Месечне архиве: март 2021

Шумадинци обнављају споменик пилоту хероју Априлског рата

Мештани села Дулене подно Гледићких планина се припремају да на достојанствен начин обележе 80-ту годишњицу Априлског рата и погибије пилота, капетана ловца Отокара Ото Сепа који је погођен пао у атару њиховог села 6. априла 1941. године.

Трећу мешовиту ваздухопловну бригаду у којој је службовао капетан Сеп су чинили Пети ловачки и Трећи бомбардерски пук. Ловци су базирали на аеродромима Косанчић код Лесковца (Бојника), односно Режановачка коса код Куманова, док је бомбардерски пук, подељен у две ваздухопловне групе, био смештен на Скопском Петровцу, односно на летелиштима у околини Приштине.

Зона одговорности Треће бригаде

Пети ловачки пук је био наоружан врло маневарбилним, али спорим и застарелим ловцима Хокер Фјури, који су тридесетих година, према британској лиценци произвођени код нас.

Пук је имао две групе са по две ескадриле, где је 35. ловачка група (109. и 110. ескадрила) базирала на аеродрому Косанчић код Лесковца. Примарни задатак ове групе је био заштита града Ниша и северног дела Вардарске бановине, а 36. ловачка група, такође са две ескадриле (111. и 112.), била је на аеродрому Режановачка коса и задатак је био одбрана града Скопља, односно јужног дела Вардарске бановине.

На челу 110. ескадриле 35. ловачке групе Петог ловачког пука, налазио се капетан Отокар Ото Сеп, пилот-ловац.

Ото је рођен у Тузли 30. октобра 1909. године. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство и у Новом Саду завршава Пилотску школу.

Потом у Земуну у Шестом ловачком пуку започиње обуку за ловца, а у Белој Цркви обавља гађање и обуку из ноћног летења и 1935. године бива промовисан у пилота ловца.

У октобру 1940. године у Нишу је постављен за команданта 110. ескадриле која је према ратном плану Р-41 распоређена на летелиште Косанчић код Бојника.

И јединица којом је Ото командовао је као и све јединице нашег војног ваздухопловства у Априлском рату била суочена најпре са издајом појединаца у својим редовима, но херојство већине и колектива који је остао одан својој заклетви, отпор нацистима чини још већим...

Отокар је полетео у рано јутро 6. априла 1941. године и заузео курс према Краљеву.

Као командант ескадриле је имао задатак пресретања и извиђања северне границе зоне одговорности Треће мешовите ваздухопловне бригаде. У рејону Краљева, у свом Хокер Фјурију ступио је у неравноправну борбу са једним швапским Месершмитом, који га је погодио. Летелица из које Отокар није искочио јер је већ био мртав, пала је у атару села Дулене подно Гледићких планина. 

Мештани су га тајно сахранили на месту пада, а после ослобођења су га преместили у други гроб, удаљен од првог неколико десетина метара, јер је први плавила река Дуленка.

Но нажалост, у поратним годинама гроб је ретко ко обилазио. Отокарова породица је нестала у вихору Другог светског рата.

Он је иначе био Јеврејин са породичним коренима у Немачкој, где су његови преци дошли у Тузлу, а Ото се уочи Другог светског рата крстио у православној цркви и добио на крштењу име Отокар.

Гробно место је пронађено тек 2014., 73 године након погибије и то на иницијативу неколицине мештана из МЗ Дулене и подршку крагујевачког СУБНОР-а.

Ове, 2021. године, мештани се спремају да на достојанствен начин обележе осму деценију од Априлског рата тако што су започели радове око чишћења гробног места и постављања спомен обележја, што је према најавама заказано на 80-ту годишњицу смрти Отокара Ота Сепа, 6. априла 2021. године.

Како кажу мештани Дулена, да душа Отова након 80 година нађе свој мир.

Dulene-KG / Gledićke planine FB

Милан Ракић

Филм „Априлски лет“ – сећање на херојство пилота Краљевског ваздухопловства (Премијера 7. априла)

Завршно снимање играних дионица за документарно-играни филм аутора Милана Пилиповића "Априлски лет", који свједочи о херојском чину пилота Краљевског ваздухопловства који су након бомбардовања Београда 6. априла 1941. године из Лијевча поља бомбардовали Трећи рајх, као освету за Београд, организивано је у Бањалуци.

Пилиповић је рекао да филм показује да се историја понавља.

- Ово је било у Априлском рату, средином прошлог вијека, веома слично догађајима из Првог свјетског рата, те посљедњег рата. Користећи многе историјске документе, познаваоце ове области, ваздухопловце, пилоте и друге из Србије и Српске, филм покушава да нам приближи догађаје, посебно 6. и 7. априла 1941. године из Нове Тополе - навео је Пилиповић новинарима у Бањалуци.

Он је увјерен да ће филмом "Априлски лет" људима у Републици Српској, али и шире, који су о томе веома мало знали, објаснити суштину - шта се десило тих судбоносних дана након бомбардовања Београда и како су из Лијевча полетјели велики хероји свјесни да против моћне Њемачке не могу много да учине.

- То је прича о пилотима, јунацима из Лијевча испричана играном формом, али и свједочењем историчара и војних стручњака - навео је Пилиповић.

Продуцент филма Бојан Вујиновић рекао је да ће снимање филма бити завршено до краја марта, а публици ће бити представљен у дому у Новој Тополи који носи назив "Србија".

Вујиновић је навео да је 7. априла у 18.00 часова планирана претпремијера, а након тога филм ће имати и своју телевизијску премијеру истог дана на Радио-телевизији Републике Српске.

- Када смо снимали документарне дионице у Музеју ваздухопловства у Београду начелник музеја, мајор Драшко Живковић понудио је петнаестак летјелица из Другог свјетског рата да ми формирамо музеј ваздухопловства у Новој Тополи. То би био још један биљег братских односа Српске и Србије, прича о народу с обје стране Дрине, који је увијек помагао један другом када је било најтеже - истакао је Вујиновић.

Директор Завичајног музеја "Градишка" Бојан Вујичић рекао је да је прича о отпору ваздухопловства Краљевине Југославије у Априлском рату била мало заташкана од власти послије 1945. године иако је то, навео је Вујичић, један од љепших епских примјера отпора окупатору.

- Ваздухопловци су пружили натприродан отпор, велики број је и погинуо. У сјећању народа у Лијевча пољу, Ровинама, Рогољима, Новој Тополи они су остали у најљепшем сјећању као велики џентлмени, као људи који су живјели са њима - истакао је Вујичић.

Он је навео да је најпознатији пилот који је изгубио живот капетан прве класе, командир 106. ескадриле Четвртог ловачког пука Драгиша Милијевић, који је погинуо у бици на Ровинама 7. априла 1941. године.

Главни глумац у форми истраживача наведеног догађаја Златан Видовић увјерен је да ће овај филм имати великог одјека у цијелој Републици Српској.

- Сматрам да би требало више да водимо рачуна о прошлости како нам се не би исте ствари понављале у будућности јер имамо селективно памћење - рекао је Видовић.

Дан сећања на ваздухопловне жртве – 20. март

Двадесети март је Дан сећања на ваздухопловне жртве, установљен као сећање на 20. март 1913. године када је наредник Михаило Петровић, наш први школовани војни пилот погинуо у ваздухопловном удесу. Овим фотографијама, заправо умањеним паноима изложбе која је приређена више пута у Дому ваздухопловства, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца (УПВЛПС) Србије даје скроман допринос евоцирању сећања на све наше колеге који су настрадали, од Михаила Петровића до данас....

аутор изложбе,

мр Златомир Грујић,

пуковник авијације у пензији