Поводом 81 годишњице Битке за Британију
Једна од најзначајнијих ваздухопловних одбрамбених операција „Битка за Британију“ почела је средином јула, а завршена је 31. октобра 1940. године, пре нешто више од осам деценија. Сећање на ту величанствену борбу витезова неба или „Двобој орлова“, овековечено је у десетинама књига и публикација, у стотинама текстова и прича. Овогодишњи јубилеј обележен је новом књигом.
Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/
Крајем октобра из штампе је изашла капитална књига „ПОБЕДА-1940“ са поднасловом - „битка за Британију како никад раније није виђена“, својеврсна споменица учесницима и бици самој, као појави која је обележила ваздухопловну историју и историју Другог светског рата. Реч је о сјајној монографији изванредних садржаја и врхунског квалитета. Књигу је са енглеског превео Душан Симић, а издавач српског издања је Удружење “Mark IX“ из Београда.
Промоција је одржана 30. октобра 2021. године на аеродрому Војка. Учествовали су Душан Симић (промотер), Златомир Грујић, Предраг Миладиновић, Велибор Вукашиновић и Милан Шљивић. (на слици, здесна на лево)
Учествујући у промоцији Златомир Грујић је рекао:
Књига о којој данас говоримо је изванредна публикација по теми, садржају, илустрацијама, дизајну, штампи и опреми. Заслужује највише оцене и похвале њеним ауторима, односно преводиоцу, уредницима, штампарима и свима који су учествовали да она угледа светлост дана у нашој земљи. Задовољство је имати такву књигу у својој библиотеци. По мом мишљењу књига „Победа – 1940“ je изузетно дело, писано на основу аутентичних догађаја, са обиљем података. Посебну вредност књизи дао је преводилац са својим напоменама – објашњењима на крају.
Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/
Почаствован сам што сам у прилици да изнесем своје мишљење о књизи. Не бих је препричавао, иако је веома интересантна, а структура и садржај нам пружају обиље података, описа, прича, факсимила докумената, објашњења и изнад свега фантастичних илустрација. Изнећу своје виђење „Битке за Британију“, како на основу сазнања из ове, тако и из десетине других књига на ову тему, актуелну, важну и велику. На примеру битке, прве велике и успешне одбрамбене ваздухопловне операције (операције ПВО) у Другом светском рату надахњивао сам се, као и многе генерације пре и после мог школовања у Ваздухопловној војној академији и највишим војним школама у нас.
Битку посматрамо целовито, са разних страна, уважавајући услове у којима је извођена и утицај чинилаца на њен почетак, трајање и ток. Такав приступ води ка одговору: зашто је тако текла и завршила се. Другачије и не би могла (чиме падају у воду теорије „шта би било, кад би било“). Међутим дешава се да се посматра само неки аспект, да се понешто прескочи, заборави, потцени, што доводи до лоших резултата. Тога је било и у овој великој бици.
Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/
Услови у којима се водила Битка за Британију били су бројни и са различитим интензитетом и обимом утицаја. Адекватним методолошким поступком и анализом услова и чинилаца добијамо реалну слику те велике битке. Потцењивање значаја и утицаја било ког услова или чиниоца, или њихово неадекватно сагледавање, доводи до непотпуних и неадекватних процена и одлука, неразмевања, те и до лоших резултата, за једну или другу зараћену страну. Тога је било, поготово код Немаца, који су радили по опробаном шаблону. Дакле, сагледавање наведене битке као појаве са свих аспеката, и уз уважавање целине услова и чинилаца, доводи до правог резултата. Немачка је напала са циљем да освоји и покори ову земљу, а Британија је бранила народ, територију, слободу. Превладавала су ваздухопловна борбена дејства која су одредила суштину и карактер битке.
Борбени услови, као најважнији, имали су доминантан утицај. Почео је Други светски рат, годину дана раније. У силовитом налету фашистичка Немачка – агресор - била је у стратегијској офанзиви, прегазила је пола Европе и изашла на Атлантик, а од британског острва делио ју је само канал Ламанш. Велика Британија (објекат агресије) је била у стратегијској дефанзиви, усамљена, острво у пуном смислу. Окружена фронтом од Норвешке до Шпаније. Пловидба Атлантиком, као јединим путем снабдевања из САД било је веома отежано, а савезнички односи недефинисани. Немачка доктрина „муњевитог рата“ са основном полугом „панцир-штука“ којом је поразила Пољску, Норвешку, Данску, Финску, Белгију, Холандију и Француску, шокирала је свет.
Немци су стекли велико искуство у копненим операцијама, делом у поморским, ваздухопловним и ваздушно-десантним, њихове ОМЈ и ваздухопловство (у тесном садејству) опремљени савременим средствима, окитили су се ореолом непобедивости. Успут стекли су огроман ратни плен, запосели огроман број аеродрома, ратних лука и других објеката.
Са друге стране Велика Британија, упркос високоморалној одлуци (3. септембра 1939) да уђе у рат против Немачке након агресије исте на Пољску, и да са европским савезницама, пре свега Француском, организује отпор немачкој сили, након пораза на европском тлу и крваве епозиде код Денкерка, нашла се у тешкој ситуацији. Највећи део ратне технике и опреме КоВ пао је у руке Немцима. Једина нада и реална опција за одбрану од немачке агресије која се реално очекивала било је ваздухопловство. Дакле, борбени услови (општи и посебно) били су у корист Немачке, чији су апетити досезали преко Ламанша. Британија је била у неповољном војно-стратегијском положају.
Просторни услови били су у корист Британије. Њена територија је била компактна, Немци су имали фронт развучен од Норвешке до западне Француске. Британија је бранила своје тле, своје море, своје небо, своје домове. То је у сваком рату, па и у том, био чинилац од пресудног утицаја на чврстину одбране.
Временски услови у планираној, а никад не изведеној операцији „Морски лав“ и ваздухопловној операцији „Напад орла“ која је за Немце имала неповољан исход, превагнули су на страну браниоца, тј. Британије. Немци су били већ донекле „засићени“ муњевитим победама, а и делом истрошили су материјалне ресурсе и људске потенцијале, али су били нестрпљиви да по опробаном рецепту муњевито освоје и Британију. Рачунали су да је британска војска оставши без тешке технике КоВ и са ваздухопловством које је исцрпљено у дејствима изнад Белгије и Француске, лак плен. Практично, за Британију то је био почетни период рата, док су Немци у рату били већ годину дана.
Немци су планирали инвазију на Британију у континуитету претходних ратних операција. Имали су уигране команде, у борбама ангажоване и проверене јединице свих видова, родова и служби. Британци су се нашли у тешкој ситуацији јер су морали да, исцрпљени ангажовањем својих трупа у Француској, и материјално ослабљени, убрзано врше припреме за одбрану. Њима је било кристално јасно да је једина шанса да се Британија сачува – одбрана из ваздушног простора. Та идеја је била присутна неколико година и само је настављен развој система ПВО. Немци нису имали потпуна сазнања о организацији, ефикасности и функционисању система британског ПВО, чак су и рачунали да су знатно ослабили британску ЛА. Притиснути аргументима својих циљева и Британци и Немци су били у „журби“. Први да доведу систем одбране на потребан ниво, други да ураде све пре доласка јесени и лоших метеорлошких услова. Управо су метеоролошки услови, специфични за Ламанш и Британска острва, испољили значајан утицај на планирање, почетак и извођење нападних операција Немачке, и до одлагања операције „Морски лав“.
Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/
Друштвени, војно-политички и економски услови, имали су значајан утицај. Немци су били на врхунцу моћи, па и на неки начин опијени победама мислили су да могу лако да „прегазе“ Британију. Британци, су упркос унутрашњим променама (смена владе) успели да изграде снажан морал ОС и становништва и да ангажују све снаге за одбрану, посебно у систему ПВО и производњи авиона.
Операцију као појаву у војној теорији и пракси карактеришу: циљ, снаге (људи и средства), простор, време, замисао и план и јединствено командовање.
Операција „Морски лав“ имала је све те елементе у Хитлеровој Директиви бр. 16 и Директиви бр. 17 (1. август), а време за инвазију предвиђено је за (15) 21. септембар. На основу тога Геринг издао је 6. августа 1940. наређење командантима Луфтфлота за напад на Британију у циљу постизања превласти у ваздушном простору и уништења РАФ-а у ваздуху и на земљи. Почетак немачке операције „Дан орла“ предвиђен је за јутарње часове 7. августа 1940. године. Британска одбрамбена операција (операција ПВО) почела је даном напада немачких ваздухоплова почетком јула 1940.
Wikipedia
Међутим, „умешали“ су се услови и чиниоци који делују независно од човекове воље и његових моћи – метеоролошки услови су онемогућили борбена дејства Луфтвафе, те је напад померен за послеподне. Браници су спремно дочекали нападаче. Показало и то колико значи бити свој на своме и бранити своје. Ту су храбри припадници ПВО Велике Британије, од пилота ловаца до земаљског особља на аеродромима и у ОЦ показали висок ниово посвећености својим задацима и оданости својој земљи. Велика напрезања и губици их нису поколебали.
Улазећи дубље у анализу чинилаца који су утицали на операцију, треба имати у виду значај обезбеђења б/д, које име више аспеката (садржаја, облика): морално-психолошко обезбеђење (информисање, пропаганда, јавно мњење, поверење у државнои и војни врх); обавештајно обезбеђење; безбедносно обезбеђење; позадинско (логистичко) обезбеђење (авиони, убојна средства, гориво и мазиво, резервни делови, храна, одећа и обућа, смештај и исхрана, систем веза); метеоролошко обезбеђење; навигацијско обезбеђење; осигурање војишта; борбено обезбеђење дејстава авијације: извиђање, обезбеђење летова над сопственом територијом; обезбеђење од противдејства противничке ПВО и спашавање посада.
Приликом ангажовања ваздухопловства у операцијама, основни задаци су: извиђање из ВП, борба за превласт у ВП, ваздухопловна ватрена подршка, заштита групација ОС на војишту, територије или објеката на копну или мору, превожење и одржавање везе. Ти садржају били су заступљени у дотадашњим б/д, с тим што се не може навести ни једна успешна операција ПВО до тада. Немачако ваздухопловство доминирало је на европском ратишту, превасходно у подршци КоВ.
Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/
Дејства РАФ-а у ПВО територије обухватала су јединствено сва дефанзивна дејства Ловачке команде ради заштите од извиђања и напада из ваздушног простора, као и офанзивна дејства Бомбардерске команде по ваздухопловима објектима на територији противника.
У начелу противваздухопловна одбране (ПВО) обухвата: ваздушно оматрање, јављање и навођење (ВОЈиН), осматрање и извиђање из ВП, прикупљање, пренос и обраду података о ситуацији у ВП, обавештавање о ситуацији у ВП, навођење ЛА, систем ОЦ за командовање дејствима у ПВО; противваздушну борбу: б/д против напријатељевих снага за напад из ВП ради наношења губитака и ометање планске употребе (реализује се усклађеним одбрамбеним и нападним дејствима); противваздушну заштиту: обухвата мере и поступке који отежавају дејства напријатеља и умањују последице тих дејстава. Дакле, ради се о разгранатом систему са пуно елемената који су прецизно увезани како би систем беспрекорно функционисао, јер је то услов за његово постојање. На срећу, Британци су то успели, а највећу захвалност дугују, а и ми са њима, маршалу авијације Хју Даудингу. У литератури је детаљно описан структра система ПВО и његово функционисање. То био први модеран и уједно ефикасан модел система, који је упркос даноноћним нападима Луфтвафе непрекидно функционисао.
Wikipedia
Битку за Британију карактерише масовно, неприкидно и упорно ангажовање ваздухопловних снага обе стране. Немачке ваздухопловне снаге – Луфтвафе и британске снаге – РАФ, били су оспособљена и опремљени за дејства у својој намени. Први су имали више искуства и бројчану премоћ, други су искуство стицали и великом борбеношшћу надокнађивали бројчану инфериорност. Однос у броју ваздухоплова био је 2:1 у корист Немца, али је односу броју уништених авиона био 2:1 у корист РАФ-а.
Целокупни систем ПВО Велике Британије обједињавала је Ловачка команда: Територија ВБ била је подељена на 4 ваздушне зоне, изузев територије с/з Енглеске и Шкотке, свака са једном ловачком групом: 10 група - 9 сквадрона; 11 група - 21 сквадрон; 12 група - 14 сквадрона; 13 група - 13 сквадрона. Команда ПАА – 7 ПАВ дивизија, 1.200 тешких ПАТ, 587 лаких ПАТ, 3.932 рефлектора. Балонска команда - 4 балонске зоне, са 1.741 запречним балоном запремине 100-400 м3, и плафоном од 1000 до 4500 м. ВОЈ – 38 радарских станица (откривале циљеве на 190 км, висине 4700 м, и на 60 км у ниском лету на висини 150 м) и 1.200 ВОСТ. Цивилна заштита, где је ангажовано око 20% целокупног становништав Велике Британије. Сви подаци су се сливали у ОЦ Ловачке команде, који је био срце система ПВО. Цео систем се брзо уигравао, а велики допринос функционисању система дале су радарске и осматрачке станице.
Wikipedia
Дакле, Велика Британија се припремала за одбрану од инвазије. Организовала је и изградила, за то време, савремен и врло ефикасна систем ПВО заснован на интеграцији модерног система осматрања и прикупљања информација о стању у ваздушном простору, заснованог на мрежи радарских и ваздушноосматрачких станица, преносу информација и њиховом сабирању у оперативним центрима, јединственом и ефикасном командовању ЛА и другим елементима система, организацији мреже аеродрома, ваздухопловних база, позадинских установа и ваздухопловне индустрије, формирању слојевите непосредне ПВО - од система ПАА, запречних балона, развијеног система трагања и спашавања оборених пилота на мору (углавном Ламанш) и копну, и укључивању читавог становништва у подршку и ангажовање за потребе одбране од напада фашистичке авијације. Такав систем је успешно функционисао захваљујући високој мотивацији и преданом ангажовању људи - од пилота до људства у командним центрима, ваздухопловним базама и на свим другим тачкама у сложеном систему ПВО.
Wikipedia
У првој фази Битке за Британију тежиште немачких напада било је на војним циљевима (аеродроми, ваздухопловне базе, радари, оперативни центри, фабрике авиона, а у другој на британске градове, луке индустријска постројења. Битка је завршена немачким поразом – нису остварили превласт у ВП, па инвазија није била изводљива то је - прва изгубљена битка Хитлерове фашистичке силе. Битка за Британију почела је 10. јула, а завршена 31. октобра 1940. године, мада су дејства немачке авијације настављена до лета 1941. године, и до краја рата (терористичка бомбардовања градова, лансирање ракета В-1 и В-2).
Кључну улогу имали су људи у свим сегментима организације, а највећу улогу пилоти ловци (век 87 сати летења или 14 дана) који су били ударна песница одбране од даноноћних насртаја фашистичке ваздушне силе (двадестогодишњаци).
Били су одлучни да бране земљу, упорни, борбени, несаломови упркос велим напрезањима, жртвама и рањавањима. То су били млади људи пуни полета, надахнути идеалима слободе и витештва, и зато су захваљујући њима Хитлерове ваздушне ескадре поломиле крила, неуспевши да освоје небо Велике Британије.
Wikipedia
Плејади пилота РАФ-а којима је изречена неизбрисива и вечна захвалност у речима британског премија сер Винстона Черчила: „ Никада у историји људских конфликата није толико много њих дуговало тако малом броју људи.“
На крају: „У ширем разматрању догађаја из Другог светског рата, битка за Британију није била највећа, нити најдужа, али је у погледу стратегијских и хуманитарних аспеката била вероватно једна од најзначајнијих.
Југословенска ваздухопловна теоријска мисао поклањала је пуну пажњу искуствима из Битке за Британију, уграђујући проверена решења у доктринарно-нормативна документа и примењујући их у пракси. То се односи у на праксу у РВ и ПВО Војске Србије.
Уз одобрење издавача, Udruženje "Mark IX" https://marsoveknjige.com/
Светли примери из Битке за Британију о томе како се и са колико посвећености, оданости и храбрости брани небо рудне груде, темељни су постулат васпитања младих нараштаја српског ваздухопловства.
Пуковник авијације – пилот
Мр Златомир Грујић
