Месечне архиве: јануар 2019

Шапчани се сећају свог хероја. Поручник Милорад Танасић добио улицу у Мајуру!

По пилоту Милораду Танасићу који се у Априлском рату својим застарелим авионом обрушио на немачки „месершмит” названа је ових дана једна улица у његовом родном Мајуру крај Шапца

Поручник Милорад Танасић, пилот-ловац

Две ескадриле, 111. и 112. Петог ловачког пука ЈКРВ, са укупно 15 авиона „хокер фјури”, примиле су први удар застрашујуће немачке ратне машинерије на Југославију. Стационирани на аеродрому Режановачка коса код Куманова, на „мртвој стражи” ваздушног простора Ниша и Скопља, тог 6. априла 1941. године у зору, југословенски пилоти на застарелим двокрилцима неустрашиво су се супротставили бројнијим и модернијим авионима „Луфтвафе”, који су надирали из правца Бугарске.

Немци су оборили једанаест „хокер фјурија”, претходно и извиђачки пар ловаца који су их први приметили, а браниоци четири „месершмита 109” и један „месершмит 110”, такозвани ловац разарач, са три члана посаде. Један, а по некима изворима чак два немачка авиона, директним сударом, уништио је поручник-пилот Милорад Танасић из Мајура код Шапца, који је ових дана у родном месту добио улицу.

Оставши без муниције у митраљезима свог већ изрешетаног „хокер фјурија”, скоро дупло споријег од немачких летелица, али са осетљивим командама и одличним акробатским могућностима, Танасић је извео последњи, самоубилачки маневар „таран”, који ће касније користити јапанске камиказе. Директно се обрушио на непријатељски „месершмит 109”, који је приликом судара закачио још један немачки авион, па су све три летелице експлодирале у ваздуху.

Хокер Фјури 

Пилот из Мајура код Шапца следио је, тако, пример свог командира из 112. ескадриле, капетана-пилота Војислава Поповића, који се само неколико тренутака раније на исти начин херојски жртвовао и уништио непријатељски вишенаменски „месершмит 110”.

За разлику од елитног Шестог ловачког пука, који је у Априлском рату бранио Београд и који је у свом саставу имао 37 „месершмита 109”, набављених у Немачкој до краја 1940. године, Пети ловачки пук располагао је 30 застарелих, двокрилних „хокер фјурија”, израђених по британској лиценци у домаћим фабрикама „Икарус” и „Змај”, обе у Земуну. Овај тип борбеног авиона из почетка тридесетих, са недовољном ватреном моћи, два митраљеза „викерс”, малог калибра (7,7 мм) и слабе пробојности, РАФ је до почетка Другог светског рата већ био заменио новим моделима.

У потпуно неравноправној борби на небу изнад Куманова, поред капетана Поповића и поручника Танасића, погинули су и командир 111. ескадриле, капетан Константин Јермаков, и пилоти: потпоручник Милутин Перовић и наредници Јефта Арсић, Ратомир Милојевић и Верољуб Стојадиновић. Тог јутра такође је оборен и наредник Живко Степановић, али је пао на дрвеће и остао жив.

После Другог светског рата, Савез бораца општине Куманово и припадници РВ и ПВО са аеродрома Скопски Петровац подигли су на месту где је био аеродром Режановачка коса спомен-обележје погинулим пилотима Петог ловачког пука. На њему се још налазе и имена потпуковника Ферла Градишника и поручника Живомира Петровића, Јанићија Кораћа и Радислава Пешића.

Име пилота Милорада Танасића, рођеног 1. октобра 1911. године, накнадно је уклесано на споменику палим борцима и жртвама фашистичког терора у шабачком приградском насељу Мајуру. И по оцу и по мајци (девојачко Јуришић) Мајурац, Танасић је после завршетка средње техничке школе отишао у војску, где је похађао школу за резервне официре авијације, а потом се активирао. За пилота ловачких авиона се обучио у Мостару.

Спомен обележје у Мајуру

Као млад пилот, Танасић се тридесетих година прошлог века залагао за оснивање аеро-клуба „Наша крила” у Шапцу. Мада је јуначки изгубио живот у борби против Немаца, нове комунистичке власти нису биле вољне по њему 1948. године дају име поново формираном градском аеро-клубу, пошто му је отац Драгић био радикал. Међутим, од 1956. године клуб ће се ипак звати „Милорад Танасић” и наредну деценију и по имаће веома живу активност.

Пилоту Танасићу постхумно је додељен Орден витешког мача првог реда, који је установљен 1998. године као одликовање Савезне Републике Југославије за изузетне заслуге и дела у областима одбране и безбедности. Једна улица у Шапцу, у насељу Тријангла, носи његово име, а од почетка ове тако се зове и улица која почиње од Шабачке у Мајуру. У овом приградском насељу данас више нема Танасићевих потомака, нестала је и породица по мајци Јуришић, али мештани чувају сећање на неустрашивог пилота.

Преостали „хокери” запаљени у Никшићу

Друге две ескадриле Петог ловачког пука налазиле су се на аеродрому Косанчић код Лесковца, и у ваздушном удару 6. априла 1941. избегле су губитке захваљујући добром маскирању авиона. Наредних дана, безуспешно покушавајући да се супротставе снажнијем непријатељу, мењале су локације, да би коначно седам преосталих „хокер фјурија” на аеродрому у Никшићу 15. априла запалили њихови пилоти, да не би пали у руке непријатељу.

Имена за 545 улица

Од ове године чак 545 улица, 37 продужетака улица и 25 заселака на подручју града Шапца добило је назив, међу којима је и Улица пилота Танасића у Мајуру. Одлуку је донео градски парламент, на предлог локалне Комисије за одређивање назива улица и тргова, а у складу са планом и динамиком ажурирања Адресног регистра по градовима и селима Србије. Изузев седам назива улица у насељеном месту Шабац, сви остали се односе на 49 сеоских средина.

Мирољуб МИЈУШКОВИЋ, ПОЛИТИКА

Ваздухопловци учествовали у Богојављенским свечаностима широм земље. Мајор Милан Жунић пливао у част колега настрадалих у НАТО агресији!

Поводом великог хришћанског празника Богојављења, припадници нашег РВ и ПВО су учествовали у пливању за Часни крст на више места у Србији.

Мајор Милан Жунић из 204. ваздухопловне бригаде, већ пету годину заредом, за Часни крст је пливао у Старим Бановцима. Он је ове године иако пливање није имало такмичарски карактер, понео крст, а пливао је како каже у част својих колега, настрадалих 1999. године у НАТО агресији.

Припадници 98. ваздухопловне бригаде са аеродрома Лађевци, за Часни крст су пливали на Западној Морави у Чачку, док је, како јавља телевизија Н1, у Сврљигу први до крста допливао поручник Александар Станковић из 63. падобранског батаљона.

Како преноси Н1, на укупно 29 локација у земљи су поводом Богојављенских свечаности, учествовали и припадници других видова, родова и служби Војске Србије, њих више од три стотине.

МР

Златомир Грујић – „Српско ваздухопловство у балканским ратовима 1912-1913“

Новинар у пензији и члан УНС-а Златомир Грујић објавио је књигу „Српско ваздухопловство у балканским ратовима 1912-1913“.

„Златомир Грујић износи историјски релевантне чињенице које поткрепљује бројним цитатима и изводима како из опeрацијских дневникa, тако и из извода из тадашње штампе као и архивских докумената до којих је у својим истраживањима дошао“,  наводе у рецензији Мирјана Новаковић Мунишевић и Дарко Младеновић.

„Са временске дистанце од сто пет година, од како је завршен Други балкански рат, у јаснијем светлу види се величина, значај и утицај тих, почетних корака у изградњи ваздухопловних војних снага у Србији“, наводи у уводу књиге Грујић и да „српско ваздухопловство заслужује да се нађе у незаборавнику националне историје, те у том смислу настаје и ова скромна књига“.

Златомир Грујић завршио је Ваздухопловну академију 1970, а магистрирао 1986. године.  Био је наставник у високим школама РВ и ПВО. Уређивао је часописе „Наша крила, „Аеромагазин“ и „Војни ветеран“. Током агресије НАТО на СРЈ 1999. године био је ратни дописник.  Објавио је књиге „Авијација Србије и Југославије 1901-1994“, „Удружење војних пензионера Србије“, „Шеста пилотска“ …

Издавач: Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије

Број страна: 140

Писмо: Ћирилица

Повез: Мек

Тираж: 300

ИСБН: 978-86-903799-8-9

74 године од формирања ваздухопловних пукова и дивизија НОВЈ – ПАРТИЗАНСКА ВАЗДУШНА АРМИЈА

Јесен 1944. године обележиле су велике победе Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), која је у садејству са Црвеном Армијом ослободила Србију и Војводину, велике градове Ниш, Београд, Нови Сад и друге. НОВЈ бројчано нараста и постаје Југословенска армија (ЈА), а уз помоћ од СССР у опреми и наоружању и војна сила. У том процесу бриљантно место има ваздухопловна компонента – на име помоћи од две ваздухопловне довизије са шест пукова и ваздухопловне базе са  батаљонима позаднских служби ЈА добија праву ваздушну армију.

У току 1944. године НОВЈ је нарасла у снажну оружану силу, са свим видовским обележјима, укључујући и ваздухопловство. Формиране су Прва ескадрила НОВЈ (Nо. 352 /Yugoslav/ Squadron) и Друга ескадрила НОВЈ (Nо. 351 /Yugoslav/ Squadron) које су дале велики допринос нарастању Народноослободилачке борбе (НОБ) и нове народне војске. То је још више учврстило потребу за стварањем снажне ваздухопловне компоненте  НОВЈ.

Пошто је већ било формирано Ваздухопловно одељење при Врховном штабу, Прва ваздухопловна база и две ескадриле, организована широка акција на прикупљању и школовању неколико хиљада ваздухопловаца, 29. октобра 1944. године формиран је Штаб ваздухопловства ЈА у Земуну. Створене су организационе и кадровске претпоставке за формирање оперативних ваздухопловних састава.

У међувремену, на основу споразума између југословенске и совјетске владе из септембра 1944. године, НОВЈ је од Црвене Армије добила помоћ у комплетном наоружању за 12 пешадијских и две ваздухопловне дивизије. 

Тито и Толбухин

Одлучено је да се из 17. совјетске ваздушне армије, Трећег украјинског фронта, који је у садејству са НОВЈ ослобађао североисточне делове Југославије, издвоје две ваздухопловне дивизије, једна јуришна и једна ловачка са одговарајућим позадинским јединицама. Споразум су потписали маршал Тито и маршал Толбухин. За команданта наведне групације постављен је генерал Витрук, са задатком да се југословенски кадар оспособи за употребу ваздухопловне технике и јединице оспособе за самостална борбена дејства.

Витрук и Лазаревић

То је била респективна оружана формација од око 7000 људи и 250 авиона типа "Ил-2" и "ЈАК". Ова групација имала је циљ да подржи снаге југословенске Прве, Друге и Треће армије у операцијама за коначно ослобођење, и да оспособи југословенски ваздухопловни кадар за овладавања ваздухопловном борбеном техником, по принципу "дублирања" и оперативно задејствује група ваздухопловних дивизија.

Ил-2 у лету

После формирања Штаба ваздухопловства ЈА почеле су припреме за прикупљање људства, њихову обуку и формирање јединица. Врло брзо је у сабирним центрима у Панчеву и Земуну, прикупљено неколико хиљада ваздухопловаца, који су прошли стручну и здравствену селекцију. Затим су упућивани у Нови Сад, где је 11. новембра 1944. године, формирана пријемна комисија за попуну команди, штабова и јединица Групе ваздухопловних дивизија (ГВД). Након пријема кандидата извршена је селекција и класификација кадра, тако да је већ 28. новембра 1944. године, почела преобука по специјалностима ваздухопловно-техничке службе.

Изучавање ваздухопловног наоружања

Обука пилота почела је 10. децембра 1944. године. Преобука пилота ловаца на авионима "ЈАК" била је на аеродрому Рума, а пилота јуришника на аеродрому Земун. Прва група је завршила преобуку и укључила се у борбене јединице 18. јануара 1945. године.

Обука пилота ловаца

Обука и оспособљавање летачког и ваздухопловно-техничког састава, вршена је по принципу "дублирања". У свакој совјетској јединици паралелно је био распоређен и југословенски састав, тако да је оспособљавање ишло веома брзо и ефикасно. Сличан  метод је био примењен у оспособљавању српског ваздухопловног кадра у француско-српским ескадрилама на Солунском фронту 1917/18. године. Такав принцип оспособљавања дао је одличне резултате и југословенски састав је врло брзо био оспособљен за летачке задатке и борбена дејства.

На основу усвојене и одобрене организације и формације Групе ваздухопловних дивизија (Схема број 1), јединице су формиране следећим редом:

- 4. децембра 1944. године формиран је 422. јуришни авијацијски пук на аеродрому Нови Сад. Командант пука био је капетан Крсто Лакићевић.

Састав 422. јуришног пука

- 9 децембра 1944. године, формиран је 423. јуришни авијацијски пук на аеродрому Рума. Командант пука био је мајор Милан Малнарић.

Састав 423. јуришног пука

- 15. децембра 1944. године формиран је 112. ловачки авијацијски пук на аеродрому Велики Радинци. Командант пука био је капетан Саво Пољанац.

Састав 112. ловачког пука

- 15. децембра 1944. године формиран је 113. ловачки авијацијски пук на аеродрому Нови Сад. Команднат пука био капетан Миљенко Липовшћак.

- 20. децембра 1944. године, формиран је 421. јуришни авијацијски пук на аеродрому Лаћарак. Командант пука био је мајор Душан Божовић.

Састав 421. јуришног пука

Авиони ИЛ-2 на стајанци

- 25. децембра 1944. године формиран је 111. ловачки авијацијски пук на аеродрому Рума. Командант пука био је капетан Љубомир Попадић.

Авиони ЈаК-3 на стајанци

Штабови 42. јуришне ваздухопловне дивизије и 11. ловачке ваздухопловне дивизије формирани су 29. децембра 1944. године.

Схема број 1.

Команда и штаб 42. јуришне ваздухопловне дивизије почели су са активностима 5. јануара 1945. године у Новом Саду. Командант ове дивизије био је пуковник пилот Божо Лазаревић, а после његовог постављења за командната Оперативног штаба Групе ваздухопловних дивизија, пуковник Јеврем Бјелица. Дивизији су непосредно били потчињени 421, 422 и 423. јуришни авијацијски пукови и пратеће ваздухопловнотехничке јединице. Имала је 1100 људи, од тога 253 летача, (113 пилота  и 140 стрелаца), а у наоружању 125 авиона "Ил-2", популарних "Штурмовика", најбољих јуришника Другог светског рата (Табела број 1).

Табела број 1.

Божо Лазаревић

Команда и штаб 11. ловачке ваздухопловне дивизије почели су са активностима 7. јануара 1945. године у Руми. Први командант дивизије био је мајор пилот ловац Арсеније Бољевић. Једанаестој ловачкој ваздухопловној дивизији били су непосредно потчињени 111, 112 и 113. ловачки авијацијски пук и пратеће ваздухопловнотехничке јединице. Дивизија је имала око 1000 људи, од тога 136 пилота, а у наоружању 115 авиона типа "ЈАК" (Табела број 2).

Табела број 2.

Арсеније Бољевић

Штаб Девете обласне ваздухопловне базе почео је са радом 5. јануара 1945. у Новом Саду. Командант је био пуковник Тодор Узелац. Штабу су биле непосредно потчињене: команде шест батаљона аеродромске службе и остале пратеће ваздухопловнотехничке јединице. Девета обласна база, као позадинска јединица Групе ваздухопловних дивизија била је попуњена преко формације и имала је 4500 људи.

Група ваздухопловних дивизија са 9. обласном вадухопловном базом била је респективна ваздухопловна војна групација од око 7000 људи и 250 авиона.  То је било југословенско ваздухопловство у малом, основа и темељ изградње нашег ратног ваздухопловства у послератном периоду.

Посада Ил-2 пред борбени лет

Ради обједињавања командовања и ефикаснијег рада, команде 11. ловачке ваздухопловне дивизије и 9. обласне ваздухопловне базе, потчињене су у оперативном погледу команданту 42. јуришне ваздухопловне дивизије, до 17. марта 1945. године када је формиран Оперативни штаб Групе ваздухопловних дивизија и за команданта постављен пуковник Божо Лазаревић. Штаб је почео је одмах да функционише, на командном месту Пригревица код Сомбора, одакле је командовао 42. јуришном и 11. ловачком дивизијом у задацима на подршци јединица наше Прве, Друге и Треће армије у завршним операцијама за ослобођење Југославије.

Спомен плоча у Пригревици

Група ваздухопловних дивизија почела је борбена дејства 17. јануара 1945. године, на задацима посредне и непосредне подршке. Борбена дејства трајала су до 25. маја 1945. године, десет дана дуже од рата у Југославији, а 16 дана после капитулације Немачке.

Ловци „Јак“ у лету

Јединице Групе ваздухопловних дивизија оствариле су значајне борбене и велике моралне ефекте. Пукови ових дивизија извршили су самостално 1445 борбених летова,а са совјетским посадама 4568 летова. Уништили су преко 200 противавионских топова митрељеза, 32 локомотиве, 312 вагона, 43 тенка, 1335 камиона, 51 пловни објекат, два моста, 19 магацина, 1121 кола, 25 путничких аутомобила и избачено из строја око 7500 непријатељских војника.

Снимак за успомену на крају рата

Формирање Групе ваздухопловних дивизија представљало је најкрупнији догађај у стварању и изградњи ратног ваздухопловства у току НОР-а. То је била прва ваздухопловна формација оперативног ранга и значаја, окосница даљег развоја овог вида.

Дан почетка борбених дејстава Групе ваздухопловних дивизија, 17. јануар 1945. године, поклапа се са значајним догађајима из историје ваздухопловства и има вишеструку симболику и значај у нашој ваздухопловној традицији. Наиме, 17. јануара 1918. године формирана је на Солунском фронту Прва српска ескадрила, тада уз помоћ Француза, и то на сличан начин.

Мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији