Сви чланци од masteradm

Браниоцима Београда у част

Сваког 6. априла већ годинама уназад, бројна удружења, поносни ветерани, ваздухопловци, многи поштоваоци наше војне историје, посебно ваздухопловне, одвоје мало времена током дана и посвете их браниоцима 1941. године.  Неко застане, па се прекрсти за спас њихових душа, неко прошета до цркве и упали свећу херојима у част, неко обиђе један од много ваздухопловних сапоменика којима је цела Србија прекривена и поклони се у тишини, њиховом делу и жртвама које су дали.

Свако на свој начин и како сматра да је потребно и довољно.  Сви заједно, сваког 6. априла одајемо почаст малог групи ваздухопловаца која је учинила много за нашу нацију. Мала група часних војника сачувала је образ професије и част отаџбине и то у данима кад је владала издаја људи који су командовали, када је завладала општа меланхолија и страх у народу, када су се показале све нагомилане неспособности у војсци, политици и друштву. Борили су се тих дана часно, а око њих је владао страх, повлачење, корупција и све оно лоше што се дешава кад се руши нека држава, краљевина и један систем живота. Tога дана се сетимо наших ваздухопловаца, бранилаца Београда и бранилаца целог неба Краљевине Југославије. Не разликујемо их данас по вери, нацији или чиновима. Знамо само да су били храбри и да су волели своју земљу и народ који су бранили. Сваки од њих, знаних и незнаних, посебна је епска прича. Прича о хероју који стоји сам на великом небу и одлучно чека да га нападне црно јато непријатеља. Јато које тога дана броји хиљаде, а он је сам. Свако од њих је појединачно јачи од нашег јунака, а опет, овај наш јунак стоји и мирно чека да започне борбу, решен да се бори иако зна да је то његова последња животна борба, али решен је да не узмакне, да се не савије и жели да својом жртвом упали пламен, који ће осветлити пут свим борцима који ће наставити његову борбу.

Борбу до победе!

Делегација Ваздухопловних ветерана, учествовала је данас на обележавању спомена на погинуле ваздухопловце, браниоце Београда у Априлском рату 1941.године.   Поред Ваздухопловних ветерана, биле су присутне и друге делегације које чувају и обележавају ваздухопловне традиције. На челу су биле делегација Ратног ваздухопловства Војске Србије предвођена Командантом РВ и ПВО генерал-потпуковником Душком Жарковићем, делегација Министарства одбране предвођена министром одбране Милошем Вучевићем, делегација Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, делегација града Београда, делегација Удружења пилота „Курјаци са Ушћа“, делегација Удружења пензионисаних подофицира Србије, делегација Удружења потомака ратника 1912.-1918. и делегација ветерана 63. падобранске бригаде. Место окупљања свих делегација, као и свих претходних година, био је Споменик пилотима браниоцима Београда 1941. године, на земунском Кеју поред хотела Југославија. Одавање почасти почело је у 9.00 часова. Уз почасни поздрав јединице Гарде Војске Србије, оркестар Војске Србије започео је свирање химне Републике Србије.

Минута ћутања у част палих хероја. Присутне делегације, положиле су венце испред споменика, поклониле се херојима и тиме се још једном опростили од јунака Априлског рата. Свако у својим мислима, размишљао је данас о палим херојима, јунацима тог рата, људима које нисмо заборавили ни после 82 године. 

Толико су барем заслужили, кад већ нису добили све оно, што су заслужили. Барем данас, отргли смо их од таме заборава, разних оспоравања и лажних вредности, које нам се намећу као замена за све оно што су они имали.

Данас смо се поклонили војницима којима је заклетва, дата реч и људска част, било нешто око чега нису били спремни да праве компромисе, коалиције и договоре.  И зато су велики и зато их памтимо.

Да подсетимо,

Након што су представници Краљевине Југославије потписали приступање Тројном пакту и тиме се придружили групи земаља око фашистичке Немачке и Италије, војска Краљевине Југославије је извела државни удар. Удар су предводили ваздухопловни официри. Војска је сменила владу Краљевине Југославије и кнеза Павла, те на чело Краљевине Југославије довела младог краља Петра. Војни пуч подржале су истог дана хиљаде демонстраната у многим градовима, а највеће демонстрације биле су у Београду. Тиме су народи Југославије јавно одбацили Тројни пакт и стали уз Савезнике. 

Тако је Краљевина Југославија, барем на неколико дана сачувала образ, али и изгубила сигурну будућност. Сви актери ове драме били су сигурни да након овога следи напад свих фашистичких земаља и њихових савезника. Војска и народ имали су само неколико дана да се припреме за очекивани напад. -Рано ујутро 6. априла у 6.30 нацистичка Немачка напала је Краљевину Југославију без објаве рата. Први циљ је био Београд, као државни и војни центар Југославије.

Тог недељног јутра, Београд је напало у првом таласу 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина становника, затечена је на спавању и број жртава је био веома велики. Првог дана рата, Београд је нападан у неколико таласа, да би се бомбардовање наставило наредна два дана. Уништено је више стотина зграда, државних установа, фабрика и железничка станица. Од свих уништених објеката, издвајамо зграду Народне библиотеке Србије која је уништена у пожару. Библиотека је основана 1832. године и њеним уништењем са целокупним фондом, настала је ненадокнадива штета у културном смислу за наш народ. Пред ову силу која је напала Београд, стали су храбро ваздухопловци 6. ловачког пука. Пук се састојао од две групе ловачких јединица са 43 употребљива ловачка авиона. Једна ваздухопловна група, остала је стационирана на Земунском аеродрому, док је друга ваздухопловна група прелетела на ратно летелиште Крушедол.

Тог јутра на небу изнад Београда и Срема, започела је борба Давида и Голијата, бесног освајача и храброг браниоца, борба добра и зла, светла и таме, слободе и окупатора... Храбри браниоци полетали су у паровима и нападали десетине немачких авиона у којима су били бројни ваздухопловни асови са искуством из претходних ратова изнад Пољске, Француске и Британије. Обарали су нападаче, али се многи нису ни враћали. У тој борби погинуло је 11 храбрих пилота, али својим делом и својом жртвом, сачували су част професије и славу наше војске.

А ко су били хероји одбране Београда? 

Данас говоримо о 11 погинулих пилота, али стварних јунака одбране Београда има на стотине. Од пилота који су полетали и водили борбу у ваздуху, гинули или искакали из оштећених авиона или се враћали, па поново полетали; па до њихових механичара који су им припремали авионе, поправљали оштећења и спремали авионе за нови лет, помагали су им тог дана многи незнани јунаци, од војника, до највиших чинова. На жалост, никад неће бити пописани и нећемо знати бројне појединачне драме тих јунака. Зато барем памтимо 11 погинулих јунака, кроз чију причу, говоримо о свима њима. 

За крај да споменемо првог међу једнакима.

Командант 6. ловачког пука, потпуковник Божидар Костић, личним примером најбоље је показао да је био командант какав је и требао да води ловачки пук. Припремио је пук за рат, опремио летелишта, оспособио пилоте за борбу и личним примером дао свима вољу за борбом. У ваздушним борбама 6. априла, лично је оборио немачки бомбардер.

Шта рећи за крај...? Пуно пута, овај наш народ имао је овакве историјске дане, победе и поразе. Остваривали смо највеће успехе, кад смо губили битке и ратове и најмање смо добијали кад смо побеђивали у ратовима. И на жалост свих нас, стално смо понављали грешке и ударали на исти камен; сваки пут јако, болно, као да нам је први пут. Као војници, искрварили смо за славу, част и отаџбину, а народ и отаџбина нису позлатили наше ране.

Саша Јовановић 

Удружење ваздухопловних ветерана РВ и ПВО [ОБАВЕШТЕЊЕ]

Обавештење за све пензионисане ваздухопловце РВ и ПВО, чланове њихових породица, наследнике и све поштоваоце наше славне ваздухопловне историје.

Поштовани,

Група пензионисаних ваздухопловаца, као иницијативни одбор, ради већ неколико месеци на поновном активирању Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије у Агенцији за привредне регистре.

Удружење је из оправданих разлога и због ситуације у земљи и региону изазване Kороном, морало да у једном тренутку заустави свој рад и настави као група грађана која је сачувала основу Удружења и архиву, те наставила традиције и активности Удружења.

У пролеће 1992. године када смо основани, били смо прво Удружење које је окупљало војне пензионере.

Сва остала удружења настала су у каснијем периоду. Имали смо при Kоманди РВ и ПВО канцеларију Удружења. Приликом оснивања било је неколико стотина чланова и свих ових година, Удружење је функционисало без проблема.

Са појавом Kороне и забранама кретања, настају и први проблеми.

На тај проблем, надовезао се претходни проблем Удружења, а то је мањак доласка нових чланова.

Завршетак Kороне, дочекан је са финансијским проблемом који је на крају и утицао на привремено заустављање рада Удружења.

Група чланова наставила је са годишњим активностима Удружења, обилазили смо спомен обележја, полагали венце приликом државних церемонија, измирили финансијске обавезе. Редовно смо уређивали сајт Удружења. На то смо посебно поносни.

Сада поново имамо услове за покретање Удружења које би првенствено било законски наследник претходног и наследник традиција.

Промена би била само у имену Удружења! Предлог је да се зове:

"Удружење ваздухопловних ветерана РВ и ПВО".

Планирамо да покријемо пуно већу групацију за чланство (поред пилота и летача, ту је и неодвојив део истог организма који чине припадници ваздухопловно-техничког састава, припадници авио база, ПВО јединица, припадници јединица ВОЈИН, везе, итд); такође, позвали би у чланство супруге ваздухопловаца, као и њихову децу и унучад.

Позвани су и сви ваздухопловни ентузијасти и поштоваоци нашег ваздухопловства. Сви из ваздухопловних породица добродошли су у чланство.

Да поновимо!

Позивамо вас да нам се придружите и помогнете рад Удружења, а на понос свих нас.

Удружење би наставило са радом као и до сада, првенствено са чувањем и неговањем ваздухопловних традиција. Обележавало би све важне историјске датуме; радило на промовисању српског ваздухопловства: промовисали би упис у војне школе и Академију, покретало би рад ваздухопловних секција, макетара, моделара. Бавило би се прикупљањем историјске материјалне и писане грађе, те помагало писцима у писању књига везано за ваздухопловство и промовисало исте.

Држали би предавања по школама широм Србије, организовали изложбе, повезивали остала војна Удружења и трудили се да постигнемо све позитивно за ваздухопловство и ваздухопловце.

Такође, сарађивали би са Министарством одбране и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а све због решавања нагомиланих проблема, првенствено социјалних, здравствених и стамбених. Организовали би правну и персоналну помоћ свим члановима Удружења.

Позивамо вас и било би нам драго да нам се придружите и изложите своје предлоге на састанку који ћемо организовати у нашим просторијама у уторак, 4. арпила 2023. године у 10.30 сати, Штросмајерова 3, Земун. (Зграда Команде РВ-улаз у војни одсек)

С поштовањем,

Иницијативни одбор

Отворено писмо Удружења пилота ,,Курјаци са Ушћа’’

Упућено свима којих се то тиче, а требало би да се тиче свих нас!

Удружење пилота “Курјаци са Ушћа” је основано са циљем неговања традиције sрпског ваздухопловства али и чувања статуса и достојанства еснафа. Активно је скоро две деценије и у свом чланству има неколико стотина углавном војних пилота, који су након ургентног масовног пензионисања током 2004. године, ненавикнути на благонаклон однос државе према нима, осим када треба да се за њу гине, удружили сопствена средства и купили ,,брод’’ који је постао седиште Удружења, јер се то није тицало тадашњег државног руководства.
То јединствено Удружење пилота ,,Курјаци са Ушћа” је доведено на ивицу опстанка јер је по налогу градоначелника Београда Александра Шапића донето решење да се брод – седиште удружења уклони са тренутне позиције на левој обали реке Саве, јер као непрофитно удружење нисмо имали новца да учествујемо на лицитацији за комерцијалну локацију и тиме смо доведени у положај да се боримо за опстанак брода, а са њим и опстанак Удружења.
Вишемесечна институционална борба у којој смо тражили помоћ од свих оних који би требало да препознају значај нашег Удружења је резултирала Решењем градске инспекције о уклањању брода без икаквог предлога за нову локацију.
Обраћали смо се свим релевантним адресама у држави. Покушали смо да контактирамо градоначелника Шапића, али је то остало без резултата. Са нашим проблемом упозната је и премијерка Ана Брнабић, обратили смо се и начелнику Генералштаба, министру одбране, министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, председнику Републике Србије Александру Вучићу… Они до којих је наш допис стигао и са којима смо имали прилику да разговарамо, начелно су нам изражавали подршку и наглашавали да то није у њиховој надлежности.
Када је требало, ми смо знали шта је наша надлежност и дужност. Сви смо били доступни, увек на располагању. Нико се није скривао, нико није рекао не. И никога страх није паралисао да уради оно што је његова дужност.
Овим путем апелујемо на Градску управу да нам додели локацију на коју можемо да преместимо брод – седиште Удружења, а да то не буде гробље бродова. Много је пилота прерано завршило на таквом месту... О томе ћете вероватно данас слушати на свечаном обележавању Дана почетка НАТО агресије.
 
Додатне информације о удружењу пилота „Курјаци са Ушћа”
 
Брод је уређен као клуб затвореног типа а поред неколико стотина чланова удружења приступ имају и чланови клуба, којих има близу три стотине. Удружење негује традиције ,,Прве српске ескадриле’’.
 
Сам брод је постао место сусрета и помирења пилота из региона, па и пилота страних ваздухопловстава, те су нам тако гости били пилоти Велике Британије, Италије, Данске, Русије, Норвешке, Француске, Бугарске, Румуније, Аргентине, Италије... Осим неговања традиција и хуманитарних акција на броду се одржавају сусрети многих генерација пилота, сусрети моделара, младих шахиста...
 
На њему су реализоване бројне хуманитарне акције везане за помоћ породицама наших страдалих колега, велики допринос смо имали и у периоду ослобађања мајора Шишића.
 
Сваке године одржавамо Меморијални спортски турнир ,,Живота Марковић” у коме учествују екипе јединица Ратног ваздухопловства и представника многих других удружења из града. Током претходне године у већим градовима у Србији одржали смо низ трибина о значају Српске авијатике кроз историју, са циљем мотивације младих да се определе за овај частан позив. Наш највећи партнерски заједнички пројекат са градом била је организација великог међународног ваздухопловног митинга на Калемегдану. Укратко бројне су активности које се реализују искључиво непрофитабилно.
 
Поред пилота на броду су се окупљала и бројна друга удружења: Удружење ветерана ПТЈ ''Кобре'', Удружење ветерани 63. ПадБр - Београд центар и Удружење ''Подморничар'' тако да је брод постао амбијент за који је везано преко 1000 људи који су својим односом према својој држави, када је то било најтеже доказали свој патриотизам и херојство. Многи од њих су инвалиди и ова локација је била сасвим примерена да и они могу да буду део те ретке и неуобичајене приче.
 
24.03.2023. године.
Управни одбор Удружења пилота „Курјаци са ушћа“