Комеморативни скуп поводом 110 година од смрти Едварда Русјана

Поводом 110 година од трагичне погибије пилота Едварда Русјана, јуче је на Калемегдану одржан комеморативни скуп у знак сећања на овог пионира авијације који је настрадао и који је сахрањен у Београду.

Наиме, на предлог Амбасаде Републике Словеније у Беграду, Комисијa за споменике и називе тргова и улица Скупштине Београда усвојила је иницијативу да се на платоу код фонтане у Улици војводе Бојовића у Доњем граду, баш и на месту где је Русјан трагично настрадао на трећи дан Божића 1911. (по јулијанском календару) симболично подигне спомен клупа и да се тај део назове Парком Едварда Русјана.

Скупу су присиствовали словеначки Министар одбране, генерал мајор Роберт Главаш који се налази у званичној посети нашој војсци, као и команадант нашег РВ и ПВО генерал потпуковник Душко Жарковић.

У организацији Амбасаде Републике Словеније и амбасадора Дамјана Берганта који се захвалио граду Београду и српском војном ваздухопловству који баштине сећање на словеначког пионира авијације, скуп су увеличали и представници града Нове Горице и чланови Удружења "Едвард Русјан" из Брежица.

Били су ту и чланови нашег Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), Ваздухопловног савеза Србије, као и оркестар Словеначке војске.

Едвард Русјан, његово дело, а и његова жртва ће остати као трајан завет и знак пријатељства словеначког и српског народа.

Након пригодних говора, ова својеврсна комеморација Русјану завршена је прелетом одељења авиона Ласта нашег РВ и ПВО.

Милан Ракић

фото: Павле Кљајић

Празник авијације у Ечкој

Годинама унатраг, е да ли због ситуације изазване короном или пак маркетиншких закономерности, углавном, сва дешавања барем три године уназад које је организовала Војска Србије, сводила су се или на "ТТ зборове" који баш и немају ноту (толике) атрактивности, односно на "здружене тактичке вежбе" које сем директног преноса на некој од телевизија са националном покривеношћу, обичном заљубљенику у милитарију најчешће нису доступне...

Да то не буде тако, те да се прекине са том праксом, у "здруженом покушају" ствари су другачијим учинили екипа из Удружења пилота "Галеб", уз асистенцију Удружења пилота "Курјаци са Ушћа" и екипе из Музеја ваздухопловства.

И успели су у томе...

Неколико стотина паркираних аутомобила на прилазу аеродрому Ечка, можда и више од хиљаду душа и барем стотинак оних који су некада као 20-огодишњаци први пута као питомци ВВА "укротили" легендарног "Гашу", показали су-барем на овом микроузорку да јавност вапи за класичним керозинским ужитком и оним што се до пре неку годину звало аеромитинг, а не "приказ способности ВС"...

Туце и која номера више летелица на статици и два авиоизлаза "Гаше" и једног "Крагуја" су побрали сву пажњу присутних...

Такође, два Галеба на стајанци, уз адекватне и веома информативне паное за које се побринуо Музеј ваздухопловства, упознали су све заинтересоване са данашњим веома престижним јубилејом; а то је била прилика да се подсетимо да је 3. јула пре 60 година свој први званичан лет извео наш први војни серијски млазни авион.

Истовремено, поред оних стотинак присутних пилота који су прва "пеглања ваздуха" извела на овој легендарној летелици, барем још толико је било присутно техничара и инжењера који су учествовали не само у одржавању ове летелице, него и у њеном развоју.

Аеродром Ечка и запослени тамо засигурно одавно нису били у прилици да приме и опслуже толико људи колико их је данас нагрнуло на део банатске равнице коју заузима тај аеродром.

Добар знак и надлежнима и онима мећу надлежнима који су можда незаинтересовани; и припадницима многих удружења чији су чланови били данас у Ечкој, али и онима које су просто керозинска испарења и љубав према авијацији "позвали" на данашње дружење у Ечку, да нам је ПОТРЕБАН ЈЕДАН КЛАСИЧАН АЕРОМИТИНГ. И то што пре!

Морам додати да су поред људи из Аероклуба и Удружења пилота "Галеб" и Музеја ваздухопловства, на "дешавању" били и другови из Удружења пилота "Курјаци са Ушћа", Удружења пилота "Тигрови", Удружења пилота и летача "Сенке", Удружења линијских пилота Србије, те наравно и из нашег Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије!

Ораганизаторима сва захвалност за освежење и својеврсни "хангар парти" уприличен крај безбедног дела стајанке, а надлежнима у војсци нека послужи као модел како се може и мора направити дружење и промоција наше авијације која има историју дужу него сва ефемерност такозваних елита у протеклим деценијама.

За времена будућа, ако мислимо да треба да нас има!

Данашња прослава 60 година првог лета Галеба Г-2 је показала да треба!

Живели!!!

Милан Ракић