У СЛАВУ СРБИНА АСА ШПАНСКОГ НЕБА
Представници Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије – Ветерани РВ и ПВО, обележили су 18. јула 2017. године осамдесету годишњицу од погибије пилота Божидара Бошка Петровића – ваздушног аса шпанског неба, који погибе врелог јула 1937. године у одбрани Мадрида.
Божидар Бошко Петровић припада плејади наших изузетних ваздухопловаца, небеских витезова, који полако тону у заборав и нестају из меморије народа, јер им нити историја, нити држава нису одредиле место које су заслужили. Немају спомен обележја, њихових имена и њихових дела нема у историјским књигама, нема их у „званичним“ државним протоколима и меморијалима; једино се о њима брину поједина удружења, попут УПВЛПС, који упркос тешкоћама, упорно наставља борбу за чување од заборава наших асова авијације на које би сви требало бити поносни.
Бошко Петровић је са 25 година живота постао познати фудбалер и репрезентативац Југославије, студент права и одличан пилот. Био је антифашиста, опредељни револуционар, борац за социјалну правду слободу и мир. Прикључио се Интернационалним бригадама у Шпанском грађанском рату и постао пилот "Глориосе" - славног републиканског ваздухопловства, где је успео да за месец и нешто дана обори осам фашистичких авиона (5 самостално и три у садејству) што га сврстава у круг небеских бесмртника и ваздушних асова, међу Србима свакако највећег. Али ко то у нас зна?
Рођен је 7. априла 1911. године у Белој Паланци, као син полицијског службеника пореклом из Ивањице. После Првог светског рата, Бошкова породица се сели у Београд, где отац постаје начелник полицијске станице на Врачару. Бошко завршава гимназију и уписује Правни факултет. Бави се фудбалом и постаје познати играч и репрезантивац. Играо је у „Јавору“ из Ивањице, „БСК“-у из Београда, „Војводини“ из Новог Сада, „Мачви“ из Шапца.
У Новом Саду служећи војни рок 1934. године у Ваздухопловству војске Краљевине Југославије, у Пилотској школи Првог ваздухопловног пука у Новом Саду стиче звање резервног официра-пилота ловца. Наредних година усавршава пилотажу и спрема се за ваздушног борца. Мотив за авијацију дао му је старији брат Владета Петровић, пилот поморског ваздухопловства који се прославио у Априлском рату 1941. године и једини извео јединицу, летом од преко 1000 километара, код савезника на Блиски Исток.
Понесен идејама правде и слободе, антифашизма и интернационализма, са стотинама добровољаца из Југославије, Бошко Петровић одлази у Шпанију 1937. године и прикључује се ваздухопловству Шпанске републике. Храбро се бори и у периоду јуни - јули остварује пет појединачних и три групне ваздушне победе.
У јеку броби за Мадрид Бошко је погинуо 12. или 18. јула, тачно се не зна. Не зна се ни место његове сахране. Као скроман белег овом храбром човеку и највећем асу нашег ваздухопловства у кругу стадиона ФК у Београду постављена је од старне ФСЈ, на скровитом месту спомен-плоча посвећена њему, а поред плоче чувеном Милутину Ивковићи Милутинцу.
Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије – Ветерани РВ и ПВО, свеке године положе цвеће крај спомен плоче Бошку Петровићу и тако чува од заборава сећање на небеског аса, фудбалера и човека који је својом скромношћу и херојством заслужио и много више.
Тако је било и 18. јуна 2017. године када су чланови УПВЛПС изашли на Стадион ФК „Партизан“ положили цвеће, одали пошту Бошку Петровићу и евоцирали сећање на његов живот и његове ваздушне борбе.
Манифестацији су присуствовали: генерали Јеврем Цокић и Видосав Ковачевић, затим Милорад Ђошић, Спасоје Ђого и члаови УПВЛПС: Златомир Грујић, Ристо Шпирић, Вићентије Јовелић, Момчило Ракић, Лука Шевић, Фрањо Фабијанец, Мирко Бошњак и Слободан Васић.
Зл. Грујић