In Memoriam, Златко Рендулић (1920-2021)

Насловна

У суботу, 24. априла 2021. године, преминуо је проф. др Златко Рендулић, генерал пуковник авијације у пензији, пилот, инжењер и доктор техничких наука и последњи живи пилот Југословенског краљевског ваздухопловства и учесник Априлског рата.

Рођен је 29. септембра 1920. године, у Јастребарском, у Хрватској. Већ са 14 година Златко завршава једриличарски курс у Вршцу да би се 1940. године уписао и завршио пилотску школу Југословенског краљевског војног ваздухопловства. Учествовао је у Априлском рату, а после капитулације живи и ради у Загребу све до 1943. кад одлази у партизане.

По доласку у партизане послат је у Италију у РАФ-ову школу за обуку за пилота ловца на Спитфајерима. Када је постигнут споразум са СССР-ом он је са групом пилота послат у Грозни на обуку за пилота јуришних бомбардера Ил 2.

По завршетку рата Златко Рендулић је прешао пут од пилота у оперативној јединици ваздухопловства (јуришни пук Ил 2), комесара ескадриле, затим пробног пилота и пилота-инжењера за испитивање авиона у лету у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ), главног аеродинамичара пројекта авиона „Галеб” у Ваздухопловнотехничком институту, затим начелника аеродинамике и коначно Директора Института.

Дипломирао је на Машинском факултету у Београду 1948. године, и совјетској Војно-ваздухопловној инжењерској академији Жуковски; магистрирао је 1954. на универзитету Корнел и универзитету Мичиген. Докторирао је 1964. на Машинском факултету у Београду. Као редовни професор радио је у Центру за стратешке студије Генералштаба ЈНА. 

Био је одговоран за пројекте авиона Г-2 галеб, Ј-21 јастреб и Ј-20 крагуј. Затим је постављен у КРВ и ПВО на место начелника ваздухопловнотехничке службе, а од 1972. прелази у Генералштаб ЈНА.

Војну каријеру завршио је у чину генерал-пуковника, као помоћник начелника Генералштаба за научно истраживачки рад. У пензији је од 1. јануара 1981. године. Активно је летео до 1959. године, уз краће прекиде. У каријери је летео на 47 типова авиона.

Био је предавач Аеродинамике на југословенским војним школама и дугогодишњи предавач у Центру за стратегијске студије Генералштаба ЈНА. Сматра се великим доприносом што је „победио“ конзервативну струју у ЈНА која је заступала тезу „…потребан је послушан а не паметан официр…“.

Генерал Рендулић је заслужан што је са професорима Машинског и Електротехничког факултета у Београду формирао Вишу војно ваздухопловну техничку академију у Жаркову 1966. године у којој су школовани високообразовани стручњаци за потребе ратног ваздухопловства. Из овог кадра, поред техничких официра инжењера који су радили у оперативним јединицама РВ и ремонтним заводима, регрутовани су научно стручни кадрови који су се у Ваздухопловно техничком институту касније бавили пројектовањем и модернизацијом наших ваздухоплова.

Објавио је више од 20 књига из области ваздухопловне технике и испитивања ваздухоплова, а његови уџбеници из аеродинамике и теорије летења су и данас међу најбољим делима из те области.

Био је члан Међународне ваздухопловне академије, као и многих ваздухопловних удружења, међу којима и нашег - Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС). Носилац је многих ратних и мирнодопских одликовања.

УПВЛПС и овим путем породици Златка Рендулића изражава најдубље саучешће. Остаће нам у сећању као човек који је и у десетој деценији живота учествовао у активностима на пољу неговања ваздухопловних традиција.

Време и место сахране ће бити накнадно објављени.

Честитке УПВЛПС поводом Дана Војске Србије

Насловна

Поводом Дана Војске Србије - 23. априла, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца (УПВЛПС) је упутило честитке Министру одбране, Начелнику Генералштаба и Команданту РВ и ПВО.

У честитки коју је упутио Председник УПВЛПС, мр Златомир Грујић, истиче се допринос Војске Србије на сузбијању пандемије Ковид-19.

Министру одбране, Начелнику ГШ, Команданту РВ и ПВО и свим припадницима наше војске, Удружење је упутило жељу за успехом на свим пољима и личну и породичну срећу.

Ви сте наш понос и дика. Никада се не предајте!

Уз вас смо до задњег даха.

СРЕЋАН ВАМ ПРАЗНИК - ДАН ВОЈСКЕ СРБИЈЕ!

ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Војска Србије прославља свој празник 23. априла, у спомен на дан када је 1815. године подигнут Други српски устанак, који је био прекретница у стварању модерне српске државе и војске.

Откривено спомен обележје пилоту Оту Сепу у селу Дулене

Насловна
Градоначелник Крагујевца Никола Дашић, генерал мајор у пензији Војске Србије Видосав Ковачевић и Дејан Миленковић, председник Савета месне заједнице Дулене открили су данас спомен обележје капетану прве класе, пилоту Ото Сепу, хероју Априлског рата у Дуленима.

Ото Сеп, рођен је 1909. године у Тузли, школовао се у Земуну, а рат га је затекао на месту комаданта 110. ловачке ескадриле. Судбина пилота Краљевине Југославије је одредила да његова вечна кућа буде на обронцима Гледићких планина. На иницијативу Савета месне заједнице Дулене, уз подршку СУБНОРА-а и града Крагујевца после осамдесет година постављено је спомен обележје не само пилоту Сепу већ симболично и свим борцима који су први пошли у борбу против фашизма и нацизма, априла 1941. године."Човек који је дао заклетву својој отаџини није размишљао ни једног тренутка да ли ће кренути и положити живот за њу, учинио је то добровољно, достојанствено бранећи слободу и част српског народа и земље. Са осећањем дубоке захвалности одајем признање Ото Сепу. Време је показало да његова жртва није била узалудна. Ово место је велико по срцу и по части које негују мештани Дулена и захваљујући томе он је сахрањен  а његов гроб сачуван. Хероји који су јуначки изгубили животе бранећи државу којој су се заклели  заслужују достојно спомен обележје и свако друго поштовање", рекао је градоначелник Никола Дашић."Подизањем споменика пилоту, хероју Априлског рата, Оту Сепу исправљамо вишедеценијску неправду учињену свим борцима који су први пошли у борбу против фашизма и нацизма, зла које нас је задесило у XX веку. СУБНОР Србије, Шумадије и Крагујевца и Република Србија чува сећање на борце свих ратова и то је порука за будућност", каже генерал мајор Војске Србије Видосав Ковачевић, председник СУБНОР-а Србије. Према његовим  речима, на територији Шумадије има још страдалих пилота и бораца који ће на предлог СУБНОР-а и града Крагујевца на свечаности уприличеној поводом обележавања 80. годишњице од устанка у Србији, бити  постхумно одликовани."Осам деценија ћутања и тајне која се чувала о гробу пилота-ловца Ото Сепа данас је добило свој епилог. На месту где су га сахранили мештани села Дулене данас је откривен споменик који нас подсећа на све хероје Априлског рата које је Србија и ондашња Краљевина Југославија изнедрила. Са овог места поручујемо да је Србија вечна онолико колико је волимо и чувамо њену  историју", рекао је председник ГО СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије, Жељко Зиројевић.Спомен обележје на иницијативу Дејана Миленковића председника Савета МЗ, подигнуто је захваљујући мештанима села Дулене а спомен обележје у облику крила авиона којим је летео пилот ловац дело је београдског архитекте Небојше Глишића. На споменику је лик Ото Сепа а са друге стране постављене су слике и других пилота, јунака који су 1941.године полетели у одбрану ондашње Краљевине Југославије.Крај спомен обележја пилоту Ото Сепу, комаданту 110. ескадриле 35. ловачке групе Југословенског краљевског ваздухопловста у Дуленима, венце су у име града положили градоначелник Никола Дашић и председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић, делегације Војске РС, СУБНОР-а Србије, ГО СУБНОР Крагујевац, представници Савета месне заједнице Дулене.

Реч аутора спомен обележја, архитекте Небојше Глишића...

Од како је света и века, иза живота неко не остави ништа, неко дарује све. Кад неко подари живот за нас, а ми заборавимо и да га поменемо, космос негде намести карте, да учимо поново историју. Пре осамдесет година, један официр, чији су родитељи пореклом из Немачке, бира свој пут у вечност. Уместо да због свог порекла, пређе на страну народа из ког потиче, он храбро, као капетан 110 ескадриле краљевске авијације полеће у свом двокрилном Хокер Фјурију директно у пресретање немачке ескадриле бомбардера у пратњи ловаца. Ту крај мог родног Крагујевца, бранећи наше небо, у ваздушној бици за коју је знао да је не може добити бива оборен у село Дулене. Мештани га сахрањују крај реке Дуленке, нажалост без обележја. Будуће ратне године и револуционарна послератна атмосфера нису биле у истој паралели са краљевим официром немачког порекла као јунаком.
Тако је његов гроб време и шума полако прекрила. Требало је 80 година да му се одужимо и обележимо гроб.
Ту испод симболичне преставе крила његовог авиона лежи Ото Сеп, пилот ловац, капетан прве класе, Koмадант 110. ескадриле 35. ловачке групе, Петог ловачког пука југословенског краљeвског ваздухопловства. Херој.
Да не би био сам, на другом крилу су пилоти хероји априлског рата 1941. године
који су дали живот за домовину.
Данас, пред његовим спомеником, први пут су салутирали његове колеге, припадници ваздухопловних снага нашег земље, а почаст је указао и градоначелник Крагујевца као и многи гости. У славу херојима!