Сви чланци од masteradm

Шта војник ради кад оде у пензију? Пише књиге!

Пуковник авијације у пензији Фрањо Фабијанец је по много чему неуобичајен војник..

Фрањо Фабијанец, од оца Вјекослава и мајке Јелице je рођен у Соколовцу, данас Дежановцу (општина Дарувар), 21. фебруара 1946. године, 

Растао је у многочланој, сиромашној земљорадничкој породици. https://udruzenjepvlps.org/wp-cnt/uploads/sites/2/2026/11/653710796_25969282172693943_6550446295879176761_n-672x372.jpgОсмогодишњу школу завршио је у Соколовцу 1961. године са врло добрим успехом.  

Након завршетка осмогодишње школе, школовање је наставио у Припремној школи Ваздухопловне војне академије (ПШ ВВА) у Мостару и Ваздухопловној војној академији на аеродрому „Земуник” код Задра. 

Kао питомац-пилот, летео je на школским авионима РВ и ПВО „Аеро-3” и „522”.По завршеној летачкој селекцији на крају друге године ВВА, престаје са летењем и наставља обуку са осталим питомцима из те групе школовање у Ваздухопловном Школском Центру (ВШЦ) у Kраљеву.  Наставак школовања био је на оспособљавању за официра везе у Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани (РВ и ПВО).

Са осталим класићима 18. класе завршава Ваздухопловну војну академију 31.  августа 1966. године.  

Произвођење у чин потпоручника везе било је на аеродрому 
„Земуник”, којом приликом је саопштен и распоред првог места службовања. То је било у гарнизону Земун – Стари аеродром, Улица Тошин бунар, Бежанија.

Службује и у гарнизонима Земун, Kраљево и Београд. У току службовања завршио је и школу усавршавања официра везе закључно са Kомандно-штабном академијом РВ и ПВО.

За време службовања и рада више пута је похваљиван, награђиван и превремено унапређен у чин мајора везе 22.12.1978. године. Оцењиван је највишим службеним оценама. Пензионисан је у чину пуковника 1993. године у Kоманди РВ и ПВО. Живи са породицом на Новом Београду.  

Здравље и добра физичка кондиција дозвољавају му да се данас бавим разним пословима везаним углавном за грађевинарство и столарију.Последње деценије бавим се истраживачким радом и писањем, углавном монографија.

Као самостални аутор, до сада је објавио преко 15 књига и монографија, а у коауторству и сарадњи са другим ауторима више од 20. Истиче и да је у припреми или чека на штампање још десетак књига.Теме његових дела су родни крај, страдање Срба, Јевреја и Рома у НДХ, Бежанија и њена историја, али је оставио и вредан траг у војној публицистици објавивши неколико монографија о РВ и ПВО.

Више о Фрањиним књигама на линку

20. март – сећање на Михаила Петровића [НАЈАВА]

На дан трагичне погибије нашег првог војног пилота и овог 20. марта се планира неколико активности.У петак 20. марта ће на Новом гробљу у 10.30 сати бити одржан помен нареднику Михаилу Петровићу. Окупљање је на главном улазу у гробље у 10 сати.Гробно место се налази на парцели 2, гробница 27 београдског Новог гробља!Истога дана, у 19 сати ће у Галерији „Икар“ Дома ваздухопловства у Земуну бити одржана манифестација Дан ваздухопловних жртава „Незаборав и поштовање“ у организацији Друштва авијатичара Србије.У оквиру програма планирана је и продајна изложба тематских књига писца и публицисте, Душана Симића, као и продајна изложба авио макета свих типова из арсенала РВ и ПВО Миодрага Димића!Ми­хаило Пе­тро­вић је пр­ви српски шко­ло­ва­ни пи­лот ави­о­на. За­вр­шио је француску пи­лот­ску шко­лу „Фар­ман“. Ње­го­ва пи­лот­ска ди­пло­ма ФАИ (Међуна­род­не ва­зду­хо­плов­не фе­де­ра­ци­је) но­си број 979 од ју­на 1912. године, а код нас број је­дан.По­ги­нуо је из­вр­ша­ва­ју­ћи бор­бе­ни за­да­так 20. марта 1913. године. Јак удар ве­тра пре­вр­нуо је ње­гов ави­он, ре­мен ко­ји­ма је био ве­зан за се­ди­ште је пукао и он је бес­по­мо­ћан ис­пао из ави­о­на.У једном заокрету авион се преврнуо и, на ужас десетине очевидаца, Михаило је испао из авиона. Пао је у близини летелишта – авион недалеко од свог пилота. Висиномер је показивао 1.234 метара. Казаљка на ручном сату зауставила се на 9.45 часова. Тако је први српски пилот постао и прва жртва српског војног ваздухопловства, а други у свету.Дакле петак, 20. март у 10 сати – Ново гробље у Београду и у 19 сати у Дому ваздухопловства у Земуну!

Добро дошли!

In Memoriam, Петер Жигон (1933 – 2025)

Преминуо је пуковник авијације у пензији Петер Пера Жигон.

Петер је рођен 28. јуна 1933. године у Локавецу код Ајдовшчине у Словенији, као девето дете у сиромашној сељачкој породици. Основну школу је похађао у месту рођења, гимназију са малом матуром у Ајдовшчини, а велику матуру и диплому Средње пољопривредне школе, стекао је у Марибору. У истом граду је активно учествовао у раду аеро клуба, у којем је обавио и свој први падобрански скок. Био је учесник НОР-а од 1942. године. Када је 1953. избила Тршћанска криза, то га је определило да постане официр-пилот, те уписује ВВА, и постаје питомац X класе. Две године проводи у Мостару на теоријској обуци, да би пролећа 1955. године отпочео почетну летачку обуку на авиону АЕРО-2, коју је завршио са одличним успехом на аеродрому Титоград. Затим у Мостару врши прелазну обуку на авион 213, да би школовање окончао у Пули, оспособљавањем за ловца и ловца-бомбардера, на авионима ЈАК-3 и ЈАК-9. Укупно је током школовања налетео 216 сати са 562 лета, уз просечну оцену 4,65. Промовисан је у чин потпоручника авијације-пилота, 01. октобра 1956. године у Пули. Поред летачке обуке, завршио је и више војних преквалификација за штабне службе, као и курс тактике и оператике у КША РВ и ПВО. Завршио је и виши курс енглеског језика, са праксом у иностранству, а поседује и дозволу спортског пилота за типове ПО-2, ЗЛИН, АЕРО-3, на којима је налетео 496 сати.

Дужност пилота је обављао у 88. лап на аеродрому Плесо, где је завршио и преобуку за С-49Ц. Током припрема за преобуку на авион Ф-86Д, ВЛКЛ му је због болести, 1959. године стално забранила летење. Након прекида летачке каријере, те завршених курсева и преквалификација, обављао је дужности референта ОНП штаба Команде 5. ВаК-а, а затим и Начелника криптоанализе 2. одељења КРВ и ПВО, Начелника крипто службе 11. дПВО и Команде 1. ВаК-а, референта у одељењу ОНП и Начелника одељења за УТ у штабу КРВ и ПВО. Био је и наставник-инструктор од формирања ВВА у Либији. Током своје дуге каријере, службовао је у гарнизонима Плесо, Загреб, Земун, Београд, Ниш и Мисурата (Либијска Џамахирија). Пензионисан је у инвалидску пензију 1991. године, у чину пуковника авијације.

Више пута је похваљиван и награђиван, а носилац је и неколико ратних и мирнодопских одликовања. Награђен је и Златним плакетама РВ и ПВО и ЈНА, а има и почасну диплому пилота ВСЈ. Активан је члан Удружења од 1996. године.

Био је ожењен Ружицом, учитељицом, са којом има кћерке Мајду и Сузану. Живео је у Новом Београду.

Петер је био активан члан нашег УПВЛПС као и Удружења војних пензионера Србије. И овим путем, наше Удружење изражава најдубље саучешће породици и пријатељима.

Петер ће бити сахрањен на Земунском гробљу у петак, 7. новембра у 11 сати.