Месечне архиве: јун 2019

In Memoriam, Војислав Стојановић (1952-2019)

У Београду је након болести преминуо наш друг и колега Војислав Воја Стојановић.

Воја је рођен 18. маја 1952. године у Оџацима, где је завршио основну школу.

Војну Ваздухопловну Гимназију „Маршал Тито“ у Мостару, завршио је у 7. класи 1971. године. 

Ваздухопловну војну Академију у 24. класи, завршио је 31. августа 1974. године као пилот на дозвучно-млазним авионима.

Прво место службовања је аеродром у Титограду, где је 1974. и 1975. године, завршио борбену обуку. Од 1975. до краја 1981. године летео је на авионима Н-60 и Ј-21 у 98. абр. Налетео је око 1000 сати. Престао је да лети 1981. године.

До краја 1982. године на аеродрому Петровац (Скопље) обављао је дужност официра за навођење у 31. батаљону ВОЈИН.

Од 1983. до 1992. године вршио је дужност помоћника и заменика команданта ракетног дивизиона у 250. рбр ПВО у Јакову и на аеродрому Батајница.

Од априла 1992. године до 31. октобра 2002. године обављао је дужност Начелника музеја РВ и ПВО на аеродрому Сурчин, са које је дужности пензионисан на лични захтев, у чину потпуковника авијације.

Више пута је одликован и награђиван.

Био је ожењен Радмилом са којом има сина Срђана и кћер Бојану. Живео је у Новом Београду.

По одласку у пензију, Воја се укључио у рад Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), где је дуго година обављао дужност потпредседника Удружења.

Несебично је својом енергијом, залагањем и знањем доприносио раду Удружења на неговању ваздухопловних традиција.

Његови људски квалитети, част, поштење и благост у односу са људима и спремност да сваком помогне, остаће у трајном сећању свих који су га познавали; како родбине, тако и пријатеља и колега из Удружења и генерација ваздухопловаца.

И овим путем, УПВЛПС породици Војислава Стојановића упућује изразе најискренијег саучешћа.

Сахрана Воје Стојановића ће бити у уторак 25. јуна 2019. године у 10.45 сати на Новом бежанијском гробљу.

135 година од рођења пилота Михаила Петровића – ПОСЕТА СЕЛУ ВЛАКЧА

Традиционално, као и претходних година Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, организовало је 15. јуна 2019. године, посету селу Влакча и обилазак родне куће првог српског пилота наредника Михаила Петровића рођеног 14. јуна 1884. године.

Организатор свечаности у селу било је Завичајно удружење „Пилот Михаило Петровић“ и месна заједница Влакча у сарадњи са Туристичком организацијом Крагујевца и УПВЛПС.

Присуствовали су: чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије; делегације РВ и ПВО коју си чинили представници 98. ваздухопловне бригаде из Лађеваца; Лабуд Булатовић председник Ваздухопловног савеза Србије, Велимир Исаковић председник и Александра Шиндолић секретар Удружења линијских пилота Србије; чланови Удружења за неговање ваздухопловних традиција, поштоавоаци Михаила Петровића, омладина и грађани Влакче и околине. Испред Министарства одбране – Управа за традицију, стандард и ветеране приосутвао је потпуковник Ступар Миленко.

Манифестација је почела окупљањем у дворишту основне школе у Влакчи где су гости дочекани слатким и леденом водом, кафом и освежењем, у пријатном хладу столетних липа и храстова.

Потом је колона са заставама Србије, Удружења пензиониснаих војних летача и падобранаца Србије, Месне заједнице Влакча, Завичајног удружења Михаило Петровић на челу, кренула ка родној кући првог српског пилота.

Скривена у шљивику, оронула и сетна дочекала је, више од века стара грађевина, добронамернике који су дошли да се поклоне сенима и делу Михаила Петровића, вапећи да јој неко поправи полупани цреп на крову, нахерени димњак, испуцале зидове, напрсле прозоре и  натрулу дрвенарију.

После одавања почасти нареднику Михаилу Петровићу и полагања венаца и цвећа испред спомен плоче на родној кући, присутне је поздравио секретар завичајног удружења Драгољуб Драгче Швабић, а потом су говорили Златомир Грујић, председник УПВЛПС и Миливоје Мића Борић председник скупштине завичајног удружења.

Програм је настављен у школском дворишту. Председник Завичајног удружења Александар Саша Јовановић поздравио је присутне и уручио пригодна признања.

Члан Извршног одбора УПВЛПС Миодраг Башарагин, пилот, пуковник у пензији, уручио је велику спомен диплому поводом 135 година рођења Михаила Петровића Месној заједници Влакча, Завичајном удружењу Михаило Петровић и Управи за традицију, стандард и ветеране Министарства одбране и комплет књига у издању УПВЛПС протекле године за библиотеку завичајног удружења.

Своју књигу „Последњи заокрет“ уручио је и лично Драгослав Спасојевић, пуковник у пензији.

Програм је настављен наступом изворних група и пригодним културно-уметничким програмом, а потом и поделом признања у акцији „Бирамо најлепше сеоско двориште у Влакчи“. По завршетку програма приређено је послужење за госте и настављено дртужење у пријатној атмосфери летњег дана у прелепом амбијенту села у срцу Шумадије.

Сво време манифестације село Влакча надлетали су авиони са посадама пилота учесника такмичења на Меморијалу Михаило Петровић, који су полетали са аеродрома у Смедеревској Паланци.

У повратку за Београд чланови УПВЛПС и сапутници из осталих удружења положили су цвеће пред спомеником пилоту мајору Зорану Томићу у Тополи.

Повратак је, као и читава посета, протекао у пријатној атмосфери и дружењу, као у претходних година.

Учесници путовања и чланови УПВЛПС прикупили су добровољни прилог у износу од 12.500 динара за обнову родне куће пилота Михаила Петровића. Акција прикупљања срестава се наставља.

МЕМОРИЈАЛ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ

Поводом Дана пилота Србије, 29. маја,  и 135. годишњице рођења Михаила Петровића 14. јуна, на аеродрому у Смедеревској Паланци одржано је у суботу, 15. јуна 2019. године такмичење пилота – Меморијал „Пилот Михаило Петровић“, у организацији Ваздухопловног савеза Србије, аеро-клуба „Јасеница“ из Смедеревске Паланке и Ваздухопловне фондације „Пилот Михаило Петровић“. 
На једној од етапа руте са извиђачким задацима и прецизним слетањем изведен је и двоминутни заокрет изнад родне куће пилота Михаила Петровића у Влакчи.
Овим чином пилоти су одали пошту првом пилоту и првој жртви нашег ваздухопловства, нареднику Михаилу Петровићу. Планирано је да се убудуће меморијал одржава сваке године.

Златомир ГРУЈИЋ

 

Гордана Јеж Лазић: „Српском Дедалу и Икару у част и славу“

У Дому ваздухопловства у Земуну 12. јуна 2019. г. одржана је свечаност „Српском Дедалу и српском Икару у част и славу“, једна од манифестација у програму обележавања два велика јубилеја, посвећена годишњици рођења двојице српских ваздухопловних великана, пуковника Косте Милетића (145. годишњица) и наредника Михаила Петровића (135. годишњица). Уредник програма био је пуковник авијације у пензији, пилот и ваздухопловни публициста, Златомир Грујић.

Пре 107 година Србија је била једна од 15 земаља света са својим војним ваздухопловством. И не би тај податак био митски горостасан да у српску и светску историју није уписан захваљујући пре свега ентузијазму једног човека, пуковника Косте Милетића.

Ко је био Коста Милетић? Рођен је 22. септембра 1874. г. у Аранђеловцу, због очевог позива телеграфисте одрастао у селидбама - у Обреновцу, Великом Градишту, Неготину и Београду. Војну академију завршио је као један од најбољих питомаца Класе 1892. г, а као потпоручник распоређен је у Инжењеријски батаљон Дринске дивизије. Потом бива распоређен у Гардијски батаљон, па у Железничку чету и у Понтонирски полубатаљон, као командир чете. Децембра 1900. г. конкурсом је изабран за државног питомца Ваздухопловне официрске школе у Русији, где у периоду 1901-1902. г. стиче знања и вештине из: организације и употребе балонских јединица; летења на слободним и везаним балонима; пројектовања, конструкције,  израде и одржавања балона, те мера безбедности летења; маневрисања ваздухопловима и јединицама, биваковања, позадинског обезбеђења и мера заштите, те тако постаје наш први школовани ваздухопловни стручњак и пилот балона - аеронаут. У Метеоролошком одељењу и у станици голубије поште провео је још шест месеци и стекао знања из метеорологије и коришћења голубова писмоноша у војне сврхе.  Са стеченим звањем пилота балона, по повратку у Србију, крајем 1902. г. Коста Милетић током наредне деценије интензивно се посвећује увођењу ваздухопловства у Српску војску. Прве станице голубије поште у Српској војсци формиране су 1. новембра 1908. г, а почетком 1909. г. у фабрици Аугуст Ридингер у Аутсбургу (Немачка) купљени су први балони за Српску војску – један везани змај-балон и један слободни сферни балон, који је на корпи имао српску заставу, а на лопти балона исписано име – Србија. Приликом пријема Коста Милетић летео је на оба балона. У периоду 1910-1912. г. Коста Милетић је стручни консултант ваздухопловних манифестација у Београду, на којимa су и многи страни пилоти представљали своје авионе и вештине летења. Поред тога, од 1903. г. Коста Милетић био је на служби у Инжењеријско-техничком одељењу Министарства војног, командир инжењеријске и железничке чете, а од 24. децембра 1903. г. ордонанс Његовог величанства краља Петра I, одакле 1905. г. одлази у Главни генералштаб.

У Првом балканском рату, у Кумановској бици (1912.г.) командује инжењеријским батаљоном и бива ванредно унапређен у чин мајора, потом командује Приморским аеропланским одредом у операцијама код Скадра (1913.г.), када гине пилот наредник Михаило Петровић. Погибију свог најбољег пилота носио је као непреболну тугу до краја живота. Коста Милетић био је на челу српског ваздухопловства и у Другом балканском рату и у Првом светском рату, када је успешно и са малим снагама постигао изузетне резултате, а српске јединице без губитака довео на Крф. На Солунском фронту (1916.г.) распоређује ваздухопловну ескадру. После рата унапређен је у чин потпуковника и пуковника, а од 1928.г. био је на челу Удружења резервних авијатичара Краљевине Југославије. У историју српског ваздухопловства уписао се као његов утемељитељ, први аеронаут и први командант. Упркос бурним  временима у којима је проживео свој век, успео је да уведе ваздухопловство у Српску војску. Остаће забележено и да је живео у срећном браку са Рускињом Катарином Кити Гарут. Преминуо је 1953. г. Почива на Новом гробљу у Београду.

Личним примером, пуковник Коста Милетић навек нам је оставио завештање – истински ентузијазам и патриотизам имају велика и несаломива крила.

Његов најбољи пилот, Михаило Петровић, рођен је 14. јуна 1884.г. у селу Влакча код Крагујевца. Као најбољи у рангу завршио је Артиљеријску подофицирску школу Краљевине Србије. Службује у Нишу и Крагујевцу, а као један од најбољих активних подофицира бива унапређен у чин наредника и премештен у Београд. Почетком 1912. г. изабран је у шест најбољих питомаца (између 168 кандидата) за пилотску школу у Француској (Етамп, недалеко од Париза), где је први од српских пилота добио летачко звање (дозвола под редним бројем 979 ФАИ). Већ у јесен исте године почиње Први балкански рат и Михаило се са својим колегама, српским пилотима, враћа у земљу. Приликом повратка са борбеног лета извиђања непријатељских положаја, 20. марта 1913. Михаило Петровић је погинуо. Само дан раније рекао је: „Ја има или да се прославим или да славно погинем“. Као у стиховима песника који је написао неке од најлепших српских родољубивих песама, Јована Дучића, у песми „Крила“: „И умрети, сјајан, у сунчаном кругу“. Михаило Петровић почива на Новом гробљу у Београду, недалеко од куће вечног починка Косте Милетића.

О Српском Дедалу и српском Икару, великанима нашег ваздухопловства, пилотима Кости Милетићу и Михаилу Петровићу, пуковник Златомир Грујић написао је књиге.

Поводом Дана пилота Србије-29. маја, на аеродрому у Смедеревској Паланци одржано је у суботу, 15. јуна 2019. г. такмичење пилота – Меморијал „Пилот Михаило Петровић“, у организацији Ваздухопловног савеза Србије, аеро-клуба „Јасеница“ из Смедеревске Паланке и Ваздухопловне фондације „Пилот Михаило Петровић“.  На једној од етапа руте са извиђачким задацима и прецизним слетањем изведен је и двоминутни заокрет изнад родне куће пилота Михаила Петровића у Влакчи.

Овим чином пилоти су одали пошту пилоту и првој жртви нашег ваздухопловства, нареднику Михаилу Петровићу. У исто време у селу Влакча ваздухопловци Србије су, у организацији УПВЛПС, традиционално били у посети поводом дана рођења првог српског пилота и обишли његово родну кућу, а у дворишту основне школе приређен је пригодан програм.

РВ и ПВО Војске Србије уписали су се у историју и у време НАТО агресије на нашу земљу 1999. г. Да се не заборави! Као што никада не смемо заборавити да је на лопти оног нашег првог слободног сферног балона било исписано име – Србија, а горе, међу облацима, имена пилота Косте Милетића и Михаила Петровића!

Гордана Јеж Лазић, књижевница