Архиве ознака: РВ и ПВО

135 година од рођења пилота Михаила Петровића – ПОСЕТА СЕЛУ ВЛАКЧА

Насловна, , , ,

Традиционално, као и претходних година Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, организовало је 15. јуна 2019. године, посету селу Влакча и обилазак родне куће првог српског пилота наредника Михаила Петровића рођеног 14. јуна 1884. године.

Организатор свечаности у селу било је Завичајно удружење „Пилот Михаило Петровић“ и месна заједница Влакча у сарадњи са Туристичком организацијом Крагујевца и УПВЛПС.

Присуствовали су: чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије; делегације РВ и ПВО коју си чинили представници 98. ваздухопловне бригаде из Лађеваца; Лабуд Булатовић председник Ваздухопловног савеза Србије, Велимир Исаковић председник и Александра Шиндолић секретар Удружења линијских пилота Србије; чланови Удружења за неговање ваздухопловних традиција, поштоавоаци Михаила Петровића, омладина и грађани Влакче и околине. Испред Министарства одбране – Управа за традицију, стандард и ветеране приосутвао је потпуковник Ступар Миленко.

Манифестација је почела окупљањем у дворишту основне школе у Влакчи где су гости дочекани слатким и леденом водом, кафом и освежењем, у пријатном хладу столетних липа и храстова.

Потом је колона са заставама Србије, Удружења пензиониснаих војних летача и падобранаца Србије, Месне заједнице Влакча, Завичајног удружења Михаило Петровић на челу, кренула ка родној кући првог српског пилота.

Скривена у шљивику, оронула и сетна дочекала је, више од века стара грађевина, добронамернике који су дошли да се поклоне сенима и делу Михаила Петровића, вапећи да јој неко поправи полупани цреп на крову, нахерени димњак, испуцале зидове, напрсле прозоре и  натрулу дрвенарију.

После одавања почасти нареднику Михаилу Петровићу и полагања венаца и цвећа испред спомен плоче на родној кући, присутне је поздравио секретар завичајног удружења Драгољуб Драгче Швабић, а потом су говорили Златомир Грујић, председник УПВЛПС и Миливоје Мића Борић председник скупштине завичајног удружења.

Програм је настављен у школском дворишту. Председник Завичајног удружења Александар Саша Јовановић поздравио је присутне и уручио пригодна признања.

Члан Извршног одбора УПВЛПС Миодраг Башарагин, пилот, пуковник у пензији, уручио је велику спомен диплому поводом 135 година рођења Михаила Петровића Месној заједници Влакча, Завичајном удружењу Михаило Петровић и Управи за традицију, стандард и ветеране Министарства одбране и комплет књига у издању УПВЛПС протекле године за библиотеку завичајног удружења.

Своју књигу „Последњи заокрет“ уручио је и лично Драгослав Спасојевић, пуковник у пензији.

Програм је настављен наступом изворних група и пригодним културно-уметничким програмом, а потом и поделом признања у акцији „Бирамо најлепше сеоско двориште у Влакчи“. По завршетку програма приређено је послужење за госте и настављено дртужење у пријатној атмосфери летњег дана у прелепом амбијенту села у срцу Шумадије.

Сво време манифестације село Влакча надлетали су авиони са посадама пилота учесника такмичења на Меморијалу Михаило Петровић, који су полетали са аеродрома у Смедеревској Паланци.

У повратку за Београд чланови УПВЛПС и сапутници из осталих удружења положили су цвеће пред спомеником пилоту мајору Зорану Томићу у Тополи.

Повратак је, као и читава посета, протекао у пријатној атмосфери и дружењу, као у претходних година.

Учесници путовања и чланови УПВЛПС прикупили су добровољни прилог у износу од 12.500 динара за обнову родне куће пилота Михаила Петровића. Акција прикупљања срестава се наставља.

МЕМОРИЈАЛ МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ

Поводом Дана пилота Србије, 29. маја,  и 135. годишњице рођења Михаила Петровића 14. јуна, на аеродрому у Смедеревској Паланци одржано је у суботу, 15. јуна 2019. године такмичење пилота – Меморијал „Пилот Михаило Петровић“, у организацији Ваздухопловног савеза Србије, аеро-клуба „Јасеница“ из Смедеревске Паланке и Ваздухопловне фондације „Пилот Михаило Петровић“. 
На једној од етапа руте са извиђачким задацима и прецизним слетањем изведен је и двоминутни заокрет изнад родне куће пилота Михаила Петровића у Влакчи.
Овим чином пилоти су одали пошту првом пилоту и првој жртви нашег ваздухопловства, нареднику Михаилу Петровићу. Планирано је да се убудуће меморијал одржава сваке године.

Златомир ГРУЈИЋ

 

Српска читаоница у Иригу: „НЕБЕСКИМ ХЕРОЈИМА У ЧАСТ“

Насловна, , , , ,

Поводом обележавања Априлског рата Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), Општина Ириг и Српска читаоница у Иригу обележили су овај значајан јубилеј.

Априлски рат почео је 6. априла 1941. године необјављеним нападом немачке авијације на Краљевину Југославију. На стотине фашистичких авиона бомбардера кренуло је ка Београду, а међу првима овој сили одупрли су се пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства (ЈКВ), узлетевши са летелишта у околини Ирига.

Један од првих одбрамбрених аеродрома југословенске авијације налазио се на територији иришке општине у Крушедол селу и Крушедол Прњавору.

Шести ваздухопловни ловачки пук, стациониран на овом аеродрому, херојски је пружио отпор бројнo надмоћнијој фашистичкој авијацији. Погинуло је укупно 10 пилота, а међу њима је и пилот Михаел Миха Клавора чији је авион срушен над Иригом, а овај пилот је сахрањен на католичком гробљу у Иригу.

Испред Дома културе у Иригу свечано су положени венци код спомен плоче настрадалим пилотима.

Венце су положили представници Општине Ириг;

делегација Команде РВ и ПВО Војске Србије,

и делегације Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и Удружења ваздухопловаца Војводине,

Удружења пилота "Тигрови" и

 Удружења пилота "Курјаци са Ушћа".

Програм је настављен у Српској читаоници у Иригу традиционалним представљањем најновијих издања књига којe за тематику имају историју српске авијације.

Поред обраћања заменика председника Општине Ириг Миодрага Бебића, председника СО Ириг Владислава Илкића и директорице Српске читаонице у Иригу Вере Новковић,

пензионисани пуковник пилот мр Златомир Грујић,

представио је своју нову књигу "Српско ваздухопловство у Балканским ратовима 1912-1913. године."

Б. ЈОВИЧИЋ via ФБ

74 године од формирања ваздухопловних пукова и дивизија НОВЈ – ПАРТИЗАНСКА ВАЗДУШНА АРМИЈА

Насловна, ,

Јесен 1944. године обележиле су велике победе Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), која је у садејству са Црвеном Армијом ослободила Србију и Војводину, велике градове Ниш, Београд, Нови Сад и друге. НОВЈ бројчано нараста и постаје Југословенска армија (ЈА), а уз помоћ од СССР у опреми и наоружању и војна сила. У том процесу бриљантно место има ваздухопловна компонента – на име помоћи од две ваздухопловне довизије са шест пукова и ваздухопловне базе са  батаљонима позаднских служби ЈА добија праву ваздушну армију.

У току 1944. године НОВЈ је нарасла у снажну оружану силу, са свим видовским обележјима, укључујући и ваздухопловство. Формиране су Прва ескадрила НОВЈ (Nо. 352 /Yugoslav/ Squadron) и Друга ескадрила НОВЈ (Nо. 351 /Yugoslav/ Squadron) које су дале велики допринос нарастању Народноослободилачке борбе (НОБ) и нове народне војске. То је још више учврстило потребу за стварањем снажне ваздухопловне компоненте  НОВЈ.

Пошто је већ било формирано Ваздухопловно одељење при Врховном штабу, Прва ваздухопловна база и две ескадриле, организована широка акција на прикупљању и школовању неколико хиљада ваздухопловаца, 29. октобра 1944. године формиран је Штаб ваздухопловства ЈА у Земуну. Створене су организационе и кадровске претпоставке за формирање оперативних ваздухопловних састава.

У међувремену, на основу споразума између југословенске и совјетске владе из септембра 1944. године, НОВЈ је од Црвене Армије добила помоћ у комплетном наоружању за 12 пешадијских и две ваздухопловне дивизије. 

Тито и Толбухин

Одлучено је да се из 17. совјетске ваздушне армије, Трећег украјинског фронта, који је у садејству са НОВЈ ослобађао североисточне делове Југославије, издвоје две ваздухопловне дивизије, једна јуришна и једна ловачка са одговарајућим позадинским јединицама. Споразум су потписали маршал Тито и маршал Толбухин. За команданта наведне групације постављен је генерал Витрук, са задатком да се југословенски кадар оспособи за употребу ваздухопловне технике и јединице оспособе за самостална борбена дејства.

Витрук и Лазаревић

То је била респективна оружана формација од око 7000 људи и 250 авиона типа "Ил-2" и "ЈАК". Ова групација имала је циљ да подржи снаге југословенске Прве, Друге и Треће армије у операцијама за коначно ослобођење, и да оспособи југословенски ваздухопловни кадар за овладавања ваздухопловном борбеном техником, по принципу "дублирања" и оперативно задејствује група ваздухопловних дивизија.

Ил-2 у лету

После формирања Штаба ваздухопловства ЈА почеле су припреме за прикупљање људства, њихову обуку и формирање јединица. Врло брзо је у сабирним центрима у Панчеву и Земуну, прикупљено неколико хиљада ваздухопловаца, који су прошли стручну и здравствену селекцију. Затим су упућивани у Нови Сад, где је 11. новембра 1944. године, формирана пријемна комисија за попуну команди, штабова и јединица Групе ваздухопловних дивизија (ГВД). Након пријема кандидата извршена је селекција и класификација кадра, тако да је већ 28. новембра 1944. године, почела преобука по специјалностима ваздухопловно-техничке службе.

Изучавање ваздухопловног наоружања

Обука пилота почела је 10. децембра 1944. године. Преобука пилота ловаца на авионима "ЈАК" била је на аеродрому Рума, а пилота јуришника на аеродрому Земун. Прва група је завршила преобуку и укључила се у борбене јединице 18. јануара 1945. године.

Обука пилота ловаца

Обука и оспособљавање летачког и ваздухопловно-техничког састава, вршена је по принципу "дублирања". У свакој совјетској јединици паралелно је био распоређен и југословенски састав, тако да је оспособљавање ишло веома брзо и ефикасно. Сличан  метод је био примењен у оспособљавању српског ваздухопловног кадра у француско-српским ескадрилама на Солунском фронту 1917/18. године. Такав принцип оспособљавања дао је одличне резултате и југословенски састав је врло брзо био оспособљен за летачке задатке и борбена дејства.

На основу усвојене и одобрене организације и формације Групе ваздухопловних дивизија (Схема број 1), јединице су формиране следећим редом:

- 4. децембра 1944. године формиран је 422. јуришни авијацијски пук на аеродрому Нови Сад. Командант пука био је капетан Крсто Лакићевић.

Састав 422. јуришног пука

- 9 децембра 1944. године, формиран је 423. јуришни авијацијски пук на аеродрому Рума. Командант пука био је мајор Милан Малнарић.

Састав 423. јуришног пука

- 15. децембра 1944. године формиран је 112. ловачки авијацијски пук на аеродрому Велики Радинци. Командант пука био је капетан Саво Пољанац.

Састав 112. ловачког пука

- 15. децембра 1944. године формиран је 113. ловачки авијацијски пук на аеродрому Нови Сад. Команднат пука био капетан Миљенко Липовшћак.

- 20. децембра 1944. године, формиран је 421. јуришни авијацијски пук на аеродрому Лаћарак. Командант пука био је мајор Душан Божовић.

Састав 421. јуришног пука

Авиони ИЛ-2 на стајанци

- 25. децембра 1944. године формиран је 111. ловачки авијацијски пук на аеродрому Рума. Командант пука био је капетан Љубомир Попадић.

Авиони ЈаК-3 на стајанци

Штабови 42. јуришне ваздухопловне дивизије и 11. ловачке ваздухопловне дивизије формирани су 29. децембра 1944. године.

Схема број 1.

Команда и штаб 42. јуришне ваздухопловне дивизије почели су са активностима 5. јануара 1945. године у Новом Саду. Командант ове дивизије био је пуковник пилот Божо Лазаревић, а после његовог постављења за командната Оперативног штаба Групе ваздухопловних дивизија, пуковник Јеврем Бјелица. Дивизији су непосредно били потчињени 421, 422 и 423. јуришни авијацијски пукови и пратеће ваздухопловнотехничке јединице. Имала је 1100 људи, од тога 253 летача, (113 пилота  и 140 стрелаца), а у наоружању 125 авиона "Ил-2", популарних "Штурмовика", најбољих јуришника Другог светског рата (Табела број 1).

Табела број 1.

Божо Лазаревић

Команда и штаб 11. ловачке ваздухопловне дивизије почели су са активностима 7. јануара 1945. године у Руми. Први командант дивизије био је мајор пилот ловац Арсеније Бољевић. Једанаестој ловачкој ваздухопловној дивизији били су непосредно потчињени 111, 112 и 113. ловачки авијацијски пук и пратеће ваздухопловнотехничке јединице. Дивизија је имала око 1000 људи, од тога 136 пилота, а у наоружању 115 авиона типа "ЈАК" (Табела број 2).

Табела број 2.

Арсеније Бољевић

Штаб Девете обласне ваздухопловне базе почео је са радом 5. јануара 1945. у Новом Саду. Командант је био пуковник Тодор Узелац. Штабу су биле непосредно потчињене: команде шест батаљона аеродромске службе и остале пратеће ваздухопловнотехничке јединице. Девета обласна база, као позадинска јединица Групе ваздухопловних дивизија била је попуњена преко формације и имала је 4500 људи.

Група ваздухопловних дивизија са 9. обласном вадухопловном базом била је респективна ваздухопловна војна групација од око 7000 људи и 250 авиона.  То је било југословенско ваздухопловство у малом, основа и темељ изградње нашег ратног ваздухопловства у послератном периоду.

Посада Ил-2 пред борбени лет

Ради обједињавања командовања и ефикаснијег рада, команде 11. ловачке ваздухопловне дивизије и 9. обласне ваздухопловне базе, потчињене су у оперативном погледу команданту 42. јуришне ваздухопловне дивизије, до 17. марта 1945. године када је формиран Оперативни штаб Групе ваздухопловних дивизија и за команданта постављен пуковник Божо Лазаревић. Штаб је почео је одмах да функционише, на командном месту Пригревица код Сомбора, одакле је командовао 42. јуришном и 11. ловачком дивизијом у задацима на подршци јединица наше Прве, Друге и Треће армије у завршним операцијама за ослобођење Југославије.

Спомен плоча у Пригревици

Група ваздухопловних дивизија почела је борбена дејства 17. јануара 1945. године, на задацима посредне и непосредне подршке. Борбена дејства трајала су до 25. маја 1945. године, десет дана дуже од рата у Југославији, а 16 дана после капитулације Немачке.

Ловци „Јак“ у лету

Јединице Групе ваздухопловних дивизија оствариле су значајне борбене и велике моралне ефекте. Пукови ових дивизија извршили су самостално 1445 борбених летова,а са совјетским посадама 4568 летова. Уништили су преко 200 противавионских топова митрељеза, 32 локомотиве, 312 вагона, 43 тенка, 1335 камиона, 51 пловни објекат, два моста, 19 магацина, 1121 кола, 25 путничких аутомобила и избачено из строја око 7500 непријатељских војника.

Снимак за успомену на крају рата

Формирање Групе ваздухопловних дивизија представљало је најкрупнији догађај у стварању и изградњи ратног ваздухопловства у току НОР-а. То је била прва ваздухопловна формација оперативног ранга и значаја, окосница даљег развоја овог вида.

Дан почетка борбених дејстава Групе ваздухопловних дивизија, 17. јануар 1945. године, поклапа се са значајним догађајима из историје ваздухопловства и има вишеструку симболику и значај у нашој ваздухопловној традицији. Наиме, 17. јануара 1918. године формирана је на Солунском фронту Прва српска ескадрила, тада уз помоћ Француза, и то на сличан начин.

Мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији