Месечне архиве: јануар 2018

Обележено 100 година Прве српске ескадриле

На данашњи дан пре 100 година формирана је Прва српска ескадрила.

Почетком 1918. године коначно су сазрели услови за претварање мешовитих српско-француских ескадрила у чисто српске јединице. Овим је остварена жеља Врховне команде да се на Солунском фронту, српско ваздухопловство што више оспособи за даљи самостални рад и развој. Ради реализације овог програма, начелник штаба Врховне команде војвода Петар Бојовић, донео је 17. јануара 1918. године следећу одлуку:

"По решењу Париске конференције од марта 1916., Французи нам имају дати комплетне ескадриле са својим особљем. Питање о авијатичком материјалу још није рашчишћено и за сада се исти има сматрати као француски. Према томе, а с обзиром на остале прилике у којима се налазимо, као и да бисмо могли постићи што боље успехе и на овом пољу и створити добар основ за нашу будућу авијатику, наређујем: да командант Аеропланске ескадре, споразумно са шефом Српске Авијатике, наше особље постепено прикупи и групише у две армијске ескадриле, једну код Прве, а другу код Друге армије, да би се што боље омогућило командовање, употреба и снабдевање. За командира ескадриле по могућству одредити нашег официра, али материјал не примати, већ да њиме и даље рукују Французи. Нашег особља имати толико да оно поступно испуни ескадриле до формационог састава (за сада француског), и то прво једну па онда другу. Поред груписања нашег особља у армијске ескадриле, настојати да имамо неколико пилота у ескадрили за гоњење. У ешалону Парка у Верткопу имати довољан број нашег људства, те да би смо могли и Парк примити на сопствено руковање, када то потребе буду захтевале или када то буду Французи затражили. По напред наведеном командант Аеропланске ескадре управљаће се убудуће при тражењу, распореду и попуни нашег особља по ескадрилама у парку. Командант ескадре по свом нахођењу, а у споразуму са шефом авијатике, може се преместити са својим штабом у Вертекоп, о чему ће ме накнадно обавестити".

Аеропланска ескадра oдмах је приступила реализовању овог наређења, па је српско-француска ескадрила АР 521, која је тада била у Вертекопу, добила назив Прва српска ескадрила. За њеног командира постављен је француски поручник, Србин, Михајло Мишел Маринковић. (опширније овде и овде)

Традиције Прве српске ескадриле данас баштини и негује 252. школско тренажна авијацијска ескадрила (штае) - "Курјаци са Ушћа". 

Као и годинама унатраг и овога пута су, јуче 16. јануара 2018. године припадници ескадриле одржали парастос свим погинулим и умрлим колегама ваздухопловцима, који је служен у Цркви Ружици на Кaлемегдану.

Парастос су служили протојерер-ставрофор Владимир Вукашиновић старешина Цркве и јереј капетан Предраг Докић војни свештеник 204. ваздухопловне бригаде аеродрома Батајница, те ђакон Сава Милин.

Овом молитвеном скупу су поред припадника ескадриле, активних и пензионисаних, чланова породица и пријатеља, присуствовали и Командант РВ и ПВО генерал мајор Ранко Живак, те бригадни генерал Душко Жарковић, изасланик Начелника Генералштаба.

На сам дан оснивања ескадриле, данас 17. јануара 2018. године Преосвећени епископ сремски Г. Василије уз саслужење архијерејског намесника протојереја-ставрофора Мила Јокића, војног свештеника 1. бригаде копнене војске капетана Ђорђа Стојисављевића и војног свештеника 204. ваздухопловне бригаде капетана Предрага Докића, освештао је просторије у којима живе и раде припадници 252. штае.

Преосвећени Владика обратио се присутнима, првенствено команданту 204. ваздухопловне бригаде пуковнику Жељку Билићу и команданту 252. школско тренажне авијацијске ескадриле потпуковнику Бошку Шербеџији пригодном беседом и поуком.

Владика је нагласио да увек и у свакој прилици треба да се угледамо на светле примере из прошлости, јер јубилеј од 100 година није мали.

Првенствено углед треба да буду светитељи Божији,

а нарочито Свети пророк Илија који је и први путник небески, а и заштитник је вазухопловаца.

јереј Предраг Докић, Милан Ракић

фото: Драган Величковић

   

Сећање на Едварда Русјана (ВИДЕО)

Прва активност Удружења пензионисаних летача и падобранаца Србије (УПВЛПС), на почетку сваке календарске године је одавање поште Едварду Русјану, првој ваздухоплвној жртви на Балкану, који је свој млади живот изгубио током промотивног лета, на трећи дан Божића 1911. године подно зидина Калемегдана

Тако је било и ове године.

Испред спомен обележја у Доњем граду калемегданске тврђаве, баш на месту на којем је пронађено тело младог Словенца након пада летелице, окупили су се чланови нашег Удружења, представници СУБНОР-а, Ваздухопловног савеза Србије и Амбасаде Републике Словеније.

Едвард Русјан је са братом Јожефом и Михајлом Мерћепом угледним загребачким трговцем, уочи Божића 1911. године допутовао  у Београд како би овдашњој јавности приказао могућности летелице сопствене конструкције, а у циљу комерцијализације производње. Пре тога летелица је представљена у Загребу, а након Београда, браћа Русјан и Мерћеп су требали да иду у Словенију.

Лет је требао бити баш на Божић, првога дана празника, али је кошавски ветар онемогућио приказ, који је одложен за трећи дан празника 9. јануара. Полетање и пењање на висину од око 100 метара су били успешни. Лет се одвијао изнад десне обале Саве и над самом тврђавом. Могло се видети да се пилот у лаком авиону бори са јаком кошавом. У току спуштања из правца запада код ушћа Саве у Дунав, пред само слетање, авион је од турбулентног удара кошаве дословно преломљен и са пилотом заједно пао на железнички насип. Када су неки од окупљених пришли, Едвард је још увек давао знаке живота, али су повреде биле фаталне, тако да је здравствена екипа која је стигла на место несреће након неколико минута, могла да констатује само смрт. (Више о Русјану ОВДЕ)

Чланови УПВЛПС од свог оснивања пре више од четврт века, као прву активност у календарској години организују излазак, прво на гроб Русјанов на Новом Гробљу, да би се после тога спустили до Доњег града на Калемегдану где се налази спомен обележје и ту положили венце. Иначе, ово спомен обележје у Доњем граду је било готово заборављено, док на иницијативу тадашњег руководства МЈВ (Музеја југословенског ваздухопловства), "тандема" Чедомир Јанић и ппук Војислав Стојановић (данас потпредседник УПВЛПС) није обновљено и тако отргнуто од заборава.

Овог деветог јануара, поред наших чланова Удружења, Русјановим сенима су се поклонили и венце положили и представници СУБНОР-а и Ваздухопловног савеза Србије предвођени председником Лабудом Булатовићем.

Испред Амбасаде Републике Словеније у Србији, присутни су били ЊЕ Владимир Гаспарич, амбасадор и пуковник Дамјана Јуркович, изасланик одбране.

Након полагања венаца, присутнима су се обратили и ЊЕ амбасадор, председник ВСС, као и Војислав Стојановић, потпредседник нашег Удружења

Удружење у Лазаревцу на изложби „Девет авијатичара“

У Лазаревцу је 24. децембра 2017. године отворена изложба посвећена припадницима ваздухопловства Краљевине Југославије погинулим на ратном летелишту 7. априла 1941. године, аутора проф. др Милорада Ђоковића, који је након вишедеценијског истраживања расветлио судбину војника и старешина са лазаревачког војног аеродрома у Априлском рату 1941. године.

Припадници Војске Србије и глумац Александар Трмчић

Поводом Дана РВ и ПВО, у Центру за културу Лазаревац отворена је мултимедијална изложба под називом: „Прича о бомбардовању аеродрома у Лазаревцу и погибији девет авијатичара – 7. април 1941“. Отварању изложбе присуствовали су представници Војске Србије и Ратног ваздухопловства и ПВО – ппук Саша Антанасијевић из Центра за обуку РВ и ПВО са двоје старешина и два кадета Војне академије, резервне старешине и грађани Лазаревца, Београда и околних места.

Аутор изложбе је проф. др Милорад Ђоковић, који је уложио више од три деценије истраживања ради реконструкције тог догађаја на лазаревачком ратном летилишту, непознатог у историографији Априског рата из 1941. године.

Манифестација је почела кратким документарним филмом аутора „Девет авијатичара“ о догађајима који су претходили Априлском рату и на сам дан почетка рата. Потом је уприличен сценски приказ догађаја у ноћи пред почетак Априлског рата у кафани „Зора“ где се капетан Милош Жуњић, командир легендарне 102. ловачке ескадриле Шестог ловачког пука, који је убијен мучки од фашистичких пилота када је искочио из свог погођеног авиона, обраћа публици. Монодраму је мајсторски извео глумац Александар Трмчић.

Ратно летилиште у Лазаревцу на којем је базирала 602. ескадрила из састава 201. тренажне групе Прве ваздухопловне бригаде Ваздухопловства Војске Краљевине Југославије, напала је другог дана рата, 7. априла 1941. године група немачких авиона. У нападу је погинуло девет припадника ескадриле, углавном резервиста, и то: Лазар Штарбегер, Сента Миленковић, Лазар Иванчевић, Петар Станојевић, Миодраг Ж. Михаиловић, Лабуд Егић, Тихомир Симеуновић, Кројач Станчеловић и Лука Стојановић. Осам авијатичара сахрањено је на лазаревачком гробљу, а један је пренет у родно место.

На скупу су говорили Бранислав Аночић, пуковник у пензији, у име Организације резервних старешина општине Лазаревац, Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији, председник Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије и аутор изложбе професор др Милорад Ђоковић. Пуковник Грујић је изразио посебно поштовање према професору Ђоковићу, похвалио његов истраживачки рад и допринос националној ваздухопловној историографији.

Слева: потпуковник Саша Антанасијевић, проф. др Милорад Ђоковић аутор изложбе, Злата Кордић (са штапом), иза њен син Љубиша и пуковник у пензији Бранислав Аночић

Отварању изложбе присуствовала је и породица погинулог авијатичара, наредника Лабуда Егића (на ц/б слици горе) - кћерка Злата Кордић са сином Љубишом.

Изложба у Лазаревцу показује колико су наше ваздухопловне традиције блиске народу, да РВ и ПВО има висок углед и поверење народа и да на различите начине, као што је и ова изложба, исказује своју приврженост ваздухопловству и војсци. Сви припадници војске и ваздухопловства те вечери били су високо уважени гости.

мр Златомир ГРУЈИЋ