Месечне архиве: децембар 2015

Срећна Нова Година

Свим ваздухопловцима, активним и пензионисаним, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) честита Божићне и Новогодишње празнике, са жељом да их проведу у здрављу и миру са својим најмилијима.

Cestitka 2016_00

Током јануара месеца, Удружење неће имати редовна окупљања, осим одавања поште Едварду Русјану на Новом Гробљу и крај споменика у Доњем граду Калемегданске тврђаве, односно присуствовања парастосу преминулим припадницима "Курјака са Ушћа" у цркви Ружици на Калемегдану.

Први редован састанак УПВЛПС у 2016. години ће бити одржан 3. фебруара у 17 сати у Великој сали Команде РВ и ПВО у Земуну.

На опасном месту

Нова прича нашег Спалета-Драгослава Спасојевића... Овога пута, Спале нам приповеда о блиском сусрету са америчким разарачем и како је мислио да је постао мета 6. америчке флоте, пре 40 година у околини Пуле...

mesto

У причи "На опасном месту" (клик на слику) . Поред ове и остале приче наших чланова можете пронаћи у рубрици "Сећања".

Уз 24. децембар Дан РВ и ПВО

ВЕЛИКИ ПРАЗНИК – ВЕЛИКЕ НАДЕ

Пре три године Србија је обележила век свога војног ваздухопловства. Били смо радосни што славимо тако велики јубилеј у години када и многе државе, данас велике силе; што смо међу првих петнаест земаља у свету које су уопште имале ваздухопловство у својој војсци и међу првих пет држава и војски које су ваздухоплове користиле у војне сврхе, а први у Европи. Може ли наше РВ и ПВО одржати такво место и убудуће? Надамо се да хоће и то жарко желимо. Где је наше место, питамо се?

392px-Roundel_of_the_Serbian_Air_Force_2006.svg_

САДАШЊОСТ КОЈА ОПОМИЊЕ

Век постојања обележен је достојанствено, а после године славља и величанствених манифестација попут научног скупа, аеромитинга, изложбе, свечане академије и мале, али једине те године, књиге „Век српске авијације“ у издању УПВЛПС, настављена је уобичајен темпо живота и рада. Припадници РВ и ПВО поред редовних задатака, суочили су се са новим и тешким искушењима. Војнопензионерски кор је пратио све то са пажњом, трудећи се да помогне колико може и где може, уз пуно разумевање и уважавање.

Реалност је надваладала слављеничку еуфорију, у дошли су нови изазови – природне катаклизме, где су ваздухопловци показали хероизам ратних јунака спасавајући децу, болесне и немоћне из сметова, из поплава, из тешких несрећа. Из тешких дана излазили смо јачи и искуснији, а рађали су се и успеси и добри резултати. Онда се пролетос догодила тешка трагедија која је погодила све ваздухопловце у срце и душу, као и све грађане наше земље. Но време иде даље, не враћа се, а обавезе остају и ваздухопловци их обављају из минута у минут, даноноћно. Тај систем који нико не може, вероватно да схвати, па зато и не разуме у чему је тајна (феномен) и тежина – спецификум - војноваздухопловне професије - непрекидно дежурство у борбеном систему, које функционише беспрекорно, без обзира на проблеме и тешкоће. Ту је величина припадника нашег РВ и ПВО, што и наша држава и народ треба да разумеју и цене, али и да вреднују. Ми ветерани, то у потпуности разумемо и схватамо, јер је позив авијатичара, и професија ваздухопловаца, високозахтеван и високоризичан, носећи у себи и славу и тугу. Свесни смо тога и са тим сазнањем устајали смо свакога дана док смо били у активној служби, као и наши млађи другови данас, и са тим сазнањем и осећањем и живимо читав живот.

ПРОШЛОСТ КОЈА НАДАХЊУЈЕ

Пре двадесет и две године вредни истраживачи српске ваздухопловне историје пронашли су пуно чињеница које су прекривене велом заборава и прашином бирократије, завесама идеологије, а и нехатом и небригом, лежале скривене од јавности. Вратили смо се ваздухопловним коренима и поставили тезу да сваки догађај, свака личност има своје место у историји које се мора поштовати, коју смо претеклих деценија у великој мери и реализовали конкретним мерама и поступцима у неговању традиција и изградњи РВ и ПВО.

Тада смо, анализом података из достпуних извора установили и предложили дан вида, дане родова и друге значајне датуме, а и имена и податке о значајним личностима од настанка идеје ваздухопловства, њеног развоја, имплементације и стварања војног ваздухопловства и ПВО у Србији.

kosta-miletic_zps6b2b3ae4Међу првим личностима је, свакако први ваздухопловни стручњак, први пилот балона – аеронаут, ваздухопловни инжењер и први командант Ваздухопловне команде српске војске пуковник Коста Милетић. О њему смо пуно говорили али му споменик нисмо подигли.

Вредни млади ваздухопловни истраживач из Крагујевца – Вељко Лековић, правник по струци, а заљубљеник у авијацију по опредељењу, иза кога је неколико вредних књига, а пред њим вероватно још далеко више, подарио нам је за овај празник РВ и ПВО неке нове податке и чињинице о нашем првом команданту. Наиме он је у архиву у Крагуејвцу пронашао је књигу крштених у којој се види да је Коста, како му у војном досијеу личних података пише, у ствари крштен као Константин, и да је рођен 22. септембра 1874. А ми смо више од две деценије лутали тражећи податке у Аранђеловцу (настао од два места Буковика и Бање), а подаци се нађоше скоро сто километара даље у Протоколу крштених Епархије шумадијске.

Вредни Вељко је из Војног архива добио још неке податке о пуковнику Константину Милетићу, нашем првом команданту, који ће употпунити његову биографију, и помоћи да се истраживања о његовом раду и животу наставе. Да наставе, јер још има доста тога непознатог из његовог ваздухопловног и личног живота. То је и нови изазов и нови задатак за наредни период. Вељку Лековићу УПВЛПС одаје признање и честита му на труду, уједно желимо да постигне још веће резултате, а ми ћемо му пружити сву могућу помоћ.

БУДУЋНОСТ КАКВОЈ СТРЕМИМО

Гледамо у прошлост да би лакше решавали питања садашњости и планирали будући живот. Окренути смо будућности и схватајући неминовност и потребу промена проценили смо и предузимамо мере да и у нашем ветеранском животу учинимо кораке који ће нас повести ка савременијим решењима организације, ефикаснијем раду и деловања у савременим условима и помоћи да наш ветерански живот буде богатији и садржајнији. Има их више, а овом приликом и у празничној атмосфери истичем само неке:

UPVLPS-veliki

1. Стална брига и даљи рад на подизању нових и одржавању постојећих ваздухопловних спомен-обележја.

У првом реду мислимо на подизање споменика пуковнику Константину-Кости Милетићу, првом команданту; нареднику Михаилу Петровићу, првом пилоту Србије и једином српском пилоту који је међу хиљаду првих пилота у свету; спомен-обележје у Крушедолу код Ирига пилотима и саставу 32. ловачке групе Шестог ловачког пука, из које је у Априлском рату погинуло шест пилота бранећи Београд од фашистичке немачке авијације; спомен-обележје старом београдском аеродрому у Земуну и првом комаданту Шестог ловачко пука пуковнику Миодрагу Томићу; споменике пилотима 204. и 98. ваздухопловне бригаде и давање имема уз адекватна спомен-обележја аеродромима Батајница, Лађевци и Ниш; постављање информативних (спомен) плоча преминулим командантима РВ и ПВО у местима где су сахрањени.

2. Одржавање постојећих ваздухопловних спомен обележја, уз израду адекватног спомен-албума и плана ваздухопловних меморијала на тим светим местима за нас припаднике РВ и ПВО.

То подразумева и боље медијско представљање ваздухопловних спомен-обележја у писаним и електронским медијима, књижевним делима и графичким радовима.

3. Даље неговање ваздухопловних традиција и већа брига, као и организвованији рад на прикупљању историјске грађе и писању историје нашег ваздухопловства, која је трајан процес.

4. Одржавање ваздухопловних меморијала:

- „Дан пилота наредника Михаила Петровића“– поводом његовог рођења, друге суботе у јуну месецу у селу Влакча код Тополе.

- Меморијали ваздухопловцима херојима Арилског рата 1941. године:

- (1) код споменика „Шајкаш- Вилово“

- (2) „Витезовима београдског неба у славу – Земун“ код споменика пилотима Шестог ловачког пука на Земунском кеју;

- (3) „Дан сећања на ваздухопловне жртве“ 20. марта;

- (4) „Дан сећања на жртве НАТО агресије 1999“ 24. марта.

5. Покретање и издавање ваздухопловног часописа, јер ваздухопловна штампа у нас има континуитет од преко деведесет година, који је прекинут искључиво због нашег немара, уз оправдање да нема финансијских средстава.

6. Већа брига о нашим ваздухопловним културним институцијама као што су Музеј српског војног ваздухопловства и Дом ваздухопловства Земун.

7. Стварање јединствене организације (удружења) ваздухопловних војних ветерана РВ и ПВО, под називом „Ветерани РВ и ПВО“.

За нас из УПВЛПС формирање јединствене ветеранске организације на нивоу Србије је данас ургентно питање. У време када је удружење (1992 – прво војноветранско удружење у новије доба) настало није било ни једне организације сличног карактера. Због тога сматрамо да се плурализам интереса може остварити и унутар јединствене ваздухопловне асоцијације. Такву организацију могуће је створити уколико постоји искрен однос и заинтересованост, и да се постигне консензус око минимума заједничких питања и циљева.

Zatava-UPVLPS2

На годишњој конференцији УПВЛПС 2015. године донета је одлука да се покрене процедура оснивања Удружења ветерана РВ и ПВО Србије, са скраћеним називом „Ветерани РВ и ПВО“, које би окупљало ветеране свих видова, родова, служби, јединица, установа, класа, удружења пензионисаних, ислужених припадника – ветерана РВ и ПВО.

Могуће је такву организацију назвати и „Војноветарански кор РВ и ПВО“ или само „Ветерански кор РВ и ПВО“. Консултујемо се и тражимо мишљење и став МО-УТСВ, Команде РВ и ПВО и ваздухопловних организација.

Без њиховог јасног става подршке такво удружење не може опстати нити успешно функционисати. Планирамо да почетком године организујемо скуп ради усаглашавања мишљења и приступимо формирању. У даљем раду изнећемо наше виђење циљева, задатака, организације, садржаја, облика и метода рада и деловања таквог удружења. Оно би било јединствено, са заједничким циљевима и интересима, на доборовољној основи и солидарности, нестраначко и пре свега војно-ваздухопловно, усмерено на очување достојанства и статуса ваздухопловног војноветеранског кора и неговања ваздухопловних традиција.

Ми припадници ваздухопловног војно-ветеранског кора друговима у професионалној служби у јединицама и установама РВ и ПВО одајемо од срца признање за рад и труд, као и свима који су уградили своју енергију, знање и способности у развој вида, а свима који су уложили своје највеће богатство – здравље и животе, кажемо из дубине душе: неизмерно хвала и вечна слава!

Навршило се 103. години нашег РВ и ПВО, срећни и поносни што смо део велике породице српских ваздухопловаца, која се непрекидно шири више, делимо са свим припадницима РВ и ПВО радост славе и жељу за даљи благородни пут. Даће Бог да живи наше РВ и ПВО, расте и развија се, док год земљи Србији – нашој Отаџбини и њеном народу буду потребни витешки чувари и браниоци слободног неба. Срећни нам и здрави били!

Срећан празник!

Албум честитка 

Јереван-сузa и цвет на сломљеном крилу

Седмог децембра 1988. године, разоран земљотрес је погодио главни град тадашње Совјетске Републике Јерменије, Јереван. У тој катастрофи је настрадало 50000 људи. Позиву у помоћ, који је Председник СССР Михаил Горбачов упутио светској јавности, одазвало се 111 земаља света, међу њима и тадашња нам држава - СФРЈ. У наредних неколико дана, чим су се стекли услови за прихват, ваздушна лука у Јеревану је постала најактивнији аеродром у том делу света... Војни и цивилни ваздухоплови су долетали са свих страна земаљске кугле и дотурали најнеопходније ствари унесрећеним грађанима Јерменије... Са наше стране, већ 10. децембра је успостављен ваздушни мост Скопље - Јереван, у којем је учествовао један авион београдске компаније "Авиогенекс", те два авиона типа Ан-12, Југословенског РВ и ПВО...

24

Једанаестог дана децембра те 1988. године, у касним вечерњим сатима посада нашег Ан-12 у саставу:

потпуковник пилот Предраг Маринковић, потпуковник пилот Владимир Ерчић, потпуковник пилот Миленко Симић, потпуковник навигатор Милан Мићић, заставник I класе летач механичар Бориша Мосуровић, заставник I класе летач механичар Милисав Петровић и заставник летач радио телеграфиста Јован Зисов,

добили су од аеродромске контроле летења Скопски Петровац дозволу за полетање и лет по маршрути Петровац - Ларнака - Јереван... Током читавог лета, пратило их је лоше време , што за искусну посаду нашег транспортера није представљало већи проблем јер су и они као и ваздухоплов били обучени и припремљени за извршење задатака у свим метео условима...

115856_68307989_an-12_zpsa4b29ef9

Међутим, приликом прилаза аеродрому у Јеревану, десио се проблем, за који ни до данас нажалост није утврђен разлог. Да ли је дошло до неког техничког отказа у самом авиону, грешке посаде или пак грешке контролора летења у Јеревану, тек, наш авион је пола сата након поноћи, 12. децембра 1988. године својим точковима додирнуо шљунчану обалу реке Камах, неколико километара од Ечмиадзина и десетак километара од прага писте међународног аеродрома у Јеревану. Одмах након контакта са земљом, због конфигурације терена (обала реке), авион се превалио и у експлозији распрснуо на хиљаде делова...

hackar_zps8aff133dСвих седам чланова посаде је на месту остало мртво... Као да сам земљотрес није био довољно трагичан... Ипак, након залечених рана, јерменски народ је на достојанствен начин одао почаст храбрим летачима. Хачкарима у Земуну и Новом Саду, а од 1995. године и монументалним спомеником "Сломљено крило", крај моста на реци Камах, где се авион и срушио...

Чланови породица настрадалих летача су били позвани на освештавање споменика 1995. године, а све је то камером забележила екипа ВФЦ "Застава филма", предвођена аутором Радољубом Матовићем, сниматељима Милорадом Зубовићем и Мирком Лукановићем, те монтажерком Душанком Јаковљевић...

Документарни филм "Јереван-суза и цвет на сломљеном крилу", приказан је у оквиру емисије "Дозоволите...", 17. децембра 1995. године...

In Memoriam, Божидар Стевановић (1933-2015)

boza_umroУ Београду је након болести преминуо Божидар Стевановић, генерал пуковник авијације у пензији и некадашњи командант нашег вида.

Божидар Стевановић је рођен 21. септембра 1933. године у селу Илићево код Крагујевца, Србија. Основну школу је завршио у родном месту и шест разреда гимназије у Крагујевцу.

На конкурс за Школу активних официра авијације (ШАОА) јавио се 1949. године. Примљен је у шесту класу питомаца и школовање успешно завршава 1952. године, када је произведен у чин потпоручника авијације и добија летачко звање пилота Ратног ваздухопловства ЈНА.

Наставио је даље војно-стручно узавршавање, завршио је Апликациону школу РВ у Пули, затим Командно-штабну академију РВ и ПВО (КША РВ и ПВО) и Школу националне одбране (ШНО). Остварио је веома успешну летачку и командантску каријеру у РВ и ПВО. Био је пилот, наставник летења, командир авијацијског одељења, командир ескадриле, официр за обавештајне послове, официр за оперативно-наставне послове, начелник штаба ловачког авијацијског пука и Командант ловачког авијацијског пука. Потом је био главни инспектор за летачку обуку у Команди РВ и ПВО, командант 11. дивизије ПВО, Командат 1. Корпуса РВ и ПВО и Командант РВ и ПВО.

Божидар Стевановић је редовно унапређиван у све чинове од потпоручника до генерал-пуковника.

Одликован је Медаљом за војничке заслуге, Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом Народне армије са сребрном звездом, Орденом Народне армије са златном звездом, Орденом братства и јединства са сребрним венцем и Оредном Народне армије са ловоровим венцем.

Носилац је Златног пилотског знака и звања Инструктор летења. Као врхунски пилот ловачке авијације летео је на авионима МиГ-21 и МиГ-29 до пензионисања, у својој 59 години.

Пензионисан је 1993. године. Са породицом је живео у Београду.

Испраћај за кремацију Божидара Стевановића, биће у суботу, 12. децембра у 15 сати, на гробљу Лешће у Београду.

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и овим путем породици и пријатељима Божидара Стевановића упућује изразе најдубљег саучешћа. 

РВ и ПВО Српске војске Крајине

Још један сјајан текст нашег пријатеља Данка Боројевића. Овога пута нам је приредио краћу причу о РВ и ПВО Српске војске Крајине...

svk Причу можете прочитати у рубрици "Сећања", или "кликом" на горњу слику.

Јастребови са Маховљана и Удбине

Нова прича нашег ваздухопловног публицисте Данка Боројевића представља кратак осврт на употребу легендарног "Гаше" током ратних операција у Републици Српској и Републици Српској Крајини...

rPoint Presentation

Текст под насловом "Јастребови са Маховљана и Удбине", можете прочитати у рубрици нашег сајта под називом "Сећања" или "кликом" на горњу слику...

Честитка министра одбране поводом Дана војних ветерана

Свим војним ветеранима упућујем искрене честитке поводом 4. децембра – Дана војних ветерана.

10439_logo

Ове године први пут у новијој историји наше војске, као један од војних празника, у Министарству одбране и Војсци Србије установљен је Дан војних ветерана у знак сећања на дан потписивања примирја у Првом балканском рату. Настављајући традицију старих ратника Војске Краљевине Србије, избором овог датума за Дан војних ветерана обезбедио се континуитет са ветеранима из времена 1912. године, када је Краљевина Србија, као модерна држава, ангажовала део свог становништва у рату и све материјалне и финансијске резерве уз стварање Балканског савеза са својим суседима.

Одређивањем овог војног празника имамо дубоку усађену потребу да спасимо од заборава све оне који су учинили дела за памћење кроз културу сећања о постојаности српског народа у протеклим ратовима и за наш народ тешким временима.

Честитам вам празник, уз жељу  и у нади да се никада не понове страдања у рату и другим облицима борбених дејстава и да Министарство одбране и Војска Србије, као један од чинилаца система одбране, допринесу очувању мира како у земљи, тако и у региону и шире.

МОРС