На Светог Илију, 2. авуста 2018. године навршиће се 125 година од доношења Уредбе o устројству војске на исти дан 1893. године, којом је, фактички, ваздухопловство уведено у српску војску. Тај велики јубилеј је још једна потврда да је Србија пратила развој ваздухопловства у свету, и у том цивилизацијском процесу, била међу водећима.

Пред крај XIX века у Краљевини Србији вршене су реформе војске са циљем да се изгради модерна армија - савремена оружана сила способна да брани стечену слободу и националне интересе.

На основу Закона о устројству војске од 1. новембра 1886. године (ФЂ 8445, са изменама и допунама од 15. априла 1890. године (ФЂ 2343), који је допуњен и 20. децембра 1893. године (ФЂ 8852), 2. августа 1893. године донета је Уредба са потписом министра војног ђенерала Саве Грујића, чији почетак гласи (Објављена у Службеном војном листу  органу и издању војног министарства Краљевине Србије број 32 и 33.  у Београду, 5. августа 1893. године, страна 890):

„Александар I по милости Божијој и вољи народној Краљ Србије, на предлог Нашег војног министра, а на основу члана 46. и 196. Устава и члана 7. закона о устројству војске наређујемо да се у УРЕДБИ О ФОРМАЦИЈИ ЦЕЛОКУПНЕ ВОЈСКЕ учине ове измене: ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ...“  (даље се наводе измене и допуне по члановима уредбе).

Тако се у члану 6. наводи колико пукова и батаљона дају дивизије редовне војске I и II позива народне војске. „Свих пет дивиз. области укупно дају дакле  20 пукова=80 батаљона активних за редовну војску и толико исто за I позив народне војске, а 15 пукова=60 батаљона за II позив народне војске.“ (укупно 55 пукова, 220 батаљона)

У члану 23. „4. Код инџинирије", да се дода:

На крају четвртог става: „По могућству образоваће се у свакој дивизији још и  в а з д у х о п л о в с к а  и  велосипедска  оделења из кадрова, који ће се још у миру тим службама овучавати.“

Наведена реченица има историјски значај за српско војно ваздухопловоство, јер је визионарска и показује ширину програма модернизације војске, која обухвата све сегменте модерне војне силе и модерних система оружја, а управо у то време ваздухоплови (балони и дирижабли) уводе се у наоружање армија водећих држава Европе и света (Француска, Русија, Аустроугарска, Немачка, Велика Британија, Италија, САД и друге). Тај став је визионарски и програмски.

Можда са дистанце садашњице делује да је сама та идеја била неважна и, бар за Србију, неостварива. Но свако ко би тако помислио прави грешку. То је била велика идеја. Тачно је да се она споро остваривала, што је за тадашње услове било, на неки начин, и нормално, али је она за непуну деценију остварена. Наиме, од почетка 1901, до краја 1902. године, капетан Коста Милетић је завршио школу у Русији и постао пилот балона (аеронаут), инжењер за конструкције балона, стручњак за организацију ваздухопловних јединица и станица голубије поште и ваздухопловну  метеорологију.

Претежно су објективни услови успоравали остварење идеје и програма увођења ваздухопловства у српску војску, недостатак новца, пре свега. Станице голубије поште су формиране 1908. године, балони су набављени 1909. године, а авијација је стасала 1912. године, када је и формирана Ваздухопловна команда, а ваздухопловство добило физионимоју са свим сегментима новог рода војске.

Наведени став у Уредби није стављен случајно, резултат је промишљања развоја војне технике и њеног утицаја на организацију војске и ратну вештину. У то време Србија је, након ослободилачких ратова хватала корак са Европом и светом по свим питањима, па и по питању војске.  Млади и школовани српски официри жељни нових знања жудно су пратили догађања на европској и светској ваздухопловној сцени. А тамо су догађања била епохална, врло близу је било решење слободног лета справом тежом од ваздуха, а справе лакше од ваздуха – балони и дирижабли, коришћени су у све већој мери за научне, привредне и посебно за војне потребе.

Осмишљавајући будући развој српске војске прогресивни, образовани и вредни официри су видели да и Србији следи увођење ваздухопловне компоненте, недостајала су само већа искуства, материјална средства, кадрови и нормативна решења. Наведеном уребом ударен је темељ и даље се процес одвијао логичним током, без обзира што за нас, са ове дистанце то изгледа споро. Сигурно, том процесу немерљив допринос дао је Коста Милетић, као и његове колеге из Инжењеријско-техничког одељења Главног Ђенералштаба и Министарства војног.

Приликом утврђивања стратегије неговања спрске ваздухопловне историје и традиција, 1993. године, други август 1893. године предлаган је за дан вида РВ и ПВО, а касније је усвојено да то буде Дан рода авијације. Са поносом обележавамо тај дан као ваздухопловну славу и потврду да је Србија сво време била на путу изградње ваздухопловства крило уз крило са Европом и светом.

Слава српским авијатичарима.

Златомир Грујић

Текст је део рукописа за књигу „Српски аеронаут“ посвећену пуковнику Кости Милетићу, првом ваздухопловцу и првом команданту српског ваздухопловства.

Поводом 2. августа Дана рода авијације, УПВЛПС је упутило честитку Команданту РВ и ПВО, те командантима 204. и 98. вбр., као и Удружењима пилота "Курјаци са Ушћа" и "Ма 2+"

Поштовани господине генерале!

Испред чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије – ветерана РВ и ПВО, и лично, најсрдачније Вама, Вашим сарадницима, припадницима Команде РВ и ПВО, целокупном саставу нашег РВ и ПВО, а пре свега припадницима рода авијације и свим летачима, авио‐механичарима и инжењерима,

Честитам Дан рода авијација 2. август, и Желим Вам срећну авијатичарску славу Светог Илију Громовника.

Навршава се 125 година од дана када је Александар I Обреновић по милости божијој и вољи народној Краљ Србије наредио да се у Уредби о формацији целокупне војске учине измене и допуне, у члану 23 „4 код инџинирије“ да се дода: На крају четвртог става: „По могућству образоваће се у свакој дивизији још и ваздухопловска и велосипедска оделења из кадорва који ће се још и миру тим службама обучавати.“ 

Чиме је фактички ваздухопловство уведено у Српску војску и назначено школовање ваздухопловних стручњака. Тог датума сећамо се са највишим поштовањем, јер смо увели ваздухоплвоство међу првима у свету. То је залога нашег опстанка и светле будућности српског ваздухопловства.

У 106. години нашег РВ и ПВО, срећни и поносни што смо део велике породице српских ваздухопловаца – авијатичара, ракетша, радариста, техничара и инжењера, која се непрекидно шири више од века, делимо са свим припадницима РВ и ПВО и рода авијације радост славе и жељу за даљи благородни пут.

Даће Бог да живи наше ваздухопловство, расте и развија се, док год то земљи Србији и њеном народу буде потребно, на понос, дику и за одбрану њеног неба.

Срећни нам и здрави били!

Срдачно вас поздрављамо!

Остало је још само неколико дана за предпријаву учесника за седмодневно путовање у Македонију и Грчку које се организује од 24. до 30. септембра. Та активност под називом ,,ПУТЕВИМА ЈУНАКА СРПСКЕ ВОЈСКЕ" организује се у складу са Платформом за обележавање 100 година од завршетка Првог светског рата коју је усвојио Главни одбор УВПС. За путовање могу да се пријаве војни пензионери, чланови њихових породица и придружени чланови УВПС.

Маршрута путовања је: ЗЕБРЊАК-БИТОЉ-КАЈМКЧАЛАН-КРФ-ВИДО-ГУВИЈА-АГИОС МАТЕОС-МЕТЕОРИ-ПАРАЛИЈА-СОЛУН-ЗЕЈТИНЛИК-ПОЛИКАСТРО.

Полазак је 24. 9. 2018. у раним јутарњим часовима, а повратак 30.9.

Аутобус креће из Новог Сада, затим се задржава у Београду, па у Нишу. Успут, у складу са договором, они који се буду пријавили за путовање моћиће да уђу у аутобус у договору са нама, негде на ауто-путу.

Предпријаве се обављају до 1. августа путем и-мејла uvps.veteran@gmail.com или телефоном: 011/3228-076 (од 11 до 12 часова) - одговоран Звонимир Пешић. У предпријави навести: име и презиме, адресу и место, број пасоша и бројеве телефона.

РОК ЗА ПРЕДПРИЈАВУ ИСТИЧЕ 31. ЈУЛА. После тог датума не гарантујемо да ће моћи да се пријави за путовање.

Цена ранжмана 245 евра (6 ноћења, полупансиони - доручак и вечера).

После предпријаве следи пријава до 25. августа која подразумева уплату 40 одсто аранжмана (100 евра) и полагање чекова за остатак обавезе са роковима уплате до краја децембра ове године агенцији која је технички реализатор путовања .

БУДИТЕ НА МАНИФЕСТАЦИЈАМА КОЈЕ СЕ ОРГАНИЗУЈУ ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОД ЗАВРШЕТКА 1. СВЕТСКОГ РАТА!

Седамдесет осми (78) број "Ваздухопловног билтена", гласила Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС).

Ваш примерак билтена можете преузети овде. 

Дан устанка народа Србије против фашизма у Другом светском рату обележен је и у Земуну, у организацији СУБНОР-а.

У градском парку положени су венци и цвеће на споменик жртвама фашизма 1941. – 1945. године, уз одавање поште и пригодне беседе.

Присутне је поздравио потпредседник СУБНОР-а Раша Лазаревић, пилот, пуковник у пензији.

Присутвовали су представници републичког, градског и општинског одбора СУБНОР-а. Међу гостима били су: Душанка Лекић, Владимир Брдар, Бора Ерцеговац и Милорад Радуловић.

Венце су пред споменик положили: делегација СУБНОР Земун, делегација Градске општине Земун, делегације друштвених организација и удружења.

У име УПВЛПС венац су положили: Љубиша Величковић, Бошко Војводић и Славко Дошеновић, председник општинског одбора УВПС Земун.

Трајче Митушев

Широм Србије обележен је 7. јули Дан устанка против фашистичких окупатора у његових слугу 1941. године. Државна свечаност одржана је у Белој Цркви, питомој варошици у Рађевини, недалеко од Крупња, у меморијалном центру.

Венце пред спомен бистама Жикици Јовановићу – Шпанцу, који је испалио прве устаничке хице, и његовим саборцима, положили су Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије; делегација Министарства одбране и Војске Србије, председник Општине Крупањ, представници републичког и градских одбора СУБНОР-а Србије, патриотска удружења и грађани.

У културно-уметничком програму под називом „Србија не заборавља“ учестововали су уметници Оливер Њего и Лепомир Ивковић, фолклорна група културно-уметничког друштва библиотека „Политика“ из Крупња и водитељка Ирена Јовановић.

Међу присутнима били су и представници УПВЛПС, дајући допринос, са колегама из СУБНОР Земун, обележавању 77 годишњице од почетка општенародног устанака против окупатора и његових слугу у окупраној Србији и (тада) Југославији. (З.Г.)