Након дуже болести, у Београду је 23. октобра преминуо наш друг, пријатељ и колега, потпуковник авијације у пензији Миливоје Лазаревић.
Миливоје Лазаревић је рођен 1. јула 1930. године у селу Ресник код Вучитрна, од оца Драгише и мајке Јелице. Потиче из службеничко-сељачке породице. Основну школу је завршио у селима Врница и Дрваре у родном крају на Космету. Пет разреда гимназије је завршио у Приштини, а након тога, три разреда и матуру у Косовској Митровици. Као средњошколац, био је активан у више техничких и секција културно-забавног карактера. Нарочито се истицао радом у падобранској и авиомоделарској секцији, а као средњошколац је на Газиместану обавио и први падобрански скок 1953. године из авиона По-2. Љубав према летењу и пилотском позиву је остварио у Савезној пилотској школи у Руми, на авиону Тројка, након које је као пилот „А“ класе, наставио школовање на ВВА.
У чин потпоручника авијације је након завршене ВВА произведен 1. октобра 1956. године у Пули, када је добио летачко звање пилота III класе.
Током летачке службе, летео је на авионима: Тројка, Аеро-2, 213, УЈак-9, Јак-3 иС-49.
У току службе, завршио је Високу војно политичку школу са одличним успехом (средња оцена 8,98), као и неколико курсева (Курс за рад на радарима и средствима везе, Курс за МПВ, Курс за официра за физичку обуку у јединици, Курс официра за навођење, Курс енглеског језика-почетни, Курс руског језика-почетни и средњи, као и припремни курс енглеског језика на ВВА (средњи и виши).
Током службе, полагао је испите за чин капетана и мајора. Завршио је и Новинарску школу при Институту за југословенско новинарство у Београду, на коју ју упућен од стране Команде РВ и ПВО, а на предлог редакције листа „Крила армије“. Школу је завршио са одличним успехом, а након завршетка школе, постао је стални дописник листа „Крила армије“. Поред поменутог, сарађивао је и са листовима „Фронт“, „Народна армија“, „За домовину“, „Аеросвет“, „Задарске новине“, „Борба“, и други. Запажене су му биле репортаже са вежби, логоровања, као и написи из живота и рада у јединицама од културно-забавног живота, па до партијско-политичких тема.
Током службовања, обављао је дужност пилота, командира самосталног вода, официра за навођење, командира самосталне радарске чете, референта МПВ у пуку ВОЈИН, помоћника начелника Високе војнополотичке школе за штабне послове.
Службовао је у гарнизонима Загреб, Сомбор, Задар, Титоград, Суботица и Београд.
За свој рад је више пута похваљиван и награђиван
Пензионисан је у чину потпуковника авијације 1. јануара 1992. године.
Живео је у Борчи код Београда. Иза њега су остали супруга, два сина и четворо унучади.