Месечне архиве: март 2021

Шумадинци обнављају споменик пилоту хероју Априлског рата

Насловна, , ,

Мештани села Дулене подно Гледићких планина се припремају да на достојанствен начин обележе 80-ту годишњицу Априлског рата и погибије пилота, капетана ловца Отокара Ото Сепа који је погођен пао у атару њиховог села 6. априла 1941. године.

Трећу мешовиту ваздухопловну бригаду у којој је службовао капетан Сеп су чинили Пети ловачки и Трећи бомбардерски пук. Ловци су базирали на аеродромима Косанчић код Лесковца (Бојника), односно Режановачка коса код Куманова, док је бомбардерски пук, подељен у две ваздухопловне групе, био смештен на Скопском Петровцу, односно на летелиштима у околини Приштине.

Зона одговорности Треће бригаде

Пети ловачки пук је био наоружан врло маневарбилним, али спорим и застарелим ловцима Хокер Фјури, који су тридесетих година, према британској лиценци произвођени код нас.

Пук је имао две групе са по две ескадриле, где је 35. ловачка група (109. и 110. ескадрила) базирала на аеродрому Косанчић код Лесковца. Примарни задатак ове групе је био заштита града Ниша и северног дела Вардарске бановине, а 36. ловачка група, такође са две ескадриле (111. и 112.), била је на аеродрому Режановачка коса и задатак је био одбрана града Скопља, односно јужног дела Вардарске бановине.

На челу 110. ескадриле 35. ловачке групе Петог ловачког пука, налазио се капетан Отокар Ото Сеп, пилот-ловац.

Ото је рођен у Тузли 30. октобра 1909. године. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство и у Новом Саду завршава Пилотску школу.

Потом у Земуну у Шестом ловачком пуку започиње обуку за ловца, а у Белој Цркви обавља гађање и обуку из ноћног летења и 1935. године бива промовисан у пилота ловца.

У октобру 1940. године у Нишу је постављен за команданта 110. ескадриле која је према ратном плану Р-41 распоређена на летелиште Косанчић код Бојника.

И јединица којом је Ото командовао је као и све јединице нашег војног ваздухопловства у Априлском рату била суочена најпре са издајом појединаца у својим редовима, но херојство већине и колектива који је остао одан својој заклетви, отпор нацистима чини још већим...

Отокар је полетео у рано јутро 6. априла 1941. године и заузео курс према Краљеву.

Као командант ескадриле је имао задатак пресретања и извиђања северне границе зоне одговорности Треће мешовите ваздухопловне бригаде. У рејону Краљева, у свом Хокер Фјурију ступио је у неравноправну борбу са једним швапским Месершмитом, који га је погодио. Летелица из које Отокар није искочио јер је већ био мртав, пала је у атару села Дулене подно Гледићких планина. 

Мештани су га тајно сахранили на месту пада, а после ослобођења су га преместили у други гроб, удаљен од првог неколико десетина метара, јер је први плавила река Дуленка.

Но нажалост, у поратним годинама гроб је ретко ко обилазио. Отокарова породица је нестала у вихору Другог светског рата.

Он је иначе био Јеврејин са породичним коренима у Немачкој, где су његови преци дошли у Тузлу, а Ото се уочи Другог светског рата крстио у православној цркви и добио на крштењу име Отокар.

Гробно место је пронађено тек 2014., 73 године након погибије и то на иницијативу неколицине мештана из МЗ Дулене и подршку крагујевачког СУБНОР-а.

Ове, 2021. године, мештани се спремају да на достојанствен начин обележе осму деценију од Априлског рата тако што су започели радове око чишћења гробног места и постављања спомен обележја, што је према најавама заказано на 80-ту годишњицу смрти Отокара Ота Сепа, 6. априла 2021. године.

Како кажу мештани Дулена, да душа Отова након 80 година нађе свој мир.

Dulene-KG / Gledićke planine FB

Милан Ракић

Филм „Априлски лет“ – сећање на херојство пилота Краљевског ваздухопловства (Премијера 7. априла)

Насловна

Завршно снимање играних дионица за документарно-играни филм аутора Милана Пилиповића "Априлски лет", који свједочи о херојском чину пилота Краљевског ваздухопловства који су након бомбардовања Београда 6. априла 1941. године из Лијевча поља бомбардовали Трећи рајх, као освету за Београд, организивано је у Бањалуци.

Пилиповић је рекао да филм показује да се историја понавља.

- Ово је било у Априлском рату, средином прошлог вијека, веома слично догађајима из Првог свјетског рата, те посљедњег рата. Користећи многе историјске документе, познаваоце ове области, ваздухопловце, пилоте и друге из Србије и Српске, филм покушава да нам приближи догађаје, посебно 6. и 7. априла 1941. године из Нове Тополе - навео је Пилиповић новинарима у Бањалуци.

Он је увјерен да ће филмом "Априлски лет" људима у Републици Српској, али и шире, који су о томе веома мало знали, објаснити суштину - шта се десило тих судбоносних дана након бомбардовања Београда и како су из Лијевча полетјели велики хероји свјесни да против моћне Њемачке не могу много да учине.

- То је прича о пилотима, јунацима из Лијевча испричана играном формом, али и свједочењем историчара и војних стручњака - навео је Пилиповић.

Продуцент филма Бојан Вујиновић рекао је да ће снимање филма бити завршено до краја марта, а публици ће бити представљен у дому у Новој Тополи који носи назив "Србија".

Вујиновић је навео да је 7. априла у 18.00 часова планирана претпремијера, а након тога филм ће имати и своју телевизијску премијеру истог дана на Радио-телевизији Републике Српске.

- Када смо снимали документарне дионице у Музеју ваздухопловства у Београду начелник музеја, мајор Драшко Живковић понудио је петнаестак летјелица из Другог свјетског рата да ми формирамо музеј ваздухопловства у Новој Тополи. То би био још један биљег братских односа Српске и Србије, прича о народу с обје стране Дрине, који је увијек помагао један другом када је било најтеже - истакао је Вујиновић.

Директор Завичајног музеја "Градишка" Бојан Вујичић рекао је да је прича о отпору ваздухопловства Краљевине Југославије у Априлском рату била мало заташкана од власти послије 1945. године иако је то, навео је Вујичић, један од љепших епских примјера отпора окупатору.

- Ваздухопловци су пружили натприродан отпор, велики број је и погинуо. У сјећању народа у Лијевча пољу, Ровинама, Рогољима, Новој Тополи они су остали у најљепшем сјећању као велики џентлмени, као људи који су живјели са њима - истакао је Вујичић.

Он је навео да је најпознатији пилот који је изгубио живот капетан прве класе, командир 106. ескадриле Четвртог ловачког пука Драгиша Милијевић, који је погинуо у бици на Ровинама 7. априла 1941. године.

Главни глумац у форми истраживача наведеног догађаја Златан Видовић увјерен је да ће овај филм имати великог одјека у цијелој Републици Српској.

- Сматрам да би требало више да водимо рачуна о прошлости како нам се не би исте ствари понављале у будућности јер имамо селективно памћење - рекао је Видовић.

Дан сећања на ваздухопловне жртве – 20. март

Насловна

Двадесети март је Дан сећања на ваздухопловне жртве, установљен као сећање на 20. март 1913. године када је наредник Михаило Петровић, наш први школовани војни пилот погинуо у ваздухопловном удесу. Овим фотографијама, заправо умањеним паноима изложбе која је приређена више пута у Дому ваздухопловства, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца (УПВЛПС) Србије даје скроман допринос евоцирању сећања на све наше колеге који су настрадали, од Михаила Петровића до данас....

аутор изложбе,

мр Златомир Грујић,

пуковник авијације у пензији

ГДЕ СМО ВОЈНИ ВЕТЕРАНИ РВ И ПВО?

Насловна, , , , , ,

Пре више од деценије покренули смо иницијативу за формирање јединствене ваздухопловне војно-ветеранске организације, а пре шест година смо изашли са предлогом како да се конституише организација војних ветерана РВ и ПВО. Одзива није било. Старији неумитно одлазе, а млади не показују интересовање. Живот нас опомиње да нам је удруживање потребно кaо хлеб насушни, да би смо сачували биће нашег РВ и ПВО, његове корене и светле традиције.  

Мотив: Досадашња пракса и начин организовања војно-ветеранске популације РВ и ПВО, упркос добрим резултатима неких удружења (УПВЛПС, УП М2+, УП „Курјаци са Ушћа“ и најновије УП „Тигрови“) достигло је зенит те је неопходно, а сходно промовисаном Дану војних ветерана Србије (4. децембар), установити и у дело провести нови начин организовања и унапредити деловање војних ветерана РВ и ПВО у правцу конституисања војноветеранског кора РВ и ПВО у пуном смислу.

Пун назив: „УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ ВЕТЕРАНА РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА И ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНЕ ОДБРАНЕ СРБИЈЕ“ 

Скраћени (радни) назив: „ВЕТЕРАНИ РВ и ПВО“ 

Идеја: Идеја да се оформи јединствена и свеобухватна oрганизација ваздухоплoвних ветерана није нова, она постоји већ одавно; посебно је била актуелна у моментима када су се, а у вези са активностима УПВЛПС, поједини припадници других родова РВ и ПВО осећали запостављеним у односу на летачку популацију, тада је било предлога, али није било снаге или воље, да се створи јединствена асоцијација или организација. Иначе, у УПВЛПС по статуту могу бити учлањени сви припадници РВ и ПВО, па и људи ван вида, који прихватају статут, везани су и воле ваздухопловство, чланови породица и други. УПВЛПС је 2010. године иницирало акцију, поставило задатак и заказало састанак ради разговора о стварању заједничке асоцијације, али одзива није било, ни од стране позваних удружења, нити од надлежних војних органа. Ситуација око прославе стогодишњице година РВ и ПВО је показала недостатак постојања такве организације, јер су се многи бивши припадници РВ и ПВО обраћали УПВЛПС као да је оно репрезент целе популације. Таквих захтева има и данас, али УПВЛПС их не може испунити јер нема ресурсе за то. Сада постоје доста повољни услови да се идеја реализује и да се сви бивши припадници РВ и ПВО уједине у јединствену организацију по мери интереса и потреба свих структура вида, а ради неговања традиција РВ и ПВО у целини, као и по другим питањима у вези са професијом ваздухопловних војних стручњака свих профила.

Циљ: Основати јединствено удружење војних ваздухопловних ветерана РВ и ПВО Србије, које ће обухватити ветеране свих родова и служби РВ и ПВО, осмислити програм рада и деловања и обезбезбедити основне кадровске и материјалне претпоставке за његов рад.

Карактер удружења: социјално-хуманитарно; војно ваздухопловно; традициoналистичко; нестраначко (аполитично); патриотско; професионално-струковно, недобитно (мада би могло бити и добитно), слободно и доборовољно; засновано на равноправности, хуманизму, другарству, солидарности и међусобном помагању чланства.

Профил чланова: пензионсиани (ислужени) активни (професионални) припадници команди, јединица и установа РВ и ПВО; припадници ратних јединица РВ и ПВО (резервни састав који је учествовао или учествује на вежбама и другим активностима РВ и ПВО); цивилна (грађанска) лица запослена (или која су била запсолена) у РВ и ПВО са ратним распоредом у јединицама и установама РВ и ПВО; чланови породица погинулих припадника РВ и ПВО и чланови породица (потомци) ваздухопловних војних ветерана (живих и преминулих).

Основни задаци:

- разни облици рада и деловања ислужених припадника РВ и ПВО са циљем очувања општег здравља, менталних и психофизичких способности и постпрофесионалном периоду; - санирање последица пострауматског стреса (ПТС) насталог услед општих и посебних карактеристика живота популације војних ветерана у професионаном периоду (летење, рад на стајанци, боравак и рад на терену, рад у кабинама радарских и система за ПВД, дежурства, прекоманде, логоровања, борбени и ратни задаци); - социјално-хуманитарна питања и проблеми војних ветерана и чланова породица, поготово мирнодопских и ратних војних ивалида (МРВИ, РВИ) и погинулих припадника - очување и даље развијање ваздухопловних традиција; - очување и подизање друштвеног угледа и ваздухопловства и ваздухопловаца; - брига и активности у вези са статусним питањима ваздухопловаца; - брига о болесним колегама, помоћ породицама погинулих и умрлих колега; - подстицање и развој сарадње, заједничких акција и подухвата; - међусобно информисање, координација активности и подршка ставралаштву ваздухопловаца у разним областима; - међусoбно дружење, спортско-рекреативне и културно-забавне активности и манифестације...

Начела (принципи) деловања и организовања: самосталност, слобода и добровољност; равноправност чланова; другарство, међусобна солидарност и помагање; заједнички интерес и циљ; међусобно уважавање, подршка и помоћ, солидарност; међусобно информисање; самосталност (аутономност) у организационом, нормативно-правном, кадровском и акционом погледу постојећих удружења; самосталне финансије и материјално-финансијско пословање; јединство у акцијама и деловању; координација и сарадња са органима Команде и јединица РВ и ПВО и органима Министарства одбране и Војске Србије.

Оранизовање: територијално (по градовима: Београд, Ниш, Краљево, Крагујевац, Нови Сад,...); по родовима и службама; по јединицама и установама РВ и ПВО (садашњим и бившим); „ад хок“; периодични и акциони; трајни: учлањивање (појединачно и колективно), придруживање, фузионисање. Скупштина, Управни одбор, Надзорни одбор, Суд части.

Садржаји и облици деловања и рада: сабор ваздухопловаца; састанци, конференције, трибине, предавања, историјски часови; комеморације, дани сећања, меморијали; дани јединица и установа, годишњице класа; посете, излети путовања; спортски сусрети и такмичења; културно-забавне активности: приредбе, концерти, изложбе, филмске представе, позоришне представе; стваралаштво и хобији: сликарство, литература, макетарски и моделарски клубови; аеро-клубови: моторних летача, једриличара, змајара, параглајдериста, падобранаца, балонера, моделара и макетара; ваздухопловне смотре и изложбе, издавачка делатност: књиге, часописи, билтени, брошуре, проспекти, плакати; медијска активност: сајтови, елекронска издања билтена, брошура, књига, часописа.

Облици: комисије, секције; клубови; савети.

Седиште: Седиште удружења Земун – Дом ваздухопловства.

Спољна обележја: знак (амблем, грб); застава; ознака седишта; значка; ветеранска капа и блуза (одело, униформа). Стална и повремена признања са обележјима удружења: повеља, плакета (велика, средња, мала), захвалница, беџеви поводом појединих годишњица и акција, дипломе и спомен-дипломе

Финансирање: чланарина, донације, програми, помоћ из буџетских средстава.

Администрација: секретар, деловођа, књиговођа, благајник, библиотекар, економ, уредник часописа, уредник сајта.

Потребна помоћ: спискови пензионисаних припадника РВ и ПВО ради контактирања и упознавања са идејом и припреме за оснивачки сабор Ветерана РВ и ПВО. Просторије за одржавање састанака и скупова.

Почињемо расправу. Ваздухопловци молимо вас, јавите се. Дајте своје мишљење и предлоге!

Пуковник у пензији Мр Златомир Грујић

Летачи одали пошту погинулим колегама

Насловна, , , , , ,

Група пензионисаних ваздухопловаца одала је почаст на њиви код сурчинског аеродрома и обележила шесту годишњицу погибије четворице колега, страдалих у паду хеликоптера Ми-17, који је превозио бебу из Новог Пазара за Београд.

"Покушавамо да на овај начин отргнемо од заборава жртву наших колега, који су страдали при извршењу задатка. Ми на овим просторима имамо традицију да многи људи постају хероји у свом животу, али нажалост имамо и традицију заборава тих хероја", изјавио је пензионисани заставник прве класе - летач Саша Јовановић, колега страдале посаде.Циљ обележавања је, како је истакао, да се истовремено јавности и онима који доносе одлуке упути апел како је дошло време да страдала посада добије заслужену спомен-плочу на Команди ваздухопловства или на месту пада хеликоптера.

Указујући да се протеклих година нико од представника војске или Министарства одбране није појавио да макар положи венац на месту пада хеликоптера, Јовановић је консататовао да се држава, нажалост, до данас није тога сетила, а стиче се и утисак као да покушава да ту трагедину прекрије заборав."Данас смо на месту где се њихова прича завршила, али време показује да ова прича тек почиње. После шест година прича и даље траје, није завршена, завршиће се тек када буде подигнута спомен-плоча, споменик посади, и кад, наравно, буду, напокон, проглашени они који су криви за овај удес", поручио је Јовановић.Указао је да је увек прво питање које се намеће зашто су те вечери пилoти морали да полете на задатак који не може да се обави.

"И то је морао да зна неко у ланцу одлучивања, и да не доведе у ситуацију вођу посаде Мехића да он мора да одлучује. Јер ниједан човек, ниједан пилот, неће у моменту кад га неко пита да треба да спаси дете, одговорити негативно", нагласио је Јовановић.Како је објаснио, није требало ни да дође до тога да мајор Мехић мора да одлучује, а друго питање је зашто је инсистирано на слетању на Сурчин, рејон где нису никада слетали."Много је питања отворених, а ни на једно, нажалост, није одговорено, нити је решено после шест година", констатовао је Јовановић.Генерал-пилот у пензији Срето Малиновић кратко је навео да је све што је имао да каже о тој трагедији већ изговарао у претходних шест година."Овде сам данас са својим колегама да се подсетимо на тај трагичан догађај, одамо пошту нашим колегама и да, пре свега, подржимо иницијативу да се неким спомен-обележјем ода почаст оном што су Омер и његова посада учинили. То не би био спомен само њиховом делу, него и опомена свима онима који носе униформу и руководе сложеним системима у војсци и држави како и не треба и како треба да се поступа", рекао је Малиновић.Обележавању годишњице пада хеликоптера и погибије посаде присуствовало је 13 њихових пензионисаних колега, који су запалили свеће, уз поштовање мера против корона вируса.

КРАЉЕВСКИ ПИЛОТИ НА ПЛАТНУ: Историјски подухват у Лијевчу ускоро у филму

Насловна

Завичајни музеј Градишка у сарадњи са градском управом почео је снимање документарно-играног филма о пилотима, херојима Краљевског ваздухопловства који су прије 80 година, са аеродрома у Ровинама и Александровцу бомбардовали положаје Трећег рајха.

Током априлског рата, наглашава историчар из Градишке Бојан Вујчић, пилоти Краљевског ваздухопловства су 1941. године, након њемачког бомбардовања Београда, полетјели са аеродрома у Лијевче пољу и узвратили по циљевима Трећег рајха у Грацу и Марибору.

– То је важан догађај о којем се овде мало зна, осим у свједочењима старијих мјештана. Постоји много докумената који јасно указују да је освета за Београд значајан догађај српског ваздухопловства и уопште наше историје – казао је Вујчић.

Наоружање

Пилоти Краљевине Југославије су 6. априла 1941. године били стационирани на војном аеродрому Ровине, наводи Александар Огњевић, историчар ваздухопловства и аутор неколико књига на ову тему.

– Војно ваздухопловство Краљевине Југославије имало је у наоружању 62 авиона “бристол бленхајм МК-1” и њима су били опремљени Први и Осми бомбардерски пук, те Једанаеста извиђачка ваздухопловна група.

Командант Осмог пука Станко Диклић је у складу са планом Р-41, 6. априла 1941. наредио да два бомбардера “бристол бленхајм” полете са аеродрома Ровине, а за пратњу су им одређена два ловца типа “харикен” са оближњег аеродрома Александровац – казао је Огњевић за Српскаинфо након снимања првих филмских сцена у Музеју ваздухопловства у Београду.

Огњевић, који је ову тематику детаљно истраживао у многим архивама европских земаља укључујући Њемачку и Аустрију, сматра да су пилоти, стационирани на ратним положајима у околини Нове Тополе, истински хероји Априлског рата.

Заборављени хероји

Историчар и пуковник авијације Драган Крсмановић казао је да су многи хероји тог времена неправедно запостављени, а тиме и заборављени.

– Свакако да се међу хероје могу и морају сврстати пилоти Четвртог ловачког и Осмог бомбардерског пука који су 7. и 8. априла 1941. године дејствовали по циљевима Трећег рајха у Аустрији. Ово је важна година, јер се наврашава осам деценија од тих догађаја и све, уколико не спријечимо, потонуће у заборав – казао је Крсмановић, један од филмских саговорника.

Мајор Драшко Живковић, начелник Музеја ваздухопловства, установе гдје су снимљене прве филмске сцене и изјаве, похвалио је иницијативу из Градишке и Републике Српске за снимање филма о пилотима Краљевине Југославије.

– У Музеју чувамо примјерке типова авиона који су учествовали у борбама у Лијевчу, али то није довољно да би сачували сјећање. Уколико не снимамо филмове и не пишемо књиге, усмено предање ће да се изгуби, да нестане, јер оно није вјечно. Зато установа којом руководим ће током снимања филма и касније, дати пуну подршку вашим активностима – казао је мајор Живковић који је угостио филмску екипу из Градишке.

Планови за јубилеј

Бојан Вујиновић, директор Завичајног музеја каже да ће филм бити премијерно приказан у Новој Тополи, почетком априла ове године. Предстоји још неколико дана снимања која укључују и нарације глумаца Златана Видовића.

У оквиру обиљежавања осамдесет година од акције српских пилота биће представљена књига “Ратни дневник” Александра Огњевића, те тематски прилагођена изложба слика Слободана Видовића.

Планирана је и стална поставка архивских фотографија и докумената о ваздухопловству Краљевине Југославије, недавно реновираном Дому културе у Новој Тополи.

ХЕРОЈСТВО ДРАГИШЕ МИЛИЈЕВИЋА

Формацију југословенских ловачких авиона предводио је командир 106. ловачке ескадриле капетан Драгиша Милијевић из Неготина. Он је оборио два непријатељска авиона прије него што је погођен. Међутим, иако у оштећеном авиону, наставио је борбу и оборио још једног њемачког ловца, а онда се његова летјелица у пламену срушила код села Ровине. Двадесет пилота Краљевине Југославије, међу којима и Драгиша Милијевић, одликовани су 2004. године витешким мачем за исказану храброст и пожртвовање у одбрани југословенског неба у Априлском рату 1941. године.

Милан ПИЛИПОВИЋ

Хеликоптери у нашем РВ и ПВО

Насловна

Предавање мр Златомира Грујића о хеликоптерима и хеликоптерским јединицима у нашем РВ и ПВО од 1954. године, када су уведени први хеликоптери у нашу авијацију, па закључно са 2014. годином...

Предавање можете преузети овде.