Архиве категорија: Насловна

Меморијал „Пилот Михаило Петровић“ [НАЈАВА]

ОДЛОЖЕНО ЗА НЕДЕЉУ ДАНА

Поводом Дана пилота Србије и годишњице рођења наредника Михаила Петровића - нашег првог војног пилота, у суботу, 27. јуна 2020. године, на аеродрому Трстеник ће се одржати такмичење пилота.

Манифестацију која се одржава по други пут и која је замишљена да буде традиционална - те да се у ово време одржава сваке године, у сарадњи са Аеро клубом "Трстеник" организује Фондација "Пилот Михаило Петровић".

Према најавама организатора, такмичење пилота се састоји од лета по маршрути у трајању од сат времена, са четири извиђачка задатка од којих ће један бити и почасни заокрет у трајању од два минута изнад родне куће Михаила Петровића у селу Влакча. 

Временску контролу и прецизност маршруте свих посада које буду учествовале, обавиће тим искусних интернационалних судија.

Такође, према најавама, на самом аеродрому ће бити организован богат и  атрактиван летачки програм, као и изложба летелица. За посаде које буду учествовале у такмичарском делу, предвиђене су и пригодне награде, а за победничку и прелазни пехар.

Да подсетимо, прошле године је, 15. јуна на аеродрому у Смедеревској Паланци, одржан први Меморијал "Пилот Михаило Петровић". Уз велике напоре ево ове године је у најави и други, те верујемо да ће се тако успоставити и традиција у одржавању ове ваздухопловне манифестације.

Према речима организатора: "ПОЗВАНИ СТЕ - ДОБРО ДОШЛИ"!

Субота, 27. јун 2020. године, аеродром Трстеник у 10 сати. Видимо се!

ОДЛОЖЕНО ЗА НЕДЕЉУ ДАНА

Обележена 136-а годишњица рођења пилота Михаила Петровића

ПОЧЕТАК ОБНОВЕ РОДНЕ КУЋЕ

Доследни у поштовању традиција нашег ваздухопловства и сећања на људе који су обележили настанак и развој авијације у Србији, мештани села Влакча и припадници РВ и ПВО Војске Србије, окупили су се у соботу 13. јуна пред родном кућом наредника Михаила Петровића и положили цвеће и венце испод спомен плоче постављене њему у част 1953. године.

Михаило Петровић рођен је 14. јуна 1884. године у селу Влакча надомак Крагујевца и Тополе. Бистри дечак надахнут снажним патриотским духом, жедан знања и одлучан да све своје снаге стави у службу одбране Отаџбине, после основне, постао је ученик Војно-занатлијске школе у Крагујевцу. Потом као калфа 1902. године одлази у Русији с жељом да упише војну школу. Услед болести враћа се у Србији и уписује се у Артиљеријску подофицирску школу у Крагујевцу 1903. године. По завршетку школовања, 1905. године, био је на служби у Нишу, Крагујевци и Београду. У школи је био најбољи, а у трупи подофицир за пример, који је врло брзо, у чину наредника, положио и испит за официрски чин.

Поред школских и службених обавеза налазио је времена за самообразовање и проширивао је своја знања у разним областима и уметности, а учио је и стране језике. Врло рано се заинтересовао за ваздухопловство, пратио је вести, читао часописе и књиге и са нарочитом радозналошћу прве кораке српског ваздухопловства – установаљавање Станице голубије поште и Балонског постројења на аеродрому у Нишу, те летове страних авијатичара у Београду на Калемегдану и Бањици.

По конкурсу за школовање српских пилота у Француској примљен је у прву класу у којој су били, поред њега: поручници Јован Југовић и Милош Илић, потпоручник Живојин Станковић и поднаредници Миодраг Томић и Војислав Новичић.

Одлази у Француску где, од маја до септембра 1912. године, завршава летачку обуку на авиону Фарман и постаје пилот. Први је од српских пилота летео самостално и оцењен је од француских инструктора и колега као најбољи и најперспективнији. Његово име је међу првих хиљаду пилота у свету са лиценцом ФАИ – 979. У Србији он је први.

По повратку у Отаџбину крајем новембра 1912. године летео је на авиону Дукс у Скопљу, а затим одлази са својим колегама у Ниш, где је 24, децембра формирана Ваздухопловна команда Српске војске, и постаје пилот у аеропланској ескадри. Почиње да лети на нишком аеродрому јануара 1913. године. Његов историјски допринос трајно је обележен тако што војни аеродром у Нишу данас носи његово име.

У фебруару 1913. године распоређен је у састав Приморског аеропланског одреда, који под командом мајора Косте Милетића одлази у састав Приморског кора српске војске у помоћ црногорској војсци у опсаду Скадра.

Извршавајући борбени задатак наредник Михаило Петровић је погинуо 20. марта 1913. године близу аеродром Барбалуш код Скадра. Сахрањен је у порти месне цркве. Наредне године уз највеће почасти његови посмртни остаци пренети су на Цетиње где су почивали до 1931. године, када је ангажовањем брата му Живана потпуковника и његових сабораца у ваздухопловству, премештен у породичну гробницу, где и данас почива. Већ скоро три деценије одајемо му почаст на Новом гробљу у Београду 20. марта.

Дан Михаиловог рођења село Влакча обележава као народну манифестацију где су сваке године, ево већ деценију и по присутни и ваздухопловци Србије и на понос и дику рода свога припадници нашег РВ и ПВО.

Ове године, упркос мерама опреза услед опасности од корона вируса Ковид 19, у организацији Завичајног удружења „Михаило Петровић“ из Влакче, у сарадњи са УПВЛПС и Командом РВ и ПВО, скромно али достојанствено обележена је Михаилова 136-та годишњица рођења.

Путем од Земуна до Влакче у Тополи, обишли смо спомен обележје пилоту мајору Зорану Томићу и положили букет цвећа и одали му почаст.

Окупили смо се традиционално код основне школе у селу и кренули пут Михаилове родне куће. Долазећи пред кућу, стару више од века, која је оронула и упркос бризи руинирана, радосно смо запазили једну новину. Власник имања и куће Југослав Ралевић реновирао је кров. Стављен је нови цреп и кућа је спашена сигурног урушавања услед великих киша, која су нас задесиле овог пролећа и почетка летњег периода.

То нас је све обрадовало и као зрак сунца, које је и ове године, као и увек до сада, када год дођемо на то свето место, грејало топло и жарко. Били смо обрадовани и срећни ту на врелу историје.

Поклонили смо се нареднику пилоту Михаилу Петровићу и положили цвеће и венце испод спомен плоче на родној кући, одали му почаст, обишли унутрашњост и фотографисали се испред куће.

Манифестацији обележавања дана рођења Михаила Петровића присуствовали су Томислава Ралевић, мајка власника куће и имања; а из Завичајног удружења: Александар Саша Јовановић, председник удружења, Мића Борић, Драгољуб Драгче Швабић, Дејан Драгутиновић, Иван Борић, Слободан Ђорђевић и Раде Јовановић.

Из Команде РВ и ПВО присуствовали су: пуковник Божидар Цимбаљевић, потпуковник Бранко Антонијевић, мајори Александар Ћирјаковић и Владимир Милосављевић.

Из Удружења пилота „Тигрови“ Краљево: Владан Нешић и Томас Јаник, а испред УПВЛПС Златомир Грујић.

Након обилска родне куће дружење је настављено у учиноници основне школе, у пријатном и конструктивном разговору. Саша Јовановић је присутне упознао са радом завичајног удружења и наредним циљевима. На првом месту то је подизање  споменика Михаилу Петровић у селу Влакча, затим уређење простора око родне куће и саме куће. Размењена су мишљења, телефонски бројеви и електронске адресе. Растали смо се са жељом да се окупимо и следеће године и надом да ће се до тада постављени циљеви остварити.

Позивамо све ваздухопловце, пријатеље ваздухопловства и људе добре воље да помогну ову акцији, и да наш први пилот и прва ваздухополовна жртва добије заслужен споменик у месту где се родио. Акцију ће водити Завичајно удружење „Михаило Петровић“ из Влакче, а ми сви треба да му добра срца помогнемо.

Зл. Грујић

 

Ветерани РВ и ПВО чланови УПВЛПС на обележавању 75 годишњице победе над фашизмом

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Седамдесет пета годишњица победе над фашизмом у Другом светском рату обележена је полагањем венаца на гробље ослободилаца Београда.

У делегацији су били и ветерани РВ и ПВО – учесници НОР-а Љубиша Антонијевић, пуковник у пензији, Зденко Дупланчић, пуковник у пензији и Видосав Ковачевић, генерал-мајор у пензији, потпредседник републичког одбора СУБНОР Србије.

Поносни смо што су чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, учесници НОР-а и чланови СУБНОР-а Љубиша Антонијевић и Зденко Дупланчић присуствовали овој свечаности и у име свих чланова удружења одали почаст погинулим борцима за слободу од фашистичких освајача и њихових помагача.

Поносни смо и срећни што су у нашим редовима и што нам преносе патриотски занос, слободољубље, родољубље и све оне узвишене вредности за које су се борили, да се по угледу на њих и ми боримо за слободу и независност своје отаџбине, за бољи живот и јединство у супротстављању свим изазовима, и то преносимо на младе генерације.

Зл. Грујић

Фото: Бојана

Слике:

1) Љубиша Антонијевић, представник Амбасаде Руске Федерације и Зденко Дупланчић испред Гробља ослободилаца Београда

2) Свечаност полагања венаца, први слева Зденко Дупланчић, у средини Видосав Ковачевић и до њега Миша Мирковић

3) Делегација Градског одбора СУБНОР-а, први сдесна Љубиша Антонијевић

9. МАЈ – ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Девети мај славимо као Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Тај најкрвавији оружани сукоб у историји човечанства, који је почео 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску, узео је крвави данак од преко 50 милиона људских живота.  

Други светски рат на европским просторима  завршен је после шест година, 9. маја 1945. године потписивањем безусловне капитулације оружаних снага фашистичке Немачке. Од тада, овај датум се обележава у великом броју земаља света као ДАН ПОБЕДЕ над фашизмом.

На територији Југославије рат је трајао до 15. маја 1945. године, када су коначно опкољене, поражене  и капитулирале формације фашистичке Немачке и њених сателита.

Други светски рат је највећи, и по обиму страдања, најтрагичнији оружани сукоб у историји човечанства. На једној страни биле су тзв. „Силе осовине“ - фашистичка Немачка, Јапан и Италија, а на другој савезничке коалиција предвођена  Совјетском Русијом, Великом Британијом и  САД, са великим бројем држава, међу којима је била и Југославија.

Фашисти су на власт у Немачкој дошли 1933. године, победивши на таласу примитивног и лажног патриотизма, агресивног национализма и расизма, отворено ширећи антисемитизам и нетрпељивост према Словенима и Ромима. Власт Адолфа Хитлера отпочела је успостављањем режима заснованог на отвореном насиљу, нетолеранцији и искључивости, теорији истребљења по фашистичкој идеологији мање вредних народа и успостављање новог светског поретка у којем ће владати чисти аријевци (Немци) као надљуди. Убрзо су почела фашистичка освајања и крвави рат.

По броју држава, као и људи који су у њему учествовали, али и броју људских жртава и степену материјалног разарања, Други светски рат је највећи оружани сукоб у историји човечанства. Током ратних година, живот је изгубило око 50 милиона људи, међу којима 30 милиона цивила. Да би била побеђена нацистичка Немачка, Совјетски Савез је поднео највеће људске жртве изгубивши 28 милиона грађана и војника. Највеће људске губитке у односу на укупан број становника претрпела је Пољска, која је изгубила шест милиона становника, а више од  95 одсто страдалих били су цивили. Југославија са милион и 800 хиљада жртава била је трећа земља по броју страдалих током Другог светског рата у Европи. Стравични призори концентрационих логора широм Европе оставили су неизбрисив траг, јер је до капитулације Немачке у тим фабрикама смрти убијено више од шест милиона Јевреја.

На простору Југославије партизански покрет предвођен Јосипом Брозом Титом, стао је на чело антифашистичке борбе, стекао наклоност савезника и углед као један од највећих антифашистичких покрета у Европи. Рат на простору Југославије завршен је 15. маја 1945. године, а као победник из рата изашли су партизански одреди –   Народноослободилачка војска Југославије, предвођени Комунистичком партијом Југославије. Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су немачкој окупаторској армији у Србији тежак пораз у борбама вођеним између 12-20. октобра 1944, ослободиле Београд, главни град Југославије и велики део Србије.

Дан победе у Другом светском рату обележава се и као Дан Европе у нади да савремена Европа буде заснована на основним принципима и начелима које су водили борце против нацизма и фашизма – на принципима мира, разумевања, толеранције и сарадње. Зато Дан победе представља прилику да се одавањем почасти страдалима истакне опредељење за очување тековина остварених том величанственом победом. Уједно, сваке године обележавањем Дана победе, подсећамо се на сву трагику, бесмисленост и грозоте рата и јачамо одлучност да се боримо за мир, коегзистенцију и сарадњу свих држава и народа света.

ЖИВЕО ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ!

ЖИВЕЛА СЛОБОДА И МИР!

ЖИВЕЛА СРБИЈА!

79 година од Априлског рата – СЛАВА ПАЛИМ ВАЗДУХОПЛОВЦИМА

У Априлском рату 1941. године током извршавања летачких борбених задатака, за време дејстава непријатеља по објектима на земљи, приликом прелета на друга летелишта или на територију Савезника, као и од последица рањавања у борби, живот је изгубило 135 летача, према подацима Петра Боснића “Наше небо април 1941.”

Вероватно је тај број и нешто већи, јер и данас 79 година после Априлског рата долазимо до неког новог податка. Тако са седморицом погинулих на аеродрому Лазаревац тај број износи 142.

Из Штаба команде ваздухопловства погинула су двојица летача, један официр пилот и један подофицир авионски послужилац.

Први ваздухопловни бомбардерски пук имао је осам погинулих летача: два официра пилота и два официра извиђача; једног подофицира пилота, два подофицира послужиоца (стрелци, радисти) и једног ваздухопловно-техничког чиновника пилота.

Други ваздухоплони ловачки пук изгубио је пет пилота: четири официра и једног ваздухопловно-техничког чиновника.

Трећи ваздухопловни бомбардерски пук имао је 17 погинулих летача: три официра пилота и једног извиђача; једног подофицира пилота и осам подофицира послужилаца; једног ваздухоплово-техничког чиновника пилота и тријицу летача неутврђеног идентитета.

Четврти ваздухопловни ловачки пук изгубио је једног официра пилота.

Пети ваздухопловни ловачки пук изгубио је осам пилота: пет официра и три подофицира.

Шести ваздухопловни ловачки пук изгубио је десет пилота: пет официра, четири подофицира и једног ваздухопловно-техничког чиновника.

Седми ваздухопловни бомбардерски пук је изгубио 18 летача: пет официра - четири пилота и једног извиђача; 13 подофицира – три пилота и десет послужилаца.

Осми ваздухопловни бомбардерски пук изгубио је 18 летача: 11 официра - шест пилота и пет извиђача; седам подофицира – једног пилота и шест послужиоца.

Самостална 11. група за даљње извиђање изгубила је 17 летача: девет официра - 4 пилота и пет извиђача; шест подофицира послужилаца и два ваздухопловно-техничка чиновника пилота.

Самостална 81. ваздухопловна бомбардерска група за стратегијско бомбардовање изгубила је шест летача: три официра - два пилота и једног извиђача; два подофицира - једног пилота и једног послужиоца и једног летача без утврђеног идентитета.

Самостална ваздухопловна ловачка ескадрила изгубила је тројицу летача: два официра пилота и једног подофицира пилота.

Армијско ваздухопловство изгубило је седам летача: два официра - једног пилота и једног извиђача: четири подофицира - три пилота и једног послужиоца; једног летача неутврђеног идентитета.

Позадинско ваздухопловство изгубило је девет летача: четири официра - три пилота и једног извиђача; три подофицира - два пилота и једног послужиоца и двојицу неутврђеног идентитета.

На аеродромима је погинуло од непријатељског бомбардовања - шест летача: пет официра пилота и један официр извиђач, као и један наредник и шест резервиста на аеродрому Лазаревац.

Свега је погинуло 135 летача: 64 официра - 48 пилота, 18 извиђача; 56 подофицира - 20 пилота и 36 послужилаца; шесторица ваздухопловно-техничких чиновника пилота и седморица летача неутврђеног идентитета.

Први ваздушни судар 6. априла код Режановачке косе близу Куманова однео је осам живота пилота ловаца из Петог ловачког пука.

У ваздушним борбама у одбрани Београда 6. и 7. априла погинуло је 11 пилота - 10 из Шестог ловачкогпука и један из Другог пука.

У дејствима бомбардера изгинуло је највише летача: из 11. самосталне групе на једном задатку девет; из Осмог бомбардерског пука погинуло је 17 летача приликом бомбардовања немачких аеродрома у Мађарској у једном дану на једном задатку. То је највећа катастрофа у Априлском рату.

Приликом покушаја прелета преко Карпата за Совјеткси Савез погинуло је девет летача из Трећег бомбардерског пука, и тројица из Седмог бомбардерског, из тог пука је у удесу код Рогачице погинуло још осам летача, укупно у два удеса 11 летача. Њима треба додати још шест летача из 81. самосталне бомбардерске групе који су погинули на сличан начин од дејства сопствене противавионске артиљерије. Црном билансу придружује се и удес авиона “Капрони” код Олимпа у Грчкој у којем је погинуло шест летача.

Напред наведени губици летача чине скоро четвртину од укупно броја погинулих у Априлском рату.

Сви погинули летачи и припадници Ваздухопловства Војске Краљевине Југославије који су се борили у Априлском рату заслужују највеће поштовање јер су у тој борби дали највише што су имали - своје животе.

Њихова дела се никада не смеју заборавити!

Овог 6. априла не можемо изаћи на спомен обележје херојима Априлског рата и одужујемо им се овим путем. ВЕЧНА ИМ СЛАВА!

 Зл. Грујић

Илустрације:

  • Погинули из Другог и Четвртог ловачког пука
  • Погинули из Петог ловачког пука
  • Погинули из Шестог ловачког пука
  • Погинули из Првог бомбардерског пука
  • Погинули из Трећег бомбардерског пука и извиђачке групе армијске авијације
  • Погинули из Седмог бомбардерског пука
  • Погинули из Осмог бомбардерског пука
  • Погинули из 11. самосталне извиђачке групе
  • Погинули из 11. самосталне извиђачке групе и Треће пилотске школе
  • Погинули из 603. тренажне групе, Штаба ваздухопловства и Министарства војске и морнарице,
  • Погинули из 201. тренажне групе