Архиве категорија: Насловна

Изложба „Април ’41” у Галерији Дома Војске Србије у Београду

Обележавајући осамдесету годишњицу од почетка Другог светског рата у Југославији, изложбом „Април ’41” подсећамо како је априла 1941. на суров и немилосрдан начин, нападнута једна савремена, суверена европска држава, са катастрофалним последицама по људске животе и све њене тековине.

Настављамо започет процес расветљавања дешавања непосредно пре војног пуча 27. марта, ратних дејстава до капитулације југословенске војске 17. априла и борбу југословенске војске ван отаџбине након Априлског рата.

Биће приказани разноврсни предмети, фотографије, документа који сведоче о тежини сукоба, снази воље народа и судбинама појединаца. Јавност ће имати прилику да види делове авиона на којима су вођене борбе над Београдом и другим местима Југославије, личне предмете југословенских пилота и других припадника југословенске војске који су херојски бранили своју отаџбину.

На изложби ће бити приказани и неки од ретко излаганих примерка из наоружања и опреме зараћених страна током Априлског рата.

Изложба је настала у сарадњи Музеја ваздухопловства, Војног музеја, Војног архива и Медија центра „Одбрана”, под покровитељством Министарства одбране Републике Србије.

Отварање изложбе биће уприличено 6. априла у 10.00 часова на платоу испред зграде Дома Војске Србије, уз поштовање свих епидемиолошких мера.  

Изложба ће бити отворена до 16. маја 2021. године.

Шумадинци обнављају споменик пилоту хероју Априлског рата

Мештани села Дулене подно Гледићких планина се припремају да на достојанствен начин обележе 80-ту годишњицу Априлског рата и погибије пилота, капетана ловца Отокара Ото Сепа који је погођен пао у атару њиховог села 6. априла 1941. године.

Трећу мешовиту ваздухопловну бригаду у којој је службовао капетан Сеп су чинили Пети ловачки и Трећи бомбардерски пук. Ловци су базирали на аеродромима Косанчић код Лесковца (Бојника), односно Режановачка коса код Куманова, док је бомбардерски пук, подељен у две ваздухопловне групе, био смештен на Скопском Петровцу, односно на летелиштима у околини Приштине.

Зона одговорности Треће бригаде

Пети ловачки пук је био наоружан врло маневарбилним, али спорим и застарелим ловцима Хокер Фјури, који су тридесетих година, према британској лиценци произвођени код нас.

Пук је имао две групе са по две ескадриле, где је 35. ловачка група (109. и 110. ескадрила) базирала на аеродрому Косанчић код Лесковца. Примарни задатак ове групе је био заштита града Ниша и северног дела Вардарске бановине, а 36. ловачка група, такође са две ескадриле (111. и 112.), била је на аеродрому Режановачка коса и задатак је био одбрана града Скопља, односно јужног дела Вардарске бановине.

На челу 110. ескадриле 35. ловачке групе Петог ловачког пука, налазио се капетан Отокар Ото Сеп, пилот-ловац.

Ото је рођен у Тузли 30. октобра 1909. године. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство и у Новом Саду завршава Пилотску школу.

Потом у Земуну у Шестом ловачком пуку започиње обуку за ловца, а у Белој Цркви обавља гађање и обуку из ноћног летења и 1935. године бива промовисан у пилота ловца.

У октобру 1940. године у Нишу је постављен за команданта 110. ескадриле која је према ратном плану Р-41 распоређена на летелиште Косанчић код Бојника.

И јединица којом је Ото командовао је као и све јединице нашег војног ваздухопловства у Априлском рату била суочена најпре са издајом појединаца у својим редовима, но херојство већине и колектива који је остао одан својој заклетви, отпор нацистима чини још већим...

Отокар је полетео у рано јутро 6. априла 1941. године и заузео курс према Краљеву.

Као командант ескадриле је имао задатак пресретања и извиђања северне границе зоне одговорности Треће мешовите ваздухопловне бригаде. У рејону Краљева, у свом Хокер Фјурију ступио је у неравноправну борбу са једним швапским Месершмитом, који га је погодио. Летелица из које Отокар није искочио јер је већ био мртав, пала је у атару села Дулене подно Гледићких планина. 

Мештани су га тајно сахранили на месту пада, а после ослобођења су га преместили у други гроб, удаљен од првог неколико десетина метара, јер је први плавила река Дуленка.

Но нажалост, у поратним годинама гроб је ретко ко обилазио. Отокарова породица је нестала у вихору Другог светског рата.

Он је иначе био Јеврејин са породичним коренима у Немачкој, где су његови преци дошли у Тузлу, а Ото се уочи Другог светског рата крстио у православној цркви и добио на крштењу име Отокар.

Гробно место је пронађено тек 2014., 73 године након погибије и то на иницијативу неколицине мештана из МЗ Дулене и подршку крагујевачког СУБНОР-а.

Ове, 2021. године, мештани се спремају да на достојанствен начин обележе осму деценију од Априлског рата тако што су започели радове око чишћења гробног места и постављања спомен обележја, што је према најавама заказано на 80-ту годишњицу смрти Отокара Ота Сепа, 6. априла 2021. године.

Како кажу мештани Дулена, да душа Отова након 80 година нађе свој мир.

Dulene-KG / Gledićke planine FB

Милан Ракић

Филм „Априлски лет“ – сећање на херојство пилота Краљевског ваздухопловства (Премијера 7. априла)

Завршно снимање играних дионица за документарно-играни филм аутора Милана Пилиповића "Априлски лет", који свједочи о херојском чину пилота Краљевског ваздухопловства који су након бомбардовања Београда 6. априла 1941. године из Лијевча поља бомбардовали Трећи рајх, као освету за Београд, организивано је у Бањалуци.

Пилиповић је рекао да филм показује да се историја понавља.

- Ово је било у Априлском рату, средином прошлог вијека, веома слично догађајима из Првог свјетског рата, те посљедњег рата. Користећи многе историјске документе, познаваоце ове области, ваздухопловце, пилоте и друге из Србије и Српске, филм покушава да нам приближи догађаје, посебно 6. и 7. априла 1941. године из Нове Тополе - навео је Пилиповић новинарима у Бањалуци.

Он је увјерен да ће филмом "Априлски лет" људима у Републици Српској, али и шире, који су о томе веома мало знали, објаснити суштину - шта се десило тих судбоносних дана након бомбардовања Београда и како су из Лијевча полетјели велики хероји свјесни да против моћне Њемачке не могу много да учине.

- То је прича о пилотима, јунацима из Лијевча испричана играном формом, али и свједочењем историчара и војних стручњака - навео је Пилиповић.

Продуцент филма Бојан Вујиновић рекао је да ће снимање филма бити завршено до краја марта, а публици ће бити представљен у дому у Новој Тополи који носи назив "Србија".

Вујиновић је навео да је 7. априла у 18.00 часова планирана претпремијера, а након тога филм ће имати и своју телевизијску премијеру истог дана на Радио-телевизији Републике Српске.

- Када смо снимали документарне дионице у Музеју ваздухопловства у Београду начелник музеја, мајор Драшко Живковић понудио је петнаестак летјелица из Другог свјетског рата да ми формирамо музеј ваздухопловства у Новој Тополи. То би био још један биљег братских односа Српске и Србије, прича о народу с обје стране Дрине, који је увијек помагао један другом када је било најтеже - истакао је Вујиновић.

Директор Завичајног музеја "Градишка" Бојан Вујичић рекао је да је прича о отпору ваздухопловства Краљевине Југославије у Априлском рату била мало заташкана од власти послије 1945. године иако је то, навео је Вујичић, један од љепших епских примјера отпора окупатору.

- Ваздухопловци су пружили натприродан отпор, велики број је и погинуо. У сјећању народа у Лијевча пољу, Ровинама, Рогољима, Новој Тополи они су остали у најљепшем сјећању као велики џентлмени, као људи који су живјели са њима - истакао је Вујичић.

Он је навео да је најпознатији пилот који је изгубио живот капетан прве класе, командир 106. ескадриле Четвртог ловачког пука Драгиша Милијевић, који је погинуо у бици на Ровинама 7. априла 1941. године.

Главни глумац у форми истраживача наведеног догађаја Златан Видовић увјерен је да ће овај филм имати великог одјека у цијелој Републици Српској.

- Сматрам да би требало више да водимо рачуна о прошлости како нам се не би исте ствари понављале у будућности јер имамо селективно памћење - рекао је Видовић.