Свим војним ветеранима упућујем искрене честитке поводом 4. децембра – Дана војних ветерана.

Ове године први пут у новијој историји наше војске, као један од војних празника, у Министарству одбране и Војсци Србије установљен је Дан војних ветерана у знак сећања на дан потписивања примирја у Првом балканском рату. Настављајући традицију старих ратника Војске Краљевине Србије, избором овог датума за Дан војних ветерана обезбедио се континуитет са ветеранима из времена 1912. године, када је Краљевина Србија, као модерна држава, ангажовала део свог становништва у рату и све материјалне и финансијске резерве уз стварање Балканског савеза са својим суседима.

Одређивањем овог војног празника имамо дубоку усађену потребу да спасимо од заборава све оне који су учинили дела за памћење кроз културу сећања о постојаности српског народа у протеклим ратовима и за наш народ тешким временима.

Честитам вам празник, уз жељу  и у нади да се никада не понове страдања у рату и другим облицима борбених дејстава и да Министарство одбране и Војска Србије, као један од чинилаца система одбране, допринесу очувању мира како у земљи, тако и у региону и шире.

МОРС

Након болести, у Београду је у петак 20. новембра преминуо наш друг, пријатељ и колега, пуковник авијације у пензији Предраг Вулић.

Предраг Вулић је рођен 28. јуна 1931. године у селу Ланишту крај Јагодине, од родитеља, оца Душана и мајке Лепосаве, који су били земљорадници. Основну школу је завршио у Ланишту, а малу матуру у Јагодини. Након мале матуре, у истом месту је започео школовање у Учитељској школи. Када је 1947. године грађена пруга Шамац-Сарајево, прикључио се тој ОРА, и тамо је конкурисао на ВВУ, где је примљен у IV класу. На дан 1. новембра 1950. године је завршио школу и био промовисан у пилота-ловца. Обуку је изводио на авиону ЈАК-9. Завршио је и Политичку школу ЈНА 1964. године, а 1968. године, након дипломирања на Високој школи политичких наука у Београду, стиче и звање дипломираног политиколога.

Прво место службе му је био 204. лап, на аеродрому Батајница, где је летео на С-49А. Потом, 1953. године бива пребачен у 117. лап, ради преобуке за Ф-84Г, коју успешно завршава септембра исте године. У том пуку је обављао и дужност командира одељења, и водио је комплетну летачку обуку, а вршио је и разне оперативне дужности. У периоду од 1956., па до 1959. године, био је наставник ИФР и ноћног летења у ескадрили 44. вд, и за то време је упоредо летео на три типа, и то: Т-33, Ф-86Е, Ф-84Г. Када је 1960. године пук пребазиран на Плесо, због прекомерног психо-физичког замора, одлуком ВЛКЛ бива му забрањено летење на млазној авијацији. Он се тада оспособљава за пилота авиона за везу, те поред набројаних, лети још и на УТ-2, АЕРО 2 и 3, КУРИР, те УТВА-66. Вршио је и дужност официра за орг.моб. и персоналне послове, као и референта за МПВ и помоћника команданта за МПВ. У периоду од 1973. до 1978. године био је постављен за Директора ВВГ „Маршал Тито“ у Мостару. Пред крај каријере, до 1984. године када је пензионисан у чину пуковника, обављао је дужност секретара председништва Комитета СК у РВ и ПВО.

За свој рад у РВ и ПВО, добио је више одликовања, награда, похвала и плакета. У два наврата, обављао је дужност потпредседника нашег Удружења.

Испраћај за кремацију Предрага Вулића, биће у среду, 25. новембра у 11 сати, на Новом Гробљу у Београду.

Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и овим путем породици и пријатељима Предрага Вулића упућује изразе најдубљег саучешћа. Сећање на њега у мислима ваздухопловаца никада неће избледети!