Поводом десете годишњице Удружења пилота "Тигрови", Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) колегама из Краљева упућује најсрдачније честитке и жеље за успешан рад и деловање у наредном периоду!
Живи и нам здрави били!
Месечне архиве: фебруар 2020
In Memoriam, Бранко Гулан (1931-2020)
Јутрос је у Београду преминуо члан нашег Удружења, друг и пријатељ Бранко Гулан, пуковник авијације у пензији - пилот.
Бранко је рођен 25. марта 1931. године у селу Тргови у општини Двор на Банији. Основну школу је завршио у родном селу. Почетком 1944. године, ступио је у Прву партизанску гимназију. Школовање је наставио у Рујевцу, Италији, Сплиту, Глини, Хрватској Костајници и Вуковару.
Из седмог разреда гимназије, 16. марта 1948. године ступа у ВВУ у Панчеву. Завршио је и Политичку школу у Београду, 1961. године, као и ВВВА од 1964. па до 1966. године. Учесник је НОП-а од 1942. године, а учествовао је и на изградњама пруге Брчко-Бановићи, односно Шамац-Сарајево.
Службовао је у Панчеву, Мостару, Бања Луци, Плесу, Боронгају, Сарајеву, Титограду, Нишу и Београду, од чега најдуже (у три наврата укупно 18 година) у Мостару.
Обављао је дужност пилота, помоћника Команданта пука за МПВ, помоћника Команданта корпуса за политичко правне послове и помоћника Команданта РВ и ПВО за кадровско персоналне послове. Пензионисан је 1. јануара 1991. године у чину пуковника авијације. За време и након престанка активне службе, бавио се публицистиком. Сарађивао је у свим војним листовима и часописима. Написао је и монографију „Пилоти генерације пет“.
Одликован је са 8 ордена и 5 медаља, међу којима се посебно истиче Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден рада са црвеном заставом и Орден братства и јединства са сребрним венцем.
Живео је у Београду.
Сахрана Бранка Гулана је на гробљу Лешће у понедељак у 12 сати.
Бранко Гулан је био члан УПВЛПС од оснивања, а дуго година је и обављао дужност Председника. Његово другарство, те истраживачки и публицистички рад на пољу историје југословенског ваздухопловства, остаће у најлепшем сећању друговима и пријатељима из УПВЛПС. И овим путем, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) породици Бранка Гулана упућује изразе најискренијег саучешћа.
Промоција књиге „СЕЋАЊЕ ЈЕДНОГ ВАЗДУХОПЛОВЦА“ [НАЈАВА]
Поштовани,
Имамо част да Вас позовемо на промоцију књиге Чедомира Милићевића „СЕЋАЊЕ ЈЕДНОГ ВАЗДУХОПЛОВЦА“, коју су приредили за штампу Катарина и Вељко Лековић из Крагујевца, наши дугогодишњи сарадници.
Књига је недавно изашла из штампе, и иако мала по обиму, има интересантан садржај.
Обухвата период развоја ваздухопловства Краљевине Југославије од тридесетих година XX века, Априлски рат 1941. године, ваздухопловство НОВЈ од 1944. године и послератни развој JРВ до 1955. године.
Књига је оригинални аутобиографски запис који су млади историчари припремили за штампу, без историографских корекција и интервенција. Због тога је књига интересантна и као сећање једног човека – ваздухопловца – пилота - и као сећање на једно време и људе у њему.
Чедомир Милићевић је завршио механичарску и пилотску школу пред Други светски рат и био је на служби у Првом ваздухопловном (бомбардерском) пуку у Новом Саду као пилот на авиону бомбардеру „Бристол-Бленхајм“.
Учестовао је у борбеним дејствима у Априлском рату 1941. године. По капитулацији враћа се у родни крај. У јесен 1944. године ступа у ваздухопловство ЈА и лети као пилот на јуришнику „Ил-2 Штурмовик“. Учествује у дејствима на Сремском фронту и у завршним операцијама за ослобођење земље.
После рата био је на служби у више јединица, а најдуже наставник у Пилотској школи.
Пензионисан је 1955. године. Оставио је сећања која су преточена у ову књигу.
Молимо Вас да својим присуством увеличате промоцију ове ваздухопловне књиге дана 19. фебруара 2020. године са почетком у 11.00 часова у Дому ваздухопловства у Земуну.
Добро дошли!
Срдачно Вас поздрављамо.