Месечне архиве: фебруар 2023

Годишњи састанак „Фондације Дејан Пандуровић“

На позив организатора - "Фондације Дејан Пандуровић", представници нашег Удружења присуствовали су у понедељак 13. фебруара Годишњем састанку фондације, који је одржан на војном аеродрому "Пуковник-пилот Миленко Павловић".

Наше Удружење одазвало се позиву организатора и узело учешће у раду и одавању почасти свим ваздухопловним херојима који су настрадали током вршења летачке службе у одбрани наше земље.

Поред делегације нашег Удружења, биле су присутне и друге делегације које чувају и обележавају ваздухопловне традиције. Позиву организатора, одазвале су се и делегације Удружења пилота „Курјаци са Ушћа“, Удружења пензионисаних подофицира Србије, Удружења надзвучних пилота „Ma 2+”, те Удружења пилота “Тигрови” из Краљева. Такође, учешће су узели и делегација Саобраћајног факултета из Београда, представник хеликоптерске јединице МУП-а Републике Србије и чланови породица погинулих пилота.

У присуству Команданта 204. ваздухопловне бригаде бригадног генерала Бранета Крњајића, те представника свих ваздухопловних јединица са батајничког аеродрома, започео је састанак фондације. Након отварања састанка и краћег уводног говора организатора, минутом ћутања одали смо почаст свим нашим палим херојима. Свако у својим мислима, размишљао је о погинулим ваздухопловцима, колегама и саборцима, које нисмо заборавили ни после толико година.

Минут ћутања за велике хероје

Да подсетимо,

Приликом извршавања редовног летачког задатка 7. априла 2017. године у рејону села Слатина, општина Уб, у удесу школско-борбеног авиона Супер галеб Г-4, страдала су два пилота. Погинули су потпуковник Ненад Ћулибрк и капетан Дејан Пандуровић.

Недуго након тог догађаја, на аеродрому Батајница су се организовале колеге погинулих пилота и кренули су у формирање хуманитарне фондације. Фондације која би неговала сећање на лик и дело погинулог Дејана Пандуровића, те да би својим радом помогла његовој породици.

Неколико добрих људи показало је како може да се постигне велико дело, само ако имате добро срце и искрену намеру. Данас, Фондација Дејан Пандуровић је недобитна, невладина организација, основана на неодређено време, ради доброчиног остваривања општекорисних циљева утврђених оснивачким актом.

Фондација је званично основана 2018. године, на прву годишњицу погибије двојице пилота.

Веома брзо, Фондација је добила широку подршку међу ваздухопловцима, повећала свој потенцијал и прешала границе због којих је основана.

Данас Фондација може да помогне бројне породице погинулих ваздухопловаца и планира нове активности у наредном периоду, у складу са могућностима.

Званична мисија Фондације је неговање традиције српског ваздухопловства и сећање на жртве и витезове српског неба. Идеја је да лет у вечност, буде њихова борба за безбедно и сигурно небо, а не трагичан чин. Напори које улажу има за циљ да се такве и сличне катастрофе више не понове и да се не забораве.

Да нагласимо,

Само у току прошле године, Фондација је новчано помогла више породица погинулих ваздухопловаца. Пружила је помоћ и дала подршку члановима породица Пандуровић, Васиљевић, Крсник, Ћулибрк, Петровић, Ђукарић, Драјић и Миладиновић. Планирана је помоћ и породицама других колега у складу са могућностима Фондације.

Фондација је такође током протекле године, радила на подизању нивоа безбедносне културе у оквиру институција и константно предлагала предикативне и проактивне мере за унапређење безбедности летења у српском ваздухопловству.

Фондација већ традиционално, организује турнир у малом фудбалу, Меморијал "Дејан Пандуровић" у Новој Пазови. Сваке године, број учесника се повећава и прошле године је учествовало седам екипа из Београда и Краљева. Победник турнира није важан јер је само учешће на турниру победа сваког учесника.

На крају састанка, подељене су захвалнице донаторима, људима доброг срца који су помогли рад Фондације. Одређена удружења, обећала су помоћ и подршку у наредном периоду. Такође, упућен је позив свим удружењима која негују наше славне војне традиције, да дају подршку Фондацији и помогну рад исте.

Шта рећи за крај?

Свако од нас, ко је био припадник војске - и то од војника до генерала, неко ко је био део система одбране Републике Србије, неко ко је верно служио свом народу и Србији, јако добро зна колико је тај војнички позив тежак, захтеван и опасан, а у исто време леп и привилегован, а понајвише частан.

Најлепша дужност живота, уједно је и најопаснија. Веома често, извршење задатка, тражило је да дођемо до својеврсне границе, а појединце је судбина одредила да ту границу и пређу.

Преласком те границе, постајали су хероји, али више се нису враћали са задатка, у своје јединице и својим породицама.

Привилегија одабраних или тешка судбина војника…

Група добрих људи, оснивајући ову фондацију, желела је да омогући помоћ свим породицама које изгубе свог оца, супруга, сина или брата. Помоћ која није велика, али је знак свакој породици да није сама и није заборављена. Наше Удружење, могло би да буде део ове хумане приче и да помогнемо Фондацију колико можемо, мање или више, али да помогнемо.

Да помогнемо због свих породица наших погинулих војника и због будућности ове земље.

Званична страна фонда је www.fondacijadejanpandurovic.rs

Саша Јовановић

In Memoriam, Милош Синобад (1927 – 2023)

Дугогодишњи члан Удружења, пуковник авијације пилот у пензији Милош Синобад, преминуо је 31. јануара 2023. године у 96-ој години.

Милош је рођен 20. новембра 1927. године у Книну. Основну школу и нижу Гимназију је завршио у родном месту. Даље школовање није наставио, пошто је маја 1942. године ухапшен од стране италијанског окупатора, због илегалног рада за НОП. Тада је осуђен на 5 година малолетничког затвора. Казну је издржавао у Шибенику све до капитулације Италије, након чега је ступио у редове НОВЈ. Крајем 1944. године бива упућен на школовање у Београд, у I класу ВА, коју завршава 1947. године са одличним успехом. У августу исте године, јавља се на конкурс за пилоте у III класу ВВУ у Панчеву, на којем је дипломирао крајем 1949. године, добивши звање пилота-ловца. У току активне службе у РВ, завршио је и Ваздухопловну апликациону школу, 1956. године, Школу страних језика ЈНА, 1960. године, те ВВВА 1964. године.

Успешно је службовао у разним јединицама и установама РВ. Обављао је дужности пилота, командира одељења и ескадриле. Крајем 1958. године, прекомандован је у II одељење КРВ и ПВО, где је обављао дужности референта за извиђачку авијацију, начелника аналитичког одсека и на крају самог Начелника одељења. У времену од 1974-1985. године, обављао је дужност наставника у катедри оператике КША РВ и ПВО, где је руководио и курсевима за официре из страних армија. У међувремену, као искусан стручњак и познавалац енглеског језика, три пута је упућиван на службу у иностранство. Био је ваздухопловни саветник при КРВ Замбије у периоду 1975-77. Затим је од 1979-1981. године предавао Ваздухопловну тактику у ВВА Либије, а од 1983-85., био је наставник у КША РВ Либије у Триполију. У току радног века, повремено је сарађивао у листовима „Крила армије“ и „Гласник РВ и ПВО“, објављујући стручне чланке и приказе који су се односили на анализу искустава употребе РВ у локалним сукобима (Кореја, Вијетнам, Блиски исток, Фолкландска острва,...). Крајем 1985. године је пензионисан у чину пуковника авијације.

Одликован је са више ратних и мирнодопских одликовања.

Живео је у Београду. Био је активан у раду нашег Удружења у својству председника Комисије за чување и неговање ваздухопловних традиција. Током тог периода је објавио књигу „Племе Синобад 1600-2000“ и две монографије: „Пилоти III класе ВВУ“ и „103. Извиђачки авијацијски пук (1947-1966)“.

Остаће у сећању чланова Удружења пензионисаних војних летача као добар и пожртвован друг и као човек са огромним професионалним искуством.

Сахрана Милоша Синобада ће бити у понедељак, 6. фебруара на Новом бежанијском гробљу. Опело почиње у 11.30 сати. УПВЛПС и овим путем породици и пријатељима упућује изразе најдубљег саучећша.