и жртвовање авијатичара, ракеташа, радариста и других припадника В и ПВО је мисао водиља у целокупном садржају књиге.

III

Ваздухопловно-стратегијски контекст књиге

Република Српска је чедо српског националног бића на вековним просторима западно од Дрине, настала као израз нужне потребе да се заштити биолошки и духовни опстанак од злочиначких насртаја свих облика и врста, и са копна и из ваздушног простора. Стуб те борбе и узданица одбране је њена оружана сила - Војска РС, а „мезимци“ припадници В и ПВО. Таква улога војске и В и ПВО је резултат правилне стратегијске процене да у савременим условима ратовања не би било ефикасне и комплексне одбране територије Републике Српске без ваздухопловне компоненте, што аутор децидно наглашава.

Генијална је идеја генерала Нинковића да се Ваздухопловство и ПВО РС конституише као вид војске РС, дакле на стратегијском нивоу, а не као формацијски састав оперативног формата (корпус или слично) јер је такав приступ омогућио и обезбедио сувереност РС  и у ваздушном простору и на копну, сагласно одредбама међународног ратног и ваздухопловног права. Тиме је државност РС наглашена и потврђена (као ентитет она има своју сувереност). Ту идеју генерал Нинковић је са својим сарадницима доследно спроводио у тешким условима борбе за опстанак, агресије са копна и ваздуха, изолације, материјалне несташице и мањка кадрова. То је био мукотрпан пут који је захваљујући његовој јасној визији, великој посвећености, упорности и залагању команданата и бораца савладан. У ватри рата изграђено је мало, оперативно и ефикасно В и ПВО, које је ВРС давало стратегијску предност сво време трајања рата на тлу БиХ.

У изградњи и борбеном прекаљивању В и ПВО генерал Нинковић је показао војничке - генералске - командатске особине највишег ранга: одлично војно образовање, темељна знања из историје, теорије и начела ратовања, посебно у ваздушном простору; познавање противника - његове доктрине, стратегије и тактике, уједно и уважавање и непотцењивање непријатеља; изузетну способност за темељну и тачну процену ситуације, предвиђање карактера и тока борбених дејства, идејно осмишљавање борбених операција, ангажовање снага, издавање задатака, координацију и контролу, командовање и непосредан увид и помоћ у извршавању задатака. Све то је примењивао, упорно и одговорно у изградњи, оспособљавању и борбеној употреби В и ПВО, и на крају преточио у ову књигу. Његово лично присуство и непрекидан увид у стање и извођење борбених дејстава модел је командантског одлучивања и поступања, пример за историју ратовања. Ваздухопловство и ПВО РС је тема за изучавање у војној историји као драгоцени извор искустава, а то ова књига пружа.

Истовремено дошле су до изражаја Нинковићеве људске и официрске особине кључне за стварање такве позиције и успешност у изрвшавању задатка који му је Отаџбина поверила. Он је схватио дубином свог бића да је на делу борба за опстанак српског народа у БиХ и да као појединац, и официр пилот, мора ставити све своје снаге у одбрану свог народа и у борбу за слободу. Посебно је дошла до изражаја његова способност, храброст и спремност да доноси одлуке од пресудног значаја сигуран у њихову правилност и без страха да ће погрешити. То је особина великих стратега који доносе кључне одлуке без страха од неуспеха сигурни да раде праву ствар и у право време. Још пре стварања В и ПВО пуковник Нинковић је смелим маневром ваздухопловне бригаде ЈНА којом је комадовао спречио њену катастрофу какву су претрпеле неке јединице у сецесионистичким републикама. Оног момента када је добио задатак да формира В и ПВО РС он се није двоумио, знао је шта жели, и то је и урадио. Његова је историјска заслуга што је Република Српска добила своје В и ПВО, и то се мора нагластити. Његов лични пример следили су потчињени официри и јединице до задњег борца, што је била залога чврстог борбеног морала. 

Ваздухопловство и ПВО РС настало је у скромним условима материјално-техничког стања и кадровске попуне али са снажним моралом људи на челу са својим командантима и командирима. Висок борбени елан и залагање омогућили су да се недостаци не осете у толикој мери и да се борбени задаци извршавају ефикасно, доприносећи успеху копнених операција. Ретко се и историји ратовања у ваздушном простору могу наћи примери таквог борбеног елана и морала какав су испољили припадници В и ПВО РС, од пилота до авиомеханичара, ракеташа, војиноваца, припадника позадинских служби и јединица. Све то је аутор описао на упечатљив и сликовит начин који код читаоца буди пажњу и изазива снажне емоције.

Припадници В и ПВО ВРС безгранично су одани свом народу и РС, о чему упечатљиво сведоче речи њиховог команданта, генерала Нинковића, који је одбио да изврши повлачење своје авијације из РС, које су политичке вође прихватиле по вољи светских моћника: Никуда не идемо, немамо куда ићи, ово је наша домовина и немамо резервну домовину. Не желимо да будемо издајници свога народа, а сигуран сам да би са правом од најхрабријих и најчеститијих синова свог народа, бораца 1.КК са прве линије фронта као и од народа и свих бораца војске Српске Републике, били проглашени издајницима и сврстани у исти кош ранијих издаја. Ми смо свесни свога бића, људског, хуманог, социолошког, српског и сасвим јасно знамо где нам је место и које нам је домовина. Ово је порука све и једног припадника ваздухопловства и противваздушне одбране војске Српске Републике БиХ.“

Књига обухвата период од настанка В и ПВО до престанка рата у БиХ 1995. године. То је и најважнији период постојања и битисања В и ПВО као вида Војске РС. Након тога настаје период стагнације и постепеног гашења В и ПВО, чега се аутор с правом није дотакао.

IV

Садржај и структура књиге

Ваздухопловство и ПВО ВРС настало је у у преломним данима за српски народ у БиХ. Ситуација је била доведена до усијања, међунационалне тензије и сукоби су ескалирали, муслимаске и хрватске снаге су отворено и бестијално нападале Србе, касарне и јединице ЈНА. Претила је опасност да српски народ у БиХ доживу злу судбину од пре пола века. Морао се организовати ради саомоодбране и заштите својих територија, насеља и људских живота. Државни врх СРЈ одлучио је да са територије БиХ до 19. маја 1992. године повуку снаге ЈНА по рецепту који је примењен у Словенији, Хрватској и Македонији. Највиши органи Републике Српске предузели су хитне мере да се створи војна организација ради супротстављања муслиманско-хрватској агресији и заштите српских територија у БиХ. Савезника није било, сем СРЈ, која се такође нашла у врло тешкој позицији. Срби су од западних сила означени као кривци и оптужени за рат, а они су били жртве нараслих националистичких и верских насртаја Муслимана и Хрвата. Поставило се питање опстанка – бити или не бити!

У таквој ситуацији Скупштина Републике Српске 12. маја 1992. године формира Војску Српске Републике БиХ (РС). Убрзо, 27. маја 1992. године формирано је Ваздухопловство и ПВО ВРС БиХ, као оперативно-стратегијска формација, и одмах отпочело борбена дејства из ваздушног простора. В и ПВО РС настало је у огњу рата и паралелно са организацијско-фомацијском изградњом калило се у борби за слободу српског народа.

Пишући о том времену аутор описује тај процес и дарује покољењима сјајну књигу, не великог обима али огромног значаја. Текст је поткрепљен бројим подацима и чињеницама. Садржаји књиге дистрибуирани су у 24 дела (поглавља) у којима су догађаји поређани хронолошким и логичким редоследом (од уводног дела до закључка). Делови су различите дужине у зависности од тематике коју обухватају и у сваком је аутор нагласио најважнија питања. Неки делови су посебно интересантни што ће се оценити читањем текста.

У првом делу књиге, који има карактер увода, генерал Нинковић упечатљиво описује реализацију идеје да се формира В и ПВО РС. О том историјском догађају и о кључним одлукама, сазнајемо из прве руке. Новопроизведени генерал Живомир Нинковић, одлучно, недвосмислено заступа став да то мора бити вид војске, а не оперативни састав корпусног ранга, и на томе остаје доследан. Његов приступ потврдио се исправним и делотоврним наредних година, када је Војсци РС обезбедио стартегијску предност на бојном пољу и допринео победама, одбрани и опстанку РС. За такав допринос генерал Нинковић заслужује највише признање.

У другом делу аутор анализира опште, геополитичке и геостратегијске услове у којима је стварано В и ПВО ВРС, посебно услове и опште стање у БиХ. У трећем делу пише о формирању команде и састава В и ПВО. У четвртом о структури вида: авијацијске и хеликоптерске јединице; артиљеријско-ракетне јединице ПВО; јединице ваздухопловне позадине; јединице ВОЈИН; специјалне и посебне јединице.

Пети део аутор је посветио борбеној употреби В и ПВО. У тешким околностима и сложеном процесу организацијског и формацијског пројектовања и оформљења команде и јединица В и ПВО и њиховог увезивања у јединствену структуру, под јединственим системом руковођења и командовања, истовремено су планирана и извођена борбена дејства. 

У шестом делу генерал Нинковић пише, изворно, из прве руке, о значају и улози В и ПВО као чиниоца стартегијске предности Војске РС над противницима. Истовремено упознаје нас са подмуклим деловањем страног фактора у виду разних представника и изасланика Међународне заједнице да се притиском и уценама елеминише В и ПВО као део војне силе РС. Издвајам његов разговор са међународним представницима (на њихов захтев) лордом Овеном и Сајрусом Венсом. Подстакнут тим разговором Нинковић је упутио писмо команданту ГШ ВРС о својим запажањима, оценама, закључцима, проценама и предвиђањима какво се зло спрема Ваздухопловству и ПВО и целој РС, а то се у наредном периоду и потврдило. Тачно је предвидео последице по В и ПВО и ВРС у целини, по народ и РС, и изнео своје мишљење о свему томе, став и поруке ваздухопловаца. 

Аутор је у наредним деловима књиге (7.-12.) прецизно описао процес успостављања свих система у В и ПВО у сложеној и разгранатој организацији вида. Посебно је нагласио (13. део) значај борбеног морала:Ваздухопловство и ПВО РС красио је висок борбени морал. Старешине и војници су били одлучни да се боре за слободу српског народа.“  Настојања међународних центара моћи, уз притиске и претње војном интервенцијом, као и безочна и брутална антисрпска медијска кампања нису могли да сруше борбени морал припадника В и ПВО ВРС.

У наредна четири дела књиге (14.-17.) аутор је дао пресек и анализу борбених дејстава В и ПВО у изузетно неповољним условима. Снажним притисцима међународног фактора авијација В и ПВО је приземљена, а на аеродромима су постављени посматрачи. Небо изнад територије БиХ је стављено под надзор ангажовањем више стотина борбених авиона НАТО, ваздухоплова за извиђање и електронска дејства и сателита. Проведена је операција „Падобран“ (јун 1992. - август 1994.); Резолуцијом 781.  (08.12.1992.) забрањени су летови српске авијације. Небо РС стављено је под још чвршћи надзор Резолуцијом 816. (31.03.1993.) - „Спречити лет“. Од 12. априла 1993. до почетка маја 1995. године снаге НАТО и САД извршиле 22.000 авијацијских полетања.

У наредним деловима књиге (18.-20.) аутор је детаљно описао агресију НАТО на РС која је трајала 16 дана, од 30. августа до 14. септембра 1995. године, када је агресор извршио преко 3.500 авијацијских полетања... (То је био наговештај агресије НАТО на СРЈ која је уследила непуне четири године касније.) Ако се има у виду да је циљ агресије био промена односа снага у корист муслиманско-хрватске коалиције, онда то значи да је према оцени међународних посредника тај циљ постигнут, на штету српске стране.

Желим да истакнем да је командант В и ПВО ВРС генерал Нинковић прву личну процену о могућој агресији НАТО на РС послао ГШ ВРС другог августа 1993. године, две године пре почетка агресије. Депеша гласи: „Осећам одговорност и дужност да Вас у овом моменту, на овај начин упознам са мојом личном проценом војно политичке ситуације у свету и предлогом мера које би морали предузети, као и мерама које ћу лично предузети у оквиру В и ПВО. Моја процена се превасходно односи на могућност агресије САД из ваздушног простора на виталне објекте, снаге и борбену технику ВРС. Сматрам да сам дужан и одговоран да моја размишљања презентирам мом команданту јер се ради о могућој агресији из ваздушног простора који спада у домен моје „зоне одговорности“.

Командант В и ПВО ВРС је предвидео сценарио агресије, индикаторе агресије, мере и поступке агресора, снаге и средства које ће ангажовати, могуће циљеве. Изнео је предлог мера које ће Команда В и ПВО предузети и одлуке које ће донети, са личним запажањима и виђењем тока и трајања агресије НАТО по фазама. 

Одговор В и ПВО ВРС на агресију НАТО заслужује место у историји ратовања у ваздушном простору, јер показује примером како мало ваздухопловство са адекватном тактиком, врхунски обученим и морално чврстим људима може да се одупре десетоструко надмоћнијем противнику. В и ПВО ВРС (није имало ловачку авијацију) применило је тактику „противваздушног напада“ - која подразумева: истурити ракетне дивизионе и батерија на процењене правце налета НАТО авијације и лансирати ракете у најповољнијем моменту. Оборити колико је могуће непријатљских летелица. Непрекидно маневровати јединицама, тежишно ноћу. На ватреном положају се кратко задржавати и одмах по извршеном дејству мењати положај. То је изискивало огромне напоре људства, али другог избора за преживљавање није било. 

Ваздухопловство и ПВО ВРС је агресију дочекало спремно са предузетим поступцима и мерама и у растреситом распореду јединица и технике. Конструисани су и постављени лажни положаји које је НАТО авијација немилосрдно гађала трошећи најсавременија убојна средства.

Агресија на Републику Српску званично је обустављена 20. септембра 1995. године, када су командант НАТО за јужну Европу и командант УНПРОФОР-а, објавили да нема потребе за наставком напада јер је ВРС испунила наметнуте услове!  

У поглављу 21 - Карактеристике злочина НАТО у агресији, аутор наводи коришћење нових и забрањених борбених средстава: прва употреба крстарећих ракета „Томахавк“ на брдско-планинском земљишту; прва употреба ласерски вођених бомби GBU-10 и 12; прва употреба електро-оптички вођених бомби GBU-15; прво коришћење нишанског система HTS за противрадарске ракете AGM-88 HARM; прва употреба савремених беспилотних летелица „Предатор“; прво коришћење ласерских бомби MATRA и GBU-12 од стране француског РВ на авионима Мираж 2000 и Јагуар, и прва употреба немачког, шпанског и италијанског РВ у борбама после II светског рата; употреба муниције са осиромашеним уранијумом од стране РВ САД. Као на полигону НАТО авијација је испробала нова борбена средства и вежбала њихову примену.

Подаци потврђују да НАТО удари нису имали за циљ искључиво неутралисање борбене моћи ВРС већ и уништавање привреде Републике Српске, укључујући производњу хране, воде и електричне енергије, као и уништавање инфраструктуре, здравствених, школских, индивидуалних и социјалних објеката. Тиме је злочин НАТО армаде још већи.

ПВО ВРС је током рата наносила губитке (поглавље 22) непријатељу. Оборена су: четири хрватска МиГ-21 (украдени из бивше ЈНА и прелетели у Хрватску); један Ф-16; један Мираж 2000; четири беспилотне летилице,  (две најсавременије „Предатор“) и један авион „Си Харијер“.

Губици Републике Српске у НАТО агресији обрађени су у поглављу 23. Током агресије НАТО злочинци су дејстоввали по 26 насеља у РС. Уништено је или теже оштећено: 20 објеката приватне имовине (стамбени и помоћни објекти); 20 телекомуникационих објеката са опремом; 28 привредних, водопривредних и електроенергетских објеката са опремом; 15 мостова; осам водовода; пет болница; шест образовних установа, и бројне саобраћајне комуникације, складишта хране, сточне фарме. Далеко је више објеката по којима је НАТО дејствовао и то више пута.

У току рата погинула су 54 припадника В и ПВО ВРС. О њима је Команда В и ПВО издала књигу „Из смрти у бесмрт“ са фотографијама, краћом биографијом и местом погибије и уручила је породицама погинулих. Погинуло је 14 официра, четири млађа официра и 36 војника. Од официра 13 су пилоти (10 пилоти авиона и 3 пилоти хеликоптера). У борбама на земљи погинуо је један млађи официр и 29 војника.

У вези са високим процентом погибије официра генерал Нинковић пише да треба имати у виду да је у В и ПВО основни борац официр. Нико не може да лети авионом сем официра пилота са завршеном академијом. Нико не може да опслужује радарске системе сем официра инжињера, са завршеном академијом. Нико не може да прати непријатељску авијацију и лансира ракету и обара авионе непријатеља сем официра инжињера са завршеном академијом. Нико не може да организује одржавање и опслуживање сложених борбених система сем официри инжињери разних профила са завршеном академијом. Указује на високу улогу официра у рату и одаје им признање.

Ваздухопловство и ПВО је изгубило у рату: 12 авиона; седам хеликоптера; две стационарне радарске станице са пратећим објектима; једну ракетну батерију КУБ-М, а стационарна радарска станица Пљешевица је минирана у завршним борбама да не би пала у руке непријатељу.

На крају аутор даје закључак и потписује свој „ратни извештај“, преточен у књигу пред вама, са: „Командант...“ чиме јој даје прави војнички сјај и потврђује снагу, величину, борбени морал и допринос В и ПВО опстанку српског народа у одбрамбеном рату 1992. - 1995. године.

Након Дејтонског споразума Војска РС, па и В и ПВО РС, је битисала према наметнутим јој одредбама, да би 28. децембра 2005. године одлуком Скупштина РС, престала да постоји. Тај период о овој књизи није обрађен.

Генерал Нинковић је на челу Ваздухопловства и ПВО ВРС био до 1997. године. Пензионисан је 2000. године.

V

Општи закључак о књизи

Књига генерала Нинковић Живомира „Ваздухопловство и противваздушна одбрана Републике Српске“ (В и ПВО РС) је оригинални, аутентични историографски запис написан са изузетним даром војсковође, ратника, генерала, пилота, о времену, људима и догађајима. Садржи бројне историјске чињенице и описе значајних догађаја.  

Тема књиге је одлично изабрана, као и тежишта која су у раду наглашена. Обухвата кључне и најтеже године у новијој историји српског народа у српским земљама преко Дрине у границама Босне и Херцеговине, односно Републике Српске. Ценим да представља значај допринос нашој ваздухопловној историографији.

Књига генерала Нинковића је вечнопис о епопеји Српског народа у БиХ и његове војске, који је у наметнутом му рату 1992-1995. године, не жалећи жртве сачувао слободу, опстао на вековним просторима и изградио своју РС. Имао је своје земаљске и небеске витезове - припаднике В и ПВО ВРС, борце без страха и мане, који у неравноправној борби са највећом војном силом нису устукнули знајући да су први на мети. Високог елана, храбри, одлучни, способни и спремни, били су свесни да нико други не може да брани Републику Српску од напада из ваздушног простора и преузели су ту огромну одговорност. Са високим професионализмом, патриотском свешћу и моралом испољивши огромну храброст, супроставили су се у неравноправној борби НАТО пакту, наносили му губитке, а из борбе изашли, упркос губицима и жртвама, оперетивно способни. Тиме су доказали да се праведним циљевима рата, адекватном одбраном, коришћењем свих расположивих ресурса, иницијативом, осмишљеном тактиком и импровизацијама, упркос техничкој и бројчаној инфериорности, могу непријатељу наносити губици и постићи успех. Имали су одличне старешине, командире и команданте на челу са генералом Нинковићем, који о њима пише са највећом љубављу и поштовањем: „Припадници В и ПВО ВРС су високим степеном професионализма, одговорности, патриотизма, храбрости, својим делима и жртвама у рату исписали најлепше странице славне историје српског и југословенског ваздухопловства.“

У суштини ова књига је командантски рапорт о В и ПВО ВРС у рату 1992. - 1995. године са оперативно-стратегијског нивоа, чиме је генерал, како је написао: „Извршио и свој последњи дуг према В и ПВО ВРС."

Ову књигу посвећену својим саборцима генерал Нинковић поклања српском народу, као путоказ чојства и јунаштва покољењима која долазе.

Пуковник авијације – пилот

Мр Златомир Грујић

 

Представљена књига „ПОБЕДА – 1940“ – битка за Британију како никад раније није виђена

Поводом 81 годишњице Битке за Британију 

Једна од најзначајнијих ваздухопловних одбрамбених операција „Битка за Британију“ почела је средином јула, а завршена је 31. октобра 1940. године, пре нешто више од осам деценија. Сећање на ту величанствену борбу витезова неба или „Двобој орлова“, овековечено је у десетинама књига и публикација, у стотинама текстова и прича. Овогодишњи јубилеј обележен је новом књигом. 


  Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/

Крајем октобра из штампе је изашла капитална књига „ПОБЕДА-1940“ са поднасловом - „битка за Британију како никад раније није виђена“, својеврсна споменица учесницима и бици самој, као појави која је обележила ваздухопловну историју и историју Другог светског рата. Реч је о сјајној монографији изванредних садржаја и врхунског квалитета. Књигу је са енглеског превео Душан Симић, а издавач српског издања је Удружење “Mark IX“ из Београда. 

Промоција  је одржана 30. октобра 2021. године на аеродрому Војка. Учествовали су Душан Симић (промотер), Златомир Грујић, Предраг Миладиновић, Велибор Вукашиновић и Милан Шљивић. (на слици, здесна на лево)

Учествујући у промоцији Златомир Грујић је рекао:

Књига о којој данас говоримо је изванредна публикација по теми, садржају, илустрацијама, дизајну, штампи и опреми. Заслужује највише оцене и похвале њеним ауторима, односно преводиоцу, уредницима, штампарима и свима који су учествовали да она угледа светлост дана у нашој земљи. Задовољство је имати такву књигу у својој библиотеци. По мом мишљењу књига Победа – 1940“ je изузетно дело, писано на основу аутентичних догађаја, са обиљем података. Посебну вредност књизи дао је преводилац са својим напоменама – објашњењима  на крају.


   Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/

Почаствован сам што сам у прилици да изнесем своје мишљење о књизи. Не бих је препричавао, иако је веома интересантна, а структура и садржај нам пружају обиље података, описа, прича, факсимила докумената, објашњења и изнад свега фантастичних илустрација. Изнећу своје виђење „Битке за Британију“, како на основу сазнања из ове, тако и из десетине других књига на ову тему, актуелну, важну и велику. На примеру битке, прве велике и успешне одбрамбене ваздухопловне операције (операције ПВО) у Другом светском рату надахњивао сам се, као и многе генерације пре и после мог школовања у Ваздухопловној војној академији и највишим војним школама у нас.

Битку посматрамо целовито, са разних страна, уважавајући услове у којима је извођена и утицај чинилаца на њен почетак, трајање и ток. Такав приступ води ка одговору: зашто је тако текла и  завршила се. Другачије и не би могла (чиме падају у воду теорије „шта би било, кад би било“). Међутим дешава се да се посматра само неки аспект, да се  понешто прескочи, заборави, потцени, што доводи до лоших резултата. Тога је било и у овој великој бици.


   Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/

Услови у којима се водила Битка за Британију били су бројни и са различитим интензитетом и обимом утицаја. Адекватним методолошким поступком и анализом услова и чинилаца добијамо реалну слику те велике битке. Потцењивање значаја и утицаја било ког услова или чиниоца, или њихово неадекватно сагледавање, доводи до непотпуних и неадекватних процена и одлука, неразмевања, те и до лоших резултата, за једну или другу зараћену страну. Тога је било, поготово код Немаца, који су радили по опробаном шаблону. Дакле, сагледавање наведене битке као појаве са свих аспеката, и уз уважавање целине услова и чинилаца, доводи до правог резултата. Немачка је напала са циљем да освоји и покори ову земљу, а Британија је бранила народ, територију, слободу. Превладавала су ваздухопловна борбена дејства која су одредила суштину и карактер битке.

Борбени услови, као најважнији, имали су доминантан утицај. Почео је Други светски рат, годину дана раније. У силовитом налету фашистичка Немачка – агресор - била је у стратегијској офанзиви, прегазила је пола Европе и изашла на Атлантик, а од британског острва делио ју је само канал Ламанш. Велика Британија (објекат агресије) је била у стратегијској дефанзиви, усамљена, острво у пуном смислу. Окружена фронтом од Норвешке до Шпаније. Пловидба Атлантиком, као јединим путем снабдевања из САД било је веома отежано, а савезнички односи недефинисани. Немачка доктрина „муњевитог рата“ са основном полугом „панцир-штука“ којом је поразила Пољску, Норвешку, Данску, Финску, Белгију, Холандију и Француску, шокирала је свет.

Немци су стекли велико искуство у копненим операцијама, делом у поморским, ваздухопловним и ваздушно-десантним, њихове ОМЈ и ваздухопловство (у тесном садејству) опремљени савременим средствима, окитили су се ореолом непобедивости. Успут стекли су огроман ратни плен, запосели огроман број аеродрома, ратних лука и других објеката.

Са друге стране Велика Британија, упркос високоморалној одлуци (3. септембра 1939) да уђе у рат против Немачке након агресије исте на Пољску, и да са европским савезницама, пре свега Француском, организује отпор немачкој сили, након пораза на европском тлу и крваве епозиде код Денкерка, нашла се у тешкој ситуацији. Највећи део ратне технике и опреме КоВ пао је у руке Немцима. Једина нада и реална опција за одбрану од немачке агресије која се реално очекивала било је ваздухопловство. Дакле, борбени услови (општи и посебно) били су у корист Немачке, чији су апетити досезали преко Ламанша. Британија је била у неповољном војно-стратегијском положају.

Просторни услови били су у корист Британије. Њена територија је била компактна, Немци су имали фронт развучен од Норвешке до западне Француске. Британија је бранила своје тле, своје море, своје небо, своје домове. То је у сваком рату, па и у том, био чинилац од пресудног утицаја на чврстину одбране.

Временски услови у планираној, а никад не изведеној операцији „Морски лав“ и ваздухопловној операцији „Напад орла“ која је за Немце имала неповољан исход, превагнули су на страну браниоца, тј. Британије. Немци су били већ донекле „засићени“ муњевитим победама, а и делом истрошили су материјалне ресурсе и људске потенцијале, али су били нестрпљиви да по опробаном рецепту муњевито освоје и Британију. Рачунали су да је британска војска оставши без тешке технике КоВ и са ваздухопловством које је исцрпљено у дејствима изнад Белгије и Француске, лак плен. Практично, за Британију то је био почетни период рата, док су Немци у рату били већ годину дана.

Немци су планирали инвазију на Британију у континуитету претходних ратних операција. Имали су уигране команде, у борбама ангажоване и проверене јединице свих видова, родова и служби. Британци су се нашли у тешкој ситуацији јер су морали да, исцрпљени ангажовањем својих трупа у Француској, и материјално ослабљени, убрзано врше припреме за одбрану. Њима је било кристално јасно да је једина шанса да се Британија сачува – одбрана из ваздушног простора. Та идеја је била присутна неколико година и само је настављен развој система ПВО. Немци нису имали потпуна сазнања о организацији, ефикасности и функционисању система британског ПВО, чак су и рачунали да су знатно ослабили британску ЛА. Притиснути аргументима својих циљева и Британци и Немци су били у „журби“. Први да доведу систем одбране на потребан ниво, други да ураде све пре доласка јесени и лоших метеорлошких услова. Управо су метеоролошки услови, специфични за Ламанш и Британска острва, испољили значајан утицај на планирање, почетак и извођење нападних операција Немачке, и до одлагања операције „Морски лав“. 


   Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/

Друштвени, војно-политички и економски услови, имали су значајан утицај. Немци су били на врхунцу моћи, па и на неки начин опијени победама мислили су да могу лако да „прегазе“ Британију. Британци, су упркос унутрашњим променама (смена владе) успели да изграде снажан морал ОС и становништва и да ангажују све снаге за одбрану, посебно у систему ПВО и производњи авиона.

Операцију као појаву у војној теорији и пракси карактеришу: циљ, снаге (људи и средства), простор, време, замисао и план и јединствено командовање. 

Операција „Морски лав“ имала је све те елементе у Хитлеровој Директиви бр. 16 и Директиви бр. 17 (1. август), а време за инвазију предвиђено је за (15) 21. септембар. На основу тога Геринг издао је 6. августа 1940. наређење командантима Луфтфлота за напад на Британију у циљу постизања превласти у ваздушном простору и уништења РАФ-а у ваздуху и на земљи. Почетак немачке операције „Дан орла“ предвиђен је за јутарње часове 7. августа 1940. године. Британска одбрамбена операција (операција ПВО) почела је даном напада немачких ваздухоплова почетком јула 1940.


Wikipedia

Међутим, „умешали“ су се услови и чиниоци који делују независно од човекове воље и његових моћи – метеоролошки услови су онемогућили борбена дејства Луфтвафе, те је напад померен за послеподне. Браници су спремно дочекали нападаче. Показало и то колико значи бити свој на своме и бранити својеТу су храбри припадници ПВО Велике Британије, од пилота ловаца до земаљског особља на аеродромима и у ОЦ показали висок ниово посвећености својим задацима и оданости својој земљи. Велика напрезања и губици их нису поколебали.

Улазећи дубље у анализу чинилаца који су утицали на операцију, треба имати у виду значај обезбеђења б/д, које име више аспеката (садржаја, облика): морално-психолошко обезбеђење (информисање, пропаганда, јавно мњење, поверење у државнои и војни врх); обавештајно обезбеђење; безбедносно обезбеђење; позадинско (логистичко) обезбеђење (авиони, убојна средства, гориво и мазиво, резервни делови, храна, одећа и обућа, смештај и исхрана, систем веза); метеоролошко обезбеђење; навигацијско обезбеђење; осигурање војишта; борбено обезбеђење дејстава авијације: извиђање, обезбеђење летова над сопственом територијом; обезбеђење од противдејства противничке ПВО и спашавање посада.

Приликом ангажовања ваздухопловства у операцијама, основни задаци су: извиђање из ВП, борба за превласт у ВП, ваздухопловна ватрена подршка, заштита групација ОС на војишту, територије или објеката на копну или мору, превожење и одржавање везе. Ти садржају били су заступљени у дотадашњим б/д, с тим што се не може навести ни једна успешна операција ПВО до тада. Немачако ваздухопловство доминирало је на европском ратишту, превасходно у подршци КоВ.


   Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/

Дејства  РАФ-а у ПВО територије обухватала су јединствено сва дефанзивна дејства Ловачке команде ради заштите од извиђања и напада из ваздушног простора, као и офанзивна дејства Бомбардерске команде по ваздухопловима објектима на територији противника.

У начелу противваздухопловна одбране (ПВО) обухвата: ваздушно оматрање, јављање и навођење (ВОЈиН), осматрање и извиђање из ВП, прикупљање, пренос и обраду података о ситуацији у ВП, обавештавање о ситуацији у ВП, навођење ЛА, систем ОЦ за командовање дејствима у ПВО; противваздушну борбу: б/д против напријатељевих снага за напад из ВП ради наношења губитака и ометање планске употребе (реализује се усклађеним одбрамбеним и нападним дејствима); противваздушну заштиту: обухвата мере и поступке који отежавају дејства напријатеља и умањују последице тих дејстава. Дакле, ради се о разгранатом систему са пуно елемената који су прецизно увезани како би систем беспрекорно функционисао, јер је то услов за његово постојање. На срећу, Британци су то успели, а највећу захвалност дугују, а и ми са њима, маршалу авијације Хју Даудингу. У литератури је детаљно описан структра система ПВО и његово функционисање. То био први модеран и уједно ефикасан модел системакоји је упркос даноноћним нападима Луфтвафе непрекидно функционисао.


Wikipedia

Битку за Британију карактерише масовно, неприкидно и упорно ангажовање ваздухопловних снага обе стране. Немачке ваздухопловне снаге – Луфтвафе и британске снаге – РАФ, били су оспособљена и опремљени за дејства у својој намени.  Први су имали више искуства и бројчану премоћ, други су искуство стицали и великом борбеношшћу надокнађивали бројчану инфериорност. Однос у броју ваздухоплова био је 2:1 у корист Немца, али је односу броју уништених авиона био 2:1 у корист РАФ-а.

Целокупни систем ПВО Велике Британије обједињавала је Ловачка команда: Територија ВБ била је подељена на 4 ваздушне зоне, изузев територије с/з Енглеске и Шкотке, свака са једном ловачком групом: 10 група - 9 сквадрона; 11 група - 21 сквадрон; 12 група - 14 сквадрона; 13 група - 13 сквадрона. Команда ПАА – 7 ПАВ дивизија, 1.200 тешких ПАТ, 587 лаких ПАТ, 3.932 рефлектора. Балонска команда - 4 балонске зоне, са 1.741 запречним балоном запремине 100-400 м3, и плафоном од 1000 до 4500 м. ВОЈ – 38 радарских станица (откривале циљеве на 190 км, висине 4700 м, и на 60 км у ниском лету на висини 150 м) и 1.200 ВОСТ. Цивилна заштита, где је ангажовано око 20% целокупног становништав Велике Британије. Сви подаци су се сливали у ОЦ Ловачке команде, који је био срце система ПВО. Цео систем се брзо уигравао, а велики допринос функционисању система дале су радарске и осматрачке станице.


Wikipedia

Дакле, Велика Британија се припремала за одбрану од инвазије. Организовала је и изградила, за то време, савремен и врло ефикасна систем ПВО заснован на интеграцији модерног система осматрања и прикупљања информација о стању у ваздушном простору, заснованог на мрежи радарских и ваздушноосматрачких станица, преносу информација и њиховом сабирању у оперативним центрима, јединственом и ефикасном командовању ЛА и другим елементима система, организацији мреже аеродрома, ваздухопловних база, позадинских установа и ваздухопловне индустрије, формирању слојевите непосредне ПВО - од система ПАА, запречних балона, развијеног система трагања и спашавања оборених пилота на мору (углавном Ламанш) и копну, и укључивању читавог становништва у подршку и ангажовање за потребе одбране од напада фашистичке авијације. Такав систем је успешно функционисао захваљујући високој мотивацији и преданом ангажовању људи - од пилота до људства у командним центрима, ваздухопловним базама и на свим другим тачкама у сложеном систему ПВО.


Wikipedia

У првој фази Битке за Британију тежиште немачких напада било је на војним циљевима (аеродроми, ваздухопловне базе, радари, оперативни центри, фабрике авиона, а у другој на британске градове, луке индустријска постројења. Битка је завршена немачким поразом – нису остварили превласт у ВП, па инвазија није била изводљива то је - прва изгубљена битка Хитлерове фашистичке силе. Битка за Британију почела је 10. јула, а завршена 31. октобра 1940. године, мада су дејства немачке авијације настављена до лета 1941. године, и до краја рата (терористичка бомбардовања градова, лансирање ракета В-1 и В-2).

Кључну улогу имали су људи у свим сегментима организације, а највећу улогу пилоти ловци (век 87 сати летења или 14 дана) који су били ударна песница одбране од даноноћних насртаја фашистичке ваздушне силе (двадестогодишњаци).

Били су одлучни да бране земљу, упорни, борбени, несаломови упркос велим напрезањима, жртвама и рањавањима. То су били млади људи пуни полета, надахнути идеалима слободе и витештва, и зато су захваљујући њима Хитлерове ваздушне ескадре поломиле крила, неуспевши да освоје небо Велике Британије.


Wikipedia

Плејади пилота РАФ-а којима је изречена неизбрисива и вечна захвалност у речима британског премија сер Винстона Черчила: „ Никада у историји људских конфликата није толико много њих дуговало тако малом броју људи.

На крају: „У ширем разматрању догађаја из Другог светског рата, битка за Британију није била највећа, нити најдужа, али је у погледу стратегијских и хуманитарних аспеката била вероватно једна од најзначајнијих.

Југословенска ваздухопловна теоријска мисао поклањала је пуну пажњу искуствима из Битке за Британију, уграђујући проверена решења у доктринарно-нормативна документа и примењујући их у пракси. То се односи у на праксу у РВ и ПВО Војске Србије.

 
   Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/

Светли примери из Битке за Британију о томе како се и са колико посвећености, оданости и храбрости брани небо рудне груде, темељни су постулат васпитања младих нараштаја српског ваздухопловства.

Пуковник авијације – пилот

Мр Златомир Грујић

In Memoriam, др Милорад Ђоковић (1953 – 2021)

Новинар, публициста и теоретичар руског анархизма др Милорад Ђоковић (1953 – 2021) преминуо је у Лазаревцу после краће болести. 

Запамтили смо га по неуморном трагању за расветљавањем догађаја на ратном аеродрому Лазаревац априла 1941. године и за судбином девет авијатичара који су тада изгубили животе. 

Захваљујући Милорадовом труду и упорности, сазнали смо њихова имена и отргли их од заборава који је претио да их избрише из ваздухопловне историје. Сада знамо ко су, одакле су, где почивају, и да су часно пали на бојном пољу од злочиначке агресорске ватре фашистичких немачких авиона. Др Ђоковић jе неуморним радом у сарадњи са Оштином Лазаревац и Удружењем резервних војних старешина припремио и организовао изложбу  „Непозната судбина аеродрома у Лазаревцу 7. априла 1941.“ која је позитивно одјекнула у ваздухопловним круговима. Нашла се не само у Лaзаревцу 24. децембра 2017. године,  већ и у Дoму ваздухопловства у Земуну, у марту наредне године. Хвала нашем Милораду на тој дивној изложбеној поставци.

др Ђоковић поред паноа изложбе «Девет авијатичара» 24. децембра 2017. године

Милорад Ђоковић је сарађивао са преко 40 гласила, где је објавио око 8000 текстова, међу којима су „Политика“, „Политика-Експрес“, ТАНЈУГ, „Борба“, „Дневни телеграф“, „Вечерње новости“, „Ревија 92“, „Новости 8“, „Свет“, „ДЕМ“, „Блиц“, „Сведок“, „Глас јавности“, „Данас“, „Статус“, „Недељник“, „Експрес“. У Рударском басену „Колубара“ радио је као новинар од 1976. до 2014. године, а био је и руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник листа „Колубара“ у три наврата.

Добитник је бројних награда од које су најважније Награда и повеља „27. јуни“ Већа савеза синдиката Србије са серију репортажа у дневним листовима, „Борбина“ награда „Аугуст Цесарец“ за репортажу „Судбина референта за шифре“, годишња награда Танјуга за најбољег дописника у Србији, диплома „Златна Ника“ за репортажу на Интернационалном фестивалу репортаже и медија „ИНТЕРФЕР“, награда Удружења новинара Србије „Светозар Марковић“ за писање у различитим медијима и прва награда УНС-а „Пера Тодоровић“ за најбољи фељтон објављен у „Политици“ о Петру Кочићу.

Пано «Прича о бомбардовању аеродрома у Лазаревцу и погибији 
девет авијатичара – 7. април 1941.» 

Поред новинарства, бавио се науком. Важи за једног од најбољих познавалаца политичке теорије руског анархизма на овим просторима на чијој је теми и докторирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Написао је више књига - „Косметски досије“, „Српски рулет – анатомија политичких обрачуна у Србији“, „Костур са Вида – острва смрти“, „Новинске приче“, „Српска голгота 1914-1916“, „Руски анархизам - идеал који измиче“, „Анархизам – од Бакуњинове идеје до пада совјетске државе“, „Трагика Петра Кочића“, „Смрт девет авијатичара“.

Предавао је на основним студијама Пословног факултета Универзитета „Сингидунум“ за предмете Социологија и Методологија друштвених наука и био ментор на мастер студијама. Сарађивао је са Институтом за стратешке студије Факултета за дипломатију и безбедност.

др Ђоковић, потпуковник Антанасијевић и породица наредника Лабуда Егића, једног од погинулих авијатичара   

Ђоковић је био члан Удружења новинара Србије, Међународне федерације новинара и Главног одбора Европског покрета у Србији.

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије упућује најдубље саучешће породици др Милорада Ђоковића.

Сахрана ће се обавити у среду, 27. октобра у 14 часова на гробљу у Лазаревцу.

Зл. Грујић 

КРВАВА БАЈКА – 80 година после

Делегација Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), учествовала је на државној церемонији у Крагујевцу поводом обележавања 80. годишњице од великог злочина немачке војске и домаћих сарадника над становницима Крагујевца 21. октобра 1944. године.

На позив СУБНОР-а Србије, наше Удружење се одазвало и узело учешће у одавању почасти невиним крагујевачким жртвама.

Поред делегације нашег удружења и делегације СУБНОР-а Србије, коју је предводио председник Видосав Ковачевић, била су присутна и бројна друга удружења која негују традиције ослободилачких ратова.

На челу данашње манифестације био је Председник Републике Србије Александар Вучић, којем су се придружили потпредседница Бундестага Клаудија Рот, министри Владе Србије, Амбасадори САД, Руске Федерације, Немачке, Пољске, Велике Британије, Белорусије, Француске и других страних држава, те бројне делегације из земље и иностранства.

Све нас окружиле су хиљаде грађана Крагујевца и околине. На место страдања, изашла су и сва деца из крагујевачких школа. Изашла су да присуствују најважнијем часу историје, које свако дете мора да види и чује.

Државна церемонија, била је у Спомен парку "Крагујевачки октобар" у Шумарицама, са почетком у 10 часова.

Да подсетимо. Спомен парк "Крагујевачки октобар" у Шумарицама подигнут је 1953. године и до данашњих дана се развија по питању нових споменика, тематских изложби и музејске поставке.

Парк данас представља непокретно културно добро. Спомен парк подигнут је у знак сећања на невине жртве крагујевачког стрељања који су починили припадници немачког Вермахта 21. октобра 1944. године.

Током три дана, немачки окупатори су уз подршку домаћих сарадника стрељали око 3000 становника Крагујевца и околних села. Међу страдалима било је и 300 ученика и професора Прве крагујевачке гимназије, много шегрта из крагујевачких радњи и 15 дечака, локалних чистача обуће.

Сви су доведени у Шумарице и стрељани су без изузетка у знак одмазде, због погинулих и рањених немачких војника у борбама око Крагујевца претходних дана.

Није било милости, невини су морали да страдају за пример свима!

На тај начин, дословно је спроведена наредба немачког генерала Франца Бемеа: "Стрељати 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 Срба за једног рањеног Немца!"

Код познатог споменика "Споменик стрељаним ђацима и професорима" који је подигнут у знак сећања на "Крагујевачки октобар", одржан је молебан који је предводио владика шумадијски Јован, уз саслужење бројних свештеника Епархије Шумадијске.

Следило је полагање венаца. Већ традиционално, прво су венац положили ученици и професори Прве крагујевачке гимназије. Затим је венац положио Председник Републике Србије Александар Вучић, те остали представници Владе Србије, дипломатских представништва, те бројних организација и удружења.

Одржан је потом Велики школски час, традиционална манифестација октобарских комеморативних свечаности.

Изведена је поема "Црни дан" Душка Радовића, која је на овом месту први пут представљена пре пола века, далеке 1971.године.

Поема почиње и завршава, познатим речима;

"Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану..."

Дуго је трајало извођење поеме; ваљда тако и треба да траје једна таква поема. Поема која говори о смрти невине деце, добрих учитеља, вредних занатлија, савесних сељака, добрих комшија и часних кумова.

Са задњим речима поеме, пред свима нама, стајао је један камен и на њему исписане речи професора који је са својим ученицима стајао пред цевима које ће их који тренутак касније послати у вечност.

"Пуцајте! Ја и сада држим час!"

Ваздухопловни заставник-летач у пензији, 

Саша Јовановић 

УПВЛПС на обележавању 77-е годишњице ослобођења Београда

Данас је делегација Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) учествовала на Централној државној церемонији поводом обележавања 77-е годишњице од ослобођења Београда у Другом светском рату.
На позив организатора, а ове године то су били Влада Републике Србије и Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, наше Удружење се одазвало и узело учешће у церемонији.
Поред нашег удружења, учествовала је и делегација СУБНОР-а Србије, те бројна друга Удружења која негују традиције ослободилачких ратова.
Централна државна церемонија била је на гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату и почела је у 10 сати.
Да подсетимо, гробље под називом ОСЛОБОДИОЦИМА БЕОГРАДА 1944., посвећено је свим палим борцима из састава јединица НОВЈ и палим борцима из састава јединица Црвене армије, а које су учествовале у Београдској операцији, током које је ослобођен главни град Југославије.
Београдска операција представља једну од најзначајнијих и највећих битака на Балкану у Другом светском рату. Операција је трајала је од 12. до 20. октобра 1944. године и била је део пуно већег оперативног плана којим је ослобођена Србија и југоисточни део Југославије од окупатора.
Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије, нанеле су огромне губитке окупаторима током Београдске операције, ослободиле су Београд и наставиле операције за коначно ослобођење целе земље.
Ослобођењем Београда окончана је окупација града од стране окупатора, која је трајала 1287 дана.
Током борби за ослобођење Београда, погинуло је 2953 бораца Народноослободилачке војске Југославије;
као и 960 војника Црвене армије.
Централна државна церемонија започела је заједничким полагањем венаца на улаз у гробље Ослободиоцима Београда 1944. године.
Венце су положили, испред Владе Републике Србије министарка Кисић Дарија, делегација Министарства Одбране и Војске Србије, представници града Београда, делегација СУБНОР-а Србије, те делегације Амбасада Руске Федерације, Белорусије, Азербејџана, Грузије, Казахстана и делегација Генералног конзулата Јерменије.
Након полагања венаца, уследило је интонирање химни свих држава које су учествовале на Централној државној церемонији.
После химни, венце су положиле делегације бројних удружења која негују традиције ослободилачких ратова, представници борачких организација, представници ратних бригада, те бројни грађани.
Следило је полагање венаца на споменик Вечне ватре, који нас је и овај пут дочекао са речима, НИКО НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН - НИШТА НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕНО.
Речи које нас подсећају, речи које нас уче и речи које нас опомињу.
У спомен парку су поред бројних плоча са именима погинулих бораца, грађани положили цвеће и барем на тренутак, вратили их из заборава.
На крају церемоније, све делегације положиле су венце на споменик ЦРВЕНОАРМЕЈЦУ и минутом ћутања опростиле се од хероја који су ослободили наш град.

Ваздухопловни заставник-летач у пензији, 

Саша Јовановић 

Премијера филма „Бранили су небо отаџбине“ [ПОЗИВНИЦА]

Министарство одбране и Војнофилмски центар "Застава филм" има част и задовољство да позове на свечану премијеру филма БРАНИЛИ СУ НЕБО ОТАЏБИНЕ која ће се одржати у четвртак 21.октобра у Комбанк дворани (бивша дворана Дома синдиката).
Филм је настао на основу аутентичних докумената и до сада непознатих чињеница херојстава ваздухопловаца у Априлском рату 1941.године. Био је то величанствени чин великог пожртвовања и првог саможртвовања у историји светског ваздухопловства.
Молимо све заинтересоване за присуство на свечаној премијери, да свој долазак потврде на број телефона 063/293905.
МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
УПРАВА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ
Војнофилмски центар "Застава филм"
Д И Р Е К Т О Р
потпуковник Горан Иконић

Учешће УПВЛПС на „Данима слободе“ и „Великом школском часу“ – ОБАВЕШТЕЊЕ

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије ће учествовати у планираним активностима на обележавању Дана ослобођења Београда - Манифестација "Дани слободе 2021".
Одговоран испред УПВЛПС је потпредседник Башарагин Милорад, а координатор и носилац члан Извршног одбора Саша Јовановић.
Такође, УПВЛПС ће учестовати на Великом школском часу у Крагујевцу 21. октобра.
Превоз обезбеђује СУБНОР, а заинтересовани да се пријаве Саши Јовановићу на телефон 062/243920.
Председник УПВЛПС
Златомир Грујић

Манифестација „Дани слободе 2021“ – позив члановима Удружења

Обавештавамо да ће Министарство одбране и Војска Србије учествовати на манифестацији „Дани слободе“ поводом обележавања 103. годишњице од ослобођења Београда у Првом светском рату и 77. годишњице од ослобођења Београда у Другом светском рату, у организацији Градске управе Града Београда и Омладинског позоришта „Дадов“, у периоду од 19. октобра до 08. новембра 2021. године у Београду.

У оквиру реализације предметне манифестације планиран је церемонијални програм активности који достављамо ради упознавања и присуства чланова удружења  на некoj од активности из достављеног плана.

Имајући у виду наведено, а уважавајући традиције које негују и баштине удружења са којима Министарство одбране и Војска Србије остварују сарадњу, Министарство одбране је предложило присуство представника традиционалних и ветеранских удружења предметној активности, како би се на тај начин исказало поштовање и нераскидива веза између пријатељских народа и савезника у оба светска рата. 

За сва питања у вези наведеног, можете се обратити на број телефона: 011/3201-063, а лице за контакт је потпуковник Мирослав Секулоски, руководилац Групе за војне традиције Управе за традицију, стандард и ветеране.

С поштовањем,

пуковник др Ђорђе Калањ

Сектор за људске ресурсе

Управа за традицију, стандард и ветеране

Београд, Немањина 15

тел. 011/32-03-055

факс: 011/30-00-316