In Memoriam, Душан Анђелковић (1934-2021)

Насловна

У небеску ескадрилу је одлетео наш друг, пријатељ и колега Душан Анђелковић, пуковник авијације у пензији.

Душан се родио 10. септембра 1934. године у месту Глоговац код Јагодине.

Након завршена три разреда Средње економске школе, одлази у Школу активних официра авијације (ШАОА).

Завршио је и Ракетну официрску школу (ЦРОШ), а након тога и Командно-штабну академију нашег вида (КША РВ и ПВО), као и Економски факултет.

Службовао је у гарнизонима Пула, Ниш, Скопље, Загреб, Приштина и Београд.

Летачку службу је обављао на авионима Аеро-2, 212, 213, Курир, В-51, УЈак-9, Јак-3, Ф-47Д, Т-33, ТВ-2, Ф-84Г, Н-60 и Ј-21.

Обављао је дужност пилота, наставника летења, помоћника НШ за ОНП у бригади ПВО и ВаК, инспектора за контролу б/г код Заменика НГШ за РВ и ПВО.

Када је због здравствених проблема престао са летењем, прелази у АРЈ ПВО на ракетне системе „Волхов“, али је после шест година, када се здравствено стање нормализовало, вратио у летачку службу.

Пензионисан је 30. септембра 1992. године у чину пуковника авијације.

Носилац је више признања и одликовања, међу којима је и Орден рада са сребрним венцем због учешћа у отклањању последица скопског земљотреса.

Живео је у Београду.

Активно је учествовао у раду Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС). Остаће нам у сећању као изузетан друг и пријатељ.

Наше Удружење и овим путем породици нашег покојног друга Душана изражава најдубље саучећше.

Сахрана Душана Анђелковића ће бити у петак, 25. јуна 2021. године на Новом бежанијском гробљу у 10.30 сати.

Нека му је вечна слава и хвала!

137. годишњица рођења пилота Михаила Петровића

Насловна,

У складу са темељним опредељењима и планираним задацима на пољу неговања ваздухопловних традиција, у суботу 12. јуна 2021. године, обележена је 137. годишњица рођења пилота наредника Михаила Петровића у његовом родном селу Влакча (општина Крагујевац).  

Манифестација се традиционално одржава више од деценију уназад и посвећена је првом српском пилоту и првој ваздухопловниој жртви нашег ваздухопловства. Истовремено, посвећена је и свим ваздухопловцима Србије и има велики значај у неговању ваздухопловних традиција. Организатор је Завичајно удружење „Михаило Петровић“ из Влакче у сарадњи са УПВЛПС и Командом РВ и ПВО. 

Активност је организована и проведена достаојанствено и скромно, у складу са општом ситуацијом и уз поштовање епидемилошких мера. Представници РВ и ПВО, УПВЛПС и Завичајног удружења „Михаило Петровић“ из Влакче, обишли су родну кућу првог српског пилота, положили венце и цвеће пред спомен-плочом која се ту налази од 1953. године и одали му пошту. 

Присутни су достајанствено и са тугом у срцу евоцирали сећање на Михаила Петровића и још чвршће цементирали у својим душама завет да га никада не забораве. Истовремено, остао је горак укус због проблема да се до куће дође, јер власник земљишта на којем се кућа налази (живи у иностранству) оспорава право да се кућа обилази. Општина Крагујевац и наша држава нису предузеле ништа да се то историјско обележје одржава и стави у функцију као културно-историјско добро. 

Завичајно удружење „Михаило Петровић“ из Влакче и његови млади и агилни чланови на челу са председником Сашом Јовановићем улажу велике напоре да се у селу поставе трајна обележја нареднику пилоту Михаилу Петровићу и првим српским ваздухопловцима – Спомен дом српских пилота и споменик Михаилу Петровићу. Они су вредни, упорни одлучни да свој циљ реализују не жалећи труда и средстава. Ипак, потребна им је подршка и помоћ друштвене заједнице  и српских ваздухопловаца. 

Златомир Грујић