На данашњи дан пре 17 година, у НАТО агресији на нашу земљу је погинуо старији водник Саша Кнежевић.

Саша је рођен у Јагодини 10. октобра 1968. године. У Краљеву је завршио Средњу машинску школу, а потом одлази на одслужење војног рока у Ниш у 63. падобранску бригаду. Као војник-падобранац, учествовао је са својом јединицом у акцијама обезбеђивања извлачења људства и ваздухопловне технике са аеродрома Церкље и Бихаћ, да би потом учествовао и на вуковарском ратишту. Након одслуженог војног рока, завршава курс за подофицира и бива распоређен за руковаоца убојних средстава у оквиру 285. ваздухопловне базе на аеродрому Лађевци код Краљева.

На данашњи дан пре 17 година, Саша је био ангажован на расељавању минско-експлозивних средстава из једног аеродромског магацина. Саша је управљао једним возилом, када је НАТО авијација са 6 пројектила дејствовала по мосту у селу Брвеник код Краљева. Делови неког од тих пројектила су погодили возило у којем се он налазио и Саша је на месту остао мртав.Постхумно је одликован Медаљом за заслуге у областима одбране и безбедности. Иза њега су остали син Вања и кћерка Сара.

На данашњи дан пре 17 година, на караули "Кошаре", живот је изгубио десетар-падобранаца Бојан Радојковић

Бојан је рођен у Смедереву 20. октобра 1977. године. Након завршене Средње школе ступа у Војску Југославије у 63. падобранску бригаду где завршава падобранску и обуку за диверзанта. Током војног рока, својим радом и залагањем је заслужио и чин десетара.

Током тромесечне НАТО агресије на нашу земљу, један део састава 63. падобранске бригаде се налазио на караули "Кошаре" више Ђаковице, где су у појединим моментима, буквално борбом "прса у прса" заустављали терористичке групе које су из Албаније покушавале да уђу на територију наше земље. Неретко, терористи су имали и подршку из ваздуха, од стране бомбардерске авијације НАТО-а.

На данашњи дан пре 17 година, једна бомба је изненада пала на ваљда једини незаштићени део на положајима наших падобранаца. Од распрснутих делова, смртно су настрадали војник-падобранац Раде Антонић и десетар-падобранац Бојан Радојковић.Постхумно је одликован Орденом за храброст.

Пре 17 година, у НАТО агресији на нашу земљу преминуо је припадник РВ и ПВО, војник Горан Миловановић

Горан је рођен 3. октобра 1977. године у селу Белошевац код Крагујевца. Од најранијег детињства је заволео "буба-мару" и био је одличан фудбалер, тако да је уочи одласка у војску марта 1999. године, потписао и први професионални уговор са ФК Радничким из Крагујевца. Успешно је приводио крају и студије на Вишој информатичкој школи, а онда је у предвечерје НАТО агресије, одлучио да оде на одслужење војног рока. Деветнаестог марта 1999. године је постао војник у саставу 311. самоходног ракетног пука ПВО. Одмах је отпочела обука за оператора на контролно-испитној станици у ракетној батерији.

Дана 19. априла, само месец дана након пријема у војску, Горан се налазио на стражарској дужности у оквиру свог ракетног пука - објекат "Белаћевац" код Приштине. Приликом бомбардерског дејства НАТО авијације, једна бомба је пала у Горановој близини и нанела му повреде опасне по живот. Истог дана је оперисан на КБЦ Приштина, а неколико дана касније операција је извршена и у нишкој болници. Почетком маја је пребачен на ВМА, где је обављена још једна операција, али су на данашњи дан пре 17 година лекари изгубили битку за Горанов живот. Сахрањен је 15. маја у родном Белошевцу.Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена.

На данашњи дан пре 17 година, у НАТО агресији погинуо је војник у резерви-падобранац Раде Антонић

Раде је рођен У Косовској Митровици 7. јула 1976. године. Војни рок је одслужио у 63. падобранској бригади где је успешно завршио диверзантску и падобранску обуку и тиме постао војни обвезник ове јединице. Студирао је енглески језик и књижевност. Уочи НАТО агресије на нашу земљу се одазвао на позив своје јединице...

На данашњи дан пре 17 година, Раде се са својим друговима из јединице налазио на караули "Кошаре" у околини Ђаковице. Њихови положаји су данима били на удару непријатељских летелица из ваздуха и УЧК са друге стране. У једном налету, авиони су бомбардовали њихову размештајну просторију и Раде нажалост није стигао да се домогне склоништа. Сахрањен је 16. маја на гробљу у Приштини.Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена.

Редовна Годишња Конференција (уједно и 12. Изборна) Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), одржана је 11.маја 2016. године у Великој сали Дома ваздухопловства у Земуну.Након интонирања државне химне и минута ћутања у славу свих ваздухопловаца који нису више међу нама, присутнима се обратио председник УПВЛПС, мр Златомир Грујић, који је поздравио све чланове Удружења присутне на конференцији, као и госте из: Министарства одбране, Команде РВ и ПВО, Удружења пилота „Курјаци са Ушћа“ Удружења пилота „Ма2+“, Удружења генерала и адмирала, Удружења војних пензионера Србије, СУБНОР-а Србије, Ваздухопловног савеза Србије и друге.После утврђивања кворума и избора радних тела, прешло се на радни део конференције. Са извештајем о раду УПВЛПС у периоду од претходне Конференције (2014. године) до данас, присутне је упознао потпредседник УПВЛПС Војислав Стојановић. Он је презентовао реализацију планираних активности на тежишним задацима, а то су: Меморијали првог српског пилота, наредника Михаила Петровића (обележавање годишњице рођења - 14. јуна и смрти - 20. март), обележавање значајних догађаја из ваздухопловне историје (годишњица погибије Едварда Русјана - 9. јануара, дан формирања Прве српске ескадриле - 17. јануар, Дан сећања на жртве НАТО агресије - 24. март, Дан рода ВОЈИН - 18. јун, Дан АРЈ ПВО - 30. септембар, Дан 63. Падобранске бригаде, Дан ослобођења Београда и Земуна и Дан РВ и ПВО), обележавање меморијала НОР-а, обележавање 75-годишњице Априлског рата, Априлски макетарски куп, информисање чланства, предавања и издавачка делтаност, итд. Сви тежишни задаци су реализовани, а нарочито је истакнуто да је на иницијативу нашег Удружења у Пригревици откривена спомен плоча поводом 70-те годишњице ГВД, као и спомен плоча пилотима-херојима Априлског рата у Иригу. Такође, у периоду између две конференције, УПВЛПС је издало једну књигу (аутора мр Златомира Грујића, „Лет у вечност“-посвећена првом српском пилоту нареднику Михаилу Петровићу), а ових дана се очекује и излазак још једне књиге у издању Удружења, о Априлском рату. Истакнуто је и да су чланови нашег Удружења дали немерљиви допринос у реализацији Међународног научног скупа поводом 100 година нашег ваздухопловства. И све то без икакве материјално-финасијске помоћи државних институција, односно наше војске и Министарства одбране. И иначе се стиче утиска активности УПВЛПС нису препознате од стране надлежних у врху наше војске. Највећи проблем са којим се Удружење суочава је чињеница да млађе колеге-скоро пензионисани ваздухопловци, показују мали интерес за укључивање у рад нашег Удружења. Са материјално-финансијским пословањем Удружења, присутне је упознао мр Златомир Грујић. Грујић је изложио и тежишне задатке за наредни период, међу којима се истичу: обележавање 25 година постојања УПВЛПС, обележавање 105 година нашег војног ваздухопловства, издавање часописа „Ваздухопловни гласник“.Пошто је ова конференција била и изборна, након гласања је изабрано ново руководство УПВЛПС. За председника УПВЛПС, уједно и председника ИО УПВЛПС изабран је мр Златомир Грујић. За потпредседника Удружења, уједно потпредседника ИО, изабран је Војислав Стојановић. За чланове Извршног одбора, изабрани су: Пејић Борислав (уједно и други потпредседник ИО), Јовелић Вићентије, Шпирић Ристо, Војводић Бошко и Башарагин Милорад. У надзорни одбор су изабрани Ракић Момчило, Бошњак Мирко и Митушев Трајче. За представника УПВЛПС у Удружењу војних пензионера Србије, изабран је Војислав Стојановић. За секретара је именован Ракић Милан, а за благајника Свалина Мила. Председнике комисије за историју и традиције, односно за статусна питања, именоваће Извршни одбор.На крају, након доделе диплома, признања и захвалница заслужним за рад Удружења у протеклом периоду, у холу Команде ваздухопловства је приређен коктел и дружење чланова УПВЛПС са гостима. [фото галерија]

Пре 17 година је, у НАТО агресији на нашу земљу изгубио живот потпоручник АРЈ ПВО Драган Трајковић

Драган је рођен у Врању 15. септембра 1974. године. Након основне школе у родном месту, долази у Београд где завршава Војну гимназију и Војну академију РВ и ПВО, смер артиљеријско-ракетне јединице ПВО. Био је врстан спортиста-џудиста. Након завршене Војне академије, бива распоређен у Приштину у 311. самоходни ракетни пук. Као млад потпоручник, не занемарује ни своје даље напредовање у образовању, те уписује последипломске студије на Природно-математичком факултету у Приштини.

Агресија 1999. године је затекла Драгана на дужности командира ракетног вода у склопу 4. батерије 311. ракетног пука. На данашњи дан пре 17 година, његова батерија се налазила у рејону села Танкосић код Урошевца. По њиховим положајима је дејствовала непријатељска авијација и удар једне бомбе је угасио живот овом младом официру наше војске. Сахрањен је сутрадан на Новом гробљу у Врању.Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. 

На данашњи дан пре 17 година, у НАТО агресији на нашу земљу је погинуо припадник РВ и ПВО, војник по уговору-разводник Петар Маснец

Петар је рођен у Инђији 10. октобра 1972. године. Основну школу је похађао и завршио у Љубљани, док је Средњу хидрометоролошку школу завршио у Београду. Потом одлази на одслужење војног рока, прво у Словенију, а након повлачења ЈНА из западних република бивше нам државе, војни рок завршава у Рашкој као Примеран војник. Од 1993. године, ради као војник по уговору у 250. ракетној бригади, односно у њеном 4. ракетном дивизиону у Зуцама, и то као оператор ручног вођења ракете.

На данашњи дан пре 17 година, батерија у којој је Петар службовао, налазила се на ватреном положају у рејону села Арнајево код Барајева. Око 14 сати, непријатељска авијација је дејствовала по њиховим положајима и парчад једне противрадарске ракете су нанела Петру смртоносне ране.Постхумно је одликован Медаљом за врлине у областима одбране и безбедности. 

Редовна годишња Конференција УПВЛПС, која је уједно и изборна, одржаће се дана 11. маја 2016. године са почетком у 17.00 часова у Великој сали Клуба ваздухопловства у Земуну, Штросмајерова 3. Предвиђено је да конференција траје до 18.30  часова.За конференцију је планиран следећи дневни ред:

1. - Усвајање пословника о раду Конференције и избор радних тела;
2. - Извештаји о раду органа Удружења (Извршног и Надзорног одбора);
3. - Расправа по извештајима;
4. - Избори за председника и потпредседника УПВЛПС, чланова Извршног и Надзорног одбора и именовања: представника УПВЛПС у УВПС, секретара, благајника, књиговође и председника комисија.
5. - Одлуке, закључци и тежишни задаци за наредни период.
6. - Додела стимулативних мера

После завршетка Конференције, предвиђено је дружење у холу Клуба ваздухопловства уз скромно послужење.

Најљубазније Вас молимо да присуствујете конференцији, исказујући тиме значај тог скупа и одајући призанање члановима УПВЛПС за њихов труд и залагање на остваривању програмских циљева и неговању ваздухопловних традиција.

Поштовани ваздухопловци, изашао је нови број Ваздухопловног билтена, 52-ги по реду...

Можете га преузети "кликом" на слику, или овде...

На данашњи дан пре 17 година, погинуо је командант 204. ловачког пука, пуковник авијације-пилот Миленко Павловић

Миленко Павловић је рођен у селу Горње Црниљево код Осечине, 5. октобра 1959. године. Након основне школе завршене у родном месту и у Осечини, одлази у Мостар у Ваздухопловну војну Гимназију "Маршал Тито", а потом у Ваздухопловну војну академију у Задар. Као питомац 31. класе ове високошколске установе наше војске, на основу успеха и физичких предиспозиција бива одређен за ловачку авијацију и ловачку обуку завршава у деташману ове школе у Пули. Прво место службовања му је био ловачки пук у Батајници у који ступа као потпоручник 1982. године. Својим радом и залагањем током службе, два пута је ванредно унапређиван и то у мајорски и чин пуковника. Летео је на авионима Л-17 (МиГ-21) и Л-18 (МиГ-29). Са успехом је завршио и Генералштабну школу наше војске. НАТО агресија на нашу земљу га је затекла на дужности Команданта 204. ловачког пука на аеродрому Батајница.

У рано јутро 4. маја, наређена је приправност број 1, за две наше 29-ке и то једну која је била на Батајници и једну на аеродрому Сурчин. На Сурчину је "чекао" мајор Љубомир Ђурђевић, док је мајор Иван Ситар био у приправности на батајничком аеродрому. У 11 сати дошло је до смене на летелици, када је Ситара заменио мајор Драган Владисављевић. Сат времена касније, у 12 сати и 7 минута, са командног места Корпуса ПВО је стигла наредба да Владисављевић полети. Међутим, њему на полетању отказује радио-веза и он бива приморан да замени летелицу. У међувремену, са командног места пука пристиже пуковник Павловић и седа у једну исправну летелицу и полеће у 12 сати и 37 минута. Достиже висину од 3000 метара и наша ВОЈИН га усмерава у рејон Ваљева где су непријатељске летелице вршиле дејства по фабрици "Крушик" и складишту убојних средстава у селу Причевић. Дошавши у рејон Ваљева, отказује му генератор наизменичне струје, а самим тим и радар. Ипак, пуковник "улази" у неравноправну борбу против, како сами НАТО подаци кажу да је у том тренутку изнад Ваљева било 16 непријатељских летелица. У неравноправној борби, без радара, убрзо бива погођен са чак три ракете испаљене по свему судећи са холандских ловаца Ф-16. Остаци Миленкове летелице су пали у рејон села Петница.Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и Злазним летачким знаком. Сахрањен је на Ђурђевдан на Бежанијском гробљу. Иза њега су остали синови Срђан и Немања и супруга Славица. У селу Батајница, од центра насеља до аеродрома, улица носи име по овом храбром пуковнику. На месту пада летелице, у атару села Петница и Бујачић, налази се спомен обележје...У центру Ваљева је постављено спомен обележје посвећено овом храбром пилоту...У његовом родном месту, Горњем Црниљеву код Осечине, направљен је спомен комплекс који су мештани посветили храбром земљаку и мајору Александру Стефановићу, који је био родом из истог краја, а који је погинуо 1991. године у Славонији. У склопу комплекса се налази спомен-чесма са делом репних површина Миленковог авиона, један авион Г-2, ловачки спомен-дом "Миленко Павловић-пилот", игралиште фудбалског клуба који носи име по овом часном сину Подгорине, као и црква Обновљења  храма светог Георгија са парохијским домом...