У суботу 17. јуна 2017. године обележен је Дан рођења пилота Михаила Петровића у селу Влакча, општина Крагаујевац, а у сарадњи са Завичајним удружењем „Михаило Петровић“ из Влакче, које је заједно са УПВЛПС и Удружењем пилота „М2+“ било носилац носилац активности.
Програм манифестације обухватио је, као и ранијих десет година, активности посвећене: дану рођења - 14. јун 1884. године - првог српског пилота и прве жртве српског ваздухопловства и чувању од заборава његовог доприноса српском ваздухопловству и подсећању на његов племенит лик; свим пилотима и ваздухопловцима Србије који су своје знање, енергију, стваралаштво, здравље и животе посветили ваздухопловству, одбрани слободе и изградњи Отаџбине; неговању традиција српског ваздухопловства, родољубља и патриотизма; селу Влакча, које се поноси својим дичним сином наредником Михаилом Петровићем, првенцем српске авијације.
Позиву за присуство на манифестацији, поред мештана Влакче, одазвали су се: представници Команде РВ и ПВО Војске Србије; представници града Краљева, чланови Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије; представници Удружење пилота „М2+“, председник Ваздухопловног савеза Србије, поштоваоци Михаила Петровића, сарадници и пријатељи.
Мали караван је са радошћу кренуо из Земуна, традиционално испред зграде Команде РВ и ПВО и кроз питому Шумадију стигао до Тополе.
Код споменика пилоту мајору Зорану Томићу, као и сваке од претходних година, ваздухопловни ветерани су положили венац и поклонили се сенима храброг пилота који је изгубио живот на борбеном задатку 1992. године у авиону „Орао“. О мајору Томићу говорио је Војислав Стојановић, пилот, потпуковник у пензији, потпредседник УПВЛПС.
Долазак у село Влакчу, као и увек до сада, био је пун емоција. На улазу у село, на локацији Светиња, месту скретања са крагујевачког пута, налази се информациона плоча, која путника намерника упућује да је у том селу рођен први пилот Србије. Стрми, скоро планински пут води путнике до центра села и основне школе.
Код школе срдачан и непосредан дочек љубазних домаћина предвођених Драгољубом Швабићем и Сашом Јовановићем. Узбуђење, у очима сузе радоснице при сусрету старих пријатеља. Служи се слатко, хладна вода, ракија и кафа. Дочек, као и свих десет претходних година за памћење.
Убрзо се формира колона за одлазак пред родну кућу Михаила Петровића. На челу државна застава, а до ње плава застава УПВЛПС, које се у рукама поносних заставника достојанствено вијоре на поветарцу са Рудника доносећи поздрав и благодар, да као и сваки пут Бог подари лепо време, што се и обистинило.
Колона у свечаном поретку долази до родне куће Михаила Петровића, скривеној у воћњаку шумадијског крајолика, која у том мору зеленила, иако преко век стара и оштећена од бура и олуја, сјаји као бисер. А како и не би сјала када је ту светлост овоземљаску угледао први крилати син Србије, ту удахнуо ваздух слободарски и прозборио прве речи херојског рода.
На кући се налази спомен-плоча постављена 1953. године, а поводом 40-е годишњице погибије Михаила Петровића код Скадра. Плочу је поставио Ваздухопловни савез Србије и написана је ћирилицом. Кућа је данас у власништву породице Раловић из Влакче, која се са достојном пажњом односи према том споменику наше националне историје, као и завичајно удружење, што се за општину Крагујевац, бар до сада, не би могло рећи. Наиме, изражена је намера да се кућа у наредном периоду обнови и спречи њено даље пропадање.
Свечаност испред родне куће почиње интонирањем државне химне Србије „Боже правде“ у извођењу Камерног ансамбла „Смиље“ из Београда, под управом госпође Вукице Смиљанић. Предивно звучи српска химна у тој оази зеленила, мира и лепоте, разгаљује душу, човека подилазе трнци, а срце трпери и са усхићењем као да говори „Слава ти храбру пилоту Михаило Петровићу."
Следи полагање венаца. Прво, са поштовањем, делегација Команде РВ и ПВО Војске Србије, потомци храбрих пилота од пре 105. година, који достојно следе своје претходнике. У делегацији пилоти: потпуковник Божидар Цмиљковић, мајор Бојан Ђурђановић и поручник Стефан Коцић, у име команданта РВ и ПВО генерал-мајор Ранка Живака и свих припадника РВ и ПВО и Војске Србије.
Потом је венац положила делегација УПВЛПС: Златомир Грујић, Војислав Стојановић и Љубиша Величковић.
Делегација града Краљева, у којем је и Аероклуб „Михаило Петровић“, на челу са Радојем Томашевићем, пуковником у пензији, нeкадашњим командантом аеродрома у Лађевцима, а данас чланом градског већа Краљева, у име града хероја и испред Покрета социјалиста.
Присутне је поздравио срдачном добродошлицом и одавањем почасти јуначком сину Влакче Михаилу Петровићу, Драгољуб - Драгче Швабић, испред села и завијачног удружења.
Беседу „Лет у вечност“ - првом српском пилоту нареднику МИХАИЛУ ПЕТРОВИЋУ, одржао је Мр Златомир Грујић, пилот, пуковник у пензији, председник УПВЛПС. (беседа у прилогу)
Потом је надахнуто говорио Радоје Томашевић, изразивши жељу, намеру и одлучну вољу да се родна кућа обнови и да се Михаилу Петрoвићу подигне достојно спомен-обележје.
Узбудљиви тренуци испред старе куће, која сабира преко сто година и памти много тога од Михаиловог рођења и детињства, до данашњих дана, остају трајно записани у души свакога ко се ту нађе макар један трен. Тако је било и овог јунског дана, а пријaтељи који су први пут Влакчу походили, остали су без даха.
Повrатак у школу протиче у ведром расположењу. У учионици старе школе, која данас има десетину ђака до четвртог разреда, а ту су у суботу били скоро сви, као и они сада у старијим разрeдима који памте догађања протеклих деценију и стално долазе, радознали, срећни и својим бистрим очима као да говоре: „И ми смо будући пилоти, будући часни људи ове наше драге и прелепе земље Србије“.
У програму извођењем предивних композиција: „Тамо далеко“, „Пукни зоро“, „Хеј војници ваздухопловци“ и „Ово је Србија“, атмосферу доводи до узвишености Камерни ансамбл „Смиље“ под руководством госпође Вукице Смиљанић.
Током програма говорили су Драгољуб Швабић, Златомир Грујић и Лабуд Булатовић. Председник УПВЛПС уручио је Завичајном удружењу „Михаило Петровић“ из Влакче велику спомен диплому поводом 25 година УПВЛПС, комплет књига и слика са досадашњих долазака у Влакчу, као и књиге за основну школу.
У току прогрма представници Завичајног Удружења доделили су дипломе, медаље и пехаре најуспешнијим такмичарима из Влакче у акцији „Бирамо најлепше сеоско двориште“, која се такође одвија десетину година, а један је од најважнијих садржаја манифестације „Дани Михаила Петровића“, друге седмице јуна сваке године.
Влакчанци, добри домаћини, почастили су на крају присутне домаћим специјалитетима које су биле дело вредних домаћица. У пријатној атмосфери и дружењу време је пролетело као вихор, и морало се кренути за Београд. Успут још један прелепи доживљај – обилазак етно села у оквиру основне школе у суседном селу Чумић, где је био домаћин директор школе Александар Саша Јовановић.
У повратку, пут до Београда кроз прелепи шумадијски пејзаж, протекао је у песми и ведром расположењу.
Председник УПВЛПС Мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији