Архиве ознака: Априлски рат

Шумадинци обнављају споменик пилоту хероју Априлског рата

Мештани села Дулене подно Гледићких планина се припремају да на достојанствен начин обележе 80-ту годишњицу Априлског рата и погибије пилота, капетана ловца Отокара Ото Сепа који је погођен пао у атару њиховог села 6. априла 1941. године.

Трећу мешовиту ваздухопловну бригаду у којој је службовао капетан Сеп су чинили Пети ловачки и Трећи бомбардерски пук. Ловци су базирали на аеродромима Косанчић код Лесковца (Бојника), односно Режановачка коса код Куманова, док је бомбардерски пук, подељен у две ваздухопловне групе, био смештен на Скопском Петровцу, односно на летелиштима у околини Приштине.

Зона одговорности Треће бригаде

Пети ловачки пук је био наоружан врло маневарбилним, али спорим и застарелим ловцима Хокер Фјури, који су тридесетих година, према британској лиценци произвођени код нас.

Пук је имао две групе са по две ескадриле, где је 35. ловачка група (109. и 110. ескадрила) базирала на аеродрому Косанчић код Лесковца. Примарни задатак ове групе је био заштита града Ниша и северног дела Вардарске бановине, а 36. ловачка група, такође са две ескадриле (111. и 112.), била је на аеродрому Режановачка коса и задатак је био одбрана града Скопља, односно јужног дела Вардарске бановине.

На челу 110. ескадриле 35. ловачке групе Петог ловачког пука, налазио се капетан Отокар Ото Сеп, пилот-ловац.

Ото је рођен у Тузли 30. октобра 1909. године. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство и у Новом Саду завршава Пилотску школу.

Потом у Земуну у Шестом ловачком пуку започиње обуку за ловца, а у Белој Цркви обавља гађање и обуку из ноћног летења и 1935. године бива промовисан у пилота ловца.

У октобру 1940. године у Нишу је постављен за команданта 110. ескадриле која је према ратном плану Р-41 распоређена на летелиште Косанчић код Бојника.

И јединица којом је Ото командовао је као и све јединице нашег војног ваздухопловства у Априлском рату била суочена најпре са издајом појединаца у својим редовима, но херојство већине и колектива који је остао одан својој заклетви, отпор нацистима чини још већим...

Отокар је полетео у рано јутро 6. априла 1941. године и заузео курс према Краљеву.

Као командант ескадриле је имао задатак пресретања и извиђања северне границе зоне одговорности Треће мешовите ваздухопловне бригаде. У рејону Краљева, у свом Хокер Фјурију ступио је у неравноправну борбу са једним швапским Месершмитом, који га је погодио. Летелица из које Отокар није искочио јер је већ био мртав, пала је у атару села Дулене подно Гледићких планина. 

Мештани су га тајно сахранили на месту пада, а после ослобођења су га преместили у други гроб, удаљен од првог неколико десетина метара, јер је први плавила река Дуленка.

Но нажалост, у поратним годинама гроб је ретко ко обилазио. Отокарова породица је нестала у вихору Другог светског рата.

Он је иначе био Јеврејин са породичним коренима у Немачкој, где су његови преци дошли у Тузлу, а Ото се уочи Другог светског рата крстио у православној цркви и добио на крштењу име Отокар.

Гробно место је пронађено тек 2014., 73 године након погибије и то на иницијативу неколицине мештана из МЗ Дулене и подршку крагујевачког СУБНОР-а.

Ове, 2021. године, мештани се спремају да на достојанствен начин обележе осму деценију од Априлског рата тако што су започели радове око чишћења гробног места и постављања спомен обележја, што је према најавама заказано на 80-ту годишњицу смрти Отокара Ота Сепа, 6. априла 2021. године.

Како кажу мештани Дулена, да душа Отова након 80 година нађе свој мир.

Dulene-KG / Gledićke planine FB

Милан Ракић

Српска читаоница у Иригу: „НЕБЕСКИМ ХЕРОЈИМА У ЧАСТ“

Поводом обележавања Априлског рата Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), Општина Ириг и Српска читаоница у Иригу обележили су овај значајан јубилеј.

Априлски рат почео је 6. априла 1941. године необјављеним нападом немачке авијације на Краљевину Југославију. На стотине фашистичких авиона бомбардера кренуло је ка Београду, а међу првима овој сили одупрли су се пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства (ЈКВ), узлетевши са летелишта у околини Ирига.

Један од првих одбрамбрених аеродрома југословенске авијације налазио се на територији иришке општине у Крушедол селу и Крушедол Прњавору.

Шести ваздухопловни ловачки пук, стациониран на овом аеродрому, херојски је пружио отпор бројнo надмоћнијој фашистичкој авијацији. Погинуло је укупно 10 пилота, а међу њима је и пилот Михаел Миха Клавора чији је авион срушен над Иригом, а овај пилот је сахрањен на католичком гробљу у Иригу.

Испред Дома културе у Иригу свечано су положени венци код спомен плоче настрадалим пилотима.

Венце су положили представници Општине Ириг;

делегација Команде РВ и ПВО Војске Србије,

и делегације Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и Удружења ваздухопловаца Војводине,

Удружења пилота "Тигрови" и

 Удружења пилота "Курјаци са Ушћа".

Програм је настављен у Српској читаоници у Иригу традиционалним представљањем најновијих издања књига којe за тематику имају историју српске авијације.

Поред обраћања заменика председника Општине Ириг Миодрага Бебића, председника СО Ириг Владислава Илкића и директорице Српске читаонице у Иригу Вере Новковић,

пензионисани пуковник пилот мр Златомир Грујић,

представио је своју нову књигу "Српско ваздухопловство у Балканским ратовима 1912-1913. године."

Б. ЈОВИЧИЋ via ФБ

6. април – Полагање венаца код споменика на земунском Кеју [ФОТО]

На седамдесет осму годишњицу од почетка Априлског рата и бомбардовања Београда, положени су венци на споменик пилотима браниоцима Београда на земунском кеју.

Венце на споменик су поред државних и градских званичника, положиле и делегације Команде РВ и ПВО, Удружења пензионисаних генерала и адмирала, СУБНОР-а, Ваздухопловног савеза Србије, Удружења за неговање ваздухопловних традиција, Удружења пилота "Курјаци са Ушћа", Удружења ветерана 63. падобранске бригаде и потомака пилота који су настрадали у одбрани Београда.

У име Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), венац је полоижио Ристо Шпирић.