Меморијалним дефилеом, полагањем венаца, откривањем плоче са именима улица по командантима Црвене армије и свечаном академијом у Народном позоришту, Београд обележава 72 године од ослобођења у Другом светском рату.

Камера фоторепортера ТАНЈУГ-а је забележила детаљ током дефилеа учесника "Београдске операције" на којем се налази члан нашег Удружења, Борисав Бора Филиповић.

Борисав Филиповић, који је у нашем РВ и ПВО дуги низ година обаваљао дужност штурмана и летача-стрелца, као младић је учествовао у завршним операцијама за ослобађање Београда и Земуна од фашистичког окупатора.

И данас, у 90-ој години живота, крепко и поносно је ступао улицама, којима је пролазио у борби против нацистичких врагова пре 72 године!

Септембра месеца 1945. године при Пилотској школи Југословенске армије (претечи Ваздухопловног војног училишта) у Панчеву, формиран је Први летачки батаљон Команде Југословенког Ратног Ваздухопловства.

_{Заједничка фотографија припадника Првог батаљона, настала 1. марта 1991. године, приликом обележавања 45-те годишњице од одласка на школовање у СССР}

Батаљон је формиран ради упућивања припадника у СССР на даље школовање.

                      _{МВАТУ (Мичуринское военное авиационно-техническое училище) Серпухов.                  Стоје: Бранко Пејовић, Стеван Медић, Антон Ковач, Радосав Петровић, Миленко Бабин, Владимир Ивковић. Чуче: Фрањо Врбица, Петар Вуковић, Вељко Пековић, Цвијо Вујасин, Светозар Павић, Карло Анжловар. Леже: Хамо Диздаревић и Петар Тасић}

Следеће, 1946. године, 2. марта, људство батаљона је у Великој сали Команде ваздухопловства у Земуну добило пасоше и одатле су се упутили на школовање у Совјетски Савез.

_{АВАУЛ (Армавирское военное авиационное училище лётчиков), Кореновское-Краснодар.  Стоје: Боривоје Јовановић и Раде Којић. Седе: Срећко Газивода и Стеван Бугарски}

Бројно стање јединице чинио је 201 човек. Одређено је да се у совјетским ваздухопловним школама, од укупног броја, њих 33 школује за пилоте-ловце у Краснодару, 29 за пилоте-јуришнике у Грозном и 39 за пилоте-бомбардере и 28 за навигаторе у Енгелсу. Укупно, у две чете 129 летача.

                      _{ХВАТУ (Харьковское военное авиационно техническое училище), Харков.                                 Стоје: Адо Опић, Јосип Филиповић, Богосав Гвозденовић, Јосип Черња, Љубиша Бошњак, Сретен Јовановић. Седе: Велизар Чогурић, Виктор Горичан, Ћамил Панџо, Живомир Мишић, Димитар Гечевски, Славко Нојевић, Миодраг Марковић. Чуче: Вјекослав Ковачевић, Божо Чукић и Нино Вуксановић}

Трећу чету су чинили "специјалисти". Од њих 72, одређено је да 19 иде у Харков на школовање за авио-техничаре. У Москву је било упућено 12 будућих радио-техничара и 7 метеоролога. Тринаест оружара и пиротехничара су се морали јавити на школовање у Ригу; 14 "специста" у Серпухов, док је њих 7 одређено за официре везе и они су школу требали да уче у Харкову. 

_{АВАУЛ (Армавирское военное авиационное училище лётчиков), Кореновское-Краснодар.   Владо Броз и Никола Милекић-Корчагин}

Након готово двонедељног путовања возом, припадници батаљона су се средином марта месеца јавили у совјетске школе у које су распоређени.

_{АВАУЛ (Армавирское военное авиационное училище лётчиков), Кореновское-Краснодар. Будући пилоти-ловци на часу теорије летења са руским инструктором}

До половине 1948. године, већина је завршила школовање и вратила се у земљу и била распоређена у јединице.

_{АВАУЛ (Армавирское военное авиационное училище лётчиков), Кореновское-Краснодар.     Први слева Раде Којић, пети Владислав Жановић. Чучи други слева Рафе Ангеловски.}

У СССР су остали "бомбардери", јер је њихово школовање трајало нешто дуже и тамо их је затекла Резолуција ИБ, због које је више од половине њих остало у СССР.

пуковник авијације у пензији, Љубиша Антонијевић

Педесет седми број гласила УПВЛПС је пред Вама! Можете га прочитати, или преузети овде.

Такође, чланови се могу упознати и са планом рада Удружења за октобар месец 2016. године.