Уз 24. децембар Дан РВ и ПВО

ВЕЛИКИ ПРАЗНИК – ВЕЛИКЕ НАДЕ

Пре три године Србија је обележила век свога војног ваздухопловства. Били смо радосни што славимо тако велики јубилеј у години када и многе државе, данас велике силе; што смо међу првих петнаест земаља у свету које су уопште имале ваздухопловство у својој војсци и међу првих пет држава и војски које су ваздухоплове користиле у војне сврхе, а први у Европи. Може ли наше РВ и ПВО одржати такво место и убудуће? Надамо се да хоће и то жарко желимо. Где је наше место, питамо се?

392px-Roundel_of_the_Serbian_Air_Force_2006.svg_

САДАШЊОСТ КОЈА ОПОМИЊЕ

Век постојања обележен је достојанствено, а после године славља и величанствених манифестација попут научног скупа, аеромитинга, изложбе, свечане академије и мале, али једине те године, књиге „Век српске авијације“ у издању УПВЛПС, настављена је уобичајен темпо живота и рада. Припадници РВ и ПВО поред редовних задатака, суочили су се са новим и тешким искушењима. Војнопензионерски кор је пратио све то са пажњом, трудећи се да помогне колико може и где може, уз пуно разумевање и уважавање.

Реалност је надваладала слављеничку еуфорију, у дошли су нови изазови – природне катаклизме, где су ваздухопловци показали хероизам ратних јунака спасавајући децу, болесне и немоћне из сметова, из поплава, из тешких несрећа. Из тешких дана излазили смо јачи и искуснији, а рађали су се и успеси и добри резултати. Онда се пролетос догодила тешка трагедија која је погодила све ваздухопловце у срце и душу, као и све грађане наше земље. Но време иде даље, не враћа се, а обавезе остају и ваздухопловци их обављају из минута у минут, даноноћно. Тај систем који нико не може, вероватно да схвати, па зато и не разуме у чему је тајна (феномен) и тежина – спецификум - војноваздухопловне професије - непрекидно дежурство у борбеном систему, које функционише беспрекорно, без обзира на проблеме и тешкоће. Ту је величина припадника нашег РВ и ПВО, што и наша држава и народ треба да разумеју и цене, али и да вреднују. Ми ветерани, то у потпуности разумемо и схватамо, јер је позив авијатичара, и професија ваздухопловаца, високозахтеван и високоризичан, носећи у себи и славу и тугу. Свесни смо тога и са тим сазнањем устајали смо свакога дана док смо били у активној служби, као и наши млађи другови данас, и са тим сазнањем и осећањем и живимо читав живот.

ПРОШЛОСТ КОЈА НАДАХЊУЈЕ

Пре двадесет и две године вредни истраживачи српске ваздухопловне историје пронашли су пуно чињеница које су прекривене велом заборава и прашином бирократије, завесама идеологије, а и нехатом и небригом, лежале скривене од јавности. Вратили смо се ваздухопловним коренима и поставили тезу да сваки догађај, свака личност има своје место у историји које се мора поштовати, коју смо претеклих деценија у великој мери и реализовали конкретним мерама и поступцима у неговању традиција и изградњи РВ и ПВО.

Тада смо, анализом података из достпуних извора установили и предложили дан вида, дане родова и друге значајне датуме, а и имена и податке о значајним личностима од настанка идеје ваздухопловства, њеног развоја, имплементације и стварања војног ваздухопловства и ПВО у Србији.

kosta-miletic_zps6b2b3ae4Међу првим личностима је, свакако први ваздухопловни стручњак, први пилот балона – аеронаут, ваздухопловни инжењер и први командант Ваздухопловне команде српске војске пуковник Коста Милетић. О њему смо пуно говорили али му споменик нисмо подигли.

Вредни млади ваздухопловни истраживач из Крагујевца – Вељко Лековић, правник по струци, а заљубљеник у авијацију по опредељењу, иза кога је неколико вредних књига, а пред њим вероватно још далеко више, подарио нам је за овај празник РВ и ПВО неке нове податке и чињинице о нашем првом команданту. Наиме он је у архиву у Крагуејвцу пронашао је књигу крштених у којој се види да је Коста, како му у војном досијеу личних података пише, у ствари крштен као Константин, и да је рођен 22. септембра 1874. А ми смо више од две деценије лутали тражећи податке у Аранђеловцу (настао од два места Буковика и Бање), а подаци се нађоше скоро сто километара даље у Протоколу крштених Епархије шумадијске.

Вредни Вељко је из Војног архива добио још неке податке о пуковнику Константину Милетићу, нашем првом команданту, који ће употпунити његову биографију, и помоћи да се истраживања о његовом раду и животу наставе. Да наставе, јер још има доста тога непознатог из његовог ваздухопловног и личног живота. То је и нови изазов и нови задатак за наредни период. Вељку Лековићу УПВЛПС одаје признање и честита му на труду, уједно желимо да постигне још веће резултате, а ми ћемо му пружити сву могућу помоћ.

БУДУЋНОСТ КАКВОЈ СТРЕМИМО

Гледамо у прошлост да би лакше решавали питања садашњости и планирали будући живот. Окренути смо будућности и схватајући неминовност и потребу промена проценили смо и предузимамо мере да и у нашем ветеранском животу учинимо кораке који ће нас повести ка савременијим решењима организације, ефикаснијем раду и деловања у савременим условима и помоћи да наш ветерански живот буде богатији и садржајнији. Има их више, а овом приликом и у празничној атмосфери истичем само неке:

UPVLPS-veliki

1. Стална брига и даљи рад на подизању нових и одржавању постојећих ваздухопловних спомен-обележја.

У првом реду мислимо на подизање споменика пуковнику Константину-Кости Милетићу, првом команданту; нареднику Михаилу Петровићу, првом пилоту Србије и једином српском пилоту који је међу хиљаду првих пилота у свету; спомен-обележје у Крушедолу код Ирига пилотима и саставу 32. ловачке групе Шестог ловачког пука, из које је у Априлском рату погинуло шест пилота бранећи Београд од фашистичке немачке авијације; спомен-обележје старом београдском аеродрому у Земуну и првом комаданту Шестог ловачко пука пуковнику Миодрагу Томићу; споменике пилотима 204. и 98. ваздухопловне бригаде и давање имема уз адекватна спомен-обележја аеродромима Батајница, Лађевци и Ниш; постављање информативних (спомен) плоча преминулим командантима РВ и ПВО у местима где су сахрањени.

2. Одржавање постојећих ваздухопловних спомен обележја, уз израду адекватног спомен-албума и плана ваздухопловних меморијала на тим светим местима за нас припаднике РВ и ПВО.

То подразумева и боље медијско представљање ваздухопловних спомен-обележја у писаним и електронским медијима, књижевним делима и графичким радовима.

3. Даље неговање ваздухопловних традиција и већа брига, као и организвованији рад на прикупљању историјске грађе и писању историје нашег ваздухопловства, која је трајан процес.

4. Одржавање ваздухопловних меморијала:

- „Дан пилота наредника Михаила Петровића“– поводом његовог рођења, друге суботе у јуну месецу у селу Влакча код Тополе.

- Меморијали ваздухопловцима херојима Арилског рата 1941. године:

- (1) код споменика „Шајкаш- Вилово“

- (2) „Витезовима београдског неба у славу – Земун“ код споменика пилотима Шестог ловачког пука на Земунском кеју;

- (3) „Дан сећања на ваздухопловне жртве“ 20. марта;

- (4) „Дан сећања на жртве НАТО агресије 1999“ 24. марта.

5. Покретање и издавање ваздухопловног часописа, јер ваздухопловна штампа у нас има континуитет од преко деведесет година, који је прекинут искључиво због нашег немара, уз оправдање да нема финансијских средстава.

6. Већа брига о нашим ваздухопловним културним институцијама као што су Музеј српског војног ваздухопловства и Дом ваздухопловства Земун.

7. Стварање јединствене организације (удружења) ваздухопловних војних ветерана РВ и ПВО, под називом „Ветерани РВ и ПВО“.

За нас из УПВЛПС формирање јединствене ветеранске организације на нивоу Србије је данас ургентно питање. У време када је удружење (1992 – прво војноветранско удружење у новије доба) настало није било ни једне организације сличног карактера. Због тога сматрамо да се плурализам интереса може остварити и унутар јединствене ваздухопловне асоцијације. Такву организацију могуће је створити уколико постоји искрен однос и заинтересованост, и да се постигне консензус око минимума заједничких питања и циљева.

Zatava-UPVLPS2

На годишњој конференцији УПВЛПС 2015. године донета је одлука да се покрене процедура оснивања Удружења ветерана РВ и ПВО Србије, са скраћеним називом „Ветерани РВ и ПВО“, које би окупљало ветеране свих видова, родова, служби, јединица, установа, класа, удружења пензионисаних, ислужених припадника – ветерана РВ и ПВО.

Могуће је такву организацију назвати и „Војноветарански кор РВ и ПВО“ или само „Ветерански кор РВ и ПВО“. Консултујемо се и тражимо мишљење и став МО-УТСВ, Команде РВ и ПВО и ваздухопловних организација.

Без њиховог јасног става подршке такво удружење не може опстати нити успешно функционисати. Планирамо да почетком године организујемо скуп ради усаглашавања мишљења и приступимо формирању. У даљем раду изнећемо наше виђење циљева, задатака, организације, садржаја, облика и метода рада и деловања таквог удружења. Оно би било јединствено, са заједничким циљевима и интересима, на доборовољној основи и солидарности, нестраначко и пре свега војно-ваздухопловно, усмерено на очување достојанства и статуса ваздухопловног војноветеранског кора и неговања ваздухопловних традиција.

Ми припадници ваздухопловног војно-ветеранског кора друговима у професионалној служби у јединицама и установама РВ и ПВО одајемо од срца признање за рад и труд, као и свима који су уградили своју енергију, знање и способности у развој вида, а свима који су уложили своје највеће богатство – здравље и животе, кажемо из дубине душе: неизмерно хвала и вечна слава!

Навршило се 103. години нашег РВ и ПВО, срећни и поносни што смо део велике породице српских ваздухопловаца, која се непрекидно шири више, делимо са свим припадницима РВ и ПВО радост славе и жељу за даљи благородни пут. Даће Бог да живи наше РВ и ПВО, расте и развија се, док год земљи Србији – нашој Отаџбини и њеном народу буду потребни витешки чувари и браниоци слободног неба. Срећни нам и здрави били!

Срећан празник!

Албум честитка 

2 мишљења на „Уз 24. децембар Дан РВ и ПВО

  1. Сјајан текст.

    Чињеница је да наш народ зна врло мало о историји, догађајима, великанима, херојима наше авијације, то би свакако требало да се промени.

    Желим само једну ствар да нагласим.
    Промена постојеће ситуације је могућа само уз подршку утицајних медија
    (ТВ пре свих, затим новине у штампаном и Интернет издању, књиге, часописи,…).
    Предлажем да будуће удружење „Ветерани РВ и ПВО“ томе посвети одговарајућу пажњу.

    Честитке свима за празник, велики поздрав свима,

    Влада Маринковић

Оставите одговор