Пре 17 година, у НАТО агресији на нашу земљу преминуо је припадник РВ и ПВО, војник Горан Миловановић

Горан је рођен 3. октобра 1977. године у селу Белошевац код Крагујевца. Од најранијег детињства је заволео "буба-мару" и био је одличан фудбалер, тако да је уочи одласка у војску марта 1999. године, потписао и први професионални уговор са ФК Радничким из Крагујевца. Успешно је приводио крају и студије на Вишој информатичкој школи, а онда је у предвечерје НАТО агресије, одлучио да оде на одслужење војног рока. Деветнаестог марта 1999. године је постао војник у саставу 311. самоходног ракетног пука ПВО. Одмах је отпочела обука за оператора на контролно-испитној станици у ракетној батерији.

Дана 19. априла, само месец дана након пријема у војску, Горан се налазио на стражарској дужности у оквиру свог ракетног пука - објекат "Белаћевац" код Приштине. Приликом бомбардерског дејства НАТО авијације, једна бомба је пала у Горановој близини и нанела му повреде опасне по живот. Истог дана је оперисан на КБЦ Приштина, а неколико дана касније операција је извршена и у нишкој болници. Почетком маја је пребачен на ВМА, где је обављена још једна операција, али су на данашњи дан пре 17 година лекари изгубили битку за Горанов живот. Сахрањен је 15. маја у родном Белошевцу.Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена.

На данашњи дан пре 17 година, у НАТО агресији погинуо је војник у резерви-падобранац Раде Антонић

Раде је рођен У Косовској Митровици 7. јула 1976. године. Војни рок је одслужио у 63. падобранској бригади где је успешно завршио диверзантску и падобранску обуку и тиме постао војни обвезник ове јединице. Студирао је енглески језик и књижевност. Уочи НАТО агресије на нашу земљу се одазвао на позив своје јединице...

На данашњи дан пре 17 година, Раде се са својим друговима из јединице налазио на караули "Кошаре" у околини Ђаковице. Њихови положаји су данима били на удару непријатељских летелица из ваздуха и УЧК са друге стране. У једном налету, авиони су бомбардовали њихову размештајну просторију и Раде нажалост није стигао да се домогне склоништа. Сахрањен је 16. маја на гробљу у Приштини.Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена.

Редовна Годишња Конференција (уједно и 12. Изборна) Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), одржана је 11.маја 2016. године у Великој сали Дома ваздухопловства у Земуну.Након интонирања државне химне и минута ћутања у славу свих ваздухопловаца који нису више међу нама, присутнима се обратио председник УПВЛПС, мр Златомир Грујић, који је поздравио све чланове Удружења присутне на конференцији, као и госте из: Министарства одбране, Команде РВ и ПВО, Удружења пилота „Курјаци са Ушћа“ Удружења пилота „Ма2+“, Удружења генерала и адмирала, Удружења војних пензионера Србије, СУБНОР-а Србије, Ваздухопловног савеза Србије и друге.После утврђивања кворума и избора радних тела, прешло се на радни део конференције. Са извештајем о раду УПВЛПС у периоду од претходне Конференције (2014. године) до данас, присутне је упознао потпредседник УПВЛПС Војислав Стојановић. Он је презентовао реализацију планираних активности на тежишним задацима, а то су: Меморијали првог српског пилота, наредника Михаила Петровића (обележавање годишњице рођења - 14. јуна и смрти - 20. март), обележавање значајних догађаја из ваздухопловне историје (годишњица погибије Едварда Русјана - 9. јануара, дан формирања Прве српске ескадриле - 17. јануар, Дан сећања на жртве НАТО агресије - 24. март, Дан рода ВОЈИН - 18. јун, Дан АРЈ ПВО - 30. септембар, Дан 63. Падобранске бригаде, Дан ослобођења Београда и Земуна и Дан РВ и ПВО), обележавање меморијала НОР-а, обележавање 75-годишњице Априлског рата, Априлски макетарски куп, информисање чланства, предавања и издавачка делтаност, итд. Сви тежишни задаци су реализовани, а нарочито је истакнуто да је на иницијативу нашег Удружења у Пригревици откривена спомен плоча поводом 70-те годишњице ГВД, као и спомен плоча пилотима-херојима Априлског рата у Иригу. Такође, у периоду између две конференције, УПВЛПС је издало једну књигу (аутора мр Златомира Грујића, „Лет у вечност“-посвећена првом српском пилоту нареднику Михаилу Петровићу), а ових дана се очекује и излазак још једне књиге у издању Удружења, о Априлском рату. Истакнуто је и да су чланови нашег Удружења дали немерљиви допринос у реализацији Међународног научног скупа поводом 100 година нашег ваздухопловства. И све то без икакве материјално-финасијске помоћи државних институција, односно наше војске и Министарства одбране. И иначе се стиче утиска активности УПВЛПС нису препознате од стране надлежних у врху наше војске. Највећи проблем са којим се Удружење суочава је чињеница да млађе колеге-скоро пензионисани ваздухопловци, показују мали интерес за укључивање у рад нашег Удружења. Са материјално-финансијским пословањем Удружења, присутне је упознао мр Златомир Грујић. Грујић је изложио и тежишне задатке за наредни период, међу којима се истичу: обележавање 25 година постојања УПВЛПС, обележавање 105 година нашег војног ваздухопловства, издавање часописа „Ваздухопловни гласник“.Пошто је ова конференција била и изборна, након гласања је изабрано ново руководство УПВЛПС. За председника УПВЛПС, уједно и председника ИО УПВЛПС изабран је мр Златомир Грујић. За потпредседника Удружења, уједно потпредседника ИО, изабран је Војислав Стојановић. За чланове Извршног одбора, изабрани су: Пејић Борислав (уједно и други потпредседник ИО), Јовелић Вићентије, Шпирић Ристо, Војводић Бошко и Башарагин Милорад. У надзорни одбор су изабрани Ракић Момчило, Бошњак Мирко и Митушев Трајче. За представника УПВЛПС у Удружењу војних пензионера Србије, изабран је Војислав Стојановић. За секретара је именован Ракић Милан, а за благајника Свалина Мила. Председнике комисије за историју и традиције, односно за статусна питања, именоваће Извршни одбор.На крају, након доделе диплома, признања и захвалница заслужним за рад Удружења у протеклом периоду, у холу Команде ваздухопловства је приређен коктел и дружење чланова УПВЛПС са гостима. [фото галерија]