Пуковник Јован Бугарић, рођен је у селу Исакову у ћупријској општини, 5. јула 1949. године. Завршио је Војну Академију РВ и ПВО и Командно штабну школу тактике РВ и ПВО. Пред НАТО агресију, обављао је дужност Начелника за наставу на Војној Академији РВ и ПВО.

На данашњи дан пре 17 година, Јован је био на борбеном дежурству у комлексу касарни на Топчидеру. НАТО авијација је бомбардовала објекте на тој локацији и зграда у којој се налазио пуковник Бугарић је срушена, а њега су пронашли мртвог након рашчишћавања рушевина.

Постхумно је одликован Орденом витешког мача првог степена. Иза њега су остале кћерке Маријана и Тијана.

Војник у резерви Драгослав Јанковић, рођен је у Нишу 20. марта 1961. године. У младости је активно играо фудбал, а био је и вишеструки ударник на омладинским радним акцијама. Био је и вишеструки добровољни давалац крви. За време војног рока који је служио у Сарајеву обучио се за дужност оператора на осматрачком радару. Радио је у ЕИ Ниш.

За време бомбардовања, јединица у којој је био војни обвезник се налазила на ватреном положају у рејону села Чамурлија код Ниша. Противрадарска ракета којом је дејствовано на јединицу у којој је био Драгослав, експлодирала је тик изнад возила у којем се он налазио. Подлегао је задобијеним ранама.Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Иза њега су остале кћерке Јана и Нинослава. У касарни јединице у којој је Драгослав био на дужности, налази се спомен обележје њему и његовим колегама настрадалим у НАТО агресији.

Треће међународно такмичење макетара "Априлски куп-Херојима у част", свечано је отворено вечерас у Галерији "Икар" Команде ваздухопловства у Земуну.У присуству организатора, представника 204. ваздухопловне бригаде, Команде РВ и ПВО, Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), Макетарског савеза Србије, Удружења "Победник", као и самих макетара, манифестацију су својим поздравом и обраћањем отворили заставник Саша Јовановић из 204. вбр, мр Златомир Грујић, председник УПВЛПС и потпуковник Драгољуб Стефановић, чије ће фотографије са ваздухопловном тематиком красити ову манифестацију све време њеног трајања.Ова манифестација траје већ четврту годину (прошле године није одржана из пијетета према настрадалим колегама у хеликоптерском удесу) и сваки пут окупља љубитеље авијације-макетаре у највећем броју, али и бродомакетаре, аутомакетаре, ауторе диорама и сл, из земље и региона. Као и до сада, „Априлски куп-Херојима у част“ је посвећен бројним херојима из времена када је требало показати храброст и стати испред опасности и заштитити народ. Тако ће и награде у специјалним категоријама, носити имена неких од њих…Михаила Петровића, првог пилота Србије, Божидара Костића, пилота и Команданта славног 6. ловачког пука који је бранио Београд 1941.године,Александра Берића, Команданта монитора „Драва“ који је у априлском рату 1941. године осветлао образ морнарице, Милете Протића, пилота и првог Команданта Прве ловачке ескадриле НОВЈ на Вису, Зорана Радосављевића, пилота-хероја рата 1999. године, Миленка Павловића, пилота и Команданта 204. ловачког пука-хероја рата 1999.године и посаде хеликоптера трагично настрадале у спасилачкој мисији 13. марта 2015. годинеИзложба фотографија Драгољуба Стефановића ће бити постављена до 6. априла, док је главни такмичарски дан и додела признања макетарима, недеља, 3. април 2016. године од 11-17 сати у Галерији "Икар" Команде ваздухопловства у Земуну.

Добро дошли!

Треће Интернационално макетарско такмичење "Априлски куп-Херојима у част" биће одржано и ове године.Свечаност отварања манифестације ће бити увеличана изложбом слика потпуковника авијације Драгољуба Стефановића, у среду, 30. марта 2016. године у 18 сати, у Галерији "Икар" Дома ваздухопловства.Љупчетове фотографије ће бити изложене до 6. априла и могу се видети сваког радног дана од 15-19 сати.Такмичарски дан за макетаре ће бити недеља, 3. април од 11 до 17 сати.

"Априлски куп-Херојима у част" је посвећен бројним херојима из времена када је требало показати храброст и стати испред опасности и заштитити народ. Тако ће и награде у специјалним категоријама, носити имена неких од њих...Михаила Петровића, првог пилота Србије, Божидара Костића, пилота и Команданта славног 6. ловачког пука који је бранио Београд 1941.године, Александра Берића, Команданта монитора "Драва" који је у априлском рату 1941. године осветлао образ морнарице, Милете Протића, пилота и првог Команданта Прве ловачке ескадриле НОВЈ на Вису, Зорана Радосављевића, пилота-хероја рата 1999. године, Миленка Павловића, пилота и Команданта 204. ловачког пука-хероја рата 1999.године и Омера Мехића, пилота хеликоптера погинулог у спасилачкој мисији.

Ова манифестација коју заједничким снагама организују Макетарски савез Србије и Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије уз помоћ и подршку Драгољуба Стефановића и свих ваздухопловаца Србије, мали је покушај да отргнемо од заборава наше хероје и са поносом испричамо причу о сваком од њих.

Толико су заслужили...

Заставник Владимир Вујовић је рођен 16. јануара 1952. године у селу Црвени Бок, општина Сисак, Република Хрватска. Након основне школе, успешно завршава и Средњу војну школу везе РВ и ПВО, која се тада налазила у Краљеву. Као техничар за одржавање система веза у нашем РВ, службовао је у многим гарнизонима СФРЈ.

Бомбардовање га је затекло као радио релејног техничара на Командном месту РВ и ПВО на брду Стражевица у Београду. На дан 27. марта 1999. године, док је са колегом отклањао последице претходног налета непријатељске авијације на једном од система везе, изненада је позицију на којој су они били надлетео један авион у ниском лету и дејствовао по њима. Његов колега, заставник Властимир Лазаревић је тада остао на месту мртав, док је Владимир са тешким повредама пребачен на ВМА. Нажалост, није добио битку за живот. Преминуо је на данашњи дан пре 17 година.Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Вања и кћерке Миња и Ања.

Аћим Тадић је рођен 15. марта 1971. године у селу Смријечно, општина Плужине, Црна Гора. Након завршене Средње војне школе РВ и ПВО, постаје питомац-студент Војне академије РВ и ПВО, али због избијања рата на тлу бивше СФРЈ, прекида школовање и почиње са службом у авијацијским јединицама нашег РВ. Као ваздухопловни техничар-оружар, службовао је у 229. ловачко бомбардерској ескадрили "Мачеви" у склопу 172. авијацијске бригаде на аеродрому Голубовци крај Подгорице.

На почетку НАТО агресије на нашу земљу, Аћим се нашао у групи пилота и техничара која је била на испомоћи према ратном распореду на аеродрому Ниш. Док је припремао ваздухоплов за полетање, директан погодак крстареће ракете је прекинуо живот овог подфицира нашег ваздухопловства.

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце.

Старији водник Саша Крстић је рођен у Пироту 18. октобра 1968. године. Након завршене основне школе, уписује Средњу војну школу Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране на аеродрому Рајловац крај Сарајева. Био је питомац 37. класе те школе, смер "радариста". Као подофицир, службовао је у Сарајеву и Новом Саду. Обављао је дужности командира одељења и командира вода у ракетној батерији. У слободно време, рекреативно се бавио спортом и био је врстан музичар.

Његова батерија се на данашњи дан пре 17 година налазила на борбеном положају у рејону Ченеја. Саша је тада био командир радарске станице за осматрање и навођење. Уједно је био и оператер на нишанском радару. Директан погодак анти-радарске ракете у возило у којем се Саша налазио, нанео му је смртоносне повреде. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Давор и кћерка Александра.

Пре 17 година, погинуо је водник I класе Синиша Лаушев.

Рођен је 6. октобра 1971. године у Србобрану. Након завршене Средње машинске школе ступа у војску као војник по уговору у 240. самоходном ракетном пуку у Новом Саду, као возач гусеничног возила. Захваљујући преданом раду и залагању, врло брзо је након одслушаног курса постао подофицир.

На данашњи дан пре 17 година, био је на дужности оператера осматрачког радара у својој ракетној батерији у рејону Ченеја. На јединицу је извршен напад анти-радарском ракетом. Директан погодак ракете у радарску станицу на којој се Синиша налазио, нанео му је смртоносне повреде. Сахрањен је у Бачком Јарку.Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Стефан и кћерка Ања.

На данашњи дан, 28. марта 1999. године, погинуо је војник Бојан Милетић.

Бојан је рођен у Параћину 26. јануара 1977. године. У родном граду је завршио Школу ученика у привреди и стекао звање аутомеханичара. Био је врстан фудбалер и гитариста.

За време агресије НАТО пакта на нашу земљу био је војник у редовном рочном саставу и обављао је дужност возача гусеничних и возила точкаша у 240. самоходном ракетном пуку у Новом Саду. На данашњи дан 1999. године, његова јединица се налазили у рејону Ченеја и имала је задатак праћења и дејства на непријатељске летелице. На јединицу је извршен удар анти-радарском ракетом. Делови ракете која је погодила једно возило су нанели тешке повреде овом малдићу. Одмах је пребачен у Покрајинску болницу у Новом Саду, али је нажалост истог дана преминуо. Сахрањен је у селу Стрижа крај Параћина.Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Није био ожењен и није имао деце. У касарни његове јединице у Новом Саду, поред постојећег споменика јединицама партизанске авијације, 2004. године је постављена и спомен плоча посвећена свим настрадалим припадницима те јединице у НАТО агресији.

На данашњи дан 1999. године, погинуо је заставник I класе везе Властимир Лазаревић.

На данашњи дан 1999. године, погинуо је заставник I класе везе Властимир Лазаревић.

Властимир је рођен 10. априла 1952. године у Јагодини. Након свршене основне школе уписује и успешно завршава Подофицирску школу везе РВ и ПВО која се тада налазила у Краљеву. У саставу 210. батаљона везе нашег ваздухопловства, службовао је у многим гарнизонима. Обављао је дужност командира одељења. За свој рад је више пута похваљиван и награђиван. За време НАТО агресије, био је задужен за одржавање радио-релејних веза на Командном месту РВ и ПВО на брду Стражевица крај Београда (Раковица). Приликом замене једне антене, оштећене у претходном нападу непријатељске авијације, изненада је рејон Стражевице надлетела још једна летелица, која је дејствовала на тај објекат, при томе усмртивши заставника Лазаревића.

Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Бранислав и кћерка Катарина.На месту погибије заставника Лазаревића, 2002. године подигнут је споменик, рад академског вајара Славише Чековића, на којем се налази и спомен плоча са ликом овог пожртвованог подофицира нашег ваздухопловства.