In Memoriam, Петар Обрадовић (1920-2015)

img030У Београду је након болести, преминуо један од наших најстаријих војних пилота, и члан нашег Удружења, пуковник авијације у пензији Петар Обрадовић. Сахрана Петра Обрадовића биће сутра, 8. јула 2015. године у 10:30 сати на гробљу Лешће.

Петар Обрадовић је рођен 9. априла 1920. године у селу Подгора, општина Жабљак. Основну школу је похађао у родном селу. Завршио је и једну годину гимназије, а након тога, пошто није имао средстава за наставак школовања, од своје четрнаесте па до деветнаесте године живота, ради као шумски радник. Средином октобра 1939. године, уписује се у подофицирску школу у Новом Саду, а априла 1940. године прелази у Другу пилотску школу у Краљеву, где се школује на авионима Бикер јунгман, Бреге 19 и Потез 25. Пред рат, марта месеца 1941. године, школа прелази у Никшић и он ју завршава са одличним успехом априла месеца 1941. године и постаје поднаредник пилот. Завршио је и пилотску школу у Краснодару у Русији 1945. године и највише ваздухопловне школе у ЈНА.

Капитулација га је затекла у Никшићу и он се враћа у родно место, одакле се 13. јула 1941. године прикључује партизанском покрету и учествује у операцијама које је изводила његова јединица. Као пешадинац, обављао је дужности командира вода и чете. Септембра 1943. године, прикључује се ваздухопловној групи која одлази за Босански Петровац. Одатле у августу 1944.  прелеће авионом у Италију, а почетком октобра исте године одлази у Краснодар где похађа пилотску ловачку школу, коју завршава са одличним успехом (10. октобра 1945. године, у класи са Виктором Бубњем). Учесник је и прелета 44 авиона типа Јак-3 из Русије у Земун, где их је дочекао Јосип Броз. Био је командир ескадриле у 112. пуку у Мостару. Формирао је 172. пук у Церкљу, састављен од авиона типа Месершмит 5. децембра 1949. године. Са тим пуком следеће године прелази у Земуник и остаје на његовом челу до 1953. године. Из Земуника одлази у Земун на преобуку за Ц-47 у оквиру 119. транспортног пука, коју завршава са одличним успехом и за летење у свим условима. 1961. године је прекомандован у Ниш, где је био командант 81. транспортног пука, са које је дужности и пензионисан у чину пуковника авијације. На свим ваздухопловима, на којима је летео, налетео је више хиљада сати, а са Ц-47, летео је и у Француску, Немачку, Египат и у друге земље.

Носилац је више ратних и мирнодопских одликовања. За свој рад је више пута похваљиван и награђиван.

Петар Обрадовић је командовао јединицом из које су пилоти Владимир Водопивец и Милорад Кнежев на авиону ЈаК-3, 19. септембра 1946. године оборили амерички Ц-47. У првим годинама након Другог рата, због нерашчишћених односа са суседима око граница нарочито на западу бивше нам земље, небо изнад некадашње СР Словеније је било мета честих повреда ваздушног простора и нашег суверенитета. На путу према Италији, амерички авиони су без најаве прелетали небо наше земље. Државни врх је протестовао више пута, али како су ти протести остали без одговора, а летови све учесталији, почетком августа 1946. године је борбена готовост у нашем РВ дигнута на виши ниво и подразумевала је да се сваки авион који се без најаве нађе на нашој територији, има идентификовати и принудити на слетање. Већ 9. августа је избио први инцидент, када је посада америчког авиона била приморана на слетање тек након отварања ватре наших ловаца, којом приликом је настрадао и један турски официр-путник у авиону. Касније, 19. септембра 1946. године, командир ескадриле Петар Обрадовић је добио наређење да према једној ненајављеној летелици упути пар ловаца, што је и учинио. Водопивец и Кнежев су извршили пресретање и утврђеним поступцима јасно ставили до знања посади америчког авиона да иде не слетање, што су ови одбили. Американци су лет наставили и након рафала испаљеног са наших ловаца као знака последњег упозорења. Након тога, летелица је оборена и том приликом је погинуло свих 5 чланова посаде. Овај инцидент је толико затегао односе између наше земље и САД, да је након протестних нота упућених Едварду Кардељу и Јосипу Брозу Титу од стране америчке администрације, у делу америчке јавности покренута и иницијатива да се на Београд и Југославију баци атомска бомба. Ипак, након састанка америчког изасланика и Тита, ситуација је превазиђена тако што је посада летелице која је принуђена на слетање 9. августа пуштена из притвора, док се наша држава обавезала да на име одштете породицама настрадалих америчких летача исплати по 30000 долара...

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и овим путем породици и пријатељима Петра Обрадовића упућује изразе најдубљег саучешћа. Сећање на Пећу у мислима ваздухопловаца никада неће избледети!

Оставите одговор