Месечне архиве: мај 2018

Сећање на 21. мај негдашњи Дан РВ и ПВО: БИСЕР У МОЗАИКУ ВАЗДУХОПЛОВНИХ ТРАДИЦИЈА

У знак сећања и поштовања првих авијатичара НОВЈ, Врховни командант ОС ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито наредио је 20. октобра 1947. године „да се 21. мај слави у свим јединицама Југословенске народне армије као дан ЈУГОСЛОВЕНСКОГ РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА.“ Тај датум обележаван је и као дан вида РВ и ПВО све до почетка деведесетих година XX века, до распада СФРЈ. И данас се многи ваздухополовци са сетом сећају тог великог празника ваздухопловаца, војника и грађана Југославије.

Партизанска авијација

Југословенски ваздухопловци привржени својој држави и заклетви храбро су се борили у Априлском рату 1941. године. После слома, део ваздухопловаца напустио је земљу нашавши се код савезника на Блиском истоку, део је оставши у Отаџбини приступио устанку против фашистичких окупатора и укључио се јединице НОВЈ, а део се нашао у заробљеништву у Немачкој и Италији. Један број ваздухопловаца, првенствено оних који су својим издајничким понашањем  постали фашистичке слуге, али и из других разлога, приступио је квислиншким формацијама, а највише ваздухопловству тзв. НДХ.

После непуних годину дана од дизања народног устанка против окупатора 1941. године, настала је „партизанска авијација“; тако је Народно-ослободилачка војска Југославије (НОВЈ) добила и ваздухопловну компоненту као снажан морални фактор јачању Народноослободичаког покрета (НОП).

Априла месеца 1942. године авио-механичар стрелац Ивица Митречић, предратни резервни ваздухопловни подофицир, пребегео је из домобрана у партизане. Одмах је добио задатак да на слободној територији, са Другим крајишким партизанским одредом и мештанима, уреди помоћно летилиште код села Међувођа за прихват авиона.

Крајишки и банијски партизани ослободили су 16. маја 1942. године Приједор у чијој се близини налазило помоћно летилиште Урије, погодно за прелет авиона. Обезбеђењем два летилишта и припремама за прихват створени су услови за прелет пилота присталица НОП са авионима на слободну партизанску територију.

То се остварило 21. маја 1942. године када су из ваздухопловства НДХ пребегли и прелетели на слободну територију пилот Фрањо Клуз на авиону Потез-25 и пилот Рудолф - Руди Чајавец са авиомеханичарем Милутином-Мишом Јазбецом на авиону Бреге-19, и слетели на летелиште Урије код Приједора.

Тако је почела да дејствује партизанска авијација, па се тај датум узима као почетак стварања ваздухоплвоства НОВЈ, односно СФРЈ.

Партизански авиони на слободном крајишком небу почели су одмах борбене задатке. Већ 4. јуна дејствовали су изнад Бања Луке и других места. Руди Чајавец и Мишо Јазбец су рањени на борбеном задатку и после принудног слетања изгубили животе. Фрањо Клуз и Ивица Митрачић су успешно дејствовавали до 6. јула када је њихов авион уништен на земљи у нападу немачког ловца код села Лушци Паланка у близини Босанског Новог. Храбри пилот је касније био у саставу Прве ескадриле НОВЈ и погинуо на борбеном задатку 14. септембра 1944. године. Авиомеханичар Ивица Митрачић – Брегејац, преживео је рат и дуго година је за Дан РВ и ПВО као гост на манифестацијама евоцирао сећања на људе и догађаје из времена настанка и дејства партизанске авијације.

Ваздухопловство НОВЈ

Партизанска авијација је трајала кратко али је оставила неизбрисив траг у нашој ваздухопловној историји, који показује да се и у партизанским условима оружане борбе може користити авијација. У јесен 1943. године формирано је ваздухопловно одељење при ВШ НОВЈ, а потом и прва ваздухопловна база, и упућен је позиов свим југословенским авијатичарима да се јаве у јединице  НОВЈ ради озградње нове авијације.

Наредне године на школовање у СССР отишло је више стотина ваздухопловца, а на Блиском Истоку су уз помоћ савезника формиране Прва и Друга ескадрила НОВЈ. У јесен 1944. године на основу добијене помоћи од СССР формиране су једна ловачка ваздухопловна дивизија са три ловачка пука, једна јуришна ваздухопловна дивизија са три јуришна пука и ваздухопловне позадинске јединце јачине девет батаљона. Стварају се и друге партизанске авијацисјке јединице и школе, тако да крај рата НОВЈ дочекује са снажним ваздухопловством.

Дан југословенског ваздухопловства

У послератном периоду РВ и ПВО је развијено у снажан вид оружаних снага са свим компонентама и сегментима модерног ваздухопловства и ПВО, са бројним јединицама, установама, школама, институтима и фабрикама. На врхунцу развоја крајем осме деценије XX века РВ и ПВО СФРЈ имало је три корпуса, модерно наоружање, инфраструктуру и обучен стручни кадар. Велика пажња посвећивана је моралном васпитању и неговању ваздухопловних традиција.

Наредбом врховног команданта Југословенске армије од 20. октобра 1947. године установљен је 21. мај као Дан ЈРВ, а од 1957. године Дан РВ и ПВО. Тај датум се празновао више од четири деценије и оставио дубоки траг у сећању ваздухопловаца.

Тада су на свим војним аеродромима широм државе организоване свечаности, смотре, аеромитинзи, приредбе, такмичења и друге манифестације. То је био прави и велики, не само војноваздухопловни, већ и народни празник – права светковина.  Поводом Дана РВ и ПВО јединице су добијале нове ваздухоплове и другу борбену технику, модерну опрему и наоружање.

И поред свега тога Југославија се распала, настале су нове дражве и државне заједнице, нови систем вредности и неговања ваздухопловних традиција. Дан РВ и ПВО 21. мај, који је више од четири деценије слављен као највећа ваздухопловна светковина, остао је запамћен као бисер у мозаику ваздухоплоних традиција.

Дан РВ и ПВО Војске Републике Србије - 24. децембар

У држави Србији, на темељу светлих ваздухопловних традиција које сежу до почетка 20. века, када је наше земља међу првих 15 у свету формирала војно ваздухопловство, а међу првих пет га применила у ратне сврхе, 24. децембра 1912. године наредбом војводе Радомира Путника, министра војног, формирана је у Нишу, ваздухопловна команда на челу са мајором Костом Милетићем.

Осамдесет година после тога, 24. децембра 1992. године обележили смо први пут дан српске војне авијатике, и обележавамо га сваке године, ево већ четврт века, са поносом и узвишеним осећањем припадности српском ваздухопловном корпусу, једном од најстаријих у свету. Негдашњи Дан РВ и ПВO 21. мај нисмо заборавили, сећамо га се по добром и лепом, као и времена у којем је га је пратило.

Златомир Грујић

9. МАЈ – ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Девети мај се слави као Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Тај најкрвавији оружани сукоб у историји човечанства, који је почео 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску.  

Други светски рат на европским просторима завршен је после шест година, 9. маја 1945. године потписивањем безусловне капитулације оружане силе Трећег рајха. Од тада, овај датум се обележава у великом броју земаља света као ДАН ПОБЕДЕ над фашизмом.

На териоторији Југославије рат је трајао до 15. маја 19145. године, када су коначно капитулирале опкољене и поражене формације фашистичке Немачке и њених сателита.

Други светски рат је највећи, и по обиму страдања, најтрагичнији оружани сукоб у историји човечанства. Одиграо се између два блока држава — Сила осовине - фашистичка Немачка, Јапан и Италија и Савезничке коалиције предвођене  СССР-ом, Великом Британијом и  САД, са великом бројем држава, међу којима је била и Југославија.

Фашисти су на власт у Немачкој дошли 1933. године, победивши на таласу примитивног и лажног патриотизма, агресивног национализма и расизма, отворено ширећи антисемитизам и нетрпељивост према Словенима и Ромима. Власт Адолфа Хитлера отпочела је успостављањем режима заснованог на отвореном насиљу, нетолеранцији и искључивости, теорији истребљења по фашистичкој идеологији мање вредних народа и упостављање новог светског поретка у којем ће владати чисти аријавци (Немци) као надљуди. Убрзо су почела фашистичка освајања и крвави рат.

По броју држава, као и људи који су у њему учествовали, али и броју људских жртава и степену материјалног разарања, Други светски рат је највећи оружани сукоб у историји човечанства. Током ратних година, живот је изгубило око 50 милиона људи, међу којима 30 милиона цивила. Да би била побеђена нацистичка Немачка, Совјетски Савез је поднео највеће људске жртве изгубивши 28 милиона грађана и војника. Највеће људске губитке у односу на укупан број становника претрпела је Пољска, која је изгубила шест милиона становника, а више од  95 одсто страдалих били су цивили. Југославија са милион и 800 хиљада жртава била је трећа земља по броју страдалих током Другог светског рата у Европи. Стравични призори концентрационих логора широм Европе оставили су неизбрисив траг, јер је до капитулације Немачке у тим фабрикама смрти убијено више од шест милиона Јевреја.

На простору Југославије партизански покрет предвођен Јосипом Брозом Титом, стао је на чело антифашистичке борбе, стекао наклоност савезника и углед као један од највећих антифашистичких покрета у Европи. Рат на простору Југославије завршен је 15. маја 1945. а као победник из рата изашли су партизански одреди – НОВЈ (Народноослободилачка војска Југославије) предвођени Комунистичком партијом Југославије. Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су немачкој окупаторској армији у Србији тежак пораз у борбама вођеним између 12-20. октобра 1944, ослободиле Београд, главни град Југославије и велики део Србије.

Дан победе у Другом светском рату обележава се и као Дан Европе имајући у виду да је савремена Европа заснована на основним принципима и начелима које су водили борце против нацизма и фашизма – на принципима мира, разумевања, толеранције и сарадње. Тим пре Дан победе представља прилику да се одавањем почасти страдалима истакне опредељење за очување тековина остварених том величанственом победом. Уједно, сваке године обележавањем Дана победе, подсећамо се на сву трагику, бесмисленост и грозоте рата и јачамо одлучност да се боримо за мир, коегзистенцију и сарадњу свих држава и народа света.

ЖИВЕО ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ!

ЖИВЕЛА СЛОБОДА И МИР!