Већ традиционално, као и сваког 17. јануара, делегација Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, учествовала је на обележавању спомена на мајора-пилота Бранка Вукосављевића, првог Команданта Прве српске ескадриле основане 17. јануара 1918. године.

На позив организатора, Команде 204. ваздухопловне бригаде и 252. школско-тренажне авијацијска ескадриле - јединице која чува традиције наше прве ескадриле и прославља је као свој Дан, наше Удружење се одазвало и узело учешће у одавању почасти ваздухопловном хероју који је погинуо у данима када се наше ваздухопловство формирало.

Поред делегације нашег Удружења, била је присутна делегација 252. школско-тренажне авијацијске ескадриле, Удружење пилота „Курјаци са Ушћа“ и Удружење пензионисаних подофицира Србије.

Место окупљања свих делегација, било је београдско Ново гробље где се налази и споменик погинулом мајору пилоту Бранку Вукосављевићу.

Након краћег говора организатора, те минута ћутања у част свих палих хероја, присутне делегације су положиле венце и поклониле се хероју Бранку Вукосављевићу. Свако у својим мислима, размишљао је о палим херојима које нисмо заборавили ни после више од стотину година.

Да подсетимо...

Бранко Вукосављевић, рођен је 27. марта 1886. године у Неготину. Био је први вршилац дужности Команданта ратног ваздухопловства Краљевине СХС.

Војнички пут започиње 1905. године након завршене гимназије, када уписује Нижу војну академију као питомац 38. класе. Завршава је 1909. године као први у рангу. Као артиљеријски официр, врши бројне дужности до почетка Балканских ратова. У почетку Првог светског рата, као способан официр, упућиван је у команде где су тражили најбоље.

Прве летове са ваздухопловима извршио је у зиму 1916. године током повлачења војске преко Албаније. Већ у пролеће исте године, упућен је у Француску на школовање за пилота у склопу Треће пилотске класе. Враћа се у септембру 1916. године са звањем пилота-ловца и добија распоред у ескадрилу Друге српске армије на Солунском фронту.

Убрзо, долази до формирања посебног ловачког „Њепорског одељења“ и на место првог командира, постављен је капетан прве класе Бранко Вукосављевић. На Солунском фронту у наредне две године извршава разне борбене задатке. Призната му је једна ваздушна победа и у мају 1917. године рањен је приликом ваздушне борбе. Упућен је у Француску на лечење и обуку за нове авионе.

По повратку на Солунски фронт, постављен је за Командира Прве српске ескадриле, односно Српског аеропланског одреда који је формиран 17. јануара 1918. године. Командовао је ваздухопловним одредом приликом пробоја Солунског фронта и у операцијама за ослобођење земље.

Након рата, почетком 1919. године, унапређен је у чин мајора и постављен за Команданта целокупног ваздухопловства Краљевине СХС. Тада се команда налазила у Новом Саду. Под његовом командом, израђена је прва формација југословенског ваздухопловства. Формиране су ескадриле на аеродромима у Новом Саду, Загребу, Скопљу и Сарајеву, те ваздухопловна одељења у Љубљани и Мостару. У Новом Саду, основана је прва пилотска школа Краљевине СХС.

На дужности Команданта ваздухопловства, погинуо је 19. јуна 1919. године у авио удесу на аеродрому „Нови Сад“.

Ако не памтимо велика дела наших хероја, како да очекујемо да постојимо... ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Јовановић Саша