Архиве категорија: Насловна

Састанак представника Удружења са Начелником Генералштаба-ИНФОРМАЦИЈА ЗА ЧЛАНОВЕ УДРУЖЕЊА ВЕТЕРАНА РВ и ПВО

У четвртак 10. новембра 2022. године, на позив Начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића, делегација нашег Удружења присуствовала је заједничком састанку свих удружења са којима Војска Србије остварује сарадњу.Састанак је одржан у свечаној сали Дома Гарде на Топчидеру. Састанку је присуствовао и нови министар одбране Милош Вучевић. Током сат времена представници удружења која негују слободарске вредности и војничке традиције наше војске, информисани су о актуелној политичкој и безбедносној ситуацији у земљи и региону, те најзначајнијим активностима и правцима даљег развоја система одбране наше земље.Генерал Милан Мојсиловић отворио је састанак и истакао да Министарство одбране и Војска Србије поклањају велику пажњу сарадњи са свим организацијама чији су програмски циљеви и пројектне активности усмерени ка очувању слободарских и патриотских вредности, војних традиција и војничког позива, као и на развоју и афирмацији дисциплина које своју примену имају у војсци.Министар Милош Вучевић поздравио је присутне у име Владе и Председника Србије, те упознао присутне о политичкој и безбедносној ситуацији у земљи и региону. Посебно је истакао потребу за јединством када је реч о виталним државним интересима. Организатори су оставили времена и за питања представника удружења.Представници удружења, пренели су своја виђења и ставове у погледу будуће сарадње, али и о питањима од значаја за одбрану земље. Такође, преставници удружења отворили су неколико приоритетних питања и изразили очекивања да се иста и реше.

Првенствно питање које је отворено као тема за даље приоритетно решавање је стамбена политика, подела станова и велики број нерешених стамбених питања-првенствено војних ветерана који су савесно и часно служили у систему одбране и тренутно су у пензији са нерешеним стамбеним питањем.Следеће по приоритету, представљен је проблем лечења ветерана. У првом реду, истакнут је проблем недовољних капацитета ВМА, пошто болницу делимо са цивилним пацијентима. Показало да су за наше ветеране капацитети недовољни, лечења и прегледи трају предуго, што директно води опадању здравља код многих наших ветерана. Такође, тражено је да министар одбране представи пред Владу Србије проблем лечења ветерана изван Београда, јер војни ветерани осим војних болница у Нишу и Новом Саду, немају приступ локалним болницама. Тражи се решење тог проблема и приступ најближим здравственим установама.Следећи је представљен проблем приоритета у запошљавању у систему одбране чланова породица војних ветерана. Предлог је да чланови породица, након завршетка школе имају приоритет приликом запошљавања на сва радна места која се отварају по конкурсима у систему одбране.

Истакнут је проблем поделе станова за припаднике система одбране, по последњој опцији тзв. „Брзи прсти“ јер већина ветерана није имала фер услове да учествује у тој подели станова. То је истакнуто као погрешна пракса, те да ју треба укинути.Преставници ветерана истакли су и проблем односа према ветеранима након њиховог одласка у пензију. Из јединица их нико не информише о било којој теми, већином их нико не позива на било који важан датум, посету или неки вид састанка. То је истакнуто као погрешно и треба га променити.

Такође, за бројне ветеране који се баве писањем књига, монографија или других радова, онемогућен је улазак у архиве и друге установе система одбране. То је предложено да се промени.Министар одбране Милош Вучевић и Начелник Генералштаба генерал Милан Мојсиловић записали су сва отворена питања и обећали решавање у нередном периоду. Такође, констатовано је да су овакви састанци обострано потребни и да од наредне године, овакав вид састанка буде организован два пута годишње, оквирно у пролеће и јесен.

Јовановић Саша

Фото: МЦ Одбрана

In Memoriam, Шпирић Ристо (1934 – 2022)

У 88-ој години је преминуо Шпирић Ристо - легендарни деда Шпиро; "класић браће Рајт" како смо га од миља задиркивали. Носилац Златног летачког знака. Човек који је за 39 година летачке службе на шест типова транспортних летелица (од Ју-52 до Ан-26) налетео преко 11000 сати...

Ристо Шпирић је рођен 9. маја 1934. године у селу Доброшевићи више аеродрома Рајловац крај Сарајева. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Сарајеву. По родитељској жељи, започиње школовање у Учитељској школи у истом граду. Међутим, љубав према ваздухопловству и авионима, које је посматрао из свог дома гледајући ка рајловачком аеродрому га опредељују за тај позив, те он, без знања родитеља а након завршетка првог разреда Учитељске школе, 1952. године уписује 8. класу ВТПШ у Рајловцу. Након два месеца, родитељи су се сложили са његовом жељом и били су врло поносни када је након две године завршио ту школу. У јединици је завршио курс-преобуку, за летача-техничара.

Прво место службовања било му је Земун, и то 119. транспортни пук. Од 1957. године, одржава и лети као летач-техничар на више типова транспортних авиона, и то: ЈУ-52, ЛИ-2, Ц-47 ДАГЛАС, АЕРОКОМАНДЕР, 214 и АН-26, у гарнизонима Земун, Мостар, Церкље, Плесо и Батајница. Своје летачке задатке је обављао диљем Југославије, али и у многим земљама Европе и Африке. Пензионисан је 1994. године са 58 година пензијског стажа (39 ефективно). Укупно је налетео преко 11000 сати (званично уписано 10122), што значи да је у ваздуху провео читаву једну годину и три месеца. Због својих година стажа, али и несебичног пожртвовања и угледа међу, како потчињенима тако и претпостављенима, млађе колеге су често говориле: „Ево иде Шпира, класић браће Рајт“. У свом послу као најлепше је истицао захвале унесрећених којима је брзом интервенцијом спасао живот или дотурио помоћ, а најтежи летови пак су му били они - на почетку рата, када је превозио жене и децу из ратом захваћених република, и можда заувек се растајао од колега и класића који су остајали на аеродромима где је и сам провео део своје војне каријере.

Више пута је похваљиван и награђиван, а шест пута одликован, и два пута ванредно унапређен. Као војни пензионер, поводом Дана авијације, 2. августа 2002. године, додељен му је Златни летачки знак, као признање за допринос у развоју РВ и ПВО. Ипак, како је сам истицао, највећа награда му је осмех на лицу и лепа реч неког од многобројних путника, које је превозио, а када се негде сретну.

Популарни Шпира је био дуго година био у Извршном одбору нашег Удружења пензионисаних војних летача. Остаће у сећању како чланова нашег удружења, тако и свих ваздухопловаца као добар и пожртвован друг.

Сахрана Ристе Шпирића ће бити 7. октобра 2022. године на гробљу Лешће. Опело почиње у 13 сати. Мирно ти и плаво небо деда Шпиро! Годпод нека те усели у рајско насеље!

In Memoriam, Бранко Билбија (1947 – 2022)

У суботу 13. августа, преминуо je Бранко Билбија, генерал мајор авијације у пензији, опитни и пробни пилот и инструктор летења.

Бранко Билбија је рођен 3. фебруара 1947. године у месту Подвидача код Санског Моста.

Након основне школе уписује Припремну школу ВВА у Мостару коју завршава као један од најбољих, а након тога ступа у Ваздухопловну војну академију у Задру као питомац 19. класе.

После завршене ВВА 1967. године, распоређен је на  аеродром Петровац код Скопља одакле четири године касније, након завршене преобуке за МиГ-21 одлази на службу у Бихаћ.

На лични захтев, 1980. године прелази у Ваздухопловни опитни центар (ВОЦ), где је за 11 година службе у тој установи нашег РВ и ПВО, прошао све дужности - од опитног/пробног пилота, па до Начелника ВОЦ-а.

Током службе у ВОЦ-у, учествовао је у опитовању више елемената НВО, а посебно је занимљиво да је средином осамдесетих година, током припрема за набавку новог ловца за наше РВ и ПВО и пројекта НА (Надзвучни Авион), био директно укључен у евалуацију и испитивање потенцијалних ловаца за наше потребе. Те је тако 1985. године обављао информативне летове на МиГ-29, а следеће године и на Мираж 2000.

После ВОЦ-а, почетком 90-их Бранко је прешао у Команду Ратног Ваздухопловства на место помоћника Команданта РВ и ПВО за летачке послове, а затим и Начелника одељења за ваздушну подршку Команде РВ.

Када је почео рат на простору бивше Југославије, Бранко је постављен за команданта 5. ОГ РВ и ПВО (оперативна група) са седиштем у Бања Луци, која је до формирања Ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске (В и ПВО ВРС) била ангажована на задацима координације извлачења људства и технике из Словеније и Хрватске.

Од 1993. године, па све до пензионисања 2001. године, обављао је дужност Директора Савезне управе за контролу летења (данас, СМАТСА).

Током летачке каријере, Бранко је летео на више од 35 типова ваздухоплова. Од Аеро-3 и 522, преко Тандерџета, Галеба и МиГ-21, па Орла, Супергалеба, већ поменутог Миража и МиГ-29, до Јак-40 и Лирџет 25... Кроз десетине хиљада летова и хиљаде сати оствареног налета.

Носилац је више војних и цивилних одликовања и признања.

Након пензионисања, Бранко Билбија се укључио у рад ваздухопловних удружења и организација које негују ваздухопловне традиције, те је тако био и члан нашег Удружења пензионисаних војних летача. Дуго година је био глодур часописа "Аеромагазин", а своје искуство и знање је преносио и пишући за "Војно дело", гостујући по медијима или као рецензент многих књига са ваздухопловном тематиком.

Удружење пензионисаних војних летача и овим путем породици преминулог Бранка Билбије изражава најдубље саучешће.

Место и време сахране ће бити накнадно објављени.