Бањац Емил

BANJACРођен је 11. маја 1971. године у Мостару. Основну и четворогодишњу средњу техничку школу завршава у родном граду, где уписује и Машински факултет, који због ратних дешавања у БиХ, завршава 1997. године на Машинском факултету БУ, дипломским радом на тему „Маневарске способности савремених борбених  авиона“. Фебруара месеца 2004. године стиче звање магистра разрадом пројекта беспилотне летелице. Звање доктора наука добија одбраном дисертације „Процена века лопатица аксијалних компресора турбомлазних мотора“. Радни однос је засновао у ВЗ „Орао“, где је прошао низ дужности, од технолога за испитивање турбомлазних мотора, преко Начелника одељења испитивања, до места Руководиоца радне јединице ремонта у ВЗ „Орао“ а.д., на којој дужности се и даље налази.

Током службе, водио је низ пројеката из области одржавања, ремонта, те освајања нових технологија у ваздухопловној индустрији. Од 2006., па до 2009. године, био је ангажован на Академији уметности Слобомир Универзитета у Бијељини, као асистент на предметима Увод у дизајн производа и Дизајн амбалаже и паковања. Поред тога, од стране Директората цивилног ваздухопловства Србије и Црне Горе, овлашћен је и верификован за спровођење курсева и проверу знања из аеродинамике, теорије летења, конструкције ваздухоплова, опреме ваздухоплова, погонске групе и метеорологије за потребе обуке летачког и нелетачког особља. Волонтерски ради и на пословима обезбеђења система квалитета у авио сервису спортске и пољопривредне авијације у овиру предузећа „Аеродром Ечка“ д.о.о. у Зрењанину. Аутор је и коаутор више стручних радова објављиваних у домаћој и страној стручној периодици и учесник више конференција и семинара. Припрема и књигу „Ваздухопловне погонске групе“. Говори енглески и руски језик, а оспособљен је и за рад на неколико напредних софтверских пакета. Хоби му је спортско летење и до сада је остварио налет од преко 350 сати на више различитих типова летелица.

Са супругом и две кћерке живи у Београду.

Оставите одговор