Месечне архиве: јун 2017

Родном селу првог пилота Србије у походе: „МИХАИЛУ ПЕТРОВИЋУ У СЛАВУ“

У суботу 17. јуна 2017. године обележен је  Дан рођења пилота Михаила Петровића у селу Влакча, општина Крагаујевац, а у сарадњи са Завичајним удружењем „Михаило Петровић“ из Влакче, које је заједно са УПВЛПС и Удружењем пилота „М2+“ било носилац носилац активности.

Програм манифестације обухватио је, као и ранијих десет година,  активности посвећене: дану рођења - 14. јун 1884. године -  првог српског пилота и прве жртве српског ваздухопловства и чувању од заборава његовог доприноса српском ваздухопловству и подсећању на његов племенит лик; свим пилотима и ваздухопловцима Србије који су своје знање, енергију, стваралаштво, здравље и животе посветили ваздухопловству, одбрани слободе и изградњи Отаџбине; неговању традиција српског ваздухопловства, родољубља и патриотизма; селу Влакча, које се поноси својим дичним сином наредником Михаилом Петровићем, првенцем српске авијације.

Позиву за присуство на манифестацији, поред мештана Влакче, одазвали су се: представници Команде РВ и ПВО Војске Србије; представници града Краљева, чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије; представници Удружење пилота „М2+“, председник Ваздухопловног савеза Србије, поштоваоци Михаила Петровића, сарадници и пријатељи.

Мали караван је са радошћу кренуо из Земуна, традиционално испред зграде Команде РВ и ПВО и кроз питому Шумадију стигао до Тополе.

Код споменика пилоту мајору  Зорану Томићу, као и сваке од претходних година, ваздухопловни ветерани су положили венац и поклонили се сенима храброг пилота који је изгубио живот на борбеном задатку 1992. године у авиону „Орао“. О мајору Томићу говорио је Војислав Стојановић, пилот, потпуковник у пензији, потпредседник УПВЛПС.

Долазак у село Влакчу, као и увек до сада, био је пун емоција. На улазу  у село, на локацији Светиња, месту скретања са крагујевачког пута, налази се информациона плоча, која путника намерника упућује да је у том селу рођен први пилот Србије. Стрми, скоро планински пут води путнике до центра села и основне школе.

Код школе срдачан и непосредан дочек љубазних домаћина предвођених Драгољубом Швабићем и Сашом Јовановићем. Узбуђење, у очима сузе радоснице при сусрету старих пријатеља. Служи се слатко, хладна вода, ракија и кафа. Дочек, као и свих десет претходних година за памћење.

Убрзо се формира колона за одлазак пред родну кућу Михаила Петровића. На челу државна застава, а до ње плава застава УПВЛПС, које се у рукама поносних заставника достојанствено вијоре на поветарцу са Рудника доносећи поздрав и благодар, да као и сваки пут Бог подари лепо време, што се и обистинило.

Колона у свечаном поретку долази до родне куће Михаила Петровића, скривеној у воћњаку шумадијског крајолика, која у том мору зеленила, иако преко век стара и оштећена од бура и олуја, сјаји као бисер. А како и не би сјала када је ту светлост овоземљаску угледао први крилати син Србије, ту удахнуо ваздух слободарски и прозборио прве речи херојског рода.

На кући се налази спомен-плоча постављена 1953. године, а поводом 40-е годишњице погибије Михаила Петровића код Скадра. Плочу је поставио Ваздухопловни савез Србије и написана је ћирилицом. Кућа је данас у власништву породице Раловић из Влакче, која се са достојном пажњом односи према том споменику наше националне историје, као и завичајно удружење, што се за општину Крагујевац, бар до сада, не би могло рећи. Наиме, изражена је намера да се кућа у наредном периоду обнови и спречи њено даље пропадање.

Свечаност испред родне куће почиње интонирањем државне химне Србије „Боже правде“ у извођењу Камерног ансамбла „Смиље“ из Београда, под управом госпође Вукице Смиљанић. Предивно звучи српска химна у тој оази зеленила, мира и лепоте, разгаљује душу, човека подилазе трнци, а срце трпери и са усхићењем као да говори „Слава ти храбру пилоту Михаило Петровићу."

Следи полагање венаца. Прво, са поштовањем, делегација Команде РВ и ПВО Војске Србије, потомци храбрих пилота од пре 105. година, који достојно  следе своје претходнике. У делегацији пилоти: потпуковник Божидар Цмиљковић, мајор Бојан Ђурђановић и поручник Стефан Коцић, у име команданта РВ и ПВО генерал-мајор Ранка Живака и свих припадника РВ и ПВО и Војске Србије.

Потом је венац положила делегација УПВЛПС: Златомир Грујић, Војислав Стојановић и Љубиша Величковић.

Делегација града Краљева, у којем је и Аероклуб „Михаило Петровић“,  на челу са Радојем Томашевићем, пуковником у пензији, нeкадашњим командантом аеродрома у Лађевцима, а данас чланом градског већа Краљева, у име града хероја  и испред Покрета социјалиста.

Присутне је поздравио срдачном добродошлицом и одавањем почасти јуначком сину Влакче Михаилу Петровићу, Драгољуб - Драгче Швабић, испред села и завијачног удружења.

Беседу „Лет у вечност“ - првом српском пилоту нареднику МИХАИЛУ ПЕТРОВИЋУ, одржао је Мр Златомир Грујић, пилот, пуковник у пензији, председник УПВЛПС. (беседа у прилогу)

Потом је надахнуто говорио Радоје Томашевић, изразивши жељу, намеру и одлучну вољу да се родна кућа обнови и да се Михаилу Петрoвићу подигне достојно спомен-обележје.

Узбудљиви тренуци испред старе куће, која сабира преко сто година и памти много тога од Михаиловог рођења и детињства, до данашњих дана, остају трајно записани у души свакога ко се ту нађе макар један трен. Тако је било и овог јунског дана, а пријaтељи који су први пут Влакчу походили, остали су без даха.

Повrатак у школу протиче у ведром расположењу. У учионици старе школе, која данас има десетину ђака до четвртог разреда, а ту су у суботу били скоро сви, као и они сада у старијим разрeдима који памте догађања протеклих деценију и стално долазе, радознали, срећни и својим бистрим очима као да говоре: „И ми смо будући пилоти, будући часни људи ове наше драге и прелепе земље Србије“.

У програму извођењем предивних композиција: „Тамо далеко“, „Пукни зоро“, „Хеј војници ваздухопловци“ и „Ово је Србија“, атмосферу доводи до узвишености Камерни ансамбл „Смиље“ под руководством госпође Вукице Смиљанић.

Током програма говорили су Драгољуб Швабић, Златомир Грујић и Лабуд Булатовић. Председник УПВЛПС уручио је Завичајном удружењу „Михаило Петровић“ из Влакче велику спомен диплому поводом 25 година УПВЛПС, комплет књига и слика са досадашњих долазака у Влакчу, као и књиге за основну школу.

У току прогрма представници Завичајног Удружења доделили су дипломе, медаље и пехаре најуспешнијим такмичарима из Влакче у акцији „Бирамо најлепше сеоско двориште“, која се такође одвија десетину година, а један је од најважнијих садржаја манифестације „Дани Михаила Петровића“, друге седмице јуна сваке године.

Влакчанци, добри домаћини, почастили су на крају присутне домаћим специјалитетима које су биле дело вредних домаћица. У пријатној атмосфери и дружењу време је пролетело као вихор, и морало се кренути за Београд. Успут још један прелепи доживљај – обилазак етно села у оквиру основне школе у суседном селу Чумић, где је био домаћин директор школе Александар Саша Јовановић.

У повратку, пут до Београда кроз прелепи шумадијски пејзаж, протекао је у песми и ведром расположењу.

Председник УПВЛПС Мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији

Путовање у Влакчу-Дани Михаила Петровића

И ове године ће УПВЛПС обележити годишњицу рођења првог српског пилота, наредника Михаила Петровића.

На основу годишњег Плана рада за 2017. годину и донетих одлука у вези обележавања 104. година погибије и 133. годишњице рођења првог српског пилота наредника Михаила Петровића, одлучено је да се 17. јуна 2017. године, отпутује из Београда у Влакчу, ради посете родној кући Михаила Петровића и прусуствовања свечаности у организацији Завичајног удружења „Михаило Петровић“ из Влакче.

У складу са годишњим Планом рада и статутарним овлашћењима, Извршни одбор УПВЛПС на седници 13. јуна 2017. године, донео је  о д л у к у:

1) У суботу 17. јуна 2017. године обележити ДАН РОЂЕЊА ПИЛОТА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА у селу Влакча, општина Крагаујевац, а у сарадњи са Завичајним удружењем „Михаило Петровић“ из Влакче, које је носилац активности.

2) Програм манифестације тежишно треба да обухвати активности посвећене:

- дану рођења (14. јун 1884) првог српског пилота и прве жртве српског ваздухопловства и чувању од заборава његовог доприноса и његовог лика;

- свим пилотима и ваздухопловцима Србије који су своје знање, енергију, стваралаштво, здравље и животе посветили ваздухопловству, одбрани слободе и изградњи отаџбине;

- неговању традиција српског ваздухопловства, родољубља и патриотизма;

- селу Влакча, које се поноси својим дичним сином наредником Михаилом Петровићем, првенцем српске авијације.

ПРОГРАМ посете селу Влакча поводом 103. године рођења пилота Михаила Петровића 17. јуна 2017. године.

07.30 - Полазак из Београда – испред Команде РВ и ПВО Земун

07.45 - Путовање до Влакче: Београд – Младеновац – Топола - Влакча

09.45 - Долазак у Влакчу, код школе. Дочек и окупљање.

10.00 - Реч добродошлице од стране представника с. Влакче. - Одлазак пред родну кућу пилота Михаила Петровића

10.30 - Програм пред родном кућом Михаила Петровића: - Химна– КА „Смиље“ . - Полагање венаца. - Беседе представника села и гостију. - Повратак у основну школу

11.00 - Програм у основној школи у Влакчи: - Отварање скупа - Песма „Тамо далеко“ - Беседа Михалу Петровићу - Песма: „Млади капетане“ - Планови за спомен обележје и музеј у Влакчи - Песма „Ово је Србија“ - Затварање скупа

11.30 - Дружење гостију и домаћина

12.30 - Одлазак у село Чумић и обилазак етно-парка

13.30 - Полазак за Тополу и обилазак споменика Зорану Томићу

14.00 - Путовање маршрутом: Топола – Младеновац – Београд.

16.00 - Долазак у Београд.

Председник УПВЛПС Мр Златомир Грујић, пук у пенз.

 

Генералу Милану Симовићу у славу

Краљево не заборавља свог великана, а ваздухопловни ветерани свог командaнта

На годишњицу смрти, 9. јуни 1988. године, испред града Краљева венац на споменик генерал-пуковнику Милану Симовићу комаданту РВ и ПВО положио је Александар Ерац, а испред УПВЛПС Златомир Грујић.

Снага једног народа извире из његове свести, морала, традиција, постојаности и одлучности људи да истрају у очувању својих темељних вредности и идеала и да одлучно бране слободу и независност. Зато посвећеност очувању и одбрани тих вредности и примери јунуштва у тој борби заслужују посебну пажњу. Свако село, сваки град, регија, војна јединица и установа, наша отаџбина у целини, изнедрила је синове храбре на том вековном путу - а да ли их се сећамо са поштовањем? Време промена донело је и ерозиију свести о националним вредностима и у односу према жртвама, али и према херојима и заслужним синовима отечества.

Да није све изгубљено и да наде има говори и пример града Краљева и једног од његових челних људи – Александра Ерца, који је у име града дана 9. јуна 2017. године положио венац на спомен обележје вечне куће генерал-пуковника Милана Симовића у Алеји великана на новом гробљу у Београду. Поздрављајући такву акцију придружио се и председник УПВЛПС у име удружења. Верујемо да ће, како Ерац рече, следеће године бити више Краљевчана на пошти великану генералу Симовићу, али додајемо и више ваздухопловаца којима је он командовао.

Генерал Милан Симовић поникао у ваздухопловству Краљевине Југославије, учесник Априлског рата 1941. године, после слома и окупације земље, након дизања устанка против фашистичких завојевача придружио се дичним синовима и постао борац НОВЈ. Обављао је значајне руководеће и командне дужности током НОР-а и од почетка је у био активан учесник у процесу изградње ваздухопловства НОВЈ. Био је заменик и командант Прве ваздухопловне базе, а потом на најзначајнијим дужностима у Команди ваздухопловства ЈА и РВ и ПВО ЈНА, од команданта ваздухопловне дивизије, закључно са начелником штаба Команде РВ и ПВО и Команданта РВ и ПВО, уједно заступника ДСНО за РВ и ПВО. У два мандата био је директор ЈАТ-а. (Биографија Милана Симовића)

Краљево је било пред Други светски рат центар ваздухопловне индустрије Краљевине Југославије, са фабриком авиона, ваздухопловним заводом и радионицом, ваздухопловним школама и аеродромом. Град богате историје и гнездо јунака у ослободилачким ратовима Србије, Краљево је и град мученик у коме су фашистички окупатори, уз помоћ домаћих слугу, стрељали хиљаде људи, ђака, студената, чиновника, сељака и највише радника из фабрике вагона, железничке радионице и фабрике авиона. Наше ваздухопловство има највећу жртву и историји -  то је 467 стрељаних радниика краљевачке фабрике авиона октобра 1941. године. 

Генерал Симовић, популарни Зека био је омиљени командант и руководилац, кога се сећају многе генерације припадника РВ и ПВО. Његова смрт 1988. године  тужно је одјекнула у редовима ваздухопловаца. Сахрањен је у Авенији великана, близу генерала Виктора Бубња и других сабораца. Обилазили смо његов гроб  у разним пригодама, али од  ове, 29. годишњице, сигурно ће у протоколима за команданте РВ и ПВО овај датум, уз највећи празник РВ и ПВО, бити јасно уписан.

Захвалност што је у нама пробудио осећање одговорности и потакао нас да се са достојним поштовањем  односимо према великанима наше богате историје, посебно ми ваздухопловци према нашим ваздухопловним великанима, руководиоцима и командантима, има господин Александар Ерац из Краљева, коме одајемо признање за ову иницијативу која има велики значај. Верујемо да ће унапредити рад на неговању слободарских традиција, јачању патриотизма и родољубља.

Златомир ГРУЈИЋ