Преминуо је пуковник авијације у пензији Петер Пера Жигон.
Петер је рођен 28. јуна 1933. године у Локавецу код Ајдовшчине у Словенији, као девето дете у сиромашној сељачкој породици. Основну школу је похађао у месту рођења, гимназију са малом матуром у Ајдовшчини, а велику матуру и диплому Средње пољопривредне школе, стекао је у Марибору. У истом граду је активно учествовао у раду аеро клуба, у којем је обавио и свој први падобрански скок. Био је учесник НОР-а од 1942. године. Када је 1953. избила Тршћанска криза, то га је определило да постане официр-пилот, те уписује ВВА, и постаје питомац X класе. Две године проводи у Мостару на теоријској обуци, да би пролећа 1955. године отпочео почетну летачку обуку на авиону АЕРО-2, коју је завршио са одличним успехом на аеродрому Титоград. Затим у Мостару врши прелазну обуку на авион 213, да би школовање окончао у Пули, оспособљавањем за ловца и ловца-бомбардера, на авионима ЈАК-3 и ЈАК-9. Укупно је током школовања налетео 216 сати са 562 лета, уз просечну оцену 4,65. Промовисан је у чин потпоручника авијације-пилота, 01. октобра 1956. године у Пули. Поред летачке обуке, завршио је и више војних преквалификација за штабне службе, као и курс тактике и оператике у КША РВ и ПВО. Завршио је и виши курс енглеског језика, са праксом у иностранству, а поседује и дозволу спортског пилота за типове ПО-2, ЗЛИН, АЕРО-3, на којима је налетео 496 сати.
Дужност пилота је обављао у 88. лап на аеродрому Плесо, где је завршио и преобуку за С-49Ц. Током припрема за преобуку на авион Ф-86Д, ВЛКЛ му је због болести, 1959. године стално забранила летење. Након прекида летачке каријере, те завршених курсева и преквалификација, обављао је дужности референта ОНП штаба Команде 5. ВаК-а, а затим и Начелника криптоанализе 2. одељења КРВ и ПВО, Начелника крипто службе 11. дПВО и Команде 1. ВаК-а, референта у одељењу ОНП и Начелника одељења за УТ у штабу КРВ и ПВО. Био је и наставник-инструктор од формирања ВВА у Либији. Током своје дуге каријере, службовао је у гарнизонима Плесо, Загреб, Земун, Београд, Ниш и Мисурата (Либијска Џамахирија). Пензионисан је у инвалидску пензију 1991. године, у чину пуковника авијације.
Више пута је похваљиван и награђиван, а носилац је и неколико ратних и мирнодопских одликовања. Награђен је и Златним плакетама РВ и ПВО и ЈНА, а има и почасну диплому пилота ВСЈ. Активан је члан Удружења од 1996. године.
Био је ожењен Ружицом, учитељицом, са којом има кћерке Мајду и Сузану. Живео је у Новом Београду.
Петер је био активан члан нашег УПВЛПС као и Удружења војних пензионера Србије. И овим путем, наше Удружење изражава најдубље саучешће породици и пријатељима.
Петер ће бити сахрањен на Земунском гробљу у петак, 7. новембра у 11 сати.
