Архиве ознака: РВ и ПВО

Удружење ваздухопловних ветерана РВ и ПВО [ОБАВЕШТЕЊЕ]

Насловна, ,

Обавештење за све пензионисане ваздухопловце РВ и ПВО, чланове њихових породица, наследнике и све поштоваоце наше славне ваздухопловне историје.

Поштовани,

Група пензионисаних ваздухопловаца, као иницијативни одбор, ради већ неколико месеци на поновном активирању Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије у Агенцији за привредне регистре.

Удружење је из оправданих разлога и због ситуације у земљи и региону изазване Kороном, морало да у једном тренутку заустави свој рад и настави као група грађана која је сачувала основу Удружења и архиву, те наставила традиције и активности Удружења.

У пролеће 1992. године када смо основани, били смо прво Удружење које је окупљало војне пензионере.

Сва остала удружења настала су у каснијем периоду. Имали смо при Kоманди РВ и ПВО канцеларију Удружења. Приликом оснивања било је неколико стотина чланова и свих ових година, Удружење је функционисало без проблема.

Са појавом Kороне и забранама кретања, настају и први проблеми.

На тај проблем, надовезао се претходни проблем Удружења, а то је мањак доласка нових чланова.

Завршетак Kороне, дочекан је са финансијским проблемом који је на крају и утицао на привремено заустављање рада Удружења.

Група чланова наставила је са годишњим активностима Удружења, обилазили смо спомен обележја, полагали венце приликом државних церемонија, измирили финансијске обавезе. Редовно смо уређивали сајт Удружења. На то смо посебно поносни.

Сада поново имамо услове за покретање Удружења које би првенствено било законски наследник претходног и наследник традиција.

Промена би била само у имену Удружења! Предлог је да се зове:

"Удружење ваздухопловних ветерана РВ и ПВО".

Планирамо да покријемо пуно већу групацију за чланство (поред пилота и летача, ту је и неодвојив део истог организма који чине припадници ваздухопловно-техничког састава, припадници авио база, ПВО јединица, припадници јединица ВОЈИН, везе, итд); такође, позвали би у чланство супруге ваздухопловаца, као и њихову децу и унучад.

Позвани су и сви ваздухопловни ентузијасти и поштоваоци нашег ваздухопловства. Сви из ваздухопловних породица добродошли су у чланство.

Да поновимо!

Позивамо вас да нам се придружите и помогнете рад Удружења, а на понос свих нас.

Удружење би наставило са радом као и до сада, првенствено са чувањем и неговањем ваздухопловних традиција. Обележавало би све важне историјске датуме; радило на промовисању српског ваздухопловства: промовисали би упис у војне школе и Академију, покретало би рад ваздухопловних секција, макетара, моделара. Бавило би се прикупљањем историјске материјалне и писане грађе, те помагало писцима у писању књига везано за ваздухопловство и промовисало исте.

Држали би предавања по школама широм Србије, организовали изложбе, повезивали остала војна Удружења и трудили се да постигнемо све позитивно за ваздухопловство и ваздухопловце.

Такође, сарађивали би са Министарством одбране и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а све због решавања нагомиланих проблема, првенствено социјалних, здравствених и стамбених. Организовали би правну и персоналну помоћ свим члановима Удружења.

Позивамо вас и било би нам драго да нам се придружите и изложите своје предлоге на састанку који ћемо организовати у нашим просторијама у уторак, 4. арпила 2023. године у 10.30 сати, Штросмајерова 3, Земун. (Зграда Команде РВ-улаз у војни одсек)

С поштовањем,

Иницијативни одбор

ГДЕ СМО ВОЈНИ ВЕТЕРАНИ РВ И ПВО?

Насловна, , , , , ,

Пре више од деценије покренули смо иницијативу за формирање јединствене ваздухопловне војно-ветеранске организације, а пре шест година смо изашли са предлогом како да се конституише организација војних ветерана РВ и ПВО. Одзива није било. Старији неумитно одлазе, а млади не показују интересовање. Живот нас опомиње да нам је удруживање потребно кaо хлеб насушни, да би смо сачували биће нашег РВ и ПВО, његове корене и светле традиције.  

Мотив: Досадашња пракса и начин организовања војно-ветеранске популације РВ и ПВО, упркос добрим резултатима неких удружења (УПВЛПС, УП М2+, УП „Курјаци са Ушћа“ и најновије УП „Тигрови“) достигло је зенит те је неопходно, а сходно промовисаном Дану војних ветерана Србије (4. децембар), установити и у дело провести нови начин организовања и унапредити деловање војних ветерана РВ и ПВО у правцу конституисања војноветеранског кора РВ и ПВО у пуном смислу.

Пун назив: „УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ ВЕТЕРАНА РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА И ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНЕ ОДБРАНЕ СРБИЈЕ“ 

Скраћени (радни) назив: „ВЕТЕРАНИ РВ и ПВО“ 

Идеја: Идеја да се оформи јединствена и свеобухватна oрганизација ваздухоплoвних ветерана није нова, она постоји већ одавно; посебно је била актуелна у моментима када су се, а у вези са активностима УПВЛПС, поједини припадници других родова РВ и ПВО осећали запостављеним у односу на летачку популацију, тада је било предлога, али није било снаге или воље, да се створи јединствена асоцијација или организација. Иначе, у УПВЛПС по статуту могу бити учлањени сви припадници РВ и ПВО, па и људи ван вида, који прихватају статут, везани су и воле ваздухопловство, чланови породица и други. УПВЛПС је 2010. године иницирало акцију, поставило задатак и заказало састанак ради разговора о стварању заједничке асоцијације, али одзива није било, ни од стране позваних удружења, нити од надлежних војних органа. Ситуација око прославе стогодишњице година РВ и ПВО је показала недостатак постојања такве организације, јер су се многи бивши припадници РВ и ПВО обраћали УПВЛПС као да је оно репрезент целе популације. Таквих захтева има и данас, али УПВЛПС их не може испунити јер нема ресурсе за то. Сада постоје доста повољни услови да се идеја реализује и да се сви бивши припадници РВ и ПВО уједине у јединствену организацију по мери интереса и потреба свих структура вида, а ради неговања традиција РВ и ПВО у целини, као и по другим питањима у вези са професијом ваздухопловних војних стручњака свих профила.

Циљ: Основати јединствено удружење војних ваздухопловних ветерана РВ и ПВО Србије, које ће обухватити ветеране свих родова и служби РВ и ПВО, осмислити програм рада и деловања и обезбезбедити основне кадровске и материјалне претпоставке за његов рад.

Карактер удружења: социјално-хуманитарно; војно ваздухопловно; традициoналистичко; нестраначко (аполитично); патриотско; професионално-струковно, недобитно (мада би могло бити и добитно), слободно и доборовољно; засновано на равноправности, хуманизму, другарству, солидарности и међусобном помагању чланства.

Профил чланова: пензионсиани (ислужени) активни (професионални) припадници команди, јединица и установа РВ и ПВО; припадници ратних јединица РВ и ПВО (резервни састав који је учествовао или учествује на вежбама и другим активностима РВ и ПВО); цивилна (грађанска) лица запослена (или која су била запсолена) у РВ и ПВО са ратним распоредом у јединицама и установама РВ и ПВО; чланови породица погинулих припадника РВ и ПВО и чланови породица (потомци) ваздухопловних војних ветерана (живих и преминулих).

Основни задаци:

- разни облици рада и деловања ислужених припадника РВ и ПВО са циљем очувања општег здравља, менталних и психофизичких способности и постпрофесионалном периоду; - санирање последица пострауматског стреса (ПТС) насталог услед општих и посебних карактеристика живота популације војних ветерана у професионаном периоду (летење, рад на стајанци, боравак и рад на терену, рад у кабинама радарских и система за ПВД, дежурства, прекоманде, логоровања, борбени и ратни задаци); - социјално-хуманитарна питања и проблеми војних ветерана и чланова породица, поготово мирнодопских и ратних војних ивалида (МРВИ, РВИ) и погинулих припадника - очување и даље развијање ваздухопловних традиција; - очување и подизање друштвеног угледа и ваздухопловства и ваздухопловаца; - брига и активности у вези са статусним питањима ваздухопловаца; - брига о болесним колегама, помоћ породицама погинулих и умрлих колега; - подстицање и развој сарадње, заједничких акција и подухвата; - међусобно информисање, координација активности и подршка ставралаштву ваздухопловаца у разним областима; - међусoбно дружење, спортско-рекреативне и културно-забавне активности и манифестације...

Начела (принципи) деловања и организовања: самосталност, слобода и добровољност; равноправност чланова; другарство, међусобна солидарност и помагање; заједнички интерес и циљ; међусобно уважавање, подршка и помоћ, солидарност; међусобно информисање; самосталност (аутономност) у организационом, нормативно-правном, кадровском и акционом погледу постојећих удружења; самосталне финансије и материјално-финансијско пословање; јединство у акцијама и деловању; координација и сарадња са органима Команде и јединица РВ и ПВО и органима Министарства одбране и Војске Србије.

Оранизовање: територијално (по градовима: Београд, Ниш, Краљево, Крагујевац, Нови Сад,...); по родовима и службама; по јединицама и установама РВ и ПВО (садашњим и бившим); „ад хок“; периодични и акциони; трајни: учлањивање (појединачно и колективно), придруживање, фузионисање. Скупштина, Управни одбор, Надзорни одбор, Суд части.

Садржаји и облици деловања и рада: сабор ваздухопловаца; састанци, конференције, трибине, предавања, историјски часови; комеморације, дани сећања, меморијали; дани јединица и установа, годишњице класа; посете, излети путовања; спортски сусрети и такмичења; културно-забавне активности: приредбе, концерти, изложбе, филмске представе, позоришне представе; стваралаштво и хобији: сликарство, литература, макетарски и моделарски клубови; аеро-клубови: моторних летача, једриличара, змајара, параглајдериста, падобранаца, балонера, моделара и макетара; ваздухопловне смотре и изложбе, издавачка делатност: књиге, часописи, билтени, брошуре, проспекти, плакати; медијска активност: сајтови, елекронска издања билтена, брошура, књига, часописа.

Облици: комисије, секције; клубови; савети.

Седиште: Седиште удружења Земун – Дом ваздухопловства.

Спољна обележја: знак (амблем, грб); застава; ознака седишта; значка; ветеранска капа и блуза (одело, униформа). Стална и повремена признања са обележјима удружења: повеља, плакета (велика, средња, мала), захвалница, беџеви поводом појединих годишњица и акција, дипломе и спомен-дипломе

Финансирање: чланарина, донације, програми, помоћ из буџетских средстава.

Администрација: секретар, деловођа, књиговођа, благајник, библиотекар, економ, уредник часописа, уредник сајта.

Потребна помоћ: спискови пензионисаних припадника РВ и ПВО ради контактирања и упознавања са идејом и припреме за оснивачки сабор Ветерана РВ и ПВО. Просторије за одржавање састанака и скупова.

Почињемо расправу. Ваздухопловци молимо вас, јавите се. Дајте своје мишљење и предлоге!

Пуковник у пензији Мр Златомир Грујић

Обележена 136-а годишњица рођења пилота Михаила Петровића

Насловна, ,

ПОЧЕТАК ОБНОВЕ РОДНЕ КУЋЕ

Доследни у поштовању традиција нашег ваздухопловства и сећања на људе који су обележили настанак и развој авијације у Србији, мештани села Влакча и припадници РВ и ПВО Војске Србије, окупили су се у соботу 13. јуна пред родном кућом наредника Михаила Петровића и положили цвеће и венце испод спомен плоче постављене њему у част 1953. године.

Михаило Петровић рођен је 14. јуна 1884. године у селу Влакча надомак Крагујевца и Тополе. Бистри дечак надахнут снажним патриотским духом, жедан знања и одлучан да све своје снаге стави у службу одбране Отаџбине, после основне, постао је ученик Војно-занатлијске школе у Крагујевцу. Потом као калфа 1902. године одлази у Русији с жељом да упише војну школу. Услед болести враћа се у Србији и уписује се у Артиљеријску подофицирску школу у Крагујевцу 1903. године. По завршетку школовања, 1905. године, био је на служби у Нишу, Крагујевци и Београду. У школи је био најбољи, а у трупи подофицир за пример, који је врло брзо, у чину наредника, положио и испит за официрски чин.

Поред школских и службених обавеза налазио је времена за самообразовање и проширивао је своја знања у разним областима и уметности, а учио је и стране језике. Врло рано се заинтересовао за ваздухопловство, пратио је вести, читао часописе и књиге и са нарочитом радозналошћу прве кораке српског ваздухопловства – установаљавање Станице голубије поште и Балонског постројења на аеродрому у Нишу, те летове страних авијатичара у Београду на Калемегдану и Бањици.

По конкурсу за школовање српских пилота у Француској примљен је у прву класу у којој су били, поред њега: поручници Јован Југовић и Милош Илић, потпоручник Живојин Станковић и поднаредници Миодраг Томић и Војислав Новичић.

Одлази у Француску где, од маја до септембра 1912. године, завршава летачку обуку на авиону Фарман и постаје пилот. Први је од српских пилота летео самостално и оцењен је од француских инструктора и колега као најбољи и најперспективнији. Његово име је међу првих хиљаду пилота у свету са лиценцом ФАИ – 979. У Србији он је први.

По повратку у Отаџбину крајем новембра 1912. године летео је на авиону Дукс у Скопљу, а затим одлази са својим колегама у Ниш, где је 24, децембра формирана Ваздухопловна команда Српске војске, и постаје пилот у аеропланској ескадри. Почиње да лети на нишком аеродрому јануара 1913. године. Његов историјски допринос трајно је обележен тако што војни аеродром у Нишу данас носи његово име.

У фебруару 1913. године распоређен је у састав Приморског аеропланског одреда, који под командом мајора Косте Милетића одлази у састав Приморског кора српске војске у помоћ црногорској војсци у опсаду Скадра.

Извршавајући борбени задатак наредник Михаило Петровић је погинуо 20. марта 1913. године близу аеродром Барбалуш код Скадра. Сахрањен је у порти месне цркве. Наредне године уз највеће почасти његови посмртни остаци пренети су на Цетиње где су почивали до 1931. године, када је ангажовањем брата му Живана потпуковника и његових сабораца у ваздухопловству, премештен у породичну гробницу, где и данас почива. Већ скоро три деценије одајемо му почаст на Новом гробљу у Београду 20. марта.

Дан Михаиловог рођења село Влакча обележава као народну манифестацију где су сваке године, ево већ деценију и по присутни и ваздухопловци Србије и на понос и дику рода свога припадници нашег РВ и ПВО.

Ове године, упркос мерама опреза услед опасности од корона вируса Ковид 19, у организацији Завичајног удружења „Михаило Петровић“ из Влакче, у сарадњи са УПВЛПС и Командом РВ и ПВО, скромно али достојанствено обележена је Михаилова 136-та годишњица рођења.

Путем од Земуна до Влакче у Тополи, обишли смо спомен обележје пилоту мајору Зорану Томићу и положили букет цвећа и одали му почаст.

Окупили смо се традиционално код основне школе у селу и кренули пут Михаилове родне куће. Долазећи пред кућу, стару више од века, која је оронула и упркос бризи руинирана, радосно смо запазили једну новину. Власник имања и куће Југослав Ралевић реновирао је кров. Стављен је нови цреп и кућа је спашена сигурног урушавања услед великих киша, која су нас задесиле овог пролећа и почетка летњег периода.

То нас је све обрадовало и као зрак сунца, које је и ове године, као и увек до сада, када год дођемо на то свето место, грејало топло и жарко. Били смо обрадовани и срећни ту на врелу историје.

Поклонили смо се нареднику пилоту Михаилу Петровићу и положили цвеће и венце испод спомен плоче на родној кући, одали му почаст, обишли унутрашњост и фотографисали се испред куће.

Манифестацији обележавања дана рођења Михаила Петровића присуствовали су Томислава Ралевић, мајка власника куће и имања; а из Завичајног удружења: Александар Саша Јовановић, председник удружења, Мића Борић, Драгољуб Драгче Швабић, Дејан Драгутиновић, Иван Борић, Слободан Ђорђевић и Раде Јовановић.

Из Команде РВ и ПВО присуствовали су: пуковник Божидар Цимбаљевић, потпуковник Бранко Антонијевић, мајори Александар Ћирјаковић и Владимир Милосављевић.

Из Удружења пилота „Тигрови“ Краљево: Владан Нешић и Томас Јаник, а испред УПВЛПС Златомир Грујић.

Након обилска родне куће дружење је настављено у учиноници основне школе, у пријатном и конструктивном разговору. Саша Јовановић је присутне упознао са радом завичајног удружења и наредним циљевима. На првом месту то је подизање  споменика Михаилу Петровић у селу Влакча, затим уређење простора око родне куће и саме куће. Размењена су мишљења, телефонски бројеви и електронске адресе. Растали смо се са жељом да се окупимо и следеће године и надом да ће се до тада постављени циљеви остварити.

Позивамо све ваздухопловце, пријатеље ваздухопловства и људе добре воље да помогну ову акцији, и да наш први пилот и прва ваздухополовна жртва добије заслужен споменик у месту где се родио. Акцију ће водити Завичајно удружење „Михаило Петровић“ из Влакче, а ми сви треба да му добра срца помогнемо.

Зл. Грујић