Новинар, публициста и теоретичар руског анархизма др Милорад Ђоковић (1953 – 2021) преминуо је у Лазаревцу после краће болести.
Запамтили смо га по неуморном трагању за расветљавањем догађаја на ратном аеродрому Лазаревац априла 1941. године и за судбином девет авијатичара који су тада изгубили животе.
Захваљујући Милорадовом труду и упорности, сазнали смо њихова имена и отргли их од заборава који је претио да их избрише из ваздухопловне историје. Сада знамо ко су, одакле су, где почивају, и да су часно пали на бојном пољу од злочиначке агресорске ватре фашистичких немачких авиона. Др Ђоковић jе неуморним радом у сарадњи са Оштином Лазаревац и Удружењем резервних војних старешина припремио и организовао изложбу „Непозната судбина аеродрома у Лазаревцу 7. априла 1941.“ која је позитивно одјекнула у ваздухопловним круговима. Нашла се не само у Лaзаревцу 24. децембра 2017. године, већ и у Дoму ваздухопловства у Земуну, у марту наредне године. Хвала нашем Милораду на тој дивној изложбеној поставци.
др Ђоковић поред паноа изложбе «Девет авијатичара» 24. децембра 2017. године
Милорад Ђоковић је сарађивао са преко 40 гласила, где је објавио око 8000 текстова, међу којима су „Политика“, „Политика-Експрес“, ТАНЈУГ, „Борба“, „Дневни телеграф“, „Вечерње новости“, „Ревија 92“, „Новости 8“, „Свет“, „ДЕМ“, „Блиц“, „Сведок“, „Глас јавности“, „Данас“, „Статус“, „Недељник“, „Експрес“. У Рударском басену „Колубара“ радио је као новинар од 1976. до 2014. године, а био је и руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник листа „Колубара“ у три наврата.
Добитник је бројних награда од које су најважније Награда и повеља „27. јуни“ Већа савеза синдиката Србије са серију репортажа у дневним листовима, „Борбина“ награда „Аугуст Цесарец“ за репортажу „Судбина референта за шифре“, годишња награда Танјуга за најбољег дописника у Србији, диплома „Златна Ника“ за репортажу на Интернационалном фестивалу репортаже и медија „ИНТЕРФЕР“, награда Удружења новинара Србије „Светозар Марковић“ за писање у различитим медијима и прва награда УНС-а „Пера Тодоровић“ за најбољи фељтон објављен у „Политици“ о Петру Кочићу.
Пано «Прича о бомбардовању аеродрома у Лазаревцу и погибији девет авијатичара – 7. април 1941.»
Поред новинарства, бавио се науком. Важи за једног од најбољих познавалаца политичке теорије руског анархизма на овим просторима на чијој је теми и докторирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
Написао је више књига - „Косметски досије“, „Српски рулет – анатомија политичких обрачуна у Србији“, „Костур са Вида – острва смрти“, „Новинске приче“, „Српска голгота 1914-1916“, „Руски анархизам - идеал који измиче“, „Анархизам – од Бакуњинове идеје до пада совјетске државе“, „Трагика Петра Кочића“, „Смрт девет авијатичара“.
Предавао је на основним студијама Пословног факултета Универзитета „Сингидунум“ за предмете Социологија и Методологија друштвених наука и био ментор на мастер студијама. Сарађивао је са Институтом за стратешке студије Факултета за дипломатију и безбедност.
др Ђоковић, потпуковник Антанасијевић и породица наредника Лабуда Егића, једног од погинулих авијатичара
Ђоковић је био члан Удружења новинара Србије, Међународне федерације новинара и Главног одбора Европског покрета у Србији.
Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије упућује најдубље саучешће породици др Милорада Ђоковића.
Сахрана ће се обавити у среду, 27. октобра у 14 часова на гробљу у Лазаревцу.
Зл. Грујић
