Архиве ознака: Коста Милетић

Велики јубилеј српског ваздухопловства – 145 година од рођења Косте Милетића

СРПСКИ АЕРОНАУТ – ПУКОВНИК КОСТА МИЛЕТИЋ

Навршава се 145 година од рођења првог српског ваздухопловца, пилота балона – аеронаута, стручњака за одржавање балона и организацију летења на балонима, за рад са голубијом поштом и метеоролошком станицом, првог команданта српског ваздухопловства, председника Удружења резервних авијатичара КЈ и председника Надзорног одбора Кредитне задруге ваздухопловаца у КЈ, по многима „Оца српске авијације“, или  „српског Дедала“.

 Мајор Коста Милетић

Први српски ваздухопловац родио се 22. септембра 1874. године у месту Буковик, данас Аранђеловац, од оца Настаса, телеграфисте и мајке Персиде домаћице. Крштен је у цркви  Светог Арханђела Гаврила 29. септембра исте године као Константин - Коста.  Имао је брата и сестру.

Аранђеловац - црква

Након четири године (1878), породица се по потреби очеве службе сели у Обреновац, где Коста полази у основну школу. Следећа станица на животном путу првог српског авијатичара било је Велико Градиште (1887), па Неготин и Зајечар (1890) и на крају Београд (1892).

Из седмог разреда гимназије конкурише за Војну академију. Примљен је у 25. класу 1892. године. Војну академију завршио је као четврти у рангу 1895. године. Унапређен је у чин пешадијског потпоручника и убрзо преведен у инжињерију. Са њим у класи били су Радисав Станојловић, потоњи армијски ђенерал и командант ваздухопловства КЈ и Никола Дероко, потоњи генерал инжињерије. У то време наставник у Војној академији био је тада пуковник, а потом славни војвода Радомир Путник, као и проф. др Ђорђе Станојевић велики физичар.

Наставници Војне академије

Након завршетка Војне академије Коста је био на служби у 6. и 8. батаљону Дринске дивизије, гардијском батаљону, железничкој чети, инжињеријском и понтонирском батаљону, да би би 1898. године био унапређен у чин поручника.

Пријавио се на конкурс за ваздухопловну школу од 24. децембра 1900. године. Испуњавао је тражене услове, а на испитима је био најбољи по успеху, па је као државни питомац одабран за одлазак у руску ваздухопловну школу. У Русију је кренуо 3. фебруара 1901. године.

У Ваздухопловном образовном парку Руске империје у Волковом пољу код Санкт Петерсбурга провео је скоро две године. Завршио је Ваздухопловну официрску школу у трајању од годину дана, као други у рангу. Шест месеци је био у метеоролошкој станици. Обучио се за рад за голубијом поштом. Оспособио се за рад са балонским јединицама по питањима конструкције, израде и одржавања балона. Завршио је летачку обуку на везаним и слободним балонима. На великим маневрима руске војске септембра 1902. године код Курска, сам је летео слободним балоном и поставио рекорд даљине и висине.

Коста Милетић у балону са инструктором

Током боравка у Волковом пољу Коста Милетић се упознао са Катарином – Кити Гарут, кћерком главног техникума школског центра Александра Елизаровича Гарута, блиског сарадника пуковника, потом и генерала Александра Матвејевича Ковањка команданта центра. Љубав Кити и Косте крунисана је браком по доласку у Србију.

Капетан Коста Милетић после завршене школе, вратио се у Србију као први српски школовании ваздухопловни стручњак и летач, пилот балона - аеронаут, крајем 1902. године.

Распоређен је у Инжињеријско одељење Главног генералштаба где је радио на плановима за увођење ваздухопловства у Српску војску, што није ишло лако, јер је наилазио на проблеме и тешкоће. Постепено су стварани услови да се ваздухопловство уведе у војску, као што су то чиниле и суседне, те многе државе у свету и Европи.

Једно време капетан Коста Милетић био је ордонанс Краља Петра I Карађорђевића, али је на лични захтев тражио да се врати струци и трупи.

Голубију пошту у Српској војсци капетан Коста Милетић увео је 1908. године. Тада је формирана прва станица голубије поште у Нишу, а потом и друга у Пироту.

Српска голубија пошта

Балони за српску војску купљени су почетком 1909. године. Коста Милетић је био у комисији за куповину балона код немачке фирме „Аугуст Ридингер“ из Инсбрука.  Летео је са фабричким пилотом преко Боденског језера и Минхена након пријема првог слободног балона који је имао натпис „Србија“ на куполи и српску заставу на корпи. То је први лет једног ваздухоплова са српским обележјима.

Балон „Србија“

По пријему балона требало је још три године да се створе услови за њихово летење. Наиме купљена је и пратећа опрема: чекрк за подизање и спуштање балона, резервни делови, боце за водоник и водонична централа. Та централа у Нишу почела је са радом тек 1913. године почетком Другог балканског рата.

Пред Први балкански рат капетан I класе Коста Милетић је тражио да се упути у трупу и на фронт. То му је омогућено и распоређен је за команданта инжињеријског полубатаљона са којим је учествовао у Кумановској бици. За јуначко држање и успешно командовање, војвода Путник га је ванредно унапредио у чин инжињеријског мајора.

Мајор Коста Милетић

Убрзо потом, Коста Милетић је позван у Ниш да преузме командовање Ваздухопловном командом Српске војске, која је формирана решењем војводе Путника начелника Штаба Врховне команде 24. децембра 1912. године. У саставу српског ваздухопловства под том командом, било је: аеропланско одељење (12 авиона и 6 пилота), балонска чета (2 балона и један пилот), водонична централа и голубија пошта. Коста Милетић је за први аеродром одредио пољану на Трупалском пољу код Ниша, где је убрзо почело летење српских авиона.

У Првом балканском рату ваздухопловство је први пут коришћено у борбеним дејствима. Под командом мајора Косте Милетића формиран је „Приморски аероплански одред“прва борбена јединица српског ваздухопловства, која је дејствовала у операцијама код Скадра марта 1913. године.

Мајор К. Милетић и капетан М. Илић на аеродрому Барбалуш код Скадра

У лето 1913. године под командом мајора Косте Милетића, српско ваздухопловство је учестовало у Другом балканском рату. Снаге су подељене по врсти ваздухоплова на аеропланско одељење које је дејствовало на ратишту у Македонији код Куманова, и балонско одељење које је дејствовало на ратишту код Пирота.

У Првом светском рату, под командом мајора Косте Милетића успешно је извршена мобилизација ваздухопловних снага, које су биле скромне и на нивоу после балканских ратова. Ваздухопловна команда са јединицама је пребазирала на летелиште Дабића поље код Ваљева и одатле су српски балони и авиони дејствовали успешно дајући допринос одлучујућим биткама на Церу, Колубари и Дрини.

Летелиште Дабића Поље

Током 1915. године, мајор Коста Милетић је својим анагажовањем знатно допринео да се ојачају српске ваздухопловне снаге, посебно после доласка у помоћ Француске ескадре марта месеца. У јесен исте године током повлачења према југу српске ваздухопловне јединице су задатак обавиле без губитака и дислоцирале на Крф.

Српски и француски војници на аеродрому Патамос на Крфу

На Крфу се људство одморило и опоравило; убрзо је извршена реорганизација, те је уместо Ваздухопловне команде формирана Аропланска ескадрила са командом и ваздухопловни депо. Почиње обука људства - пилота, извиђача, авиомеханичара и других стручњака, нарочито по доласку на Солунску фронт у лето 1916. године.

Српски и савезнички ваздухопловци на Солунском фронту

Коста Милетић одлази на лечење и боловање; потом се враћа у инжињерију, а по завршетку рата, пензионисан је у чину мајора и преведен у резерву. У чин резервног инжињеријског потпуковника унапређен је 1924. године, а у чин пуковника 1928. године.

Пуковник Коста Милетић је био омиљен међу српским и југословенским ваздухопловцима уживајући висок углед и поштовање као човек који је створио ваздухопловство, те су га многи називали „оцем“ нашег ваздухопловства. Због свог мудрог, темељног држања, упорности и одговорности у извршавању задатака са ваздухопловима, тим новим средствима ратне технике, пуним изазова и непознаница, с правом га називамо и „Српским Дедалом“.

Коста Милетић у позним годинама

Када је у Краљевини Југославији 1928. године основано Удружење резервних авијатичара, пуковник Коста Милетић је једногласно изабран за његовог председника, и на тој функцији је остао до 1941. године. Истовремено био је од 1933. године  председник Надзорног одбора Кредитне задруге ваздухопловаца.

Коста Милетић говори на конгресу резервних авијатичара

Пуковник Коста Милетић преминуо је 1953. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду са својом супругом Кити. Вечна им слава!

Пред вечном кућом Косте Милетића

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) ће у недељу 22. септембра у 10:00 часова на Новом гробљу у Београду изаћи пред вечну кућу Косте Милетића и положити венце и одати пошту првом српском ваздухопловцу.

мр Златомир Грујић, председник УПВЛПС

Обележавање 145-е годишњице од рођења Косте Милетића [НАЈАВА]

Ове године, 22. септембра, навршава се 145 година (1874) од рођења првог српског ваздухопловца, пилота балона – аеронаута, првог командaнта војног ваздухопловства Србије и првог председника Удружења резервних авијатичара, пуковника Костадина Косте Милетића.Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) ће тај велики јубилеј обележити скрoмно, по следећем распореду:

1) У недељу 22. септембра у 10:00 часова на Новом гробљу у Београду положићемо венце пред вечну кућу Косте Милeтића.2) Kрајем септембра или почетком октобра, по завршетку штампе, обавићемо промоцију књиге „Српски аеронаут пуковник Коста Милетић“ у Дому ваздухопловства Земун. О том догађају бићете благовремено и на време обавештени.Позивамо све ваздухопловце да се укључе у ове активнoсти и дају допринос обележавању овог јубилеја и отимању од заборава сећања на „оца“ српскoг ваздухоплoвства, човека који је највише заслужан што је ваздухопловство уведено у српску војску 1912. године.

Годишњица рођења првог команданта РВ-Коста Милетић (1874-1953)

На данашњи дан пре 144. године, 21. септембра 1874., у Аранђеловцу је рођен Костадин Коста Милетић, први школовани пилот балона-аеронаут и први командант нашег ваздухопловства.

После седмог разреда гимназије уписао се у 25. класу војне академије коју је завршио 1895. године, као пети у рангу. Службовао је у пешадији, затим је преведен у инжињерију.

Завршио је Војнотехничке ваздухопловне студије у Русији са одличним успехом, као други у рангу 1902. године. Распоређен је у Инжињеријско-техничко оделење министарства војног. Саставио је предлог за формирање балонског одељења, израдио пројекат и правила и формирао прву станицу голубије поште 1908. године. Организовао је припреме и куповину првих балона за српску војску, и летео је првим балоном "Србија" одмах по набавци, 19. априла 1909. године. То је био први лет српског ваздухоплова са српским обележјима.

Формирао је балонско одељење 1910. године. У Првом балканском рату, у Кумановској бици, био је командант батаљона, и ванредно је унапређен  у чин мајора. Наређењем војводе Радомира Путника 24. децембра 1912. године постављен је за команданта Ваздухопловне команде, прве ваздухопловне јединице Српске војске. У зиму 1913. године, био је на челу Приморског аеропланског одреда у операцијама код Скадра. До јула 1916. године био је на челу српског ваздухопловства. По завршетку Првог светског рата, пензионисан је у чину пуковника. Након рата, између осталог, обављао је и дужност председник Удружења ратних авијатичара и то од 1928., па до 1936. године.

Умро је 1953. године у Београду. Сахрањен на Новом гробљу. Први је школовани ваздухопловац у Србији. Лично је био актер кључних догађаја у настанку српског ваздухопловства и премијерне употребе балона (Пирот) и авиона (Скадар) у балканским и Првом светском рату. Прошао је голготу Албаније и консолидовао Српску аеропланску ескадру на Солунском фронту. Више о Кости Милетићу на линку.

Удружење пензионисаних војних летача Србије (УПВЛПС) у сарадњи са Министарством одбране Републике Србије, Командом РВ и ПВО и локалном самоуправом града Аранђеловца се припрема за обележеавање 145. годишњице рођења првог команданта нашег вида, када ће бити објављена и монографија о Кости Милетићу.

Делегација УПВЛПС код Команданта РВ и ПВО

Командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко Живак примио је 19. децембра, а поводом предстојећег Дана вида, делегацију Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) – Ветерана РВ и ПВО.

У оквиру мaнифестација обележавања 24. децембра - Дана РВ и ПВО, УПВЛПС проналази своје место према могућностима које има и условима у којима делује. Те могућности су скромне, али увек највећи  празник нашег Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, обележава достојанствено и како доликује,  у чему ветерани прате активности које планира и проводи Команда РВ и ПВО, настојећи да и сами дају свој допринос..

Приликом пријема делегације УПВЛПС, генерал Живак је изразио задовољство што се сусреће са најстаријим ваздухопловцима и истакао да је рад УПВЛПС за пример; резултати су одлични, а сарадња обострано корисна. Истакао је значај  удружења које је пролетос обележило 25 година постојања, као најстарије војно ветеранско удружење у нас. Укратко је упознао ветеране са активностима и правцима даљег развоја РВ и ПВО. У срдачном и отвореном разговору обухваћена су многа питања, а посебно школовање кадра, посебно пилота и модернизације вида са новом ваздухопловном техником и средствима ПВО.

Председник УПВЛПС пренео је команданту поруку чланства УПВЛПС које подржава мере које највише државно и војно руководство предузимају на јачању оперативних и борбених способности Војске Србије и РВ и ПВО, материјалног и друштевног положаја њених припадника, и посебно увођење моралног васпитања и новог државног празника Дана ратника

Председник УПВЛПС је замолио команданта РВ и ПВО да подржи предлог за адекватан статус и спомен-обележје пуковнику Кости Милетићу (1874-1953) првом ваздухопловцу Србије, аеронауту и првом команданту Српског војног ваздухопловства;  да се заложи да спомен-обележје добије и први српски пилот авиона и прва ваздухопловна жртва у нас, а друга у свету - наредник Михаило Петровић (1884-1913), који нема адекватно спомен-обележје;  да утиче на брже решавање питање ваздухопловних спомен-обележја у Србији и иностранству, израду календара ваздухопловних меморијала и подизање меморијалног споменика посвећен веку српског војног ваздухопловства, за шта је добра прилика предстојеће реновирање палате Команде ваздухопловства и Авијатичарског трга у Земуну; да се у РВ и ПВО оформи Савет за неговање ваздухопловних традиција, и да се наредне године одржи саветовање о неговању и вредновању ваздухопловних традиција; да се изради јединствена методологија за давања имена ваздухопловним базама, аеродромима, касарнама и установама, са конкретним примерима; да подржи  иницијативу УПВЛПС за формирање војно ветеранске организације Србије, односно РВ и ПВО, која би се заснивала на светлим традицијама наше војске и ваздухопловства и њених старих ратника, и ослањала се на државу, војску и министарство војно.

Представници УПВЛПС упознали су команданта РВ и ПВО са издавачким опусом, радом сајта удружења и издавањем „Ваздухопловног билтена", и са две изложбене поставке које поседује: „СЕЋАЊЕ НА ВАЗДУХОПЛОВНЕ ЖРТВЕ“ (33 паноа) и на око 50 паноа изложбену поставку „ИСТОРИЈА СРПСКОГ ВОЈНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА“.

Такође, команданту су презентована и основна питања статуса ваздухопловних ветерана, тежишни задаци  у наредној години и неке измене и допуне у методу и садржају рада УПВЛПС.

На крају, захваљујући се команданту, председник УПВЛПС му је честитао Дан вида и предстојеће празнике и у име чланства уручио му пригодне поклоне: Велику Спомен диплому Команди РВ и ПВО и средњу њему лично поводом 115 година од завршетка школовања првог српског ваздухопловног стручњака, пилота балона и команданта Српског ваздухопловства Косте Милетића, слике са прошлогодишњег сусрета са ветеранима, пригодан календар УПВЛПС и монографију „Ваздухопловни школски центар Краљево 1947-2017.“

Командант РВ и ПВО се захвалио на поклонима, честитао ветеранима празнике, пожелео им добро здравље, и позвао да се прикључе манифестацијама обележавања Дана РВ и ПВО које се организују наредних дана.

Златомир Грујић