У Дому ваздухопловства у Земуну 12. јуна 2019. г. одржана је свечаност „Српском Дедалу и српском Икару у част и славу“, једна од манифестација у програму обележавања два велика јубилеја, посвећена годишњици рођења двојице српских ваздухопловних великана, пуковника Косте Милетића (145. годишњица) и наредника Михаила Петровића (135. годишњица). Уредник програма био је пуковник авијације у пензији, пилот и ваздухопловни публициста, Златомир Грујић.
Пре 107 година Србија је била једна од 15 земаља света са својим војним ваздухопловством. И не би тај податак био митски горостасан да у српску и светску историју није уписан захваљујући пре свега ентузијазму једног човека, пуковника Косте Милетића.
Ко је био Коста Милетић? Рођен је 22. септембра 1874. г. у Аранђеловцу, због очевог позива телеграфисте одрастао у селидбама - у Обреновцу, Великом Градишту, Неготину и Београду. Војну академију завршио је као један од најбољих питомаца Класе 1892. г, а као потпоручник распоређен је у Инжењеријски батаљон Дринске дивизије. Потом бива распоређен у Гардијски батаљон, па у Железничку чету и у Понтонирски полубатаљон, као командир чете. Децембра 1900. г. конкурсом је изабран за државног питомца Ваздухопловне официрске школе у Русији, где у периоду 1901-1902. г. стиче знања и вештине из: организације и употребе балонских јединица; летења на слободним и везаним балонима; пројектовања, конструкције, израде и одржавања балона, те мера безбедности летења; маневрисања ваздухопловима и јединицама, биваковања, позадинског обезбеђења и мера заштите, те тако постаје наш први школовани ваздухопловни стручњак и пилот балона - аеронаут. У Метеоролошком одељењу и у станици голубије поште провео је још шест месеци и стекао знања из метеорологије и коришћења голубова писмоноша у војне сврхе. Са стеченим звањем пилота балона, по повратку у Србију, крајем 1902. г. Коста Милетић током наредне деценије интензивно се посвећује увођењу ваздухопловства у Српску војску. Прве станице голубије поште у Српској војсци формиране су 1. новембра 1908. г, а почетком 1909. г. у фабрици Аугуст Ридингер у Аутсбургу (Немачка) купљени су први балони за Српску војску – један везани змај-балон и један слободни сферни балон, који је на корпи имао српску заставу, а на лопти балона исписано име – Србија. Приликом пријема Коста Милетић летео је на оба балона. У периоду 1910-1912. г. Коста Милетић је стручни консултант ваздухопловних манифестација у Београду, на којимa су и многи страни пилоти представљали своје авионе и вештине летења. Поред тога, од 1903. г. Коста Милетић био је на служби у Инжењеријско-техничком одељењу Министарства војног, командир инжењеријске и железничке чете, а од 24. децембра 1903. г. ордонанс Његовог величанства краља Петра I, одакле 1905. г. одлази у Главни генералштаб.
У Првом балканском рату, у Кумановској бици (1912.г.) командује инжењеријским батаљоном и бива ванредно унапређен у чин мајора, потом командује Приморским аеропланским одредом у операцијама код Скадра (1913.г.), када гине пилот наредник Михаило Петровић. Погибију свог најбољег пилота носио је као непреболну тугу до краја живота. Коста Милетић био је на челу српског ваздухопловства и у Другом балканском рату и у Првом светском рату, када је успешно и са малим снагама постигао изузетне резултате, а српске јединице без губитака довео на Крф. На Солунском фронту (1916.г.) распоређује ваздухопловну ескадру. После рата унапређен је у чин потпуковника и пуковника, а од 1928.г. био је на челу Удружења резервних авијатичара Краљевине Југославије. У историју српског ваздухопловства уписао се као његов утемељитељ, први аеронаут и први командант. Упркос бурним временима у којима је проживео свој век, успео је да уведе ваздухопловство у Српску војску. Остаће забележено и да је живео у срећном браку са Рускињом Катарином Кити Гарут. Преминуо је 1953. г. Почива на Новом гробљу у Београду.
Личним примером, пуковник Коста Милетић навек нам је оставио завештање – истински ентузијазам и патриотизам имају велика и несаломива крила.
Његов најбољи пилот, Михаило Петровић, рођен је 14. јуна 1884.г. у селу Влакча код Крагујевца. Као најбољи у рангу завршио је Артиљеријску подофицирску школу Краљевине Србије. Службује у Нишу и Крагујевцу, а као један од најбољих активних подофицира бива унапређен у чин наредника и премештен у Београд. Почетком 1912. г. изабран је у шест најбољих питомаца (између 168 кандидата) за пилотску школу у Француској (Етамп, недалеко од Париза), где је први од српских пилота добио летачко звање (дозвола под редним бројем 979 ФАИ). Већ у јесен исте године почиње Први балкански рат и Михаило се са својим колегама, српским пилотима, враћа у земљу. Приликом повратка са борбеног лета извиђања непријатељских положаја, 20. марта 1913. Михаило Петровић је погинуо. Само дан раније рекао је: „Ја има или да се прославим или да славно погинем“. Као у стиховима песника који је написао неке од најлепших српских родољубивих песама, Јована Дучића, у песми „Крила“: „И умрети, сјајан, у сунчаном кругу“. Михаило Петровић почива на Новом гробљу у Београду, недалеко од куће вечног починка Косте Милетића.
О Српском Дедалу и српском Икару, великанима нашег ваздухопловства, пилотима Кости Милетићу и Михаилу Петровићу, пуковник Златомир Грујић написао је књиге.
Поводом Дана пилота Србије-29. маја, на аеродрому у Смедеревској Паланци одржано је у суботу, 15. јуна 2019. г. такмичење пилота – Меморијал „Пилот Михаило Петровић“, у организацији Ваздухопловног савеза Србије, аеро-клуба „Јасеница“ из Смедеревске Паланке и Ваздухопловне фондације „Пилот Михаило Петровић“. На једној од етапа руте са извиђачким задацима и прецизним слетањем изведен је и двоминутни заокрет изнад родне куће пилота Михаила Петровића у Влакчи.
Овим чином пилоти су одали пошту пилоту и првој жртви нашег ваздухопловства, нареднику Михаилу Петровићу. У исто време у селу Влакча ваздухопловци Србије су, у организацији УПВЛПС, традиционално били у посети поводом дана рођења првог српског пилота и обишли његово родну кућу, а у дворишту основне школе приређен је пригодан програм.
РВ и ПВО Војске Србије уписали су се у историју и у време НАТО агресије на нашу земљу 1999. г. Да се не заборави! Као што никада не смемо заборавити да је на лопти оног нашег првог слободног сферног балона било исписано име – Србија, а горе, међу облацима, имена пилота Косте Милетића и Михаила Петровића!
Гордана Јеж Лазић, књижевница