Честитке УПВЛПС поводом 2. августа, Дана рода авијације

Насловна

Поводом 2. августа Дана рода авијације, УПВЛПС је упутило честитку Команданту РВ и ПВО, те командантима 204. и 98. вбр., као и Удружењима пилота "Курјаци са Ушћа" и "Ма 2+"

У честитки команданту вида се наводи:

Поштовани господине генерале!

Испред чланова Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије – ветерана РВ и ПВО, и лично, најсрдачније Вама, Вашим сарадницима, припадницима Команде РВ и ПВО, целокупном саставу нашег РВ и ПВО, а пре свега припадницима рода авијације и свим летачима, авио‐механичарима и инжењерима,

Честитам Дан рода авијација 2. август, и Желим Вам срећну авијатичарску славу Светог Илију Громовника.

Навршава се 125 година од дана када је Александар I Обреновић по милости божијој и вољи народној Краљ Србије наредио да се у Уредби о формацији целокупне војске учине измене и допуне, у члану 23 „4 код инџинирије“ да се дода: На крају четвртог става: „По могућству образоваће се у свакој дивизији још и ваздухопловска и велосипедска оделења из кадорва који ће се још и миру тим службама обучавати.“ 

Чиме је фактички ваздухопловство уведено у Српску војску и назначено школовање ваздухопловних стручњака. Тог датума сећамо се са највишим поштовањем, јер смо увели ваздухоплвоство међу првима у свету. То је залога нашег опстанка и светле будућности српског ваздухопловства.

У 106. години нашег РВ и ПВО, срећни и поносни што смо део велике породице српских ваздухопловаца – авијатичара, ракетша, радариста, техничара и инжењера, која се непрекидно шири више од века, делимо са свим припадницима РВ и ПВО и рода авијације радост славе и жељу за даљи благородни пут.

Даће Бог да живи наше ваздухопловство, расте и развија се, док год то земљи Србији и њеном народу буде потребно, на понос, дику и за одбрану њеног неба.

Срећни нам и здрави били!

Срдачно вас поздрављамо!

Остало још мало времена за предпријаву учесника за седмодневно путовање у Македонију и Грчку

Насловна

Остало је још само неколико дана за предпријаву учесника за седмодневно путовање у Македонију и Грчку које се организује од 24. до 30. септембра. Та активност под називом ,,ПУТЕВИМА ЈУНАКА СРПСКЕ ВОЈСКЕ" организује се у складу са Платформом за обележавање 100 година од завршетка Првог светског рата коју је усвојио Главни одбор УВПС. За путовање могу да се пријаве војни пензионери, чланови њихових породица и придружени чланови УВПС.

Маршрута путовања је: ЗЕБРЊАК-БИТОЉ-КАЈМКЧАЛАН-КРФ-ВИДО-ГУВИЈА-АГИОС МАТЕОС-МЕТЕОРИ-ПАРАЛИЈА-СОЛУН-ЗЕЈТИНЛИК-ПОЛИКАСТРО.

Полазак је 24. 9. 2018. у раним јутарњим часовима, а повратак 30.9.

Аутобус креће из Новог Сада, затим се задржава у Београду, па у Нишу. Успут, у складу са договором, они који се буду пријавили за путовање моћиће да уђу у аутобус у договору са нама, негде на ауто-путу.

Предпријаве се обављају до 1. августа путем и-мејла uvps.veteran@gmail.com или телефоном: 011/3228-076 (од 11 до 12 часова) - одговоран Звонимир Пешић. У предпријави навести: име и презиме, адресу и место, број пасоша и бројеве телефона.

РОК ЗА ПРЕДПРИЈАВУ ИСТИЧЕ 31. ЈУЛА. После тог датума не гарантујемо да ће моћи да се пријави за путовање.

Цена ранжмана 245 евра (6 ноћења, полупансиони - доручак и вечера).

После предпријаве следи пријава до 25. августа која подразумева уплату 40 одсто аранжмана (100 евра) и полагање чекова за остатак обавезе са роковима уплате до краја децембра ове године агенцији која је технички реализатор путовања .

БУДИТЕ НА МАНИФЕСТАЦИЈАМА КОЈЕ СЕ ОРГАНИЗУЈУ ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОД ЗАВРШЕТКА 1. СВЕТСКОГ РАТА!

ШПАНСКИ БОРАЦ НАЈВЕЋИ СРПСКИ НЕБЕСКИ АС

Насловна

У јулу месецу навршила се осамдесет и прва годишњица од погибије пилота Божидара Бошка Петровића – ваздушног аса шпанског неба, који паде од фашистичких плотуна врелог јула 1937. године у одбрани Мадрида.

Божидар Бошко Петровић припада плејади наших изузетних ваздухопловаца, небеских витезова, који полако тону у заборав и нестају из меморије народа, јер им нити историја, нити држава нису одредиле место које су заслужили. Већина њих немају спомен-обележја, а и ако их имају она су запуштена, скрајнута да се за њих не зна. Њихових имена и њихових дела нема у историјским читанкама, нема их у „званичним“ државним протоколима и меморијалима, једино их се о њима брину поједина удружења, попут УПВЛПС, које упорно наставља борбу за чување од заборава наших асова авијације, на које би сви требало бити поносни.

Бошко Петровић је са 25 година живота, постао познати фудбалер и репрезентативац Југославије, студент права и одличан пилот. Био је антифашиста, опредељни револуционар, борац за социјалну правду слободу и мир. Прикључио се Интернационалним бригадама у Шпанском грађанском рату и постао пилот "Глориосе" - славног републиканског ваздухопловства, где је успео да за за месец и нешто дана обори осам фашистичких авиона (5 самостално и три у садејству) што га сврстава у круг небеских бесмртника и ваздушних асова, међу Србима свакако највећег. Али ко то у нас зна?

Рођен је 7. априла 1911. године у Белој Паланци, као син полицијског службеника пореклом из Ивањице. После Првог светског рата, Бошкова породица се сели у Београд, где отац постаје начелник полицијске станице на Врачару. Бошко завршава гимназију и уписује Правни факултет. Бави се фудбалом и постаје познати играч и репрезантивац. Играо је у „Јавору“ из Ивањице, „БСК“-у из Београда, „Војводини“ из Новог Сада, „Мачви“ из Шапца.

У Новом Саду служећи војни рок 1934. године у Ваздухопловству војске Краљевине Југославије, у Пилотској школи Првог ваздухопловног пука у Новом Саду стиче звање резервног официра-пилота ловца. Наредних година усавршава пилотажу и спрема се за ваздушног борца. Мотив за авијацију дао му је старији брат Владета Петровић, пилот поморског ваздухопловства који се прославио у Априлском рату 1941. године и једини извео јединицу, летом од преко 1.000 километара, код савезника на Блиски Исток.

Понесен идејама правде и слободе, антифашизма и интернационализма, са стотинама добровољаца из Југославије Бошко Петровић одлази у Шпанију 1937. године, прикључује се и ваздухопловству Шпанске републике. Храбро се бори и у периоду јуни - јули остварује пет појединачних и три групне ваздушне победе.

У јеку борби за Мадрид Бошко је погинуо 12. или 18. јула, тачно се не зна. Не зна се ни место његове сахране. Као скроман белег овом храбром човеку и највећем асу нашег ваздухопловства у кругу стадиона ФК у Београду постављена је од стране ФСЈ, на скровитом месту спомен-плоча посвећена њему, а поред плоче чувеном Милутину Ивковићи Милутинцу.

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије – Ветерани РВ и ПВО, свеке године положе цвеће крај спомен плоче Бошку Петорвићу и тако чува од заборава сећање на небеског аса, фудбалера и човека који је својом скромношћу и херојством заслужио и много више. (З.Г.)