In Memoriam, др Милорад Ђоковић (1953 – 2021)

Новинар, публициста и теоретичар руског анархизма др Милорад Ђоковић (1953 – 2021) преминуо је у Лазаревцу после краће болести. 

Запамтили смо га по неуморном трагању за расветљавањем догађаја на ратном аеродрому Лазаревац априла 1941. године и за судбином девет авијатичара који су тада изгубили животе. 

Захваљујући Милорадовом труду и упорности, сазнали смо њихова имена и отргли их од заборава који је претио да их избрише из ваздухопловне историје. Сада знамо ко су, одакле су, где почивају, и да су часно пали на бојном пољу од злочиначке агресорске ватре фашистичких немачких авиона. Др Ђоковић jе неуморним радом у сарадњи са Оштином Лазаревац и Удружењем резервних војних старешина припремио и организовао изложбу  „Непозната судбина аеродрома у Лазаревцу 7. априла 1941.“ која је позитивно одјекнула у ваздухопловним круговима. Нашла се не само у Лaзаревцу 24. децембра 2017. године,  већ и у Дoму ваздухопловства у Земуну, у марту наредне године. Хвала нашем Милораду на тој дивној изложбеној поставци.

др Ђоковић поред паноа изложбе «Девет авијатичара» 24. децембра 2017. године

Милорад Ђоковић је сарађивао са преко 40 гласила, где је објавио око 8000 текстова, међу којима су „Политика“, „Политика-Експрес“, ТАНЈУГ, „Борба“, „Дневни телеграф“, „Вечерње новости“, „Ревија 92“, „Новости 8“, „Свет“, „ДЕМ“, „Блиц“, „Сведок“, „Глас јавности“, „Данас“, „Статус“, „Недељник“, „Експрес“. У Рударском басену „Колубара“ радио је као новинар од 1976. до 2014. године, а био је и руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник листа „Колубара“ у три наврата.

Добитник је бројних награда од које су најважније Награда и повеља „27. јуни“ Већа савеза синдиката Србије са серију репортажа у дневним листовима, „Борбина“ награда „Аугуст Цесарец“ за репортажу „Судбина референта за шифре“, годишња награда Танјуга за најбољег дописника у Србији, диплома „Златна Ника“ за репортажу на Интернационалном фестивалу репортаже и медија „ИНТЕРФЕР“, награда Удружења новинара Србије „Светозар Марковић“ за писање у различитим медијима и прва награда УНС-а „Пера Тодоровић“ за најбољи фељтон објављен у „Политици“ о Петру Кочићу.

Пано «Прича о бомбардовању аеродрома у Лазаревцу и погибији 
девет авијатичара – 7. април 1941.» 

Поред новинарства, бавио се науком. Важи за једног од најбољих познавалаца политичке теорије руског анархизма на овим просторима на чијој је теми и докторирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Написао је више књига - „Косметски досије“, „Српски рулет – анатомија политичких обрачуна у Србији“, „Костур са Вида – острва смрти“, „Новинске приче“, „Српска голгота 1914-1916“, „Руски анархизам - идеал који измиче“, „Анархизам – од Бакуњинове идеје до пада совјетске државе“, „Трагика Петра Кочића“, „Смрт девет авијатичара“.

Предавао је на основним студијама Пословног факултета Универзитета „Сингидунум“ за предмете Социологија и Методологија друштвених наука и био ментор на мастер студијама. Сарађивао је са Институтом за стратешке студије Факултета за дипломатију и безбедност.

др Ђоковић, потпуковник Антанасијевић и породица наредника Лабуда Егића, једног од погинулих авијатичара   

Ђоковић је био члан Удружења новинара Србије, Међународне федерације новинара и Главног одбора Европског покрета у Србији.

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије упућује најдубље саучешће породици др Милорада Ђоковића.

Сахрана ће се обавити у среду, 27. октобра у 14 часова на гробљу у Лазаревцу.

Зл. Грујић 

КРВАВА БАЈКА – 80 година после

Делегација Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), учествовала је на државној церемонији у Крагујевцу поводом обележавања 80. годишњице од великог злочина немачке војске и домаћих сарадника над становницима Крагујевца 21. октобра 1944. године.

На позив СУБНОР-а Србије, наше Удружење се одазвало и узело учешће у одавању почасти невиним крагујевачким жртвама.

Поред делегације нашег удружења и делегације СУБНОР-а Србије, коју је предводио председник Видосав Ковачевић, била су присутна и бројна друга удружења која негују традиције ослободилачких ратова.

На челу данашње манифестације био је Председник Републике Србије Александар Вучић, којем су се придружили потпредседница Бундестага Клаудија Рот, министри Владе Србије, Амбасадори САД, Руске Федерације, Немачке, Пољске, Велике Британије, Белорусије, Француске и других страних држава, те бројне делегације из земље и иностранства.

Све нас окружиле су хиљаде грађана Крагујевца и околине. На место страдања, изашла су и сва деца из крагујевачких школа. Изашла су да присуствују најважнијем часу историје, које свако дете мора да види и чује.

Државна церемонија, била је у Спомен парку "Крагујевачки октобар" у Шумарицама, са почетком у 10 часова.

Да подсетимо. Спомен парк "Крагујевачки октобар" у Шумарицама подигнут је 1953. године и до данашњих дана се развија по питању нових споменика, тематских изложби и музејске поставке.

Парк данас представља непокретно културно добро. Спомен парк подигнут је у знак сећања на невине жртве крагујевачког стрељања који су починили припадници немачког Вермахта 21. октобра 1944. године.

Током три дана, немачки окупатори су уз подршку домаћих сарадника стрељали око 3000 становника Крагујевца и околних села. Међу страдалима било је и 300 ученика и професора Прве крагујевачке гимназије, много шегрта из крагујевачких радњи и 15 дечака, локалних чистача обуће.

Сви су доведени у Шумарице и стрељани су без изузетка у знак одмазде, због погинулих и рањених немачких војника у борбама око Крагујевца претходних дана.

Није било милости, невини су морали да страдају за пример свима!

На тај начин, дословно је спроведена наредба немачког генерала Франца Бемеа: "Стрељати 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 Срба за једног рањеног Немца!"

Код познатог споменика "Споменик стрељаним ђацима и професорима" који је подигнут у знак сећања на "Крагујевачки октобар", одржан је молебан који је предводио владика шумадијски Јован, уз саслужење бројних свештеника Епархије Шумадијске.

Следило је полагање венаца. Већ традиционално, прво су венац положили ученици и професори Прве крагујевачке гимназије. Затим је венац положио Председник Републике Србије Александар Вучић, те остали представници Владе Србије, дипломатских представништва, те бројних организација и удружења.

Одржан је потом Велики школски час, традиционална манифестација октобарских комеморативних свечаности.

Изведена је поема "Црни дан" Душка Радовића, која је на овом месту први пут представљена пре пола века, далеке 1971.године.

Поема почиње и завршава, познатим речима;

"Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану..."

Дуго је трајало извођење поеме; ваљда тако и треба да траје једна таква поема. Поема која говори о смрти невине деце, добрих учитеља, вредних занатлија, савесних сељака, добрих комшија и часних кумова.

Са задњим речима поеме, пред свима нама, стајао је један камен и на њему исписане речи професора који је са својим ученицима стајао пред цевима које ће их који тренутак касније послати у вечност.

"Пуцајте! Ја и сада држим час!"

Ваздухопловни заставник-летач у пензији, 

Саша Јовановић 

УПВЛПС на обележавању 77-е годишњице ослобођења Београда

Данас је делегација Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) учествовала на Централној државној церемонији поводом обележавања 77-е годишњице од ослобођења Београда у Другом светском рату.
На позив организатора, а ове године то су били Влада Републике Србије и Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, наше Удружење се одазвало и узело учешће у церемонији.
Поред нашег удружења, учествовала је и делегација СУБНОР-а Србије, те бројна друга Удружења која негују традиције ослободилачких ратова.
Централна државна церемонија била је на гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату и почела је у 10 сати.
Да подсетимо, гробље под називом ОСЛОБОДИОЦИМА БЕОГРАДА 1944., посвећено је свим палим борцима из састава јединица НОВЈ и палим борцима из састава јединица Црвене армије, а које су учествовале у Београдској операцији, током које је ослобођен главни град Југославије.
Београдска операција представља једну од најзначајнијих и највећих битака на Балкану у Другом светском рату. Операција је трајала је од 12. до 20. октобра 1944. године и била је део пуно већег оперативног плана којим је ослобођена Србија и југоисточни део Југославије од окупатора.
Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије, нанеле су огромне губитке окупаторима током Београдске операције, ослободиле су Београд и наставиле операције за коначно ослобођење целе земље.
Ослобођењем Београда окончана је окупација града од стране окупатора, која је трајала 1287 дана.
Током борби за ослобођење Београда, погинуло је 2953 бораца Народноослободилачке војске Југославије;
као и 960 војника Црвене армије.
Централна државна церемонија започела је заједничким полагањем венаца на улаз у гробље Ослободиоцима Београда 1944. године.
Венце су положили, испред Владе Републике Србије министарка Кисић Дарија, делегација Министарства Одбране и Војске Србије, представници града Београда, делегација СУБНОР-а Србије, те делегације Амбасада Руске Федерације, Белорусије, Азербејџана, Грузије, Казахстана и делегација Генералног конзулата Јерменије.
Након полагања венаца, уследило је интонирање химни свих држава које су учествовале на Централној државној церемонији.
После химни, венце су положиле делегације бројних удружења која негују традиције ослободилачких ратова, представници борачких организација, представници ратних бригада, те бројни грађани.
Следило је полагање венаца на споменик Вечне ватре, који нас је и овај пут дочекао са речима, НИКО НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕН - НИШТА НИЈЕ ЗАБОРАВЉЕНО.
Речи које нас подсећају, речи које нас уче и речи које нас опомињу.
У спомен парку су поред бројних плоча са именима погинулих бораца, грађани положили цвеће и барем на тренутак, вратили их из заборава.
На крају церемоније, све делегације положиле су венце на споменик ЦРВЕНОАРМЕЈЦУ и минутом ћутања опростиле се од хероја који су ослободили наш град.

Ваздухопловни заставник-летач у пензији, 

Саша Јовановић