Архиве категорија: Насловна

Дан сећања на ваздухопловне жртве – 20. март

Двадесети март је Дан сећања на ваздухопловне жртве, установљен као сећање на 20. март 1913. године када је наредник Михаило Петровић, наш први школовани војни пилот погинуо у ваздухопловном удесу. Овим фотографијама, заправо умањеним паноима изложбе која је приређена више пута у Дому ваздухопловства, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца (УПВЛПС) Србије даје скроман допринос евоцирању сећања на све наше колеге који су настрадали, од Михаила Петровића до данас....

аутор изложбе,

мр Златомир Грујић,

пуковник авијације у пензији

ГДЕ СМО ВОЈНИ ВЕТЕРАНИ РВ И ПВО?

Пре више од деценије покренули смо иницијативу за формирање јединствене ваздухопловне војно-ветеранске организације, а пре шест година смо изашли са предлогом како да се конституише организација војних ветерана РВ и ПВО. Одзива није било. Старији неумитно одлазе, а млади не показују интересовање. Живот нас опомиње да нам је удруживање потребно кaо хлеб насушни, да би смо сачували биће нашег РВ и ПВО, његове корене и светле традиције.  

Мотив: Досадашња пракса и начин организовања војно-ветеранске популације РВ и ПВО, упркос добрим резултатима неких удружења (УПВЛПС, УП М2+, УП „Курјаци са Ушћа“ и најновије УП „Тигрови“) достигло је зенит те је неопходно, а сходно промовисаном Дану војних ветерана Србије (4. децембар), установити и у дело провести нови начин организовања и унапредити деловање војних ветерана РВ и ПВО у правцу конституисања војноветеранског кора РВ и ПВО у пуном смислу.

Пун назив: „УДРУЖЕЊЕ ВОЈНИХ ВЕТЕРАНА РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА И ПРОТИВВАЗДУХОПЛОВНЕ ОДБРАНЕ СРБИЈЕ“ 

Скраћени (радни) назив: „ВЕТЕРАНИ РВ и ПВО“ 

Идеја: Идеја да се оформи јединствена и свеобухватна oрганизација ваздухоплoвних ветерана није нова, она постоји већ одавно; посебно је била актуелна у моментима када су се, а у вези са активностима УПВЛПС, поједини припадници других родова РВ и ПВО осећали запостављеним у односу на летачку популацију, тада је било предлога, али није било снаге или воље, да се створи јединствена асоцијација или организација. Иначе, у УПВЛПС по статуту могу бити учлањени сви припадници РВ и ПВО, па и људи ван вида, који прихватају статут, везани су и воле ваздухопловство, чланови породица и други. УПВЛПС је 2010. године иницирало акцију, поставило задатак и заказало састанак ради разговора о стварању заједничке асоцијације, али одзива није било, ни од стране позваних удружења, нити од надлежних војних органа. Ситуација око прославе стогодишњице година РВ и ПВО је показала недостатак постојања такве организације, јер су се многи бивши припадници РВ и ПВО обраћали УПВЛПС као да је оно репрезент целе популације. Таквих захтева има и данас, али УПВЛПС их не може испунити јер нема ресурсе за то. Сада постоје доста повољни услови да се идеја реализује и да се сви бивши припадници РВ и ПВО уједине у јединствену организацију по мери интереса и потреба свих структура вида, а ради неговања традиција РВ и ПВО у целини, као и по другим питањима у вези са професијом ваздухопловних војних стручњака свих профила.

Циљ: Основати јединствено удружење војних ваздухопловних ветерана РВ и ПВО Србије, које ће обухватити ветеране свих родова и служби РВ и ПВО, осмислити програм рада и деловања и обезбезбедити основне кадровске и материјалне претпоставке за његов рад.

Карактер удружења: социјално-хуманитарно; војно ваздухопловно; традициoналистичко; нестраначко (аполитично); патриотско; професионално-струковно, недобитно (мада би могло бити и добитно), слободно и доборовољно; засновано на равноправности, хуманизму, другарству, солидарности и међусобном помагању чланства.

Профил чланова: пензионсиани (ислужени) активни (професионални) припадници команди, јединица и установа РВ и ПВО; припадници ратних јединица РВ и ПВО (резервни састав који је учествовао или учествује на вежбама и другим активностима РВ и ПВО); цивилна (грађанска) лица запослена (или која су била запсолена) у РВ и ПВО са ратним распоредом у јединицама и установама РВ и ПВО; чланови породица погинулих припадника РВ и ПВО и чланови породица (потомци) ваздухопловних војних ветерана (живих и преминулих).

Основни задаци:

- разни облици рада и деловања ислужених припадника РВ и ПВО са циљем очувања општег здравља, менталних и психофизичких способности и постпрофесионалном периоду; - санирање последица пострауматског стреса (ПТС) насталог услед општих и посебних карактеристика живота популације војних ветерана у професионаном периоду (летење, рад на стајанци, боравак и рад на терену, рад у кабинама радарских и система за ПВД, дежурства, прекоманде, логоровања, борбени и ратни задаци); - социјално-хуманитарна питања и проблеми војних ветерана и чланова породица, поготово мирнодопских и ратних војних ивалида (МРВИ, РВИ) и погинулих припадника - очување и даље развијање ваздухопловних традиција; - очување и подизање друштвеног угледа и ваздухопловства и ваздухопловаца; - брига и активности у вези са статусним питањима ваздухопловаца; - брига о болесним колегама, помоћ породицама погинулих и умрлих колега; - подстицање и развој сарадње, заједничких акција и подухвата; - међусобно информисање, координација активности и подршка ставралаштву ваздухопловаца у разним областима; - међусoбно дружење, спортско-рекреативне и културно-забавне активности и манифестације...

Начела (принципи) деловања и организовања: самосталност, слобода и добровољност; равноправност чланова; другарство, међусобна солидарност и помагање; заједнички интерес и циљ; међусобно уважавање, подршка и помоћ, солидарност; међусобно информисање; самосталност (аутономност) у организационом, нормативно-правном, кадровском и акционом погледу постојећих удружења; самосталне финансије и материјално-финансијско пословање; јединство у акцијама и деловању; координација и сарадња са органима Команде и јединица РВ и ПВО и органима Министарства одбране и Војске Србије.

Оранизовање: територијално (по градовима: Београд, Ниш, Краљево, Крагујевац, Нови Сад,...); по родовима и службама; по јединицама и установама РВ и ПВО (садашњим и бившим); „ад хок“; периодични и акциони; трајни: учлањивање (појединачно и колективно), придруживање, фузионисање. Скупштина, Управни одбор, Надзорни одбор, Суд части.

Садржаји и облици деловања и рада: сабор ваздухопловаца; састанци, конференције, трибине, предавања, историјски часови; комеморације, дани сећања, меморијали; дани јединица и установа, годишњице класа; посете, излети путовања; спортски сусрети и такмичења; културно-забавне активности: приредбе, концерти, изложбе, филмске представе, позоришне представе; стваралаштво и хобији: сликарство, литература, макетарски и моделарски клубови; аеро-клубови: моторних летача, једриличара, змајара, параглајдериста, падобранаца, балонера, моделара и макетара; ваздухопловне смотре и изложбе, издавачка делатност: књиге, часописи, билтени, брошуре, проспекти, плакати; медијска активност: сајтови, елекронска издања билтена, брошура, књига, часописа.

Облици: комисије, секције; клубови; савети.

Седиште: Седиште удружења Земун – Дом ваздухопловства.

Спољна обележја: знак (амблем, грб); застава; ознака седишта; значка; ветеранска капа и блуза (одело, униформа). Стална и повремена признања са обележјима удружења: повеља, плакета (велика, средња, мала), захвалница, беџеви поводом појединих годишњица и акција, дипломе и спомен-дипломе

Финансирање: чланарина, донације, програми, помоћ из буџетских средстава.

Администрација: секретар, деловођа, књиговођа, благајник, библиотекар, економ, уредник часописа, уредник сајта.

Потребна помоћ: спискови пензионисаних припадника РВ и ПВО ради контактирања и упознавања са идејом и припреме за оснивачки сабор Ветерана РВ и ПВО. Просторије за одржавање састанака и скупова.

Почињемо расправу. Ваздухопловци молимо вас, јавите се. Дајте своје мишљење и предлоге!

Пуковник у пензији Мр Златомир Грујић

Летачи одали пошту погинулим колегама

Група пензионисаних ваздухопловаца одала је почаст на њиви код сурчинског аеродрома и обележила шесту годишњицу погибије четворице колега, страдалих у паду хеликоптера Ми-17, који је превозио бебу из Новог Пазара за Београд.

"Покушавамо да на овај начин отргнемо од заборава жртву наших колега, који су страдали при извршењу задатка. Ми на овим просторима имамо традицију да многи људи постају хероји у свом животу, али нажалост имамо и традицију заборава тих хероја", изјавио је пензионисани заставник прве класе - летач Саша Јовановић, колега страдале посаде.Циљ обележавања је, како је истакао, да се истовремено јавности и онима који доносе одлуке упути апел како је дошло време да страдала посада добије заслужену спомен-плочу на Команди ваздухопловства или на месту пада хеликоптера.

Указујући да се протеклих година нико од представника војске или Министарства одбране није појавио да макар положи венац на месту пада хеликоптера, Јовановић је консататовао да се држава, нажалост, до данас није тога сетила, а стиче се и утисак као да покушава да ту трагедину прекрије заборав."Данас смо на месту где се њихова прича завршила, али време показује да ова прича тек почиње. После шест година прича и даље траје, није завршена, завршиће се тек када буде подигнута спомен-плоча, споменик посади, и кад, наравно, буду, напокон, проглашени они који су криви за овај удес", поручио је Јовановић.Указао је да је увек прво питање које се намеће зашто су те вечери пилoти морали да полете на задатак који не може да се обави.

"И то је морао да зна неко у ланцу одлучивања, и да не доведе у ситуацију вођу посаде Мехића да он мора да одлучује. Јер ниједан човек, ниједан пилот, неће у моменту кад га неко пита да треба да спаси дете, одговорити негативно", нагласио је Јовановић.Како је објаснио, није требало ни да дође до тога да мајор Мехић мора да одлучује, а друго питање је зашто је инсистирано на слетању на Сурчин, рејон где нису никада слетали."Много је питања отворених, а ни на једно, нажалост, није одговорено, нити је решено после шест година", констатовао је Јовановић.Генерал-пилот у пензији Срето Малиновић кратко је навео да је све што је имао да каже о тој трагедији већ изговарао у претходних шест година."Овде сам данас са својим колегама да се подсетимо на тај трагичан догађај, одамо пошту нашим колегама и да, пре свега, подржимо иницијативу да се неким спомен-обележјем ода почаст оном што су Омер и његова посада учинили. То не би био спомен само њиховом делу, него и опомена свима онима који носе униформу и руководе сложеним системима у војсци и држави како и не треба и како треба да се поступа", рекао је Малиновић.Обележавању годишњице пада хеликоптера и погибије посаде присуствовало је 13 њихових пензионисаних колега, који су запалили свеће, уз поштовање мера против корона вируса.