Архиве категорија: Насловна

Сећање на 21. мај негдашњи Дан РВ и ПВО: БИСЕР У МОЗАИКУ ВАЗДУХОПЛОВНИХ ТРАДИЦИЈА

У знак сећања и поштовања првих авијатичара НОВЈ, Врховни командант ОС ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито наредио је 20. октобра 1947. године „да се 21. мај слави у свим јединицама Југословенске народне армије као дан ЈУГОСЛОВЕНСКОГ РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА.“ Тај датум обележаван је и као дан вида РВ и ПВО све до почетка деведесетих година XX века, до распада СФРЈ. И данас се многи ваздухополовци са сетом сећају тог великог празника ваздухопловаца, војника и грађана Југославије.

Партизанска авијација

Југословенски ваздухопловци привржени својој држави и заклетви храбро су се борили у Априлском рату 1941. године. После слома, део ваздухопловаца напустио је земљу нашавши се код савезника на Блиском истоку, део је оставши у Отаџбини приступио устанку против фашистичких окупатора и укључио се јединице НОВЈ, а део се нашао у заробљеништву у Немачкој и Италији. Један број ваздухопловаца, првенствено оних који су својим издајничким понашањем  постали фашистичке слуге, али и из других разлога, приступио је квислиншким формацијама, а највише ваздухопловству тзв. НДХ.

После непуних годину дана од дизања народног устанка против окупатора 1941. године, настала је „партизанска авијација“; тако је Народно-ослободилачка војска Југославије (НОВЈ) добила и ваздухопловну компоненту као снажан морални фактор јачању Народноослободичаког покрета (НОП).

Априла месеца 1942. године авио-механичар стрелац Ивица Митречић, предратни резервни ваздухопловни подофицир, пребегео је из домобрана у партизане. Одмах је добио задатак да на слободној територији, са Другим крајишким партизанским одредом и мештанима, уреди помоћно летилиште код села Међувођа за прихват авиона.

Крајишки и банијски партизани ослободили су 16. маја 1942. године Приједор у чијој се близини налазило помоћно летилиште Урије, погодно за прелет авиона. Обезбеђењем два летилишта и припремама за прихват створени су услови за прелет пилота присталица НОП са авионима на слободну партизанску територију.

То се остварило 21. маја 1942. године када су из ваздухопловства НДХ пребегли и прелетели на слободну територију пилот Фрањо Клуз на авиону Потез-25 и пилот Рудолф - Руди Чајавец са авиомеханичарем Милутином-Мишом Јазбецом на авиону Бреге-19, и слетели на летелиште Урије код Приједора.

Тако је почела да дејствује партизанска авијација, па се тај датум узима као почетак стварања ваздухоплвоства НОВЈ, односно СФРЈ.

Партизански авиони на слободном крајишком небу почели су одмах борбене задатке. Већ 4. јуна дејствовали су изнад Бања Луке и других места. Руди Чајавец и Мишо Јазбец су рањени на борбеном задатку и после принудног слетања изгубили животе. Фрањо Клуз и Ивица Митрачић су успешно дејствовавали до 6. јула када је њихов авион уништен на земљи у нападу немачког ловца код села Лушци Паланка у близини Босанског Новог. Храбри пилот је касније био у саставу Прве ескадриле НОВЈ и погинуо на борбеном задатку 14. септембра 1944. године. Авиомеханичар Ивица Митрачић – Брегејац, преживео је рат и дуго година је за Дан РВ и ПВО као гост на манифестацијама евоцирао сећања на људе и догађаје из времена настанка и дејства партизанске авијације.

Ваздухопловство НОВЈ

Партизанска авијација је трајала кратко али је оставила неизбрисив траг у нашој ваздухопловној историји, који показује да се и у партизанским условима оружане борбе може користити авијација. У јесен 1943. године формирано је ваздухопловно одељење при ВШ НОВЈ, а потом и прва ваздухопловна база, и упућен је позиов свим југословенским авијатичарима да се јаве у јединице  НОВЈ ради озградње нове авијације.

Наредне године на школовање у СССР отишло је више стотина ваздухопловца, а на Блиском Истоку су уз помоћ савезника формиране Прва и Друга ескадрила НОВЈ. У јесен 1944. године на основу добијене помоћи од СССР формиране су једна ловачка ваздухопловна дивизија са три ловачка пука, једна јуришна ваздухопловна дивизија са три јуришна пука и ваздухопловне позадинске јединце јачине девет батаљона. Стварају се и друге партизанске авијацисјке јединице и школе, тако да крај рата НОВЈ дочекује са снажним ваздухопловством.

Дан југословенског ваздухопловства

У послератном периоду РВ и ПВО је развијено у снажан вид оружаних снага са свим компонентама и сегментима модерног ваздухопловства и ПВО, са бројним јединицама, установама, школама, институтима и фабрикама. На врхунцу развоја крајем осме деценије XX века РВ и ПВО СФРЈ имало је три корпуса, модерно наоружање, инфраструктуру и обучен стручни кадар. Велика пажња посвећивана је моралном васпитању и неговању ваздухопловних традиција.

Наредбом врховног команданта Југословенске армије од 20. октобра 1947. године установљен је 21. мај као Дан ЈРВ, а од 1957. године Дан РВ и ПВО. Тај датум се празновао више од четири деценије и оставио дубоки траг у сећању ваздухопловаца.

Тада су на свим војним аеродромима широм државе организоване свечаности, смотре, аеромитинзи, приредбе, такмичења и друге манифестације. То је био прави и велики, не само војноваздухопловни, већ и народни празник – права светковина.  Поводом Дана РВ и ПВО јединице су добијале нове ваздухоплове и другу борбену технику, модерну опрему и наоружање.

И поред свега тога Југославија се распала, настале су нове дражве и државне заједнице, нови систем вредности и неговања ваздухопловних традиција. Дан РВ и ПВО 21. мај, који је више од четири деценије слављен као највећа ваздухопловна светковина, остао је запамћен као бисер у мозаику ваздухоплоних традиција.

Дан РВ и ПВО Војске Републике Србије - 24. децембар

У држави Србији, на темељу светлих ваздухопловних традиција које сежу до почетка 20. века, када је наше земља међу првих 15 у свету формирала војно ваздухопловство, а међу првих пет га применила у ратне сврхе, 24. децембра 1912. године наредбом војводе Радомира Путника, министра војног, формирана је у Нишу, ваздухопловна команда на челу са мајором Костом Милетићем.

Осамдесет година после тога, 24. децембра 1992. године обележили смо први пут дан српске војне авијатике, и обележавамо га сваке године, ево већ четврт века, са поносом и узвишеним осећањем припадности српском ваздухопловном корпусу, једном од најстаријих у свету. Негдашњи Дан РВ и ПВO 21. мај нисмо заборавили, сећамо га се по добром и лепом, као и времена у којем је га је пратило.

Златомир Грујић

9. МАЈ – ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Девети мај се слави као Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Тај најкрвавији оружани сукоб у историји човечанства, који је почео 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску.  

Други светски рат на европским просторима завршен је после шест година, 9. маја 1945. године потписивањем безусловне капитулације оружане силе Трећег рајха. Од тада, овај датум се обележава у великом броју земаља света као ДАН ПОБЕДЕ над фашизмом.

На териоторији Југославије рат је трајао до 15. маја 19145. године, када су коначно капитулирале опкољене и поражене формације фашистичке Немачке и њених сателита.

Други светски рат је највећи, и по обиму страдања, најтрагичнији оружани сукоб у историји човечанства. Одиграо се између два блока држава — Сила осовине - фашистичка Немачка, Јапан и Италија и Савезничке коалиције предвођене  СССР-ом, Великом Британијом и  САД, са великом бројем држава, међу којима је била и Југославија.

Фашисти су на власт у Немачкој дошли 1933. године, победивши на таласу примитивног и лажног патриотизма, агресивног национализма и расизма, отворено ширећи антисемитизам и нетрпељивост према Словенима и Ромима. Власт Адолфа Хитлера отпочела је успостављањем режима заснованог на отвореном насиљу, нетолеранцији и искључивости, теорији истребљења по фашистичкој идеологији мање вредних народа и упостављање новог светског поретка у којем ће владати чисти аријавци (Немци) као надљуди. Убрзо су почела фашистичка освајања и крвави рат.

По броју држава, као и људи који су у њему учествовали, али и броју људских жртава и степену материјалног разарања, Други светски рат је највећи оружани сукоб у историји човечанства. Током ратних година, живот је изгубило око 50 милиона људи, међу којима 30 милиона цивила. Да би била побеђена нацистичка Немачка, Совјетски Савез је поднео највеће људске жртве изгубивши 28 милиона грађана и војника. Највеће људске губитке у односу на укупан број становника претрпела је Пољска, која је изгубила шест милиона становника, а више од  95 одсто страдалих били су цивили. Југославија са милион и 800 хиљада жртава била је трећа земља по броју страдалих током Другог светског рата у Европи. Стравични призори концентрационих логора широм Европе оставили су неизбрисив траг, јер је до капитулације Немачке у тим фабрикама смрти убијено више од шест милиона Јевреја.

На простору Југославије партизански покрет предвођен Јосипом Брозом Титом, стао је на чело антифашистичке борбе, стекао наклоност савезника и углед као један од највећих антифашистичких покрета у Европи. Рат на простору Југославије завршен је 15. маја 1945. а као победник из рата изашли су партизански одреди – НОВЈ (Народноослободилачка војска Југославије) предвођени Комунистичком партијом Југославије. Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су немачкој окупаторској армији у Србији тежак пораз у борбама вођеним између 12-20. октобра 1944, ослободиле Београд, главни град Југославије и велики део Србије.

Дан победе у Другом светском рату обележава се и као Дан Европе имајући у виду да је савремена Европа заснована на основним принципима и начелима које су водили борце против нацизма и фашизма – на принципима мира, разумевања, толеранције и сарадње. Тим пре Дан победе представља прилику да се одавањем почасти страдалима истакне опредељење за очување тековина остварених том величанственом победом. Уједно, сваке године обележавањем Дана победе, подсећамо се на сву трагику, бесмисленост и грозоте рата и јачамо одлучност да се боримо за мир, коегзистенцију и сарадњу свих држава и народа света.

ЖИВЕО ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ!

ЖИВЕЛА СЛОБОДА И МИР!

МУЗЕЈ ВАЗДУХОПЛОВСТВА: Промоција књиге „Млазњак који грми, Ф-84Г Тандерџет у ЈРВ“ [НАЈАВА]

Промоција књиге "Млазњак који грми, F-84G Thunderjet у ЈРВ", одржаће се у недељу 29. априла 2018. године у Музеју ваздухопловства Сурчин, с почетком у 12.00 часова. 

Проверени тројац Данко Боројевић, Драги Ивић и Жељко Убовић опет су изненадили љубитеље ваздухопловне литературе новом књигом која је изашла из штампе "Ф-84 Тандерџет у наоружању ЈРВ"

Књига се може слободно сматрати наставком серијала који је започет књигом "МиГ-21 наша прича", наставио се са за сад једином детаљном књигом која говори о употреби авиона МиГ-29 код на "МиГ-29 наша прича", а сад смо после дужег чекања дочекали и причу о "тандерџетима".

Ова књига се може сматрати свакако значајнијом од претходне две, јер управо са "тандерџетима" почиње ера млазне авијације Титове Југославије, која је настављена "сејбровима", а улазак "мигова" у наоружање представљало је врхунац у млазној авијацији Југославије...

Након недељне промоције у Музеју ваздухоплоства, аутори планирају и промоцију за припаднике УПВЛПС и ваздухопловне ветеране у Вликој сали Команде РВ и пВО у Земуну.

А.М./М.Р.

XIII изборна конференција УПВЛП Србије

Одлучни на свом путу, поносни на постигнуто, спремни за нове искораке

Тринаеста изборна конференција Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) одржана је 17. априлa 2018. године у Дому ваздухопловства Земун. Ваздухопловни ветерани у присуству бројних гостију, пријатеља и поштовалаца, анализирали су и оценили активност у протекле две године, поставили задатке за наредни период, одали признања заслужним појединцима и изабрали руководство са новим довогодишњим мандатом.

Конференцију је отворио председник удружења Златомир Грујић; потом је интонирана химна Републике Србије „Боже правде“. Након тога је председавајући позвао присутне да „минутом ћутања“ одају почаст мајору пилоту Калоци Роберту који је недавно изгубио живот у ваздухопловном удесу на авиону „Супер Галеб“ Г-4, и свим погинулим на мирнодопским и ратним задациама и умрлим члановима УПВЛПС и припадницима РВ и ПВО.

Пуковник Грујић је поздравио присутне званице и чланове удружења. Посебно је поздравио команданта РВ и ПВО и старешине Команде и јединица који због службених обавеза нису могли присуствовати конференцији. Затим је поздравио: претходне команданте РВ и ПВО присутне на конференцији – генерал-пуковнике Јурјевић Звонка, Смиљанић Спасоја и генерал-потпуковника Нинковић Живомира; претходног председника УПВЛПС пуковника Величковић Ђ. Љубишу; председника ВСС Булатовић Лабуда; представника СУБНОР Србије генерал-мајора Ковачевић Видосава; представнике Управе за традиције, стандард и ветеране МО потуковника Ступара и заменика директора Фонда за СОВО капетана фрегата Радошевића; представника Главног одбора УВПС, општинског одбора УВПС Земун, СУБНОР-а Земун, председника секције УПВЛПС Ниш Душка Ђенића; представнике Удружења пилота „М2+“ Боришу Мандића и „Курјаци са Ушћа“ Ловрен Валерија; представника Удружења пензионисаних подофицира Србије; представника Удружења ратних добровољаца Србије; представника Удружења за неговање ваздухопловних традиција.

Председавајући је пренео поздраве које су конференцији упутили председник Удружћења војних пензионера Србије (УВПС) генерал-потпуковник Љубомир Драгањац и уредник „Војног ветерана“ пуковник Звонко Пешић (обојица на путу), пуковник др Џелајлија Стојан (лежи на ВМА) и потпуковник Милутиновић  Средоје (болестан и тешко покретан, живи сам).

Потом је на основу прелиминарног извештаја Верификационе комисије утврђено постојање кворума, а на предлог Војислава Стојановића усвојен је „Пословник о раду 13. изборне конференције УПВЛПС“. Тиме су створени услови за даљи рад према Статуту УПВЛПС. Усвојен је дневни ред од шест тачака.

(1) По првој тачки изабрана су радна тела конференције: радно председништво, верификациона комисија, изборна комисија и записничари.

(2) По другој тачки дневног реда поднети су извештаји о раду органа УПВЛПС.

Извештај о раду Извшног одбора поднео је потпредседник Војислав Стојановић. Извештај о раду Надзорног одброа УПВЛПС поднео је председник Момчило Ракић.

(3) По трећој тачки дневног реда - расправе по извештајима није било и извештаји су усвојени су једногласно.

(4) По четвртој тачки дневног реда – „Избори и именовања“ - предлог кандидата за органе и тела изнео је пуковник Јовелић Вићентије. Предлози су усвојени једногласно, а потом су изабрани:

За председника УПВЛПС, уједно предсдика Извршног одбора пуковниик Златомир Грујић; за потпредседника УПВЛПС уједно потпредседника Извршног одброа потпуковник Војислав Стојановић; за чланове Извршног одбора УПВЛПС: пуковник Башарагин Милорад, потпуковник Војводић Бошко, пуковник Јаковљевић Зоран, пуковник Јовелић Вићентије, заставник прве класе Шпирић Ристо.

За председник Надзорног одбора УПВЛПС изабран је пуковник Ракић Момчило, за потпредседника заставник Бошњак Мирко и за члана заставник Митушев Трајче.

За секретара УПВЛПС именован је заставник Милан Ракић, а за благајника Свалина Мила.

За представника УПВЛПС у УВПС и члана Главног одбора УВПС изабран је Војислав Стојановић, а за делегата Скупштине УВПС Грујић Златомир.

За представника УПВЛПС у СУБНОР именован је пуковник Љубиша Антонијевић, један од најстаријих чланова удружења и учесник НОР-а.

(5) По петој тачки дневног реда, председник УПВЛПС изнео је предлог закључака, задатака и одлука, које су након краће расправе усвојене.

Закључци и задаци

- Усвојен је извештај о раду Извршног одбора УПВЛПС и материјално-финансијском пословању у периоду април 2016-2018. године са предложеним тежишним задацима и Финансијски план за период јануар 2018. - децембар 2018. године.

- Усвојен је извештај о раду Надзорног одбора УПВЛПС у периоду април 2016 - 2018. године.

- Усвојени су извештаји Верификационе и изборне комисије и одлука о разрешењу претходног састава Извршног одбора, Надзорног одбора и именованих тела, и о именовању новоизабраних.

- Закључено је да Извршни одбор по потреби именује чланове сталних и повремених комисија Удружења, а у складу са актуелним потребама и одлукама.

- Извршни одбор је добио задатак да сачини годишњи програм тежишних задатака и активности и да редовно прави месечне планове рада.

Одлуке

На предлог председавајућег, Конференција је усвојила предлог одлука које Извршни одбор треба да преточи у предлоге надлежним органима и телима и да у складу са статутарним овлашћењима, материјалним и кадровским могућностима, организује рад на њиховој реализацији, односно координацији и сарадњи са сродним организацијама и надлежним државним органима.

I

Прихватају се и усвајају предложене одлуке на Сабору ваздухопловаца 19. марта 2018, године у Музеју ваздухопловства које је покренула Ваздухопловна фондација „Пилот Михаило Петровић“, а усвојио и дорпунио Извршни одбор УПВЛПС и то:

  • Дан сећања на ваздухопловне жртве 20. март.

Меморијал се предлаже поводом 105. годишњице од погибије нашег првог пилота и прве ваздухопловне жртве наредника Михаила Петровића у операцијама Српске војске код Скадра (Први балкански рат) 20. марта 1913. године, а у част свих жртава војног и цивилног ваздухопловства у Србији.

  • Дан ваздухопловаца Србије 28. (21) мај.

Установљавање меморијала се предлаже у част свих ваздухопловаца Србије, цивилних и војних, а поводом почетка обуке прве класе српских пилота у Етампу код Париза у Француској 28. (21) маја 1912. године.

  • Формирање комисије за подизање споменика Михаилу Петровићу и Кости Милетићу.

Покреће се акција и предлаже се надлежним државним органима да се приступи подизању спомен-обележја првим српким ваздухопловцима – аеронауту (балонеру) и првом команданту пуковнику Кости Милетићу и првом пилоту нареднику Михаилу Петровићу.

Први српски ваздухопловац (аеронаут, балонер), први школовани ваздухопловни стручњак и први командант Ваздухопловоне команде Српске војске, човек који је припремио и оформио српско војно ваздухопловство (голубије станице, балони, авиони, осматрачке станице, законска регулатива, итд) нема достојан споменик, осим надгробног на Новом гробљу у Бограду.

Ни први спрски пилот и прва жртва наредник Михаило Петровић нема, сем породичне гробнице, адекватно спомен-обележје, те се мора учинити све да ове две кључне личности из темеља нашег ваздухопловства добију спомен-обележја каква заслужују. 

За одбор су поред Борише Мандића (ВФ МП и УПМ2+), из УПВЛПС пријављени Шпирић Ристо, Стојановић Војислав и Грујић Златомир.

  • Давање назива аеродрому Батајница, према образложењу у даљем тексту.

II

Покретање решавања питања битних са неговање и вредновање ваздухоплoвних традиција, која удружење годинама истиче, а  на којима се ништа конкретно не предузима.

  • Давање назива аеродромима.

Наши војни аеродроми немају називе као други војни објекти и годинама се покреће питање да им се додела имена. Предлажемо:

- Да аеродром Ниш (војни део) добије назив „Аеродром пуковник Коста Милетић“  (или „Ваздухопловна база пуковник Коста Милетић“) по првом аеронауту, ваздухопловном стручњаку који је у Нишу оформио прву станицу голубије поште, прву водоничну централу, набавио балоне за Српску војску и у Трупалама код Ниша уредио први српски војни аеродром, а у Нишу је било и седиште Ваздухопловне команде на чијем челу је био Коста Милетић.

- Да аеродром Лађевци код Краљева  (војни део) носи име „Наредник пилот Михаило Петровић“ (или "Ваздухопловна база наредник Михаило Петровић") по првом српском пилоту, једнини је у Шумадији, најближи Михаиловом родном месту, а у Краљеву је и један од најстаријих аероклубова који носи име „Михаило Петровић“ преко девет деценија.

- Да аеродром Батајница носи име „Аеродром Пуковник Миленко Павловић“ (алтернатива ваздухопловна база) у част и славу команданта 204. лап, који јуначки погибе у НАТО агресији 1999. године.

- Да  аеродром Давидовац код Параћина носи име „Аеродром поптуковник Живота Ђурић“ по храбром команданту ескадриле који је погинуо у НАТО агресији 1999. године, родом је из тог места. Аеродром Давидовац се прославио у Априлском рату 1941. године, када су отуда полетали наши бомбардери за дејства по немачким колонама на Страцину и у Грделичкој клисуру.

- Да плато испред Саобраћајног факултета у Београду носи име „Плато пилота мајора Зорана Радосављевића“ у част храбром пилоту који је погинуо у НАТО агресији 1999. године, а био је један од најбољих последипломаца на том факултету.

  • Израда календара и протокола ваздухопловних меморијала.

Неопходан је јединствен календар и протокол вауздухопловних меморијала који би омогућио јединствен приступ и континуитет у неговању ваздухопловних традиција, већу масовност, већи васпитни утицај на младе и достојанствено сећање на подвижнике нашег ваздухопловоства.

Рационалније би се организовали свечаности и посете, боље би се медијски представили, привукли би више грађана и омладине. Постојање календара олакшало би организацију и координацију на обележавању значајних датума.

  • Израда албума ваздухопловних спомен-обележја.

У Србији и ван њених гранциа постоји велики број ваздухопловних спомен обележја, потребно је да средимо слике и њихове описе, да се тачно лоцирају и одреде носиоци задатака око одржавања, као и датуми меморијала који се на њима обављају.

  • Формирање Савета за ваздухопловне традиције

Пракса је показала да је неопходно саветодавно тело које би пратило, анализирало и предлагало активности, мере и поступке на плану неговања и вредновања ваздухопловних традиција. Саветовање на ту тему одржано је пре 25 година, предлажемо да се одржи ове године и да се формира савет.

  • Именовање иницијативног одбора за формирање Удружења "Ветерани РВ и ПВО"

Годинама у назад, говоримо у формирању јединственог ветеранског удружења под називом „Ветерани РВ и ПВО“. Тако би ујединили снаге, повећали маневарски простор за деловање на јачању ваздухопловних традиција и веза са нашим видом и војском. Држава и војска би имала јачи ослонац на људе који су професионалци и спремни да у сваком тренутку стану на браник Отаџбине. Обавио сам разговоре са више колега и предлажемо да у иницијативни одбор уђу чланови Извршног одбора УПВЛПС и: Ковачевић Видосав, Томовић Мирко, Марковић Мирослав, Јефтовић Милан, Ђого Спасоје, Ловрен Валериј,Стакић Предраг, Мандић Бориша и др.

  • Установаљавање манифестације “Априлска смотра ваздухопловног књижевног стваралаштва” у Иригу

УПВЛПС је задње три године одржао у Српској читаоници Ириг, најстаријој у српском националном корпусу, промоције неколико књига и родила се идеја да то прерасте у смотру стваралаштва у књижевности посвећеног ваздухопловству, а поводом сећања на подвижнике Априлског рата, када су пилоти ловци из Шестог ловачког пука јуначки полетали са аеродрома Крушедол близу Ирига (постављена спомен-плоча) у фашистичке ваздухопловне формације бранећи Београд.

За све наведене предлоге спремни смо дати ширу аргументацији, а за неке смо је већ послали. Са овим предлогом сагласан је Извршни одбро УПВЛПС.

(6) По шестој тачки дневног реда усвојена је одлука Извршног одбора о додели признања, и то:

1) Да се додели „Спомен-диплома 25. година УПВЛПС“

- Проф др Ђоковић Милораду из Лазаревца, за истраживачке резултате о догађањима на ратном летелишту Лазаревац у Априлском рату 1941. године.

- Јокановић Цветку, члану и дугодишњем успешном предеднику ОпОд УВПС Земун.

2) Да се специјална спомен-диплома „Пуковник КОСТА МИЛЕТИЋ“ за високе резултате у неговању ваздухопловних традиција, а поводом 144. годишњице његовог рођења додели:

- Јурјевић Звонку,

- Смиљанић Спасоју,

- Нинковић Живомиру,

- Антонијевић Љубиши,

- Војводић Бошку,

- Величковић Ђ. Љубиши,

- Митушев Трајчету.

3)  Да се Милану Ракићу, секретару и уреднику сајта УПВЛПС, додели новчана награда у износу од 5,000.00 динара. Средства се обезбеђују из фонда солидарности.

Признања је именованима уручио председник удружења.

Затим је председник УПВЛПС закључио седницу. После тога одржан је пигодан коктел у холу Дома ваздухопловства уз скромно послужење.

Конференција је протекла у најбољем реду, добром расположењу, позитивној клими, оптимизму и перспективним погледима присутних.

Председник УПВЛПС

Златомир Грујић

 

Годишњица формирања Прве ескадриле НОВЈ

КАД СУ ПОЛЕТЕЛИ ПАРТИЗАНСКИ СПИТФАЈЕРИ

На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији, 22. априла 1944. године, од припадника Прве ваздухопловне базе и групе ваздухопловаца БЈВ, који су се у Африци определили за НОР, формирана је Прва ловачка ескадрила НОВЈ.

Ескадрила је ушла у састав РАФ-а под називом "No. 352 Yugoslav Sqadron RAF", наоружана са 16 ловачких авиона “Spitfire V”.  Командни састав ескадриле сачињавали су: командир – мајор Милета Протић; технички официр - поручник Фрањо Лолић, командир oдељења (флајта) „А“ – мајор Ратко Јовановић и командир одељења „Б“ – мајор Аркадије Попов.

Већ 29. априла почела је летачка борбена обука Прве ескадриле НОВЈ на аеродрому Лете, близу Бенгазија. Провођена је настава и обука, а сваки пилот је налетео око 100 часова на авионима “Harvard” i Spitfire. Организована је и обука ваздухоплoвнотехничког састава – авиомеханичара, радио-телеграфиста, оружара, шофера и других специјалности. Ескадрила је по формирању имала 220 људи, 16 авиона и 54 моторна визила

Прва ескадрила НОВЈ, 16. августа 1944. године, у пуном саставу прелази на аеродром Кане у Италији (код Термолија) спремна за ратна дејства. По доласку у Италију ескадрила је ушла у састав британског ваздухопловног корпуса "Nо. 281 wing, Balkan Air Force, RAF".

Убрзо, 18. августа почиње да борбено дејствује. Потом ескадрила прелази на острво Вис где је уређен аеродром, а 2. септембра 1944. године Врховни командант НОВЈ маршал Тито извршио је смотру ескадриле, када му је рапорт предао мајор Милета Протић.

Извршавајући боребне задатке изнад територије Југославије погинули су: 14. септембра 1944. године мајор Фрањо Клуз, комесар ескадриле, код Омиша (код Сплита); мајор Ратко Јовановић 4. октобра код Маглаја у Босни;  16. октобра мајор Аркадије Попов код места Слано (Пељешац); 19. децембра мајор Милета Протић код Жепча у Босни. Укупно је из Прве ескадриле у НОР-у погинуло десет пилота.

Наредбом Врховног команданта НОВЈ маршала Тита 12. фебруара 1945. године одликована су високим одликовањима 43 пилота из Прве и Друге ескадриле НОВЈ.

При крају рата ескадрила је ушла у састав првог ловачког пука, а потом је састав распоређен у ваздухопловне јединице ЈА.

мр Златомир Грујић

УПВЛПС упутило честитке поводом Дана Војске Србије

Поводом Дана Војске Србије - 23. априла, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије је упутило телеграме честитке Министру одбране,

Начелнику Генералштаба

и Команданту РВ и ПВО.

У честиткама се истиче приврженост чланова УПВЛПС нашој војсци и РВ и ПВО и уједно изражава жеља за бољим материјалним стањем припадника и квалитетнијим условима за рад и обуку.

Редовна годишња конференција УПВЛПС [НАЈАВА]

У уторак 17. априла у 11 сати у Великој сали Команде РВ и ПВО, одржаће се редовна годишња конференција УПВЛПС, која ће имати и изборни карактер.

Између осталог, на овој конференцији ће се бирати и ново руководство, председник и потпредседник, чланови Извршног и Надзорног одбора, секретар, благајник, књиговођа, као и потпредседници комисија.

Добро дошли!

Срушио се Г-4! Погинуо мајор Роберт Калоци

Школско-борбени авион „супергалеб" Г-4, Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, којим су управљали пилоти из Центра за летна испитивања Техничко-опитног центра, срушио се данас око 9.30 часова у рејону општине Ковачица.

У несрећи која се данас догодила у рејону општине Ковачица, приликом редовног тренажног лета на школско-борбеном авиону „супергалеб" Г-4, погинуо је пилот мајор Роберт Калоци, а повређени пилот мајор Александар Матић у свесном стању је превезен и збринут на Војномедицинској академији.

Мајор Роберт Калоци је обављао дужност опитног пилота у Центру за летна испитивања Техничко-опитног центра, био је у браку и имао сина.

По изјави Министра одбране Александра Вулина, мајор Александар Матић је сада добро, опоравља се, ван животне опасности, и о њему брину лекари на Војномедицинској академији.

 

Шестоаприлске комеморације: ПОЧАСТ ПИЛОТИМА 6. ЛОВАЧКОГ ПУКА У ЗЕМУНУ

Поводом 77. годишњице од почетка Априлског рата 1941. године, данас је на Дунавском кеју у Земуну у име Владе Републике Србије министар одбране Алексанар Вулин, уз државне и војне почасти, положио венац крај Споменика пилотима браниоцима Београда априла 1941. године, у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића и заменика Команданта РВ и ПВО бригадног генерала Саве Миленковића.

Испред Mинистарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, венац је положио државни секретар Негован Станковић, а испред града Београда председник градске Скупштине Никола Никодијевић.

У име Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије венац је положио је командант генерал-мајор Ранко Живак са сарадницима.

Испред Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) венац је положио председник Златомир Грујић у пратњи Војислава Стојановића и Љубише Величковића, испред Удружења пилота „Курјаци са Ушћа“ венац је положио председник Валериј Ловрен са сарадницима, а испред Удружења за неговање ваздухопловних традиција Душан Бошковић.

Свеће је положила породица једног од пилота хероја одбране Београда Карла Б. Штрбенка.

Венце и цвеће на споменик положиле су и делегације Клуба генерала и адмирала, СУБНОР-а, Ветерана 63. падобранске бригаде, бројних удружења које негују традиција ослободилачких ратова Србије и бројни појединци. 

Комеморацији су присуствовали бројни ветерани чланови УППВЛПС и других ветеранских удружења, грађани Беграда и Србије.

Манифестација полагања венаца и одавања поште одржана је достојанствено, а присутни су су одајући почаст ставили до знања да се дела хероја одбране неба Београда и Отаџбине поштују и не заборављају.

У ваздушним борбама над Београдом 6. и 7. априла 1941. године погинули су из Шестог ловачког пука Ваздухопловства Краљевине Југославије: ваздухоплвони капетани прве класе Милош Г. Жунић и Михо Ф. Клавора; ваздухопловни поручник Добрица Р. Новаковић; ваздухопловни потпоручници Јован Б. Капичић и Душан Р. Борчић, нижи вазд. технички чиновник 4. класе Бранислав С. Тодоровић, ваздухопловни наредници-водници Милутин А. Петров, Карло Б. Штрбенк и Владимир З. Горуп, ваздухопловни наредник Миливоје Бошковић. Из Другог ловачког пука погинуо је ваздухопловни капетан друге класе Живица Ј. Миторвић, који је из рејона Крагујевца долетео у помоћ својим друговима у одбрани Београда.

Вечна им слава!

Златомир ГРУЈИЋ