Испред хачкара, традиционалног јерменског споменика постављеног испред земунског манастира Светог архангела Гаврила у Великом парку у знак сећања на храбру посаду нашег Ан-12 која је на данашњи дан пре 29 година настрадала у Јерменији, данас је служен помен.
Седмог децембра 1988. године, разоран земљотрес је погодио главни град тадашње Совјетске Републике Јерменије, Јереван. У тој катастрофи је настрадало 50000 људи. Позиву у помоћ, који је Председник СССР Михаил Горбачов упутио светској јавности, одазвало се 111 земаља света, међу њима и тадашња нам држава - СФРЈ. У наредних неколико дана, чим су се стекли услови за прихват, ваздушна лука у Јеревану је постала најактивнији аеродром у том делу света... Војни и цивилни ваздухоплови су долетали са свих страна земаљске кугле и дотурали најнеопходније ствари унесрећеним грађанима Јерменије... Са наше стране, већ 10. децембра је успостављен ваздушни мост Скопље - Јереван, у којем је учествовао један авион београдске компаније "Авиогенекс", те два авиона типа Ан-12, Југословенског РВ и ПВО...
Једанаестог дана децембра те 1988. године, у касним вечерњим сатима посада нашег Ан-12 у саставу:
- потпуковник пилот Предраг Маринковић,
- потпуковник пилот Владимир Ерчић,
- потпуковник пилот Миленко Симић,
- потпуковник навигатор Милан Мићић,
- заставник I класе летач механичар Бориша Мосуровић,
- заставник I класе летач механичар Милисав Петровић и
- заставник летач радио телеграфиста Јован Зисов,
добили су од аеродромске контроле летења Скопски Петровац дозволу за полетање и лет по маршрути Петровац - Ларнака - Јереван... Током читавог лета, пратило их је лоше време, што за искусну посаду нашег транспортера није представљало већи проблем јер су и они као и ваздухоплов били обучени и припремљени за извршење задатака у свим метео условима...
Међутим, приликом прилаза аеродрому у Јеревану, десио се проблем, за који ни до данас нажалост није утврђен разлог. Да ли је дошло до неког техничког отказа у самом авиону, грешке посаде или пак грешке контролора летења у Јеревану, тек, наш авион је пола сата након поноћи, 12. децембра 1988. године својим точковима додирнуо шљунчану обалу реке Касах, неколико километара од Ечмиадзина и десетак километара од прага писте међународног аеродрома у Јеревану. Одмах након контакта са земљом, због конфигурације терена (обала реке), авион се превалио и у експлозији распрснуо на хиљаде делова...
У организацији Команде РВ и ПВО, молитвено сећање на наше колеге је окупило чланове њихових породица, старешине из Команде РВ и ПВО, другове и пријатеље из ескадриле и Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, Министарства одбране и Општине Земун. Помен је служио свештеник Команде РВ и ПВО, јереј Александар Затезало.
