Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић уручио је јуче указе председника Републике Србије о унапређењима и постављењима на нове дужности официра Војске Србије на свечаности у Великој ратној Сали Старог Генералштаба. Уручујући им указе, Стефановић је поручио да очекује да наставе да буду предани чувари наше земље.
Указом Председника Републике, у чин генерал-потпуковника је унапрађен командант нашег вида Душко Жарковић.
Тим поводом, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије - Ветерани РВ и ПВО, упутило је генерал-потпуковнику Душку Жарковићу телеграм у којем честита унапређење, са жељом за добрим здрављем и успехом у обављању дужности.
Генерал-потпуковник Душко Жарковић на дужности је команданта Ратног ваздухопловства и ПВО. У професионалној војној служби је од 21. јула 1990. године. У чин генерал-мајора унапређен је 14. септембра 2018. године. Завршио је Средњу војну школу 1986. године, Војну академију 1990. године, Генералштабну школу 1999. године, Генералштабно усавршавање 2006. године и Високе студије безбедности и одбране 2018. године. Био је на дужностима начелника Управе за оперативне послове Генералштаба Војске Србије, заменик команданта Ваздухопловства и ПВО и команданта 250. ракетне бригаде.
Да одлазак у пензију не значи нужно и прекид бављења некадашњим занимањем, потврђује и наш колега Горан Станчевић.
Још током службе у нашем ваздухопловству, Горан се пре готово четврт века почео бавити РЦ моделима, да би се 2010. године посветио дроновима и то првенствено као платформом за снимање, али су се током година почеле јављати идеје за примену дрона и у неким другим улогама уз промишљање и реализацију нових технолошких решења.
Прва верзија "хватача дронова" настала у самоградњи
Конкретна идеја за пројекат "Српског ловца дронова", настала је у оквиру вежбовних активности наше војске током 2017. године, када је Станчевић дошао до закључка да на пример, не постоји адекватна заштита од дронова који би били искоришћени за напад на важне државне личности.
Од почетне идеје, кренуо је са реализацијом пројекта који би укључивао дрон као платформу која може да понесе до 10 мрежа које може да испали на потенцијално непријатељски дрона и тако му онемогући летење. Истовремено је развио и апликацију уз помоћ које може тачно да лоцира циљ и тиме помогне свом дрону да на прецизан начин неутралише противнички.
Друга верзија "хватача дронова" имплементирана на кинески модел дрона
DJI M 300, иначе последњу реч технике коју одликују изузетне летне карактеристике и одлична нишанска оптика што овај модел дрона, којег користе наша Жандармерија и САЈ, квалификује као одличног "Ловца на дронове"
Током 2018. године када је пројекат био завршен, Станчевић га пријављује војсци ради патентирања, али га надлежни упућују на Завод за интелектуалну својину где ова установа након евалуације 2019. године званично прихвата и проглашава патент.
"Проналазак припада области ваздухопловства уопште, односно опреме летелица тј. беспилотних летелица, а односи се на додатке у опремању мултиротора - дрона помоћу којег се може из ваздушног простора уклонути други мултиротор - дрон, радио контролисана беспилотна летелица, птица или на земљи ухватити мрежом пас луталица. У свим сложеним метео условима како дању тако и ноћу.
Како конструкцијски решити пнеуматски вишемрежни бацач мрежа, који избацује две или више мрежа, како би се остварило избацивање мрежa једна, друга или више и са њима одстранили из ваздушног простора мултиротор - дрон, радио контрол беспилотна летелица или птица, а на земљи ухватио пас луталица?"
Одговор на конкурсно питање је патент Горана Станчевића
"Српски ловац дронова"
Иначе, званична промоција патента је била на сајму "Партнер" 2019. године, где је изазвала и пажњу Председника Републике.
Горан Станчевић је наш колега, од прошле године пензионер-ветеран, који је војну каријеру провео у хеликоптерским јединицама наше војске на дужности летача техничара на хеликоптеру Газела.
У суботу, 24. априла 2021. године, преминуо је проф. др Златко Рендулић, генерал пуковник авијације у пензији, пилот, инжењер и доктор техничких наука и последњи живи пилот Југословенског краљевског ваздухопловства и учесник Априлског рата.
Рођен је 29. септембра 1920. године, у Јастребарском, у Хрватској. Већ са 14 година Златко завршава једриличарски курс у Вршцу да би се 1940. године уписао и завршио пилотску школу Југословенског краљевског војног ваздухопловства. Учествовао је у Априлском рату, а после капитулације живи и ради у Загребу све до 1943. кад одлази у партизане.
По доласку у партизане послат је у Италију у РАФ-ову школу за обуку за пилота ловца на Спитфајерима. Када је постигнут споразум са СССР-ом он је са групом пилота послат у Грозни на обуку за пилота јуришних бомбардера Ил 2.
По завршетку рата Златко Рендулић је прешао пут од пилота у оперативној јединици ваздухопловства (јуришни пук Ил 2), комесара ескадриле, затим пробног пилота и пилота-инжењера за испитивање авиона у лету у Ваздухопловном опитном центру (ВОЦ), главног аеродинамичара пројекта авиона „Галеб” у Ваздухопловнотехничком институту, затим начелника аеродинамике и коначно Директора Института.
Дипломирао је на Машинском факултету у Београду 1948. године, и совјетској Војно-ваздухопловној инжењерској академији Жуковски; магистрирао је 1954. на универзитету Корнел и универзитету Мичиген. Докторирао је 1964. на Машинском факултету у Београду. Као редовни професор радио је у Центру за стратешке студије Генералштаба ЈНА.
Био је одговоран за пројекте авиона Г-2 галеб, Ј-21 јастреб и Ј-20 крагуј. Затим је постављен у КРВ и ПВО на место начелника ваздухопловнотехничке службе, а од 1972. прелази у Генералштаб ЈНА.
Војну каријеру завршио је у чину генерал-пуковника, као помоћник начелника Генералштаба за научно истраживачки рад. У пензији је од 1. јануара 1981. године. Активно је летео до 1959. године, уз краће прекиде. У каријери је летео на 47 типова авиона.
Био је предавач Аеродинамике на југословенским војним школама и дугогодишњи предавач у Центру за стратегијске студије Генералштаба ЈНА. Сматра се великим доприносом што је „победио“ конзервативну струју у ЈНА која је заступала тезу „…потребан је послушан а не паметан официр…“.
Генерал Рендулић је заслужан што је са професорима Машинског и Електротехничког факултета у Београду формирао Вишу војно ваздухопловну техничку академију у Жаркову 1966. године у којој су школовани високообразовани стручњаци за потребе ратног ваздухопловства. Из овог кадра, поред техничких официра инжењера који су радили у оперативним јединицама РВ и ремонтним заводима, регрутовани су научно стручни кадрови који су се у Ваздухопловно техничком институту касније бавили пројектовањем и модернизацијом наших ваздухоплова.
Објавио је више од 20 књига из области ваздухопловне технике и испитивања ваздухоплова, а његови уџбеници из аеродинамике и теорије летења су и данас међу најбољим делима из те области.
Био је члан Међународне ваздухопловне академије, као и многих ваздухопловних удружења, међу којима и нашег - Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС). Носилац је многих ратних и мирнодопских одликовања.
УПВЛПС и овим путем породици Златка Рендулића изражава најдубље саучешће. Остаће нам у сећању као човек који је и у десетој деценији живота учествовао у активностима на пољу неговања ваздухопловних традиција.
