Марија и Виктор Бубањ, унука и унук генерал-пуковника Виктора Бубња, одлучили су да део богате заоставштине свог деде дарују Војсци Србије и тиме омогуће да униформе, одликовања, фотографије и други предмети који сведоче о лику и делу Виктора Бубња буду изложени у Музеју Југословенског Ратног ваздухопловства и доступни јавности. 

Тим поводом њих је данас примио начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

Виктор Бубањ (1918-1972) био је генерал-пуковник ЈНА и народни херој. У току богате војне каријере обављао је бројне дужности од пилота-ловца до команданта РВ и ПВО (1964-1970) и начелника Генералштаба (1970-1972), а његово име везује се за период најдинамичнијег развоја Ратног ваздухопловства. Одликован је бројним југословенским и страним одликовањима.

Војска Србије

Као и 15 и више година унатраг, и овог 14-ог јунског дана су припадници Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), посетили село Влакчу, родно место нашег првог школованог војног пилота, наредника Михаила Петровића.

Врео летњи дан није био препрека за поштоваоце наше ваздухопловне традиције да се окупе на овом месту и поклоне сенима нашег првог пилота и наше прве ваздухопловне жртве.

Већ традиционално јунско окупаљање (14. јуна 1884. године се у селу Влакча код Крагујевца родио Михаило Петровић) у организацији Завичајног удружења "Михаило Петровић" из Влакче и нашег Удружења, био је и прилика за дружење ваздухопловаца свих генерација.

Испред Михаилове родне куће, где смо положили венце, присутнима се обратио секретар Завичајног удружења Драгољуб Швабић, који је окупљене подсетио на значај који Михаило Петровић има за овај крај, наше ваздухопловство и Србију уопште. Потпредседник УПВЛПС, Војислав Стојановић је између осталог указао на чињеницу да, како наш први војни пилот, тако и први командант војног ваздухопловства-Коста Милетић, немају адекватно спомен обележје.

Свечаном скупу су присуствовали и изасланик Команданта РВ и ПВО, пуковник Драган Панић, представници локалне самоуправе и општине Крагујевац, Лабуд Булатовић из Ваздухопловног савеза Србије, Душан Бошковић из Удружења за неговање ваздухопловних традиција, Мирослав Кнежевић директор Музеја ваздухопловства, припадници Удружења потомака солунских ратника "Др Арчибалд Рајс".и други...

Овај скуп у Михаиловом родном месту је био и прилика за промоцију књиге "Споменица српског војног ваздухопловства", приређивача Александра Огњевића. Свечаност је настављена у дворишту основне школе у Влакчи уз богат културно-уметнички програм у извођењу драмског уметника Александра Дунића и наступе фолклорних група из Влакче и околине. [фото-галерија]

Промоција књиге Споменица српског војног ваздухопловства, приређивача Александра М. Огњевића, Огњана М. Петровића и Ненада М. Миклушева, одржана је 10. јуна 2015. у 17.00 часова у великој сали зграде Команде ваздухопловства у Земуну.

Пред неуобичајено великим аудиторијумом за овакве прилике, у организацији Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) , одржана је промоција поменуте књиге од стране приређивача, господе Александра Огњевића и Ненада Миклушева. Међу присутнима се налазио и изасланик команданта РВ и ПВО, пуковник Драган Лазаревић, као и госпођа Вера Јанић, удовица господина Чедомира Јанића, посебно позвана за ову свечану прилику. После пригодне уводне речи потпреседника УПВЛПС, господина Војислава Стојановића, промоција је почела приказивањем петоминутног филма измонтираног од фотографија које приказују војнички пут и живот почившег пуковника Миодрага П. Томића, који је посебно за ту прилику припремио господин Петар Недељковић.

После уводне речи господина Огњевића, господин Миклушев је укратко описао како се изгубљени и необјављени рукопис пуковника Томића после готово педесет година вратио у Србију, посредством светски познатог историчара, почившег господина Августа Блумеа. Промоцију је наставио господин Огњевић, излажући детаље везане за живот и рад пуковника Томића, па до тога како је добио идеју да се Томићев рукопис преточи у једни вредну публикацију и како су га у томе подржали господа Петровић и Миклушев  и то у годинама када се слави стогодишњица Великог рата. Посебно је обратио пажњу на учешће друге двојице приређивача, као и људи који су несебично помогли у изради и техничком делу приликом припреме и штампе ове књиге, посебно се осврнувши на господина Александра Станојевића (Instant System d.o.o.) који је припремио и одштампао књигу.

Господин Огњевић је такође скренуо пажњу и да је ова књига на један посебан начин посвећена почившем господину Чедомиру Јанићу, који је иза себе оставио велики легат. Такође је и напоменуо да је књига одштампана средствима приређивача, јер по старом обичају није било разумевања за финансирање штампања материјала који је од прворазредног историјског значаја за Републику Србију. Како је у завршној речи нагласио предсеник УПВЛПС господин Златомир Грујић  – „Томићев рукопис свакако представља Свети Грал српске и краљевске југословенске ваздухопловне историографије. Велика је ствар  што се коначно вратио тамо где припада, као и да је преточен у једну изванредну књигу чијој презнтацији данас  имамо велико задовољство да присуствујемо.“

Промоција је и медијски пропраћена присуством телевизијске екипе BimBros Media Group, која је у целости снимила догађај.

Књига Споменица српског војног ваздухопловства је одштампана у А4 формату на 204 стране и тврдом луксузном повезу. Двојезична је, српско/енглеска, са текстом који покрива период од почетка прошлог века, Балканских, преко Великог до Другог светског рата (1910-1941). Масиван и импресиван фото материјал од 342 црно-беле фотографије је подељен у пет поглавља која хронолошки прате живот пуковника Миодрага Томића. На задњој корици се налази шест изузетних колор профила, дело господина Огњана Петровића. Много више детаља са великим прегледом може се видети на сајту www.leadenskybooks.com

Малопродајна цена књиге је 2.500,00 РСД, а контакт ради куповине се може остварити са приређивачем преко поменутог сајта.

Презентација је завршена пригодним коктелом у згради Команде ваздухопловства.

Александар М. Огњевић

У амфитеатру 252. ескадриле на аеродрому Батајница, данас је саставу 204. ваздухопловне бригаде одржано предавање на тему "Ваздухопловство у Великом рату 1914-1918" са посебним освртом на учешће српске авијације у овом првом светском сукобу.

На почетку предавања које је организовано у сарадњи 204. ваздухопловне бригаде, Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и Музеја ЈРВ присутнима се обратио пуковник авијације Жељко Билић, заменик команданта 204. ваздухопловне бригаде.

У општим цртама о употреби авијације у Првом светском рату код свих зараћених страна, као и о доктринама употребе тог новог вида у ратним условима, говорио је пуковник авијације у пензији, мр Златомир Грујић, председник УПВЛПС. У свом излагању, посебно се осврнуо на нагли развој ваздухопловне индустрије, као и на упорност тадашњих авијатичара у доказивању сврсисходности употребе ваздухопловних потенцијала у ратним окршајима који су се до тада водили само на копну и мору. Након овог уводног дела, кроз низ слајдова и кратхих филмова, мр Грујић је присутне подсетио на учешће српске војске у Првом светском рату и чињеницу да је једна мала Краљевина тада била пета држава у свету која је организовала своје војно ваздухопловство. Од оснивања Ваздухопловне команде српске војске у децембру 1912. године, па до краја Првог светског рата и оснивања Команде авијације у Новом Саду, учесници данашњег предавања су били у могућности да се путем мултимедијалне презентације подсете свих најбитнијих догађаја из почетака историје нашег војног ваздухопловства.

Ваздухопловни историчар и публициста Борис Циглић аутор књиге "Крила Србије"-капиталног дела које се бави историјом српске авијације од оснивања па до 1920. године, присутне је упознао са тројицом великана наше војне авијације из тог периода. Са Миодрагом Томићем, једним од првих шест српских пилота и најодликованијим српским пилотом из тог периода, потоњим командантом Шестог ловачког пука... Са Бранком Вукосављевићем, првим командантом ваздухопловства Краљевине СХС, те са Пјером Мариновићем, праунуком Мише Анастасијевића и најмлађим ваздушним асом и "мезимцем француске авијације" који је имао 22 потврђене и још 10 непотврђених победа.

На крају предавања, мајор авијације Александар Андрић из Музеја ЈРВ, присутне је провео кроз изложбу о српској авијацији у Првом светском рату коју је приредио у холу испред амфитеатра.

Заједнички утисак након данашњег скупа је да су оваква предавања потребна како би се, ако ништа друго, у овим тешким тренуцима за наше војно ваздухопловство присетили догађаја и искустава кроз која су наши ваздухопловни преци пролазили и из неких извукли поуке, јер историја је учитељица живота...

У среду 10. јуна у 17 сати у Великој сали Дома ваздухопловства у Земуну, одржаће се промоција књиге  пуковника Миодрага П. Томића "Споменица српског војног ваздухопловства".

Пуковник Миодраг П. Томић, један од шесторице првих српских пилота, несумњиво најуспешнији од њих, имао је дугу пилотску, ваздухопловну, официрску и командантску каријеру. Велики рат је завршио као најискуснији српски пилот у чину поручника, са три ваздушне победе, од којих две непризнате. У служби Ваздухопловства војске Краљевине Југославије, остао је до Априлског рата 1941. Био је на разним дужностима. Летео је активно на свим типовима авиона коришћеним до средине тридесетих година. Од 1939. године био је и ађутант Краља Петра II Карађорђевића. У Априлском рату је заробљен и одведен у немачки логор. После рата није желео да се врати у Југославију и, како му је супруга била Aмериканка, емигрирао је у САД. Умро је 1962. у Чикагу. Имао је сва српска и југословенска одликовања а такође и висока француска одликовања, међу којима два Ратна крста 1914-1916, два 1916-1918, две медаље Легије части итд. Пуковник Томић је био храбар, дисциплинован, сналажљив и проницљив пилот, врло способан и са израженим смислом за пилотажу. То је потврдио током Великог рата летећи у ескадрилама Српске авијатике на Солунском фронту, углавном у ловачким једноседима. Он је био и остао пилот-ловац, у правом смислу те речи.

Томићев необјављени текст, куцан на писаћој машини, којег је како сам каже, написао у намери да сачува од заборава догађаје из почетних година развоја Српског ваздухопловства, био је на жалост, недоступан током многих година. Срећом, текст је сачуван захваљујући светски познатом ваздухопловном истраживачу и писцу, г. Августу Г. Блумеу из САД. Стицајем околности, Блуме је доставио пре шест година копију тога текста г. Ненаду M. Миклушеву из Новог Сада, а он га је прекуцао у изворном облику и омогућио одређеном ужем кругу ентузијаста да га прочитају. Један од људи који су добили текст у интерној преписци је и господин Александар М. Огњевић. У пролеће 2014. године, господин Огњевић је контактирао господу Н. Миклушева и Огњана М. Петровића са предлогом да се биографија припреми за публикацију, што је тада прихваћено и договорено. Била је то идеална прилика да се са српске стране обележи стогодишњица Великог рата, као и запаженог учешћа ваздухопловства Краљевине Србије у њему. У овој књизи, текст је пренет, у највећој мери у оригиналном облику, с тим што су извршене одређене језичке дораде. Задржан је Томићев архаичан језик и стил писања, а такође и његов неуобичајен манир да о себи пише и у првом и у трећем лицу, често у истом пасусу. Одређена имена и називи (личности, авиона, организација, итд) писани су великим словима, онако како их је писао Томић. Такође су задржани и наводници код одређених имена и назива. Оригинална страна имена и називи, које Томић није дао, написани су на оригиналном језику у загради. С обзиром да у Томићевом тексту има одређених нетачности, јер је он догађаје описивао по сећању, много година после дешавања, потребна објашњења, исправке и тачни подаци дати су у фуснотама. Томић је углавном давао датуме по старом (Јулијанском) календару, а приређивачи су код сваког датума по старом, додали датум по новом (Грегоријанском) календару у загради. У случајевима у којима су подаци сумњиви, непотпуни, нејасни или нетачни, објашњења су дата у фуснотама. Томићев текст садржи само мали број придодатих фотографија лошег квалитета, углавном фотокопија, али су приређивачи обезбедили већи број фотографија које се односе директно на Томића и на одређене догађаје. Списак погинулих авијатичара који је саставио Томић није потпун, а део података је споран или нетачан. Ипак, приређивачи су се одлучили да списак оставе у изворном облику, онако како га је Томић дао. Разлог за такву одлуку је жеља да се читаоцима и истраживачима остави могућност упоређивања података. На крају је додата кратка биографија пуковника Миодрага П. Томића, базирана на службеним подацима. Само је заборав гори од смрти.

Промоцији књиге ће присуствовати и приређивачи Огњан М. Петровић и Александар М. Огњевић.

Пилот у пензији и актуелни председник АК Нови Сад, Стева Попов (67), умро је јуче у Новом Саду. Реч је о самоубиству. Ту вест за наш портал потврдио је и потпредседник овог клуба и његов најближи сарадник, Драган Самарџић:

Данас је из Загреба нашем Удружењу стигла пошиљка од Тоше Марчетића из Секције зракопловних војних умировљеника. Као и све којима је ваздухопловство у срцу, и колеге из Загреба је погодила тужна вест о трагичној погибији четворице летача Војске Србије. Наш пријатељ Тоша, иако у деветој деценији живота, након трагичног удеса је, а с обзиром да му је дуборез хоби којим се поред вишебоја бавио и током летачке каријере, одлучио да из пијетета према жртвама овог трагичног удеса направи један дуборез, као трајно сећање на преминуле колеге...

Његова жеља је да репродукције дела буду уручене члановима породица трагично настрадалих летача, што ће наше Удружење у сарадњи са 204. ваздухопловном бригадом и учинити. Тошо-хвала ти!

Иначе, Тодор Тоша Марчетић је потпуковник авијације у пензији и један је од оснивача Секције зракопловних војних умировљеника у Загребу. Током летачке каријере, обављао је дужност штурмана на Москиту, да би након преобуке, дуги низ година, све до завршетка летачке каријере, обављао дужност пилота на транспортном хеликоптеру Ми-8. 

На седници ИО УПВЛПС, усвојен је план рада Удружења за месец јун 2015. године.