Ове године се навршило 8 деценија од почетка Априлског рата.
Вишеструко надмоћнијем агресору се, без обзира на издају једног дела својих припадника, храбрo супроставила војска Краљевине, а нарочито припадници ваздухопловства који су се непријатељу супростављали до краја. И нису капитулирали...
И ова годишњица је била прилика да се сетимо једног прошлог времена у којем су наше колеге по позиву, припадници ваздухопловства ушле у неравноправну битку са 6 пута јачим непријатељем.
Нажалост, због ситуације изазване вирусом ковид 19 како на глобалном нивоу, тако и код нас, традиционалне Шестоаприлске комемморације су одржане у много мањем обиму, а делегације ветеранских удружења нису ни добиле позиве за учешће у протоколу.
Ипак, вођени идејом да ако не памтимо претке, они као да нису ни постојали, а ако нису постојали, онда немамо ни прошлост, а ако немамо прошлост, онда као народ немамо ни будућност, ветерани су изашли на традиционално место Шестоаприлских комеморација у Београду-споменик на Земунском кеју.
Уз поштовање свих епидемиолошких мера, након Градоначелника Београда, министра одбране и Команде РВ и ПВО, венац на споменик пилотима браниоцима Београда, положило је Саша Јовановић испред Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС).
У име Удружења пилота "Курјаци са Ушћа" венац је положила делегација предвођена Небојшом Гајићем.
Удружење пензионисаних подофицира је представљао Драган Стојановић.
А ветеране 63. падобранске бригаде Б. Михајловић.
На иницијативу Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС) и уз подршку Команде РВ и ПВО, 204. ваздухопловне бригаде и локалне самоуправе општине Ириг, пре пет година, поводом 75-те годишњице од почетка Априлског рата, у Иригу је откривена Спомен плоча пилотима Шестог ловачког пука који су се херојски супроставили многоструко јачем непријатељу...
Ове године, на 80-ту годишњицу, житељи Ирига, локална самоуправа, Српска читаоница и ваздухопловни ветерани нису заборавили на херојско дело припадника наше авијације, од којих је део полетао са ратног летелишта Крушедол-Прњавор у близини Ирига.
Испред Дома културе у Иригу свечано су положени венци код спомен плоче настрадалим пилотима.
Венце су положили представници Општине Ириг и Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије.
Наше Удружење је представљао Никола Дукић.
У организацији Српске Заједнице у Македонији р.о. Куманово обележена је 80. годишљица од јуначке погибије српских и југословенских пилота, који су у рану зору 6.априла 1941. године приликом напада фашистичке Немачке на Краљевину Југославију одлучно полетели и супротставили се вишеструко надмоћнијем непријатељу и том приликом положили своје младе животе на олтар отаџбини.
Овом приликом венце су положили посланик у Собрању Македоније и председник Демократске Партије Срба у Македонији господин Иван Стоилковић, делегација Српске Заједнице у Македонији предвођена председницом госпођом Горданом Јовић Стојковском, делегација Савета Општине Куманово на челу са председницом Атином Мургашанском, делегација КУД-а Српски Вез вођена председником Далибором Китановићем, делегација СУБНОР-а Србије, као и делегација војних ветерана из Куманова.
У историји ратног ваздухопловства Kраљевине Југославије априлски рат остао је упамћен и по одбрани неба коју су херојски извели пилоти 36. ваздухопловне групе Петог ловачког пука који је био стациониран на аеродрому Режановачка коса код Kуманова. Наредба о бомбардовању Београда 6. априла, затекла је у патроли извиђања два „хокер фјуриа“ над небом изнад Kуманова. Извидницу су предводили поручник Живомир Степановић и у другој летелици потпоручник Олег Kургански. Они су уочили долазак 17 немачких летелица марке „Месершмит БФ – 109“ и једног разарача марке „МЕ – 110“. Радио везом су објавили узбуну и опасност од ваздушног напада. Kургански је у нападу погођен, али је успео да се падобраном спусти на аеродром, док је његов колега Степановић, иако погођен у репни део, авион успео да приземљи у близини аеродрома.
Са аеродром код Kуманова у зору 6. априла 1941. године у одбрану неба полетело је 12 авиона тада већ застарелог двокрилца „Хокер фјури“ да се супроставе моћној немачкој авијацији. Kако би спречили бомбардовање јужне границе тадашње државе, српски пилоти су без наредбе одлучили да се са непријатељем обрачунају на једини могући начин. Био је то самоубилачки авијатичарски потез који се назива „таран“ – директни судар са непријатељским авионом. Другог избора за пилоте Kраљевине Југославије у том тренутку није било.
Борба у ваздуху трајала је према наводима хроничара око пола сата. Изводећи директне сударе са немачким летелицама погинули су командир 111. Ловачке ескадриле, капетан прве класе Војислав Поповић, командир 112. Ловачке ескадриле капетан прве класе Kонстантин Јермаков, поручник Милора Танасић, потпоручник Милутин Перовић, наредник Јефта Арсић, наредник Ратомир Милојевић и наредник Верољуб Стојадиновић.
У неравноправној ваздушној борби храбри српски пилоти су уништили четири „Месершмита“ и разарача немачке авијације. Историја је забележила у фрагментима ову епизоду као „Режановачки ваздушни бој“. После такорећи осам деценија ово је једно спомен обележје храбрим српским пилотима. А аеродром на Режановачкој коси код Kуманова више не постоји.
У првом обрачуну авијације Краљевине Југославије са јуришним летелицама нацистичке Немачке код Куманова погинули су пилоти: Константин Јермаков, капетан прве класе, командир 112 ескадриле, Рус, Војислав Воја Поповић, капетан друге класе, командир 111. ескадриле, Милорад Танасић, поручник, Милутин Перовић, потпоручник, Јефта Арсић, наредници Радомир Милојевић Рале, Верољуб Стојадиновић и Милорад Радевић.На спомен обележју у селу Доње Коњаре исписана имена укупно 15 погинулих са аеродрома Аџитепе. Они су прве жртве априлског рата 1941.
Милан РАКИЋ
фото: Саша ЈОВАНОВИЋ