Шесдесет други број "Ваздухопловног билтена", гласила Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС).

Можете га преузети овде.

Традиционално, у највећем ваздухопловном храму у Србији и једном од најлепших у свету, на локалитету београдског аеродрома „Никола Тесла“, 15. фебруара 2017. године, прослављена је Слава музеја Сретење Господње, а уједно је обележена је 60. годишњица од оснивања Музеја ваздухопловства РВ и ПВО, давне 1957. године, на исти дан. Музеј ваздухопловства настао је пре шест деценија као плод вишедеценијске идеје да се прикупљају и баштине достигнућа и чувају од заборава техника и људи, догађаји, материјална и духовна културна добра из историје ваздухопловства у Србији, и тада државе у којој је Србија била.

Историја ваздухопловства у Србији је богата, јер је она међу првих петнаест држава у свету које су увеле ваздухопловство у војску, уосталом као и сви до тада, а међу првих пет држава које су ваздухопловство користиле у ратне сврхе током ослободилачког рата 1912. и 1913. године.

У музеју, тој прелепој разници ваздухопловног блага и најзначајнијој институцији ваздухопловне културе у нашој земљи, похрањени су документи, предмети, књиге, фотографије и велики број авиона, хеликоптера и других врста ваздухопловне технике, који подсећају и упечатљиво приказују историјски развој ваздухопловства. Посебно је интересантно да се у музеју налазе експонати из ратова 1912-1918. године, међуратног периода, Априлског рата 1941. године, НОР-а 1941-1945. године, послератног периода и НАТО агресије 1999. године.

У архитектонском бисеру – згради музеја, налазе се експонати који упечатљиво приказују динамичан развој нашег ваздухопловства и његове најлепше тренутке. Читавом својом појавом музеј плени и мотивише да уложимо још више напора да га сачувамо, одржавамо, унапређујемо и надограђујемо. Све што се у музеју налази, преноси се са генерације ваздухоопловаца на генерацију уз вечни аманет да се не препусти судбини и забораву, него да живи и развија се на понос и дику наше Отаџбине чији су најхрабрији синови уложили своје знање, умеће, радну енергију, зној, сузе, крв и животе да Србија има ваздухопловство на које се поноси.

У свечарској атмосфери, окупили су се ваздухопловци свих генерација и ове године на Сретење, радосни у сусрету и виђењу, дружили се и евоцирали сећања на протекле деценије и дане. Вредни домаћини из музеја, показали су истинско гостопримство на опште задовољство присутних.

Слави музеја и обележавању јубилеја присуствовали су и представници Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), лепо примљени и угошћени од домаћина.

Хвала им, а сарадњу ћемо наставити и унапредити.

мр Златомир Грујић

Средином фебруара навршава се седам деценија од формирања „Друге ваздухопловне школе специјалиста“ у Краљеву у којој је од 1947. – 1973. године, одшколовано неколико хиљада ваздухопловних стручњака разних специјалности неопходних борбеним јединицама, командама и установама РВ и ПВО.

Унапређено је у чин водника 2.909 питомаца, а у чин потпоручника 167 академаца и 207 официра – слушаоца било на усавршавању.

Школа је формирана на основу Наредбе бр. 589 Министарства Народне одбране ФНРЈ, односно Команде Ваздухопловства Југословенске Армије 14. фебруара 1947. године на аеродрому Краљево. Школа – центар трајао је 26 година и у њему је одшколовано 25 класа подофицира.

Ваздухопловни Школски Центар „дао је нашем РВ и ПВО и нашим ОС више хиљада високо стручно оспособљених официра и подофицира везе, ВОЈИН, аеро фото, гониометриста, и метеоролога. Увек је био на нивоу савремене образовне установе и у току свих збивања у нашем друштву.

Одмах по пристизању нових најсавременијих уређаја везе и навигације, добијао их је први у РВ и ПВО и одмах вршио обуку на њима па су слушаоци и питомци одлазили у јединице потпуно оспособљени за њихову борбену употребу, што се потврдило и у одбрани од НАТО агресора 1999. године.

Многи наши питомци после су постајали инжињери и конструктори, пилоти и механичари или инжињери у ЈАТ-у, наставници у средњим школама и на факултетима и високи руководиоци у војним и цивилним предузећима и тако још више подизали углед ВШЦ.

Неопходно је да овом приликом истакнемо да је ВШЦ прихваћен у Краљеву са великим симпатијама и љубављу (као свој рођени) јер је он наставио Краљевачку богату ваздухопловну традицију, чији је почетак био 1926. године.

Од те године Краљево је био центар ваздухопловне индустрије са Државном фабриком авиона (произвођени су БРЕГЕ-19 и ДО-17), затим пилотском школом и врло квалитетним Аероклубом који постоји и данас.

ВШЦ је у тим првим послератним годинама био центар културног и забавног живота Краљева, а наш фудбалски тим „Младост“ ведрио је на фудбалској сцени све од Ужица па до Јагодине.

Сарадња и узајамна помоћ у обнови и изградњи међу Краљевом и ВШЦ, а такође и са Аероклубом, била је на највишем могућем нивоу.

Треба напоменути и то да су многе наше старешине, слушаоци и питомци постали и Краљевачки зетови.

Због свега тога и онога што овде није речено ВЕЛИКО ХВАЛА НАШЕМ КРАЉЕВУ, које никако не можемо заборавити“.

Одбор за прославу јубилеја Пуковник у пензији Фрањо Фабјанец