Месечне архиве: март 2016

In Memoriam, Зоран Радосављевић

Трећег дана агресије НАТО пакта на нашу земљу, погинуо је мајор авијације-пилот Зоран Радосављевић.

radosavljeviczoran_zpsc21256e6

Зоран Радосављевић је рођен у Приштини 26. фебруара 1965. године. Његов отац, војно лице, службовао је по многим гарнизонима тадашње државе, да би се пре Зорановог поласка у први разред скрасио у Београду. Након завршене основне школе, Зоран успешно завршава Ваздухопловну Гимназију "Маршал Тито" у Мостару и Ваздухопловну војну академију у Задру, односно њен деташман за ловачку авијацију у Пули. По завршетку школе и промоције у официрски чин, Зоран бива распоређен на аеродром Батајница и започиње летачку каријеру на авиону МиГ-21, да би убрзо завршио преобуку и за ловца на авиону МиГ-29. Поред војних обавеза, свестран какав је био, у слободно време се бави наутиком, тј једриличираством, а не престаје ни са својим стручним усавршавањем. Завршио је последипломске студије на Саобраћајном факултету у Београду, где је и магистрирао из области сателитске навигације. Спремао је докторску дисертацију, али је дошао март 1999. године.

У том тренутку, Зоран је био пилот у саставу 127. ловачке авијацијске ескадриле "Витезови". Тог 26. марта је стигла наредба за полетање једног пара авиона, за који су се задатак добровољно пријавили мајор Зоран Радосављевић и потпуковник Слободан Перић. Након полетања и узимања северног курса, од официра за навођење пар је добио наредбу да крене ка западу и граници са Дрином. Прешавши границу СРЈ и БиХ, дошло је до контакта наших пилота са непријатељским, где су обе наше летелице оборене директним поготком на 7000 метара висине. Потпуковник Перић је преживео обарање, док је мајор Зоран Радосављевић нажалост погинуо. Остаци авиона и Зораново тело су пронађени у близини Теочака код Бијељине. Локално становништво је успело да Зоранове посмртне остатке у сарадњи са Војском Републике Српске пребаци у Србију, где су сахрањени 29. марта.major-zoran-radosavljevic-ispred-aviona-1997

Постхумно је одликован Орденом за храброст. Није био ожењен и није имао деце. У селу Батајница постоји улица са његовим именом. Најбољи студент смера ваздушног саобраћаја на Саобраћајном факултету у Београду бива награђен признањем са Зорановим именом. Од септембра 1999. године одржава се једриличарска регата која носи назив "Меморијал Зорана Радосављевића" и то и на црногорском приморју и овде на београдским рекама. Многи једриличарски и ваздухопловни клубови у земљи носе име овог часног пилота нашег ваздухопловства.

In Memoriam, Живота Ђурић

Први припадник нашег РВ и ПВО који је погинуо у НАТО агресији, био је потпуковник авијације-пилот Живота Ђурић.

483895_2965649677482_1218126357_n

Живота Ђурић је рођен у Параћину 19. априла 1963. године. Након завршене Ваздухопловне војне Гимназије "Маршал Тито" у Мостару, уписује и успешно завршава Ваздухопловну војну академију у Задру и стиче звање војног пилота. Прво место службовања тек промовисаног потпоручника је аеродром Петровац крај Скопља. У том граду заснива и породицу и службује све до распада СФРЈ, када његова јединица због новонасталих околности пребазира на аеродром Лађевци код Краљева. Током своје летачке каријере, успешно је завршио курс наставника летења и курс за командира ескадриле. У јединици је прошао све дужности од пилота до Команданта ескадриле, у којој дужности је био и пред почетак агресије НАТО пакта на нашу земљу. Био је Командант 241. ловачко бомбардерске ескадриле "Тигрови" у склопу 98. авијацијског пука.

Према ратном плану употребе те јединице, један од задатака је био и ваздушна подршка операцијама Треће армије Војске Југославије на Космету. На данашњи дан, пре 17 година, планирано је било дејство из ваздуха на кампове и командна места ОВК на Космету. Задатак је предвиђао лет на малој висини, при великим брзинама, пратећи конфигурацију терена. Живота је полетео из Лађеваца и када је био у рејону Глоговца, извршио је дејство на једно складиште ОВК са две бомбе. Након успешно извршеног задатка, наставио је даље према плану и у једном тренутку када је због конфигурације терена морао да изведе маневар и подигне авион био је погођен ватром са земље. Успео је да усмери летелицу на положаје ОВК...

Према претпоставкама колега из ескадриле, није се катапултирао јер није хтео да падне жив у руке непријатељу.111696_82211561_a15Посмртно је одликован Орденом за храброст и унапређен у чин потпуковника. Сахрањен је у родном месту. Иза њега су остали супруга Биљана, син Александар и кћерка Ана.

У продукцији Радио телевизије "Канал М" из Параћина, аутор Емил Милојевић је 2010. године снимио документарни филм о Животи Ђурићу под називом "Живот, јунаштво, памћење".

Слава палим херојима у одбрани наше слободе

Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније служио је 24. марта 2016. године помен палим херојима Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране као и свим жртвама ратних дејстава 1999. године.dstl8127

У одбрани слободе и достојанства своје Отаџбине 41 припадник РВ и ПВО положио је свој живот, а њихова имена су овом приликом прочитана.dstl8085

После помена који је владика Арсеније служио уз појање хора ученика Богословије Светог Саве из Београда, цвеће на спомен обележје палим херојима положили су чланови породица погинулих, делегација ратног састава РВ и ПВО, представници Града Београда и Градске општине Земун, пензионисани припадници РВиПВО, као и ученици Земунске гимназије и Основне школе "Светозар Милетић".dstl8171Уследило је обраћање комаданта Ратног ваздухопловства и противвазушне одбране генерала Ранка Живака.dstl8175

СПЦ

И делегација нашег Удружења (УПВЛПС) је положила венац на споменик и одала пошту колегама који су дали своје животе током НАТО агресије на нашу земљу. Након полагања венаца гости су погледали изложбу приређену у Галерији "Икар" Команде РВ и ПВО у Земуну.

Дан за поштовање славних пилота

Годинама унатраг ваздухопловци, како војни тако и цивилни, те сви поштоваоци наше славне ваздухопловне историје, окупљају се сваког 20. марта у знак сећања на првог пилота Србије, наредника Михаила Петровића. 12377825_965132593581495_9120286216125388001_oТако је било и јуче, 20. марта 2016. године, када смо се окупили на Новом гробљу у Београду и положили венце на гроб нашег првог војног пилота, који свој живот даде на овај дан 1913. године. 1919608_965116466916441_2643348040311572232_nНа Михаиловом гробу окупили су се чланови бројних ваздухопловних удружења, представници РВ и ПВО и удружења која негују традиције српске војске из ослободилачких ратова. 12885739_965118610249560_1424607181003260009_oПредставници Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), Удружења пилота "Курјаци са Ушћа", Удружења пилота "М2+", Фондације "пилот Михаило Петровић"; Удружења за неговање ваздухопловних традиција,... Били су и Михаилови земљаци. Представници Завичајног удружења из његовог родног села Влакче.12419241_965116733583081_3924494366723008775_oБили смо и ми, ваздухопловци 204. ваздухопловне бригаде са аеродрома Батајница. 10264743_965120570249364_7727221058861662228_nА већ традиционално, након полагања венаца и одавање поште нареднику Михаилу Петровићу, обишли смо вечне куће и других славних ваздухопловаца и подсетили се на њихова велика дела.12779281_965131183581636_4314470066332120150_oБар на један дан славни преци су отргнути од заборава.

"Клик" за фото-галерију

Саша Јовановић