Већ традиционално као и сваког 6. априла, делегација Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), учествовала је на обележавању спомена на погинуле ваздухопловце - браниоце Београда у Априлском рату 1941.године.
На позив организатора из Ирига, малог места подно Фрушке горе, наше Удружење се одазвало и узело учешће у одавању почасти ваздухопловним херојима који су погинули у одбрани наше земље од фашистичког напада, сада већ далеке 1941. године.
Поред нашег Удружења, биле су присутне и друге делегације које чувају и обележавају ваздухопловне традиције. Овом скупу су присуствовали и представници Ратног ваздухопловства Војске Србије, делегација општине Ириг, Удружења ваздухопловаца Војводине, као и представници словеначког “Društvа vojaških pilotov vseh generacij”.
На челу целокупне организације био је члан нашег удружења Никола Дукић, уз велику помоћ и подршку локалне управе, првенствено Општине Ириг и месне заједнице Крушедол.
Место окупљања свих делегација био је споменик у центру Ирига испред Српске читаонице, где се налази и споменик палим ваздухопловцима из 6. ловачког пука. Све је почело у 10.00 часова.
У присуству представника локалне управе и након краћег говора организатора те минута ћутања у част палих хероја, присутне делегације су положиле венце, поклониле се херојима и тиме се још једном опростили од погинулих ваздухопловаца. Свако у својим мислима, размишљао је о палим летачима које нисмо заборавили ни после 81 године.
Да подсетимо...
Након што су представници Краљевине Југославије потписали приступање Тројном пакту и тиме се придружили групи земаља око фашистичке Немачке и Италије, војска је извела државни удар, сменила владу и кнеза Павла и на чело Краљевине Југославије довела младог краља Петра.
Војни пуч подржале су истог дана хиљаде демонстраната у многим градовима, а највеће демонстарције биле су у Београду. Тиме су народи Југославије јавно одбацили тројни пакт и стали уз Савезнике..
Тако је Краљевина Југославија сачувала образ, али и изгубила сигурну будућност. Сви актери ове драме били су сигурни да након овога следи напад свих фашистичких земаља и њихових савезника. Војска и народ имали су само неколико дана да се припреме за очекивани напад.
Рано ујутро 6. априла у 6.30 нацистичка Немачка напала је Краљевину Југославију без објаве рата. Први циљ је био Београд као државни центар Југославије.
Тог недељног јутра, Београд је напало у првом таласу 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина становника, затечена је на спавању и број жртава је био веома велики.
Првог дана, Београд је нападан у неколико наврата, да би се бомбардовање наставило наредна два дана. Уништено је више стотина зграда, државних установа, фабрика и железничка станица.
Од свих уништених објеката, издвајамо зграду Народне библиотеке Србије која је уништена у пожару. Библиотека је основана 1832. године и њеним уништењем са целокупним фондом, настала је ненадокнадива штета у културном смислу за наш народ.
Пред ову силу која је напала Београд, стали су храбро ваздухопловци 6. ловачког пука.
Пук се састојао од две групе ловачких јединица са 43 употребљива ловачка авиона. Једна група остала је стационирана на Земунском аеродрому, док је друга група прелетела на ратно летелиште Крушедол.
Тог јутра на небу изнад Београда и Срема, започела је борба Давида и Голијата, бесног освајача и храброг браниоца, борба добра и зла, светла и таме, слободе и окупатора...
Храбри браниоци полетали су у паровима и нападали десетине немачких авиона у којима су били бројни ваздухопловни асови са искуством из претходних ратова изнад Пољске, Француске и Британије. Обарали су нападаче, али се многи нису ни враћали. У тој борби погинуло је 11 храбрих пилота, али својим делом и својом жртвом, сачували су част професије и славу наше војске.
А програм обележавања погинулих ваздухопловаца се наставио...
Након првог дела, све делегације придружиле су се колегама из Словеније и заједно смо посетили католичко гробље у Иригу. На том гробљу, сахрањен је један од јунака ове наше приче, пилот Миха Клавора, који је оборен у близини Ирига. Мештани Ирига су палог пилота сахранили на овом месту и ово мало гробље на брежуљку изнад Ирига, постало је место његове вечне страже.
Михаел Клавора био је пилот ловац, капетан 1 класе Југословенског Краљевског ваздухопловства, који је као пилот 6. ловачког пука погинуо у ваудушном боју са бројнијим немачким ловцима. Претходно је успео да сам обори два немачка ловца. Дело вредно вечне Славе.
Поред гроба Михаела Клаворе присутнима се обратио пилот у пензији Ернест Ферк из Словеначког удружења. Испричао је кратку, али поучну причу о јунаку око чијег гроба смо се окупили, истакао је све вредно о њему што је требало рећи и захвалио се свим делегацијама које су се окупиле око словеначких ветерана и посетиле гроб овог ваздухопловног хероја.
Хероја свих нас!
Једна искрена суза, стајала је цело време у поносном погледу старог ваздухопловца, као знак да смо људи који поштујемо људске врлине.
Наставили смо пут до манастира Крушедол, где се далеке 1941. године налазио ратни аеродром. Летелиште се налазио на брежуљку изнад манастира уз само село Крушедол.
Тих ратних дана, сви заједно су делили судбину, све оно добро и све оно лоше што их је снашло. Када је требало да се обележи место аеродрома и имена погнулих, братство манастира Крушедол, отворило је своја врата манастира и понудили да се уз саму цркву постави спомен плоча у знак вечне захвалности.
У манастиру Крушедол поред спомен плоче, присутнима се обратио представник Удружења ваздухопловаца Војводине Станко Шушњар. Испричао је неколико важних појединости о пилотима и њиховом делу. Мали историјски час који је заслужио пуно бројнију публику.
У селу Крушедол посетили смо Спомен собу палих ваздухопловаца од Михаила Петровића до Миленка Павловића. Јунак до јунака, сви као један - најбољи од свих ваздухопловаца.
У спомен соби дочекали су нас представници Месне зеједнице Крушедол, показали нам са поносом шта су све урадили и захвалили се на помоћи и посети свих делегација. Делегација Ратног ваздухопловства обећала је да ће у наредном периоду помоћи спомен собу са експонатима, што заслужује сваку похвалу.
Саша ЈОВАНОВИЋ